Igrokaz nisu odluke kojima se povećavaju penzije penzionerima od 8% do 13,3%, igrokaz nisu rezultati Vlade i suficit u budžetu, igrokaz nije ekonomska politika Srbije. Ono što je realnost to je da na osnovu rezultata ekonomskih reformi, fiskalne konsolidacije mi sada imamo uslove da ukinemo mere štednje za koju su podneli teret penzioneri. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branislav Mihajlović. Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, Siniša Mali je juče narodnim poslanicima dostavio ulepšanu biografiju i sakrio je od građana brojne koruptivne poslove u koje je umešan poslednjih 15 godina, od kojih se posebno ističu – privatizacija „Beopetrola“, prodaja „Alfa protein Vršac“, pranje pola miliona evra prodajom i kupovinom svojih firmi, rušenje u Savamali i poklanjanje najskupljeg zemljišta za „Beograd na vodi“, kupovina 24 stana u Bugarskoj, preskupa novogodišnja rasveta i, na kraju, iako to nije na kraju, plagiran doktorat. Zbog toga želim posebno da napomenem, posle jučerašnje i današnje diskusije da učešće u samo jednoj od navedenih koruptivnih radnji diskvalifikuje Sinišu Malog kao kandidata za funkciju ministra finansija Republike Srbije.

Takođe, prenebregavanje njegovog učešća u navedenim radnjama od strane Vlade diskvalifikuje Srbiju kao uređenu pravnu državu i kao zemlju u kojoj se poštuju zakoni.

„Dosta je bilo“ je protiv izbora Siniše Malog za ministra, ali pošto će odlukom vladajuće većine Mali svakako biti novi ministar finansija, treba se pozabaviti pitanjima koja najviše interesuju građane ove zemlje - kolika će im biti plata i penzija kada u ministarsku fotelju sedne gospodin Siniša Mali? Pitamo predsednicu Vlade da li je Siniša Mali uz svoju kandidaturu, biografiju dostavio i plan rada koji ga kvalifikuje kao najboljeg za mesto ministra finansija? Da li je objasnio kako će puniti i trošiti novac iz budžeta?

Kada su u pitanju penzije, pozdravljamo nameru Vlade Srbije da se konačno ukine protivustavni Zakon o smanjenju penzija, ali podvlačimo da je poslanička grupa DJB još u postupku njegovog usvajanja tvrdila, uz obilje dokaza i praktičnih predloga, da je zakon neustavan i protivzakonit. Podneli smo dva zakonska predloga koja se tiču vraćanja otetih plata i penzija, ali ih vladajuća većina do sada nije stavila na dnevni red Skupštine.

Podsećamo da je 2014. godine Vlada Republike Srbije, na čijem je čelu bio Aleksandar Vučić, otela od 700.000 penzionera, njih 40%, u proseku 10% od penzija. Za tri i po godine, koliko je na snazi ovaj zakon, Vlada je svakom penzioneru sa penzijom od 40.000 dinara otela više od 1.000 evra, a penzionerima sa penzijom od 45.000 dinara više od 1.500 evra. Ovo su sve penzioneri čije su penzije manje od prosečne plate u Srbiji.

Dosta je bilo pita Sinišu Malog da li je svojim programom, koji nam nije dat na uvid, koji verovatno nije ni urađen, predvideo da će vratiti penzije ne samo na nivo 2014. godine, nego da li će penzionerima vratiti sve što im je Vlada Aleksandra Vučića i Ane Brnabić otela za ove tri i po godine? Može li se građanima navesti tačan datum kada će se vratiti našim penzionerima oteto?

Sada nešto o platama. Nisu, međutim, penzioneri jedini kojima je ova država zavukla ruku u džep. Dok sa druge strane šakom i kapom deli subvencije stranim investitorima od nekoliko hiljada evra za jeftina radna mesta i poslove koji su svojstveni nerazvijenim afričkim zemljama, a ne nekadašnjoj industrijski razvijenoj zemlji kao što je bila Srbija.

Vlada Aleksandra Vučića i Ane Brnabić, čiji je bliski saradnik bio Siniša Mali, oteli su od plata nastavnika, profesora, vaspitačica, pekara, hirurga, medicinskih sestara, policajaca, Vojske, inženjera i radnika u vodovodima, Elektrodistribuciji i ostalim javnim službama. Oteli ste im još više nego penzionerima. Zbog toga su svi oni gurnuti na ivicu egzistencije i golog preživljavanja i to traje od 2014. godine do danas.

Protivzakonito i protivustavno ste tri i po godine gurali ruku u novčanik medicinskih radnika, koji zbog toga svake godine odlaze iz Srbije. Škole nemačkog jezika rade kao drakstor u tri smene. Pune su lekara i medicinskih sestara koji su primorani da odu zbog vaše promašene politike štednje.

Skoro svaki peti doktor planira da ode iz ove nesrećne zemlje. Više nema ko da nas leči. Nastavno osoblje, koje radi najvažniji posao, učeći našu decu i unuke, zbog takvog harača su gurnuti u još veću bedu, zbog koje se osećaju poniženim i manje motivisanim da rade sa decom.

Sada ste se setili da zamažete oči i Vojsci i policiji radeći tobože jeftine stanove od 500 evra po kvadratu, samo za njih. Pitam od čega će da plaćaju ratu kredita kada ste im 2014. godine smanjili plate i dnevnice, da nemaju ni za hleb i kiflu kada odu na administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom?

Postavljam pitanje premijeru – da li ćete lekarima, profesorima, Vojsci i policiji takođe vratiti plate na nivo pre smanjenja? Kada ćete to uraditi i da li ćete im vratiti ono što ste im oteli za ove tri i po godine? Tražimo jasan i precizan odgovor.

Još nekoliko dodatnih pitanja. Država se i dalje zadužuje uzimanjem kredita i zajmova. Milijarde godišnje daje stranim investitorima i domaćim gubitašima. Da li će Siniša Mali nastaviti da vodi pogubnu ekonomsku politiku ili će predložiti drugačije mere i koje? Kako planirate da rešite gubitke javnih preduzeća i problem nesposobnog stranačkog menadžmenta, koji izvlači novac iz preduzeća i ubacuje u stranačku kasu SNS i sopstvene džepove? Da li ćete i na koji način urediti parafiskalne namete i uraditi ono što je bivši ministar u više navrata obećavao – smanjiti namete na rad?

Na kraju, ključno pitanje. Kako gospodin Mali misli da se izbori sa korupcijom, koja razjeda tkivo ove zemlje, kada je i on sam opterećen teškim sumnjama i dokazima da je on dugogodišnji učesnik u korupciji na najvišem nivou? Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Kada govorimo o penzijama, one će biti osam do 13,3% veće nego 2014. godine, a pet do 25%, znači, sada, posle povećanja koje je bilo u protekloj godini. Samo za 5.000 naknada koja je data penzionerima u prošloj godini je u budžetu stavka bila 8,85 milijardi dinara.

Kada govorimo o povećanjima, ovo povećanje koje će biti će u budžetu biti od 35 milijardi dinara. Kada dođete i vidite da nemate sredstva da isplatite ono što su osnovna davanja, socijalna davanja, onda ne možete da govorite o povećanju penzija. Morate da stvorite ekonomski i investicioni okvir za tako nešto.

Te insinuacije da se daju subvencije privatnicima, a da se ne da penzionerima, to je na nivou onih koji zaista vode pojedine tabloide. Non stop ponavljate jedno te isto, upravo što pišu ti tabloidi. Kada ste toliko velikodišni, uzmite 37 miliona dinara koje ste uzeli kao grupa građana i potrošili u kampanji, vratite u budžet, pa pomozite narodu Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Vlade, na kraju ove rasprave neću komentarisati to da li gospodin Siniša Mali kao kandidat za ministra finansija ima pravi ili lažni doktorat, neću komentarisati ni da li je on vlasnik 24 stana na bugarskom primorju, niti da li je odgovoran za rušenje objekata u Hercegovačkoj, niti da li je odgovoran za lošu privatizaciju Beopetrola, kao ni da li je on odgovoran za loš sporazum između Er Srbije i Etihada, niti za bezobrazno skupu novogodišnju jelku, niti da li je on odgovoran za aferu vezanu za sporan ugovor u vezi sa „Beogradom na vodi“, fontane na Slaviji itd, neću jer on je isključivo i samo vaš teret i vladajuće većine koja će ga, sve je izvesno, danas izglasati.

Mene i građane ove zemlje može jedino da interesuje samo ono što je u domenu budućeg ministra finansija, a to je ono bez čega je on danas, odnosno juče i danas došao u ovu Skupštinu, a to je plan rada. Da li će da nastavi da radi ono isto što su radili njegovi prethodnici u nekoliko prethodnih vlada? Koje konkretne mere planira da preduzme kako bi se boljitak građana video ne samo na televiziji, već i u njihovim novčanicima?

U Srbiji se jako loše i teško živi. Od brojeva koji se tiču suficita i GDP i svih ostalih tuđica, generalno građanima nepoznatim, građanima se svakako vrti u glavi. Predstavljanje tih brojeva u javnosti izgleda tako da se svaki pojedinac zapita – da li samo sa mnom nešto nije u redu kada su svi tako uspešni? Kako je moguće da je prosečna plata tih imaginarnih 450 evra, a meni je frižider prazan, prazan mi je pasoš, prazan mi je rezervoar, na pijacu retko kada odem i prazan mi je novčanik? Da li to znači da sa mnom nešto nije u redu kada i na televiziji lepo kažu – pogledaj u kakvo blagostanje nezaustavljivo srljamo?

Ovo je najvažnije ministarstvo. Ni jedno ministarstvo nije važno koliko je važno Ministarstvo finansija. Stoji da ovo ministarstvo mora da sarađuje sa svim drugim ministarstvima, ali bez dobrog rukovođenja ovim ministarstvom, o kulturi, recimo, možemo samo da razgovaramo, o dobroj zdravstvenoj zaštiti i kvalitetnom obrazovanju, možemo samo tome da se nadamo. Da ne nabrajam dalje.

Kada najranjiviji pojedinac u Srbiji od svog rada bude mogao da živi dobro i dostojanstveno, tada za ovu državu i za ovo društvo možemo reći da je prosperitetno. Sve dok se samo pune džepovi pojedinaca, a zakoni u ovom domu usvajaju u njihovu korist, od bajki da se u Srbiji živi dobro imamo samo to – bajku.

Onaj ko vodi ovo ministarstvo, tj. onaj ko treba da vodi ovo ministarstvo, ne sme biti ni kumovski, ni prijateljskim, ni bratskim, niti bilo kakvim drugim vezama povezan sa ovim pojedincima i svoje odluke ne bi smeo da prilagođava njima.

Filozofija ove Vlade, a nažalost i mnogih vlada pre ove, uopšteno govoreći nam se ne dopada. Posle svakog lošeg kandidata dolazi još gori i ovo nije samo slučaj sa ministrima, ovo je slučaj na svim nivoima. Takva je situacija sa gradonačelnicima, predsednicima opština, direktorima javnih preduzeća, predstavnicima nezavisnih institucija i da ne nabrajam dalje. Jedan opšti trend degradiranja je prisutan.

LJudi možda u Srbiji nisu gladni, ali su svakako zbog velikih apetita pojedinaca uskraćeni da vode jedan dostojanstven život. Sa oko 200 do 250 evra mesečnih primanja, što jeste realnost, građani, kao što rekoh, možda nisu gladni ali sigurno ne putuju, ne odlaze u pozorišta, ne druže se, povlače se u sebe i jednostavno se bave pukim preživljavanjem.

Od predsednice Vlade, ministra finansija neću da slušam u ovom domu kako se ovde brani od afera. Hoću da čujem plan. Građani Srbije hoće da čuju plan - kako planira da im pomogne da vode dostojanstven i ispunjen život u skladu sa vremenom u kojem žive? Nažalost, ostali smo uskraćeni za mnoga pitanja među kojima kao glavna izdvajamo. Kako budući ministar finansija planira da smanji javni dug i o kakvim bi možda eventualno boljim aranžmanima za vraćanje kredita mogao da nam govori? Šta planira u vezi sa smanjenjem poreza i doprinosa posebno na najniže zarade čime bi se značajno povećala zaposlenost i olakšalo delovanje u okviru malih i srednjih preduzeća? Šta planira, odnosno da li teži ka tome da se smanje i ukinu neki parafiskalni nameti koji takođe opterećuju mikro, mala i srednja preduzeća? Šta misli o povraćaju PDV i zašto kasni u izdavanju rešenja paušalcima u razumnim rokovima, da građani koji uredno bi hteli da plaćaju svoj porez rešenja dobijaju u razumnim rokovima, a to znači ne više od godinu dana kakva je situacija danas. Šta misli o ukidanju subvencija strancima i nelojalnoj konkurenciji? Kakav plan nudi za javna preduzeća, a da se on ne svodi na puko uposlenje partijskih poslušnika?

Hteli smo da čujemo nešto više o konkretnijim rešenjima za najranjivije društvene grupe?

Naša poslanička grupa neće podržati izbor Siniše Malog za ministra finansija zbog nedostatka plana… (Isključen mikrofon.)

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Poštovana predsednice Vlade, poštovane koleginice i kolege, ova današnja sednica je trebalo da bude neka vrsta primopredaje dvojice ministara, bivšeg gospodina Vujovića i budućeg, jer će ga većina izglasati. Mislim da je trebalo da čujemo izveštaj i bivšeg ministra onako kako je trebalo da čujemo plan budućeg ministra. Dakle, dvojica ministara koji imaju različite pristupe pre svega u, i o tome smo malo govorili, metodologiji obračuna od javnog duga. Nisam dobio odgovor na prošlo pitanje, poštovana predsednice Vlade - na koji način objašnjavate upravo taj različit pristup?

Dosadašnji ministar, vaš saradnik, o čijim rezultatima govorite, možemo da govorimo i o tome, je potvrdio na jedno pitanje i na Odboru za finansije i ovde je sedeo baš na tom mestu gde sada vi sedite, da li podržava metodologiju obračuna duga grada Beograda obračun Malog i Vesića ili ono što je predstavio Fiskalni savet na koji ste se pozivali i za koji ste rekli da jedna kredibilna institucija, a sa čim se apsolutno slažem, koji je rekao da dug Beograda nije 1,2 milijarde evra, onako kako ste vi govorili. U obrazloženju, jedan od ključnih argumenata za izbor Malog za ministra finansija, jer je sanirao taj dug sa 1,2 milijarde na polovinu, što znači da grad Beograd sada duguje 600 miliona, je li tako, 600 miliona evra?

Sada je pitanje, ako vama bivši ministar koga je ova većina izglasala, potvrđuje nalaze Fiskalnog saveta da je dug grada Beograda iznosio 380 miliona evra, šta to onda znači? Da li se onda taj dug grada Beograda povećava ili smanjuje? To je jedno zaista ozbiljno pitanje i mislim da zaslužujemo odgovor na to pitanje.

Druga stvar koja se evo čuje u ovih šest godina, jer šest godina smo ovde u Skupštini i ovo je u ovoj godini naredno usvajanje budžeta decembra meseca ove godine za 2019. godinu, nijedna od tih vlada nije poštovala, i to je prilika i za vas i za novog ministra, nije poštovala zakon o budžetskom sistemu u kojem bi kod usvajanja budžeta Skupštini predstavila plan dostizanja zakonskog nivoa učešća javnog duga u BDP u procentu od 45% koliko naš zakon nalaže. To je zakonska obaveza.

Šest godina mi to nemamo i ja sam pet puta davao te sugestije i ministru Vujoviću i prethodnim ministrima, ali se taj zakon nije poštovao. Dakle, ovo je poziv i vama i budućem ministru da izađete sa jasnim planom, jer vidim da se hvalimo nivoom Mastrihta i dolaskom na 60% učešća javnog duga u BDP. Međutim, mi živimo i radimo i moramo da poštujemo zakone Republike Srbije koje je usvojila ova Skupština, a to je 45%. Želim da o tome govorim.

Inače, kada govorimo, mislim da ministar Vujović zaslužuje i neku vrstu analize za svoj rad, sam se žalio na to da je nasledio Ministarstvo finansija u trenutku, 2014. godine, kada smo bili na korak od bankrotstva. Kada govorimo o tom koraku do bankrotstva, a koji ste vi pominjali, još jednom, 2012. godine, tadašnja Vlada i ova koalicija, ova većina, su nasledile javni dug od 15 milijardi evra u julu mesecu 2012. godine. Kraj godine se završio sa 17 ili 17,5 milijardi evra. Do 2014. godine je enormno rastao i dostizao nekih 70-ak procenata učešća javnog duga u BDP. Mislim da je zaista čudno i mislim da treba dati jednostavan odgovor na pitanje.

Kažete da ste nasledili državu pred bankrotstvom za ukupnim javnim dugom od 15 milijardi evra, a da je sada država finansijski stabilna sa ukupnim javnim dugom od 24 milijarde evra. Kako je to moguće? Hajde objasnite jednostavno. Kada govorimo o rezultatima, treba reći i to da je upravo taj mandat gospodina Vujovića, vaše Vlade i prethodnih vlada obeležilo, pre svega, smanjenje penzija, što je uticalo na smanjenje deficita budžeta Republike Srbije, smanjenje transfera prema lokalnim samoupravama, takođe, i znamo kakvo je stanje finansija u lokalnim samoupravama i iz Izveštaja Fiskalnog saveta, koji govori o tome da su nam neki…

(Predsedavajući: Kolega Ćiriću, privedite kraju.)

… od gradova pred bankrotstvom. Mislim da je to takođe zadatak novog ministra finansija i vaš da razmišljate o načinu na koji će se popraviti stanje finansija lokalnih samouprava, ali i vratiti na… (Isključen mikrofon.)

Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.