Zahvaljujem.
Izbor Siniše Malog je najbolja slika u kakvom je stanju društvo u Srbiji i kakva je politička scena u Srbiji. Od 2000. godine na ovamo u Srbiji je uspostavljen jedan sistem okupaciono-kriminalni, gde stranci imaju glavnu reč, a domaće poslušne elite slepo služe njihovim interesima i uništavaju kriminalom ovu zemlju.
Siniša Mali je jedan od brojnih u nizu političkih likova koji se od 2000. na ovamo pojavio i koji ima baš sličnu biografiju kao i mnogi pre njega. Svi se sećamo Bože Đelića, svi se sećamo Pitića, Novakovića i raznih drugih žutih tada usrećitelja, koji su došli kao stručni kvalifikovani ljudi ovde da uvedu red u ekonomiju, privredu i finansije naše zemlje i sa pravom vladajuća većina kritikuje taj period i njihove rezultate i ukazuje da su to bile brojne zloupotrebe i kriminalne radnje.
Međutim, deo tog sistema je i Siniša Mali. Godine 2001. on je kao talentovani junoša i pulen Aleksandra Vlahovića i Mirka Cvetkovića, zajedno sa njima osmislio čitav koncept privatizacije i uništavanja ove zemlje. Vi, gospođo Brnabić, juče, citiraću stenogramske beleške, jako ste dobro branili gospodina Malog, čak on nije imao potrebe ni da vam govori i odgovara na razne optužbe na njegov račun, jer vi vrlo dobro poznajete celokupnu njegovu biografiju i njegov poslovni razvojni put. Čovek bi pomislio da ste vi poslovni partneri u nekim firmama ili da ste mu skoro snajka postali kada toliko dosta znate o Siniši Malom.
Braneći Sinišu Malog, rekli ste da u njegovo vreme nije bilo spornih privatizacija. To nije tačno. U periodu od 2001. do 2003. bilo je oko 1.300 privatizovanih firmi sa preko 150.000 zaposlenih. Brojne od njih su bile sporne. Sa nekima je bio direktno povezan Siniša Mali, poput „Beopetrola“ i „Jugoremedije“, „Partizanke“ fabrike čarapa u Beogradu, a neke druge su takođe skandalozne, gde možda on nije direktno uključen, ali je svakako kao službenik Agencije za privatizaciju morao znati. Na primer, imali smo slučaj da se prodaju šećerane za tri evra, pa se otpišu dugovi, pa gospodin Kostić još i prisvoji, proda tuđ šećer, šećer NIS-a za 65 miliona evra i sve to dešavalo se u vreme kada je nadzor nad tim vršio gospodin Siniša Mali.
Godine 2003. Siniša Mali prelazi u privatni sektor. Vi ste najveći deo vremena juče posvetili braneći upravo njegov angažman u, kako ste rekli, privatnom sektoru, da to nema pravo niko čak ni da preispituje. Naročito ste branili to što je on radio isključivo preko of šor firmi govoreći da se brinete za zaposlene građane Srbije koji rade u takvim firmama. Međutim, ovde nije reč o zaposlenim ljudima, nego upravo o licima koji su vlasnici of šor firmi i koji te firme i otvaraju najčešće, ne najčešće, nego stoprocentno da bi se, ako ništa, izbeglo plaćanje poreza, odnosno da bi se umanjili poreski prihodi matične države, odnosno države gde oni posluju ili da bi se omogućilo pranje novca.
Podsetio bih vas, 19.04, sednica Vlade Republike Srbije, usvojili ste Predlog zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Juče ste nam govorili i branili of šor firme, a vaša Vlada je pre dve-tri nedelje usvojila Predlog zakona koji će doći u Narodnu skupštinu, o kome ćemo mi raspravljati, koji upravo ima za cilj da omogući da mi utvrdimo ko su stvarni vlasnici of šor firmi.
Kako funkcionišu of šor firme? Lice koje je vlasnik of šor firme on u stvari nije vlasnik, nego lice na koje je ta firma registrovana i pravi vlasnik njemu plaća godišnje praktično to rentiranje, a lice koje drži račun ili koje je dobilo ugovor o zastupanju, koje je jako teško otkriti ko je, je vlasnik. Siniša Mali je imao utvrđenih 45 računa, 45 računa je imao u vlasništvu ili je radio za 45 kompanija na taj način.
Brojni od njih su umešani, ne u afere, nego u krivična dela. Ovde nije reč o pretpostavci nevinosti, ovde je reč da državni organi nisu sproveli postupke do kraja, nisu započeli postupke, a vi takvo lice predlažete za ministra finansija i to je skandal, ali je to prava slika kako Srbija živi i kakve su naše okolnosti 18 godina i zato smo tu gde jesmo i zato 6.500 miliona građana jedva sastavlja kraj sa krajem, a par stotina hiljada izuzetno dobro živi.
Siniša Mali je kao službenik Agencije za privatizaciju omogućio svom ocu Borislavu i porodičnom prijatelju Vladimiru Deliću da kupe fabriku vagona „Bratstvo“ iz Subotice. Kasnije je njegov otac ustupio Vladimiru Deliću tu kompaniju, a on je podigao 3,7 miliona evra vredan kredit na kiparsku firmu „Unibros“ i kasnije je ta firma propala i vraćena državi. Gospodin Delić sada ima dve of šor firme u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i jednu na Panami i sumnja se da posluje zajedno sa gospodinom Malim.
Juče ste rekli da nemate firmu sa Sinišom Malim, ali vi ste povezani sa one dve firme na koje je Siniša Mali kupovao one bugarske stanove. Ovde samo još fali gospodin Igor Isailović kao treći član vaše ekipe i vaše družine, gde ste svi zajedno u firmama – advokat Igor Isailović, Siniša Mali i Ana Brnabić preko velikog broja firmi zajedno posluju i zajedno su u poslovnim kombinacijama, a juče je moj stranački kolega pominjao jednu drugu firmu „Enerdži novejšn“ d.o.o. To je firma koju imate upravo sa Igorom Isailovićem, gde ste vi bili vlasnik 70%, Igor Isailović 30%, a firma je registrovana na Dedinju na vašu adresu. Kasnije ste vi izašli, direktorka je bila vaš partner gospođica Đurđić. Kasnije ste njoj ustupili, kada ste postali ministar, vaša vlasnička prava, a gospodin Isailović je posle toga na Sonju Sol preneo vlasnička prava.
Zanimljivo je kako raste dobit, sa milion dinara na skoro 3.200.000 sa 2015. na 2016. godinu, za 2017. godinu niste podneli izveštaj o raspodeli dobiti ili pokriću dobitka, a u januaru mesecu gasite ovu firmu. Zašto, kada je sve tako čisto?
Idemo dalje, gospodin Mali je juče bio povezivan od strane koleginice Sande Rašković Ivić sa još dva računa, između ostalog „Minel elvo“. Bio je i član upravnog odbora zajedno sa Igorom Isailovićem, a to je firma Slobodana Vučićevića, američkog državljanina, a Igor Isailović je podnosio za njega brojne promene u Agenciji za privredne registre. Takođe je član upravnog odbora „Minel elva“ isto kada i Siniša Mali, znači 2008. godine, a Siniša Mali je bio za „Minel elvo“ i u 2007. godini u upravnom odboru B92. Za gospodina Vučićevića ste vi tada učestvovali u operacijama pranja novca preko KK „Crvena zvezda“, gospodine Mali, a taj posao ste nasledili od Gorana Vesića i Žike Pauka, Živorada Anđelkovića, koji su to radili u tom ranijem periodu, a znamo ko je posle vas došao u KK „Crvena zvezda“ da to isto radi. O njemu je ovde reč.
Idemo dalje, gospođo Brnabić, Siniša Mali je bio zvezda „Panama pejprsa“, a vi ste bili „Malta fajls“ zvezda, samo što je ovde u Srbiji akcenat stavljen na jednog drugog ministra koga je trebalo politički diskreditovati, verovatno zbog veza sa Rusijom, gospodina Popovića, a potpuno je prećutano da ima mnogo zanimljivijih ličnosti, poput recimo Nenada Kovača i advokata Srđana Kovačevića, to je glavni advokat DS i Dragana Đilasa, Bojana Pajtića u svim njihovim aferama, istovremeno advokata gospodina Kovača, kuma Nikole Petrovića, da je njegova firma „Južna Bačka“, koja je sa državom poslovala u vreme vlasti SNS preko sto miliona evra.
Takođe, vi ste ovde dali izjavu hrvatskom „Nacionalu“ 13.3.2018. godine i jedan veliki tekst o čitavoj šemi firmi. Vi ste bili direktor „Kontinental vidsa“ i niste mi odgovorili nikad na pitanje vezano za „Kontinental vids“ i Nenada Kovača zvanog Neša roming. Takođe je u vašem vlasništvu „River pavr solušn“, firma registrovana na Malti sa sedištem ogranka u Đure Jakšića, tako da i vi i te kako dobro znate šta je of šor i kako posluju of šor firme.
Za kraj bih hteo da vas pitam još dve stvari. Kažete da budžet Srbije jako dobro stoji. Onda na osnovu čega ne izvršavate, recimo na osnovu sudskih rešenja ne može se izvršiti izvršenje na račun budžeta Republike Srbije na koji glasi nalog za izvršenje, već na podračunima pojedinih organa, a oni su praktično u blokadi, npr. račun Ministarstva pravde za preko tri miliona dinara? Zbog čega su sudski nalozi prinudne naplate, rešenja o izvršenju protiv državnih organa i korisnika javnih sredstava ne izvršavaju prenosom sa budžeta, već upravo preko tih podračuna koji se pune određenom dinamikom? Molim vas, da li je to kršenje zakona i da li time recimo privredna društva koja su u privatnom vlasništvu stavljate u nepovoljniji položaj?
I za kraj, vezano za Sinišu Malog i grad Beograd. Niste slučajno pominjali određene projekte. „River pavr solušn“, vaša firma, je uključena u projekat hlađenja Beograda na vodi, a takođe i građenje toplovoda preko „Kontinental lidsa“ koji ste juče pominjali.