Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, zalaganjem Vlade Republike Srbije, grada Beograda i gradske opštine Obrenovac u Bariču je otvorena fabrika „Meita“ koja danas zapošljava 1.820 radnika, prosečna zarada je 53 hiljade dinara, a očekuje se da do kraja juna meseca bude zaposleno otprilike oko 1.900. Druga faza projekta, u koju smo uvereni da će biti realizovana, govori da će do kraja sledeće godine biti zaposleno tri hiljade radnika.

Zašto je ovo važno? Važno je zato što su početkom rada ove fabrike i ovim dobrim projektom i prosečnom zaradom od 53 hiljade dinara oni radnici koji rade kod privatnika, koji su zloupotrebljavali poziciju viška radne snage, došli u bolji status ili su kao dobri i vredni dobili posao u „Meiti“ ili je sada stvorena druga pozicija da oni koji su raubovali njihov rad moraju dobro da ih plate.

To je onaj razlog zbog čega Pokret socijalista podržava i Republičku vladu i gradsku vladu, jer je to ono što je blago za građane Republike Srbije. Ovakvi projekti i dugoročno rešavaju problem, a nije blago za građane Republike Srbije kada golobradi gusar krene u potragu na Maldive za zakopanim blagom riđobradog gusara koji je Beograd i Srbiju pljačkao. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Maja Mačužić Puzić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Poštovana premijerka, kandidatu za budućeg ministra, želim prvo da pohvalim vaš izbor za budućeg ministra finansija i na početku moram da kažem da nijedan ministar finansija poslednjih decenija nije imao sreću da započne mandat sa tako dobrim stanjem u budžetu kao što imate vi priliku, zahvaljujući prethodnoj Vladi na čelu sa Aleksandrom Vučićem, zahvaljujući sadašnjoj Vladi na čelu sa gospođom Anom Brnabić, zahvaljujući ministru Dušanu Vujoviću i njegovim saradnicima, naravno, za koje se nadam da će krasiti i vaš kabinet.

Prethodna vlada je zapravo uspela da zaustavi bankrot države koji nam je bio pred vratima i uspela je da konsoliduje državni budžet i smanji deficit sa kojim se Srbija godinama pre toga neuspešno borila. Sadašnja Vlada je nastavila istim tempom.

U poslednje četiri godine značajno je popravljen rejting Srbije na „Duing biznis listi“ Svetske banke na kojoj smo po opštim uslovima poslovanja uspeli da ostvarimo napredak za čak 48 mesta. Uspele su ove dve vlade da smanje troškove zaduživanja koje su posledica lošeg upravljanja javnim finansijama u prošlosti. Uveli su mere štednje čiji su važnost građani prepoznali i sami podneli najveći teret. Ovih dana možemo da budemo svedoci i da se sami uverimo u rezultate te štednje koja se ogleda u najavljenom uvećanju penzija za pet do 25%, a u odnosu na 2014. godinu to će biti negde između osam i 13%.

Ne bih puno dužila nabrajajući sve projekte započete širom Srbije u proteklom periodu, u poslednjih pet godina: od izgradnje autoputeva, fabrika, bolnica, škola, sudova i slično. Ja ću se danas samo malo osvrnuti na projekte u gradu Kraljevu odakle ja dolazim.

Ovi projekti su delimično ili u celosti finansirani iz Republičkog budžeta i neke od njih su Osnovna škola „Sveti Sava“ u Ribnici, Osnovni sud u Kraljevu, izgradnja naselja, urbana regeneracija kompletnog naselja, nadam se izgradnja naselja za snage bezbednosti koja uskoro počinje, izgradnja autoputa Preljina – Pojate, rekonstrukcija Ibarske magistrale, zatvoreni bazen, da ne dužim puno, još mnogo projekata koji su život građana Kraljeva i Srbije učinili boljim.

Da bismo obezbedili dalji privredni rast i razvoj, moramo da završavamo takve projekte koje smo započeli i za koje smo obezbedili finansijska sredstva, ali i da započinjemo nove projekte. Ovo je težak posao koji čeka vas, ali i nas sve ovde.

Ukoliko ova Vlada nastavi rigoroznu kontrolu priliva i trošenja novca i održi fiskalnu disciplinu i odgovornost u upravljanju javnim finansijama, ovim tempom do kraja 2019. godine deficit u budžetu će biti ispod 1%, a rast BDP u narednoj, ali i u ovoj godini preko 3,5%. Sa daljim rastom BDP i niskim deficitom stvoriće se dodatni prostor za povećanje plata i penzija, nove investicije u infrastrukturi, privremenu otplatu kredita, izgradnju vrtića, škola, bolnica, fabrika i slično. Sve su to izazovi koji su pred vama. Ulazimo u dinamičan proces brzog privrednog rasta, novih prilika, značajno većeg životnog standarda građana i sveukupno boljeg života svih građana Srbije.

Od vas, gospodine ministre, očekujemo da u javnim finansijama zadržite red koje su uvele prethodna i sadašnja Vlada i da javne prihode i rashode nastavite dobro da planirate. Imajući u vidu kako ste vodili računa o finansijama i građanima Beograda, sigurna sam da ćete istim tempom to učiniti i za sve građane Srbije. Sigurna sam da ćete posvećeno sprovoditi već započete reforme, jer su javne finansije srce ekonomskog sistema svake zemlje.

Vama se predsednice Vlade zahvaljujem na iscrpnom i detaljnom obrazlaganju ovog današnjeg predloga, a u daljem radu želim vam da uspešno vodite i nastavite politiku koju do sada sprovodite, a vama, gospodine budući ministre, želim uspeha u radu.

Kolege, poslanici SNS i ja ćemo svesrdno podržati vaš predlog za novog ministra. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Uvažena predsednice Skupštine, gospođo predsednice Vlade, zadovoljstvo mi je da danas mogu kao narodni poslanik i kao neko ko dugo vodi lokalnu samoupravu da za budućeg ministra finansija u srpskoj Vladi podržim gospodina Sinišu Malog koji se pokazao kao uspešan menadžer i kao neko ko je znao na pravi i adekvatan način da vodi lokalnu samoupravu, odnosno grad Beograd, kao najveću lokalnu samoupravu u Srbiji.

Zašto ovo govorim? Zato, pre svega, gospodine Mali, kada budete ovde za mesec ili dva ispred nas sa rebalansom budžeta, srpskog budžeta koji dosta toga dobrog treba da donese građanima Srbije i penzionerima i drugima, nemojte zaboraviti da je pred nama jedna obaveza prema lokalnim samoupravama, svim u Srbiji, a to je da se reformiše Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koji je na snazi još od 2005. godine.

Dosta je kolega ovde govorilo o Mlađanu Dinkiću, ali nažalost, kroz sve ove godine, opstaje njegov Zakon o finansiranju gradova i opština koji je potpuno nepravedan i koji je favorizovao samo opštine i gradove gde je on imao predsednika, odnosno gradonačelnike. Zato je danas jedna velika nesrazmera u lokalnim samoupravama u tim tzv. transfernim sredstvima gde grad Čačak ima tri puta manja transferna sredstva, nego što ima grad Loznica, a na primer Topola i Aranđelovac imaju dva puta manja transferna sredstva nego što ima Rača koja je, na primer, po veličini tri puta manja od ovih opština. Bilo bi dobro zato da mi, pred donošenje budžeta za 2019. godinu, imamo jasan i transparentan način na koji se, pre svega, obračunavaju transferna sredstva i koja se daju lokalnim samoupravama.

Druga stvar je, gospodine Mali, što bi bilo dobro, da mi jasno i vidljivo na sajtu Ministarstva vidimo zaduženost opštine, lokalnih samouprava. Vam odajem dužno poštovanje što ste uspeli da smanjite značajno dug Grada Beograda.

Mi smo ovde danima slušali od nekih kolega opozicionih poslanika priče, a oni su svoje opštine i gradove, kada su vodili zadužili za milijarde, i nikome nisu odgovarali, i nisu samo oni krivi, krivi su i ministri finansija koji su bili i koji su dozvolili da se ti gradovi, te opštine zadužuju. Nažalost, niko nije snosio krivicu. Sada sa pravom kolege sa desne strane mogu da kažu – zašto vi njih niste sankcionisali? Ko je trebao da ih sankcioniše? Ministarstvo finansija.

Zbog toga bi bilo dobro da svi građani mogu da vide stepen zaduženosti svih lokalnih samouprava i da mi koji vodimo lokalne samouprave koje nemaju ni dinara kredita, možemo sa ponosom da kažemo – eto, mi vodimo uspešno lokalne samouprave, a ti bar da nam ovde ne spočitavaju lekcije u ovom parlamentu.

Sa druge strane, kada sam već pomenuo nove sednice parlamenta na kojima ćete vi govoriti o rebalansu budžeta, gospodine Mali, nama se dosta građana obraća, u Srbiji trenutno ima negde procene oko 100 hiljada ljudi koji su radili, to su bivši radnici propalih državnih preduzeća, koji imaju izvršne sudske presude, i koji nažalost, ne mogu da naplate, jer su te firme otišle u stečaj, neke su likvidirane, neke su iz stečaja privatizovane, ali ta potraživanja prema tim ljudima i dan danas stoje, bilo bi dobro da se u nekim rebalansima koji će doći u budžetima za 2019. godinu, a kasnije za 2020. godinu, iznađe mogućnost da se tih nekih 12, ili 15 miliona evra, koliko se otprilike duguje tim ljudima, da se to isplati.

S druge strane, ja moram da vas zamolim, mi stalno ovde govorimo o šansama srpskog agrara i srpske poljoprivrede, mi imamo još uvek dugovanja iz zadnjeg kvartala 2017. godine, za subvencije poljoprivrednicima, i bilo bi dobro da se to što pre isplati. Sa druge strane, ja sam u grupi poljoprivrednika, pošto sam živim na selu, koja je uspela prvi put od Drugog svetskog rata da preko suda naplati štetu, odnosno dobije sudsku presudu za štetu od grada koji je katastrofalno pogodio Topolu 2014. godine. Grupa poljoprivrednika, tačnije njih 18 je dobilo negde oko 600 hiljada evra sudsku odštetu od strane države, zato što država veoma neuredno vodi Sektor protivgradne zaštite. Nemamo dovoljno raketa, strelci su nedovoljno plaćeni, nažalost, automatizacija dosta sporo ide i sada je šansa da u godinama i mesecima koji dolaze, ta situacija se popravi. Inače će ta praksa i odluke sudova doneti ozbiljne posledice po budžet pre svega Ministarstva poljoprivrede.

Shodno vremenu koje imam, na samom kraju, želim da vam poželim svaku ličnu sreću. Sreća će vam naravno biti potrebna i na mestu na kome ćete biti. Naravno, ministar finansija je neko ko sprovodi politiku i ko je timski igrač, kako se to kaže, i zbog toga je važno da vi sve odluke donosite u jednom dobro timu. Tim Ane Brnabić je dobar tim. Zahvaljujem.

Vreme. Hvala.
Reč ima Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsednice.

Poštovana premijerko, uvaženi budući ministre finansija, neću se ponavljati, imajući u vidu stav poslaničke grupe SPS kada je u pitanju vaš izbor. Nesumnjivo je da ćemo tu dati podršku.

Međutim, ono što želim da istaknem je krajnje dobronamerno, sa stanovišta onog što je prepoznala poslanička grupa SPS i da sugerišem, su sledeće stvari. Pre svega, prilikom izbora i stupanja na funkciju ministra finansija je nesumnjivo da preuzimate odgovoran posao i da se suočavate sa brojnim izazovima i iskušenjima za koje uopšte ne sumnjam, da ćete iz uspešno prebroditi.

Ono što je najvažnije, po našem stavu, jesu sledeće stvari. Prva je fiskalna disciplina kao jedno održivo stanje. Zašto to govorim? Upravo zbog toga što je ta fiskalna disciplina posle dužeg vremena postignuta, i to je nešto što ovoj državi i budžetu Republike Srbije daje sigurnost.

Dugo, dugo vremena mi smo imali stanje potpune anarhije u fiskalnoj politici i potpune anarhije kada je u pitanju bila praktična primena fiskalnih pravila, a naročito naplata poreza. Od 2014. godine pa nadalje, a i dve godine pre toga se stanje konsoliduje i ova Vlada je uspela da postigne onaj nivo fiskalne discipline koji je neophodno potreban kako bi se finansijska stabilnost Republike Srbije održala i održava se. U tom pravcu, ne sumnjam, da ćete dati adekvatan rezultat, pospešiti još bolji rad poreske uprave, predložiti bolje fiskalne zakone koji će omogućiti, u praktičnom smislu reči, da naplata poreza bude još efikasnija.

Dalja iskušenja ili izazovi ako ih možemo tako nazvati jesu vezana za racionalizaciju javnog sektora ili javne uprave imajući u vidu da i dalje predstoji jedan ozbiljan posao, jako složen delikatan posao koji se odnosi na smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru.

Republika Srbija je preuzela svoje obaveze i te obaveze i prema MMF, shodno dogovorima koji su postignuti, uspešno izvršava. Racionalizacija se uspešno sprovodi i dalje će se uspešno sprovoditi, ali ono što je najznačajnije, najznačajnije je kako taj broj zaposlenih trenutno u javnom sektoru preraspodeliti i angažovati, odnosno regulisati radno pravni status u privredni, naročito u privrednim društvima koja posluju sa privatnim kapitalom, dakle, sa kapitalom koji je u privatnom vlasništvu.

Mislim da bi u tom pravcu trebalo itekako razmišljati o tome da se privredi daju određeni podsticaji, a naročito privatnim preduzetnicima i vlasnicima privatnih preduzeća, naročito srednjih privatnih preduzeća i malih privatnih preduzeća. Zašto? Zbog toga što će biti potrebno da se određeni broj zaposlenih dislocira iz javnog sektora i pređe na rad u privrednim društvima koja posluju sa privatnim kapitalom u određenoj meri.

U drugoj meri nesumnjivo je da će prirodni odliv kroz penzionisanje i mnoge druge okolnosti i faktori uticati da ova racionalizacija bude sprovedena najefikasnije, a bez socijalnih udara i bez ugrožavanja standarda stanovništva, naših građana Republike Srbije.

Treće što sam želeo da prokomentarišem jeste ono što mi se čini najvažnijim. Fiskalna stabilnost mora da bude u korelaciji sa pravnom sigurnošću. Pravna sigurnost i finansijska stabilnost ne mogu jedno bez drugog. Ako nema pravne sigurnosti nema investicija. Ako nema investicija, nema ni prihoda. Ako nema prihoda, nema popune budžeta i nema održivog i stabilnog budžeta kojim će se servisirati sve ono što je neophodno potrebno da se servisira iz budžeta, da se pokrivaju rashodi, da se zadrži ono stanje koje trenutno imamo kao izuzetno dobro stanje koje je inače istakla sa činjenicama i argumentima i premijerka i u tom pravcu je neophodno potrebno pomoći onima koji tu pravnu sigurnost moraju da obezbede, a to su sudovi.

Naše pravosuđe koje je posrnulo, naročito 2009. i 2010. godine, što vam je itekako dobro poznato, kada smo imali jednu katastrofalno lošu reformu pravosuđa, jedan katastrofalno loš reizbor koji je doveo do brojnih problema koji su sada direktan udarac na budžet Republike Srbije. Brojne presude iz Strazbura, brojne odluke međunarodnih sudova su isključivo na teret budžeta Republike Srbije. Zašto? Zbog toga što je bolesno pravosuđe i bolesno stanje u pravosuđu dozvolilo da se zbog povrede mnogih prava koja su Ustavom zajamčena, mnogih prava građana, građani obraćaju ili apliciraju, kako se to kaže pravilno, ja sam pravnik pa moram koristiti i te termine, obraćaju Strazburu, Sudu za ljudska prava. Strazburg donosi one odluke koje faktički predstavljaju najdirektniji udarac na budžet Republike Srbije.

Sa jedne strane kada se posmatra takva situacija ne može se ni u kom slučaju izbeći da se dotaknemo i onog drugog dela kada je u pitanju upravo takav pristup, a to je da se bez obzira što je u nadležnosti VSS kompletna finansijska regulativa, koja se odnosi na pravosuđe, VSS omogući nešto bolje finansiranje koje omogućava logističku podršku u radu sudova, kako u pogledu opremljenosti, koja je neophodno potrebna, tehničke i svake druge, tako i u pogledu podizanja u granicama onoga što je moguće i održivo, plata zaposlenim, naročito onima koji predstavljaju sudsku administraciju, onima koji predstavljaju onaj deo pravosudnog sistema na kojima je taj operativni rad u najvećoj meri zastupljen.

Naravno, kako bi se izbegla svaka mogućnost korupcionaškog delovanja, neophodno je potrebno razmisliti i o povećanju plata sudijama, vratiti im naknade koje je moguće vratiti, naročito tzv. putujućim sudijama koji imaju pravo na tu naknadu, sudijama republičkog ranga i na taj način omogućiti da pravna sigurnost, koja generiše sve ono što je neophodno potrebno, se obezbedi, a građani imaju dostupnost pravdi i pravične i nezavisne sudove i nezavisne sudije.

Nadam se da ćete u saradnji sa ministrom pravde i sa ministrom privrede…

(Predsednik: Hvala, potrošili ste vreme.)

Završavam u jednoj rečenici.

...to obezbediti.

Vama čestitke, siguran izbor danas i u budućem radu podrška SPS. Hvala.

Hvala.
Reč ima Srđan Nogo.

Zahvaljujem.

Izbor Siniše Malog je najbolja slika u kakvom je stanju društvo u Srbiji i kakva je politička scena u Srbiji. Od 2000. godine na ovamo u Srbiji je uspostavljen jedan sistem okupaciono-kriminalni, gde stranci imaju glavnu reč, a domaće poslušne elite slepo služe njihovim interesima i uništavaju kriminalom ovu zemlju.

Siniša Mali je jedan od brojnih u nizu političkih likova koji se od 2000. na ovamo pojavio i koji ima baš sličnu biografiju kao i mnogi pre njega. Svi se sećamo Bože Đelića, svi se sećamo Pitića, Novakovića i raznih drugih žutih tada usrećitelja, koji su došli kao stručni kvalifikovani ljudi ovde da uvedu red u ekonomiju, privredu i finansije naše zemlje i sa pravom vladajuća većina kritikuje taj period i njihove rezultate i ukazuje da su to bile brojne zloupotrebe i kriminalne radnje.

Međutim, deo tog sistema je i Siniša Mali. Godine 2001. on je kao talentovani junoša i pulen Aleksandra Vlahovića i Mirka Cvetkovića, zajedno sa njima osmislio čitav koncept privatizacije i uništavanja ove zemlje. Vi, gospođo Brnabić, juče, citiraću stenogramske beleške, jako ste dobro branili gospodina Malog, čak on nije imao potrebe ni da vam govori i odgovara na razne optužbe na njegov račun, jer vi vrlo dobro poznajete celokupnu njegovu biografiju i njegov poslovni razvojni put. Čovek bi pomislio da ste vi poslovni partneri u nekim firmama ili da ste mu skoro snajka postali kada toliko dosta znate o Siniši Malom.

Braneći Sinišu Malog, rekli ste da u njegovo vreme nije bilo spornih privatizacija. To nije tačno. U periodu od 2001. do 2003. bilo je oko 1.300 privatizovanih firmi sa preko 150.000 zaposlenih. Brojne od njih su bile sporne. Sa nekima je bio direktno povezan Siniša Mali, poput „Beopetrola“ i „Jugoremedije“, „Partizanke“ fabrike čarapa u Beogradu, a neke druge su takođe skandalozne, gde možda on nije direktno uključen, ali je svakako kao službenik Agencije za privatizaciju morao znati. Na primer, imali smo slučaj da se prodaju šećerane za tri evra, pa se otpišu dugovi, pa gospodin Kostić još i prisvoji, proda tuđ šećer, šećer NIS-a za 65 miliona evra i sve to dešavalo se u vreme kada je nadzor nad tim vršio gospodin Siniša Mali.

Godine 2003. Siniša Mali prelazi u privatni sektor. Vi ste najveći deo vremena juče posvetili braneći upravo njegov angažman u, kako ste rekli, privatnom sektoru, da to nema pravo niko čak ni da preispituje. Naročito ste branili to što je on radio isključivo preko of šor firmi govoreći da se brinete za zaposlene građane Srbije koji rade u takvim firmama. Međutim, ovde nije reč o zaposlenim ljudima, nego upravo o licima koji su vlasnici of šor firmi i koji te firme i otvaraju najčešće, ne najčešće, nego stoprocentno da bi se, ako ništa, izbeglo plaćanje poreza, odnosno da bi se umanjili poreski prihodi matične države, odnosno države gde oni posluju ili da bi se omogućilo pranje novca.

Podsetio bih vas, 19.04, sednica Vlade Republike Srbije, usvojili ste Predlog zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Juče ste nam govorili i branili of šor firme, a vaša Vlada je pre dve-tri nedelje usvojila Predlog zakona koji će doći u Narodnu skupštinu, o kome ćemo mi raspravljati, koji upravo ima za cilj da omogući da mi utvrdimo ko su stvarni vlasnici of šor firmi.

Kako funkcionišu of šor firme? Lice koje je vlasnik of šor firme on u stvari nije vlasnik, nego lice na koje je ta firma registrovana i pravi vlasnik njemu plaća godišnje praktično to rentiranje, a lice koje drži račun ili koje je dobilo ugovor o zastupanju, koje je jako teško otkriti ko je, je vlasnik. Siniša Mali je imao utvrđenih 45 računa, 45 računa je imao u vlasništvu ili je radio za 45 kompanija na taj način.

Brojni od njih su umešani, ne u afere, nego u krivična dela. Ovde nije reč o pretpostavci nevinosti, ovde je reč da državni organi nisu sproveli postupke do kraja, nisu započeli postupke, a vi takvo lice predlažete za ministra finansija i to je skandal, ali je to prava slika kako Srbija živi i kakve su naše okolnosti 18 godina i zato smo tu gde jesmo i zato 6.500 miliona građana jedva sastavlja kraj sa krajem, a par stotina hiljada izuzetno dobro živi.

Siniša Mali je kao službenik Agencije za privatizaciju omogućio svom ocu Borislavu i porodičnom prijatelju Vladimiru Deliću da kupe fabriku vagona „Bratstvo“ iz Subotice. Kasnije je njegov otac ustupio Vladimiru Deliću tu kompaniju, a on je podigao 3,7 miliona evra vredan kredit na kiparsku firmu „Unibros“ i kasnije je ta firma propala i vraćena državi. Gospodin Delić sada ima dve of šor firme u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i jednu na Panami i sumnja se da posluje zajedno sa gospodinom Malim.

Juče ste rekli da nemate firmu sa Sinišom Malim, ali vi ste povezani sa one dve firme na koje je Siniša Mali kupovao one bugarske stanove. Ovde samo još fali gospodin Igor Isailović kao treći član vaše ekipe i vaše družine, gde ste svi zajedno u firmama – advokat Igor Isailović, Siniša Mali i Ana Brnabić preko velikog broja firmi zajedno posluju i zajedno su u poslovnim kombinacijama, a juče je moj stranački kolega pominjao jednu drugu firmu „Enerdži novejšn“ d.o.o. To je firma koju imate upravo sa Igorom Isailovićem, gde ste vi bili vlasnik 70%, Igor Isailović 30%, a firma je registrovana na Dedinju na vašu adresu. Kasnije ste vi izašli, direktorka je bila vaš partner gospođica Đurđić. Kasnije ste njoj ustupili, kada ste postali ministar, vaša vlasnička prava, a gospodin Isailović je posle toga na Sonju Sol preneo vlasnička prava.

Zanimljivo je kako raste dobit, sa milion dinara na skoro 3.200.000 sa 2015. na 2016. godinu, za 2017. godinu niste podneli izveštaj o raspodeli dobiti ili pokriću dobitka, a u januaru mesecu gasite ovu firmu. Zašto, kada je sve tako čisto?

Idemo dalje, gospodin Mali je juče bio povezivan od strane koleginice Sande Rašković Ivić sa još dva računa, između ostalog „Minel elvo“. Bio je i član upravnog odbora zajedno sa Igorom Isailovićem, a to je firma Slobodana Vučićevića, američkog državljanina, a Igor Isailović je podnosio za njega brojne promene u Agenciji za privredne registre. Takođe je član upravnog odbora „Minel elva“ isto kada i Siniša Mali, znači 2008. godine, a Siniša Mali je bio za „Minel elvo“ i u 2007. godini u upravnom odboru B92. Za gospodina Vučićevića ste vi tada učestvovali u operacijama pranja novca preko KK „Crvena zvezda“, gospodine Mali, a taj posao ste nasledili od Gorana Vesića i Žike Pauka, Živorada Anđelkovića, koji su to radili u tom ranijem periodu, a znamo ko je posle vas došao u KK „Crvena zvezda“ da to isto radi. O njemu je ovde reč.

Idemo dalje, gospođo Brnabić, Siniša Mali je bio zvezda „Panama pejprsa“, a vi ste bili „Malta fajls“ zvezda, samo što je ovde u Srbiji akcenat stavljen na jednog drugog ministra koga je trebalo politički diskreditovati, verovatno zbog veza sa Rusijom, gospodina Popovića, a potpuno je prećutano da ima mnogo zanimljivijih ličnosti, poput recimo Nenada Kovača i advokata Srđana Kovačevića, to je glavni advokat DS i Dragana Đilasa, Bojana Pajtića u svim njihovim aferama, istovremeno advokata gospodina Kovača, kuma Nikole Petrovića, da je njegova firma „Južna Bačka“, koja je sa državom poslovala u vreme vlasti SNS preko sto miliona evra.

Takođe, vi ste ovde dali izjavu hrvatskom „Nacionalu“ 13.3.2018. godine i jedan veliki tekst o čitavoj šemi firmi. Vi ste bili direktor „Kontinental vidsa“ i niste mi odgovorili nikad na pitanje vezano za „Kontinental vids“ i Nenada Kovača zvanog Neša roming. Takođe je u vašem vlasništvu „River pavr solušn“, firma registrovana na Malti sa sedištem ogranka u Đure Jakšića, tako da i vi i te kako dobro znate šta je of šor i kako posluju of šor firme.

Za kraj bih hteo da vas pitam još dve stvari. Kažete da budžet Srbije jako dobro stoji. Onda na osnovu čega ne izvršavate, recimo na osnovu sudskih rešenja ne može se izvršiti izvršenje na račun budžeta Republike Srbije na koji glasi nalog za izvršenje, već na podračunima pojedinih organa, a oni su praktično u blokadi, npr. račun Ministarstva pravde za preko tri miliona dinara? Zbog čega su sudski nalozi prinudne naplate, rešenja o izvršenju protiv državnih organa i korisnika javnih sredstava ne izvršavaju prenosom sa budžeta, već upravo preko tih podračuna koji se pune određenom dinamikom? Molim vas, da li je to kršenje zakona i da li time recimo privredna društva koja su u privatnom vlasništvu stavljate u nepovoljniji položaj?

I za kraj, vezano za Sinišu Malog i grad Beograd. Niste slučajno pominjali određene projekte. „River pavr solušn“, vaša firma, je uključena u projekat hlađenja Beograda na vodi, a takođe i građenje toplovoda preko „Kontinental lidsa“ koji ste juče pominjali.

Hvala, potrošili ste vreme vaše poslaničke grupe.
Hvala lepo.
Kada budete imali više glasova – više vremena.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.