Hvala gospodine potpredsedniče.

Obzirom da se u ovom zakonu radi o zaštiti korisnika finansijskih usluga, sasvim sigurno bi se trebalo osvrnuti, ako govorimo o zaštiti, koje su to pretnje za korisnike finansijskih usluga.

Juče sam govorio o visoko-tehnološkom kriminalu kao jednoj od najvažnijih i najčešćih pretnji koja utiče na pružanje finansijskih usluga i koja sve više, nažalost, u poslednje vreme dobija na zamahu.

Sam visoko-tehnološki kriminal podrazumeva, po svoj definiciji, da su i objekti sredstvo te vrste krivičnih dela, računari, računarska oprema, računarski podaci, računarske mreže i njihovi derivati. Ta vrsta, možemo tako reći, sajber kriminala u poslednje vreme poprima takve razmere da je država morala prvenstveno kroz institucije, koje je formirala od posebnih sektora u policiji, tužilaštvu do sudova, da reaguje na ovu opasnu pretnju i opasnu pojavu.

Ono na šta želim sada da se osvrnem jeste činjenica da bi se uspešno borili protiv visoko-tehnološkog kriminala kao pretnje za korisnike finansijskih usluga, potrebno je da imamo obučene i kvalitetne kadrove. Poslednje procene govore da Srbiji nedostaje oko 15 hiljada IT stručnjaka i zaista je dobar korak i odlična vest da je već 71 gimnazija izrazila želju da se formiraju posebna odeljenja koja bi se bavila pružanjem i obukom za IT stručnjake.

Želim da verujem da nove generacije IT stručnjaka neće otići samo u privatni sektor ili one delove državne administracije koji se tiču njenog razvoja, kao što su poljoprivreda, kao što je ekonomija, nego da će dobar deo tih stručnjaka otići upravo u ove institucije koje se bore protiv visoko-tehnološkog kriminala, jer je to jedna od najvažnijih potreba da bi ostali delovi našeg društveno ekonomskog sistema uspešno funkcionisali.

Zato apelujem na policiju, na pravosuđe i na tužilaštvo da pomno prati kvalitet kadrova koji izlazi sutra iz naših gimnazija i da nađu atraktivne modele kako bi ih privukli da budu deo naših institucija koje se bore protiv visoko-tehnološkog kriminala, jer je to uslov uspešnog daljeg razvoja Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ana Karadžić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Cokić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Torbica.
Da li neko želi reč?
Kolega Torbica, izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjena guvernerko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, s ciljem da se dodatno definiše predmet ovog člana. Predloženim zakonom se uređuju prava korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja finansijskih usluga korišćenjem sredstava komunikacije na daljinu, kao i uslovi i načini ostvarivanja i zaštite tih prava. Predloženim zakonom će se dodatno i sveobuhvatno urediti pitanje zaštite korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu i omogućiće se prevazilaženje problema u praksi kod zaključivanja ugovora uz upotrebu kvalifikovanog elektronskog potpisa koji, istina, još uvek koristi manji deo populacije.

Ovim zakonskim aktom se u suštini dopunjuje postojeći pravni okvir u oblasti zaštite korisnika finansijskih usluga u Republici Srbiji, uvođenjem detaljnih odredbi koje za cilj imaju uspostavljanje jedinstvenih principa i načela za sve finansijske usluge koje se mogu pružiti na daljinu. Za različite finansijske koje su trenutno uređene kroz više posebnih zakona, kao što su: usluge davanja kredita i druge bankarske usluge, usluge osiguranja, platne usluge, usluge izdavanja elektronskog novca, finansijske pogodbe i investicione usluge usklađuju se pravila pri ugovaranju na daljinu, čime se korisniku finansijskih usluga pruža dodatna pravna sigurnost, a postupak ugovaranja različitih vrsta finansijskih usluga za korisnika se pojednostavljuje, čime se suštinski obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Da li neko želi reč?
Kolega Bogatinoviću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana guvernerka Narodne banke Srbije gospođo Tabaković sa saradnicima. Narodna banka Srbije je institucija koja je suštinski zaslužna za stvaranje ambijenta koji je doveo do značajnih i vrlo pozitivnih promena u privrednom razvoju Srbije, a posebno u Leskovcu, gradu iz koga dolazim.

Posle dugogodišnjeg tavorenja, svedoci smo otvaranja velikog broja radnih mesta u proizvodnim pogonima koje su osnovali kako domaći, tako i strani investitori. Zahvaljujući monetarnoj politici koja je dovela do stabilizacije cena i kretanja inflacije u apsolutno planiranim okvirima, kao i kursa koji omogućuje privredi da planira, umesto da spekuliše, veliki broj preduzeća je odlučio da svoju proizvodnju pokrene i uveća u periodu od 2012. do 2018. godine u Leskovcu. Istakao bih „DŽinsi“, „Falke“, „Juru“, „Autostop Interiors“, „Tera stil“, „Bane Komerc“, „Mitić Plast“, Mlekara Leskovac, „Nevena Kolor“, kao i mnoge druge. Ti privredni subjekti su otvorili preko 4.000 novih radnih mesta u pomenutom periodu, što je, priznaćete, značajan zamajac za Leskovac da se ponovo uspostavi i nametne kao industrijski centar juga Srbije, što je pozicija koju je davno izgubio, a posebno katastrofalnim privatizacijama, pljačkaškim privatizacijama u periodu od 2000. do 2012. godine.

Ne treba zaboraviti i poljoprivrednu proizvodnju. Politika koja posebnu pažnju posvećuje poljoprivrednim proizvođačima i politika subvencija i plaćanja uvela je u legalne tokove značajne iznose platnog prometa, a iznos i obim poljoprivredne proizvodnje u leskovačkom kraju značajno raste iz godine u godinu.

Pored toga što je Leskovac značajni proizvođač velikog broja poljoprivrednih proizvoda, čija je kultura iz različitih razloga promenljiva, pa su samim tim promenljive cene i zarade, leskovački poljoprivrednici, koji su listom tržno opredeljeni, nalaze razumevanja za ovo kretanje, a često u neposrednom razgovoru ističu da poslovanje nikad nije bilo sigurnije i da je plasman proizvoda uvek moguć, uz domaćinsku i vrlo modernu proizvodnju.

Ovakva proizvodnja karakteristična je za ove krajeve, pa bih istakao saradnju između proizvođača i lokalne samouprave, koja se zasniva na razumevanju i pomaganju, a nikada na ucenama ili blokadama koje nanose štetu svima. Leskovački poljoprivrednici, a mnogi od njih važe za vrlo imućne domaćine, uvek ističu da je posao kojim se bave težak, da zarada nije moguća preko noći i da je potrebno mnogo rada i znanja, ali da rezultat ne izostaje. U gradu Leskovcu, na teritoriji grada Leskovca, podsećam, žive najbolji povrtari i odlični voćari.

Na kraju, teškom mukom ostvareni rezultati u privredi i poljoprivredi leskovačkog kraja kroz politiku Vlade Republike Srbije, Narodne banke Srbije moraju se braniti od zlonamernih koji druga posla nemaju, niti hoće da ih imaju, od centara moći koji su marginalizovali i kojima je onemogućeno da pljačkaju, a koji svoju šansu i dalje čekaju.

Koristim priliku da pozovem sadašnju, a zdušno se nadam i buduću guvernerku Narodne banke Srbije Jorgovanku Tabaković da istraje sa svojom politikom rada u odbrani interesa građana i privrede Srbije na odbrani ambijenta u kojem želimo da mirno i prosperitetno živimo i mi i naša deca. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Bogatinoviću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Izvolite, koleginice Filipovski.

Vi ste, gospođo Tabaković, juče rekli, citiraću vas – znamo šta su nam ciljevi i kako da ih efikasno i odgovorno ostvarimo. Ta rečenica mnogo govori o stabilnosti, o rezultatima koje je postigla Narodna banka Srbije za ovih šest godina za vreme vašeg mandata. Kako se finansijskim resursima utiče na sveukupni razvoj u stvari najviše govori stabilnost kursa koja je doprinela da privredni ambijent bude predvidiv, a time i povoljan za jačanje i ekonomske spoljnotrgovinske aktivnosti.

Od 2016. godine više od polovine svoje proizvodnje plasiramo na ino tržišta, udeo izvoza roba i usluga u BDP-u je u 2017. godini dostigao 52,5%, u prvom tromesečju ove godine 50,4% i, poređenja radi sa 2012. godinom, izvoz roba i usluga je tada činio 36,2% BDP-a, što znači da je od 2017. godine načinjen veliki pomak. Takođe, pažljivo odmerenim reakcijama, Narodna banka Srbije je održala devizne rezerve kao garant stabilnosti i više je nego očigledno da kretanjem kursa dinara nije bilo ograničenja za izvozni potencijal naše ekonomije, naprotiv, stabilnost se pokazala kao dobra osnova za produbljivanje trajne i uspešne saradnje sa celim svetom.

Podnela sam ovaj amandman kao dopunu članu 2, da bi još preciznije definisao član 2. ovog zakona zato što je finansijska stabilnost osnova našeg privrednog razvoja. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Miletiću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažena guvernerka, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam, kao i na prethodni amandman, u ovom zakonu stavio akcenat na nedovoljno razvijena područja, na brdsko-planinska područja, sa namerom da se što više radi u tim područjima, da se što više ulaže u tim područjima, jer smo svedoci da je u prethodnom periodu bilo velikih problema zbog finansijske nestabilnosti, zbog nepovoljnih kredita, a to se najviše odrazilo na razvoj poljoprivredne proizvodnje, na razvoj takvih krajeva kao što je Svrljig, Gadžin Han, Bela Palanka, Babušnica, Knjaževac i ostale opštine na jugoistoku Srbije gde je veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača koji su bili stub našeg društva, stub naše države, koji su zajedno sa svima nama omogućili da prehranimo našu zemlju Srbiju kada je bilo najteže, kada se branila zemlja.

Zbog toga sam dostavio ovaj amandman i očekujem da ćemo svi zajedno, kada dođe vreme za glasanje, da podržimo moj amandman, baš zbog toga što akcentujem nedovoljno razvijena područja, tu je akcenat na razvoj tih područja. Inače, svi znamo i svedoci smo da je u našim krajevima dosta teško, da veliki broj naših sela nema mogućnost elektronskog plaćanja, da veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača nema tu mogućnost, nema tog znanja, ali mi želimo da zajedno u zakonskim okvirima, ovim zakonima i tim ljudima pomognemo edukacijom da oni to mogu da rade.

U prvom planu zbog toga ću se uvek zalagati za ta naša područja, jer stvarno želim da cela poljoprivreda, jugoistok Srbije ima mnogo veći značaj u narednom periodu, da će tamo biti veća ulaganja. Ujedno bih se kao narodni poslanik i čovek sa tih područja, iz Svrljiga, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke i lično, zahvalio bih se državnoj banci koja stavlja stvarno veliki akcenat na nedovoljno razvijena područja, na male opštine, gde ima mali broj građana, a to je Poštanska štedionica gde je zajedno sa menadžmentom, zajedno sa izvršnim direktorom, predsednikom izvršnog odbora, gospodinom Bojanom Kekićem radi se na otvaranju ekspozitura u tim malim opštinama, jer na taj način stvarno želi da pomogne i tim malim opštinama da imaju svoje banke, da mogu da rade, da se daju povoljni uslovi za kreditiranje poljoprivrede i sve ono što je potrebno.

Pozivam sve kolege da glasaju za ovaj predlog, za moj amandman zato što mislim da stvarno trebamo dati podršku i akcenat nedovoljno razvijenim područjima Srbije.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite, kolega Đokiću.