Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ana Stevanović. Izvolite.

Hvala.

Pitanje postavljam ministru unutrašnjih poslova, Nebojši Stefanoviću.

Naime, deset meseci nakon što su nepoznate osobe upale u stan novinarke „Krik“ Dragane Pećo, nijedno tužilaštvo istraživačima „Krik“ nije potvrdilo da vodi postupak u vezi sa ovim slučajem. Iz policije odbijaju da daju bilo kakav usmeni odgovor dokle je istraga stigla.

Iako su prethodnih deset meseci novinari „Krik“ iz Prvog osnovnog tužilaštva dobijali informacije da se radi na rasvetljavanju obijanja stana novinarka Dragane Pećo, pre nekoliko dana u ovom tužilaštvu kolegama pomenute novinarke rekli su da slučaj nije kod njih i da oni ne vode postupak.

Policija nama nikada ništa nije dostavila, ni izveštaj, ni bilo šta drugo, reči su potparlolke Prvog osnovnog tužilaštva, Aleksandre Đenadić. Ona je takođe dodala, citiram: „Zovite policiju da vidite kome su i da li su išta podneli.“ Od policije, međutim, zaposleni u „Kriku“ ništa nikad nisu uspeli da dobiju niti jednu potrebnu informaciju.

Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Nemanja Pantić nije želeo da odgovori na pitanje o tome da li je policija dostavila neku dokumentaciju tužilaštvu i uputio je novinare iz „Krika“ da odgovor potraže zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja.

Nakon dva poslata mejla sa pitanjima iz Biroa za saradnju sa medijima MUP, rekli su da postoje tehnički problemi i da ne dobijaju mejlove novinara „Krik“, kao i da nemaju dozvolu da im informacije pruže usmeno.

Informaciju o tome gde je slučaj i da li iko radi na njemu pokušali su da dobiju i od tužioca Zorina Zogovića, koji je kontakt tačka radne grupe za bezbednost novinara. On ih je uputio na nadležno tužilaštvo rekavši da nema informacije o tome u kom tužilaštvu se vodi postupak.

Podsetimo, stan novinarke KRIK, Dragane Pećo, obijen je i ispreturan u julu 2017. godine, ali iz njega ništa nije ukradeno, čak ni laptop, ni mobilni telefon, koji su stajali na vidnom mestu.

Ministar policije, Nebojša Stefanović, je nekoliko dana nakon događaja rekao da policija čini sve kako bi se potpuno razrešio slučaju i dodao da su policiji poznate dve grupe koje, kako je rekao, operišu u tom kraju. Takođe, rekao je ko god je počinilac moraće da odgovara. On je to kazao u septembru, dodajući da je saslušano više osoba u vezi sa ovim slučajem.

Deset meseci kasnije, međutim, slučaj nije ni u jednom tužilaštvu i nije poznato da li je išta urađeno kako bi se počinioci otkrili.

Slučaj novinarke KRIK Dragane Pećo nije usamljen, na šta podsećaju brojne domaće i međunarodne organizacije. Nezavisno udruženje novinara Srbije često podseća da se slučajevi napada na novinare ne rešavaju, neki čak duže od decenije. Prema njihovoj evidenciji od 2014. godine u Srbiji su zabeležena čak 143 napada na novinare.

Međunarodna organizacija „Reporteri bez granica“ istaklo je u poslednjem izveštaju da novinari u Srbiji nisu bezbedni, jer brojni napadi na njih nisu istraženi, niti sankcionisani.

U izveštaju o ljudskim pravima za prethodnu godinu Stejt department navodi da su novinari i mediji u Srbiji tokom 2017. godine bile žrtve zastrašivanja, fizičkih napada, ali i gnusnih medijskih kampanja provladinih medija.

Zbog svega navedenog, još jednom ponavljam svoje pitanje upućeno ministru MUP-a, dr Nebojši Stefanoviću, dokle je policija stigla u rasvetljavanju ovog slučaja i kako je moguće da se 10 meseci od upada u stan novinarke Dragane Pećo, istraga nije pomerila sa mrtve tačke?

Ovom prilikom takođe bih apelovala na ministra unutrašnjih poslova, gospodina Stefanovića, da utiče na zaštitu predstavnika civilnog sektora koji se bore protiv kriminala u državi.

Takođe, apelujem da se založi za zaštitu svih onih koji kritički preispituju rad Vlade, funkcionera kao i predstavnika Vlade. Takođe, apelujem i na građane Srbije i javnost da insistiraju na rasvetljavanju ovog slučaja i nadležne da odgovornost za njega tretiraju kao prioritetan zadatak. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Marija Janjušević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje prvo pitanje je za predsednika Republike, predsednika Vlade, ministra rada i PIO fond.

Dakle, da li će, kada, u kom periodu i u kojim iznosima novac otet od penzionera biti vraćen i onim penzionerima koji su u međuvremenu preminuli, odnosno da li će oduzeta sredstva od penzionera biti isplaćena naslednicima onih koji su u međuvremenu preminuli?

Drugo pitanje, po istom osnovu – da li se na osnovu sadašnjeg i današnjeg pisanja lista „Politika“ povraćaj sredstava otetih od penzionera zapravo u budućnosti naziva povećanje penzija. Da li će iz istog fonda zapravo da im vraćaju novac, a da to nazivaju povećanjem penzija?

Drugo pitanje je za ministra zdravlja – da li je tačna konstatacija u medijima da svakog meseca 120 lekara specijalista napusti državu Srbiju, koliko medicinskih sestara odlazi iz zemlje i da li je svestan nacionalne katastrofe kojoj klizimo i da neće uskoro imati ko da nas leči?

Sledeće pitanje takođe za ministra zdravlja i ministarku bez portfelja Slavicu Đukić Dejanović – da li je tačno da će populacione mere, u smislu finansijske podrške porodicama sa decom biti uskraćene roditeljima čija deca nisu vakcinisana?

Da li Torlak proizvodi vakcine? Koja referenta laboratorija kontroliše kvalitet vakcina i onih koje se proizvode u Srbiji i onih koje uvozimo? Da li roditelj prilikom obavezne imunizacije svoje dece ima pravo da zna poreklo i kvalitet vakcine i ko mu garantuje za to?

Treće pitanje postavljam predsedniku Srbije, predsedniku Vlade, direktoru koordinacionog tela za jug Srbije i ministru bez portfelja, Nenadu Popoviću, kao i ministru privrede, zbog čega država nije sprečila otuđenje AIK u Medveđi? Zbog čega država ne zadržava vlasništvo nad preko 500 hektara teritorije na jugu Srbije?

Građani Srbije verovatno i ne znaju da u Medveđi živi oko tri i po hiljade Srba, a nešto oko 500 Albanaca, ali sve i da je drugačije, zbog čega država Srbija ne čini ništa da obezbedi svoju teritoriju na jugu Srbije koja se graniči sa našom okupiranom teritorijom Kosovom i Metohijom?

Pitanje za ministra LJajića. Zbog čega ste, obilazeći jug Srbije, naglasili da će od imovine PIO fonda prvo na prodaju biti ponuđene Vranjska banja, Sijarinska banja i Kuršumlijska banja?

Da li trasirate put Zelena transverzala ili graničite, prosto pojačavate administrativnu liniju između centralne Srbije i naše okupirane teritorije Kosova i Metohije?

Sledeće pitanje je za ministra kulture, takođe i za Marka Đurića, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, zbog čega ste dozvolili da se u Srbiji organizuje i promoviše manifestacija „Mirdita, dobar dan“, u kojoj se jasno iskazuju poštovanje i uvažavanje nepostojeće države Kosovo? Dakle,to je nešto što je nedopustivo.

Poslednje pitanje upućujem REM. Kada će mi odgovoriti na poslanička pitanja koje im uporno mesecima upućujem, a odnose se na potraživanja REM od „Pinka“, od kompanije „Pink“ i na pitanje da li je „Pink“ u periodu od 2014. godine do 2017. godine kada je bio odjavljen iz Srbije i poslovanje prijavio u Bosni i Hercegovini, snimao program u Beogradu? Da li je neko vršio proveru i zbog čega ja ne dobijam odgovor već godinu dana? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem potpredsedniče Arsić.

Imam dva pitanja. Prvo upućujem ministru informisanja i Savetu REM, a odnosi se na rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu, kojim je ovaj sud poništio odluku upravnog odbora RTV, kojom je Slobodan Arežina krajem januara razrešen sa mesta direktora programa u ovoj ustanovi.

To je inače već drugi put da sud vraća na posao Slobodana Arežinu i da ga Upravni odbor RTV smenjuje sa tog mesta, u jednom momentu čak i otpušta. I sada je direktor RTV Miodrag Koprivica da će o odluci suda odluku doneti pokrajinski medijski servis.

Moje pitanje ministru je kako Upravni odbor RTV može da donese odluku o tome da li će poštovati odluku suda ili neće? Pitanje članovima Saveta REM jeste da li mogu da pokrenu postupak za razrešenje članova Upravnog odbora RTV, budući da oni krše zakon, direktno se oglušuju o odluke suda i sami izjavljuju da nemaju nameru da ih poštuju, nego će doneti nekakve odluke o tome da li će odluku suda ispoštovati?

Slobodan Arežina je samo jedan od niza novinara, urednika u RTV koji su u maju 2016. godine, nakon što je SNS došla na vlast u Vojvodini smenjeni, oterani ili otpušteni sa posla.

Svi oni koji su se žalili do sada su sudskom odlukom vraćeni na posao, ali očigledno da u Vojvodini i u Srbiji koju vode SNS odluke suda baš ne znače mnogo, jer uvek ima neko iznad suda ko odlučuje o tome da li će odluke suda sprovesti.

Drugo pitanje upućeno je ministarki Zorani Mihajlović, koju ću zamoliti da prilikom davanja odgovora konsultuje gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vukčevića, budući da nama nije dozvoljeno da postavljamo pitanja gradonačelnicima, a Vukčeviću očigledno niko i ne može da postavi nikakvo pitanje. Odnosi se na jedno besomučno betoniranje zelenih površina u Novom Sadu, na njegovo ignorisanje žalbi koje građani Novog Sada masovno daju na generalne i detaljne planove regulacije. To su hiljade građana Novog Sada, koji stavljaju svoje potpise na peticije koje izgleda uzaludno pišu gradonačelniku Vukčeviću, jer ih on sa nipodaštavanjem odbacuje, podsmeva im se i govori i preti ili obećava da će i on lično početi da skuplja peticije, pa da se vidi ko ima više građana, da li on kao gradonačelnik Novog Sada i SNS ili sami građani koje optužuje da su politički instruisani, a koji zapravo samo pokušavaju da sačuvaju one površine na kojima se njihova deca igraju od besomučnog betoniranja, besomučnog zidanja novih zgrada i besomučnog pravljenja višespratnih garaža u njihovim dvorištima.

Tako da je moje pitanje - da li gradonačelnik Novog Sada ima pravo na ovakav način da se ophodi prema žalbama građana, budući da je prema Zakonu o planiranju i izgradnji njima dozvoljeno da ulažu žalbe i da te žalbe neko mora da razmatra? Zbog čega Miloš Vukčević ne komunicira sa građanima? Zbog čega im preti, zbog čega im se podsmeva? Da li može da shvati da Novi Sad nije glavni odbor SNS, nego Novi Sad u kom žive Novosađani, koji ne pristaju da ih bahati gradonačelnik teroriše?

Na kraju, pitanje vama, gospodine Arsiću, molim vas da pitate predsednicu Gojković kada će našoj poslaničkoj grupi biti dostavljeni snimci, koji se ne vide na kamerama RTS-a, nego samo na bezbednosnim kamerama Skupštine, na kojima se vidi kako me je grupa poslanika SRS u ovoj sali opkolila, dok ste se vi pravili da ništa ne vidite?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi svakako znate da je nadrilekarstvo u Srbiji zabranjeno. Zabranjeno je i vračanje i gatanje.

Moje pitanje prvo je za Ministarstvo zdravlja, Agenciju za borbu protiv korupcije, Administrativni odbor i Poresku upravu - da li su koleginice Branka Stamenković i Ana Stevanović prijavile Agenciji za borbu protiv korupcije, Administrativnom odboru svoju novu delatnost? To je lečenje su-đok ili su-đoka terapijom, reiki i feng šui. Postoji živi dokaz za to da one pružaju takvu vrstu usluga. Dakle, Ministarstvo zdravlja, da li one imaju licencu za lečenje na ovaj način? Ako nemaju, to je nadrilekarstvo.

Broj dva – da li su tu delatnost prijavili poreskim organima, jer na svaku uslugu treba da se plati porez?

Broj tri, ako je to stranačka aktivnost, da li su to prijavili Agenciji za borbu protiv korupcije? Ako je njihova lična, da li su od Agencije, majka jedne od njih radi tamo, od Agencije za borbu protiv korupcije tražile pravo da se bave lekarstvom ili nadrilekarstvom u zavisnosti da li je ovo prijavljeno, da ili ne?

Dalje, da pomognem gospodinu Aleksiću, koji je juče pokušavao da dovede ovu Vladu u vezu sa plaćanjem konsultantskih usluga u SAD. Dakle, da mi

Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Republike Srbije odgovori da li je Vlada Mirka Cvetkovića, Borisa Tadića i Vuka Jeremića naručivala konsultantske usluge u SAD, recimo? Da li su to plaćali i koliko su konsultantske usluge plaćene za vreme vlasti stranke koja liči na pokret lopuža i džabalebaroša?

Dakle, da li je to plaćeno koliko je plaćeno? Te, da li sadašnja Vlada radi ono što je radila bivša? Da li ona naručuje konsultantske usluge u SAD i to plaća? Dakle, želim opoziciji da izađem u susret. Tim pre što je poznato da su Vuk Jeremić i Boris Tadić aktivno radili na izgradnji divlje države Kosovo i Metohija. Ništa nisu preduzeli povodom proglašenja njene nezavisnosti, a posle su podnosili neka neobavezujuća mišljenja i tako otežali položaj Republike Srbije, što po meni nije slučajno, a po depešama „Vikiliksa“ se tvrdi da su oni molili američku ambasadu da se ta nezavisnost odloži, prolongira u zamenu za obnovu mandata predsednika Borisa Tadića.

Treće pitanje se odnosi na formiranje centra za rušenje legalno izabrane vlasti u državi Srbiji, dakle, centra koji se formira u Skoplju, koji formiraju SAD i gde se vode aktivnosti protiv države Republike Srbije, protiv vlasti koja je na demokratskim izborima izabrana, gde aktivno učestvuju u izgradnji tog centra, gde je uplaćeno već 18 miliona dolara, da aktivno u tome učestvuju opet Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović. S tim u vezi, da mi se odgovori da li se on susretao sa vojnim atašeima američke ambasade?

Želim da znam da li te aktivnosti u Skoplju postoje? Da li su one protiv Republike Srbije? Da li su one namenjene za rušenje vlasti u Republici Srbiji? Te, da li ova pomenuta lica učestvuju u tome? Da ne zaboravim da dodam Borka Stefanovića i neprevaziđenog velikog političkog lidera Janka Veselinovića. Ja mislim da je taj centar formiran. Želim da mi država na to odgovori, jer ja ne volim da naša opozicija bude vredna kao krtice, da potkopavaju državu, da rade za državu, ali ne za ovu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, ja sam na jednoj od sednica u proteklo vreme postavio pitanje o izdajničkoj raboti Vuka Jeremića dok je bio ministar inostranih poslova, a sada postavljam Tužilaštvu za organizovani kriminal o korupcionaškoj aferi u koju je umešan.

Ovih dana potresa nas svetska korupcionaška afera u kojoj su uhapšeni u SAD Patrik Ho, bivši ministar unutrašnjih poslova Hong Konga u vremenu od 2002. do 2007. godine i Tadijan Gadio, bivši šef diplomatije Senegala od 2002. do 2010. godine, inače, bivši saradnici bivšeg ministra inostranih poslova Republike Srbije gospodina Vuka Jeremića, u narodu poznatog kao Vuk potomak.

Poštovani narodni poslanici, radi se o ozbiljnoj međunarodnoj bandi koju predvodi Vuk Jeremić.

Oni su uhapšeni u NJujorku zbog sumnje da su, između ostalog, davali mito predsedniku Čada Idrisu Debiju i ministru inostranih poslova Ugande Samu Kutesu, koji je inače zamenio Vuka Jeremića na mestu predsedavajućeg Skupštine UN.

Da li je tačno da je Patrik Ho 2013. godine uplatio tri miliona i 900.000 evra Jeremićevom institutu poznatom pod nazivom Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, a njegovoj privatnoj preduzetničkoj agenciji milion i 300 hiljada dolara?

Inače, ovakvi dilovi počeli su dok je Vuk Jeremić, zvani Vuk potomak, bio na funkciji predsedavajućeg Generalne skupštine UN, pa je sa te funkcije organizovao sastanke, sređivao kriminalne poslove. Jeremić je počeo da sarađuje sa Patrikom Hoom u jesen 2012. godine kada je postao predsedavajući Generalne skupštine UN.

U proleće 2013. godine uz Jeremićevo posredovanje organizovan je tajni sastanak u Hong Kongu kome su prisustvovali Ho Patrik, gospodin Jeremić Vuk i njegov kolega sa Harvarda Emilio Lozoja, u to vreme vodeći čovek najveće meksičke energetske kompanije „Pemeks“. Na tom sastanku postignut je dogovor o ulaganju kompanije „Čajna enerdži fond“, na čijem čelu je bio Ho Patrik, u meksičke izvore nafte i gasa.

Do ovog sastanka došlo je juna 2013. godine u Meksiku, a od jeseni 2013. godine počinje uplata „Čajna enerdži“ i njenih kompanija Vuku Jeremiću u ukupnom iznosu od pet milijardi i trista miliona dolara. Vuk Jeremić je bio posrednik između Hoa i Lozoje, obojice sada optuženih za milionski kriminal.

Vuk Jeremić je blizak sa biznismenom Lozojem, protiv koga se u njegovoj zemlji vodi istraga za posredovanje u davanju mita od čak deset miliona dolara. Jeremić je Lozoja predstavljao kao svoga brata, a posredovao je njegovim poslovima sa uhapšenim Patrikom Hoom i Tadijanom Gadijom, a nedugo posle jednog posredovanja Vuku Jeremiću na račun su uplaćeni ogromni milioni.

Jeremić je septembra 2013. godine, kao samostalni poslanik u ovom visokom domu, podneo zahtev Administrativnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije da mu dozvoli da ide u upravni odbor, verovali ili ne, kompanije „Čajna enerdži“ Patrika Hoa. Patrik Ho je bio konsultant i predavač na Jeremićevom centru za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. Tajkun Patrik Ho, nekada ministar policije Hong Konga, preko svojih firmi prebacio je milione evra Jeremiću, a u Americi je uhapšen pod optužbom za pranje novca i podmićivanje predsednika Čada. Isto tako, drugi uhapšeni šeik Gadio Tidion bio je član savetodavnog odbora Jeremićevog centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj.

Postavljam pitanje Tužilaštvu za organizovani kriminal Republike Srbije. Prvo, da li je preduzeo radnje povodom ovog kriminalnog čina slučaja Vuka Jeremića? Drugo, po kom osnovu je dobio Vuk Jeremić 5,3 miliona dolara i za koje namene? Treće, da li je taj novac Vuk Jeremić koristio za političku kampanju, što je zabranjeno, jer je reč o novcu stranog porekla?