Na član 2. amandman je podneo Jovica Jevtić.

Poštovani predsedavajući,uvažena guvernerko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, na predloženo zakonsko rešenje podnosim amandman na član 2. koji dodatno precizira povezanost pomenutnog predloženog zakonskog rešenja i ravnomernog razvoja Republike Srbije.

Želim pre svega da pohvalim rad NBS u proteklom periodu, kao i rad resornih ministarstava vezanih za finansijski sektor, jer u tom periodu Republike Srbije je postigla i očuvala cenovnu i finansijsku stabilnost ispunjavajući time svoje zakonom propisane osnovne ciljeve i doprinoseći stvaranju stabilnijeg poslovnog, smanjenju unutrašnjih i spoljnih neravnoteža, nižim troškovima zaduživanja, većem raspoloživom dohotku, ubrzanju privrednog rasta, znatno nižoj premiji rizika, kao i popravljanju kreditnog rejtinga zemlje.

U članu 2. definisano je značenje pojmova upotrebljenih u zakonu. Određeni broj pravnih pojmova instituta zadržava značenje određeno drugim zakonima, poput finansijske pogodbe, koja je uređena Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga ili pojma investicionog društva koji je utvrđen Zakonom o tržištu kapitala.

Predloženim zakonskim rešenjem korisnici finansijskih usluga osetiće pozitivan uticaj kroz veću dostupnost finansijskih usluga i veći izbor između postojećih pružalaca finansijskih usluga na tržištu, kako bi mogli da odaberu najpovoljniju finansijsku uslugu koja odgovora njihovim potrebama, bez obzira na to koliko je daleko najbliža ekspozitura.

Pružaocima finansijskih usluga daje se dodatni podsticaj da na pouzdan i predvidiv način oglašavaju finansijske usluge na daljinu i na taj način zaključuju ugovore sa korisnicima.

Posebno treba naglasiti odredbu koja omogućava zaključenje ugovora do određene vrednosti u elektronskom obliku i bez kvalifikovanog elektronskog potpisa koji koristi klijent finansijske institucije. To je veoma bitna odredba Predloga zakona, imajući u vidu nedovoljnu rasprostranjenost upotrebe ovog potpisa kod fizičkih lica.

Na kraju, treba naglasiti da finansijski sektor svakako najbrže prati trendove tehnološkog razvoja, tj. digitalizacije. Jednostavno je to realnost i predložena zakonska rešenja su svakako korak u smeru ubrzavanja tih savremenih procesa, a sve u cilju napretka u svim sferama društvenog života, jer realno sve pomenute sfere društvenog života u tom svom temelju, kao osnovu imaju finansije.

Amandman ide u smeru podrške ideji ravnomernog razvoja Republike Srbije, često sam to ranije u svojim prethodnim izlaganjima pominjao. Realno je to dosta teško sprovodljivo, ali svakako je ideja da se u budućim predlozima zakonskih rešenja taj segment dodatno definiše. Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podnela Borka Grubor.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovana guvernerko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, osnovnim pojmovima i realizacijom ovog zakona obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na razvoj zdravstva.

Uspostavljanjem jedinstvenog pravnog okvira za zaštitu korisnika kod ugovaranja svih značajnih vrsta finansijskih usluga na daljinu ojačava se i poverenje korisnika u pružaoce finansijskih usluga.

Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, izvršilo bi se i usklađivanje sa propisima EU u ovoj oblasti. Obzirom na to da korišćenje savremenih tehnologija pri pružanju finansijskih usluga predstavlja jedan od važnih činilaca koji utiče na dalji razvoj finansijskog tržišta, kao i da korišćenje ovih tehnologija nalaže propisivanje dodatih pravila, kako bi korisnici finansijskih usluga bili na najbolji mogući način informisani i zaštićeni, uređivanje ove oblasti je od posebnog značaja kako za korišćenje ovih usluga, tako i za finansijske institucije. Na ovaj način se pozitivno utiče i na razvoj Republike Srbije, a samim tim i na razvoj zdravstva, čemu je najviše doprinela finansijska stabilnost naše države, što je uspeh našeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića, naše Vlade, Narodne banke na čelu sa guvernerkom gospođom Tabaković.

U ime pacijenata Podrinja, ja molim ministra zdravlja gospodina Lončara, državnog sekretara prof. Vekića, našu Vladu, Narodnu banku da pomognu Lozničkoj bolnici u nabavci skenera i rendgen aparata, koji su neophodni za dijagnostiku patoloških stanja, a potrebe za ovim pregledima su nažalost svakim danom sve veće.

Loznička bolnica ima u okviru radiološke službe odličan i stručan kadar, ali nedostaje neophodna oprema. To bi bila dragocena pomoć teškim bolesnicima da se ne maltretiraju putovanjem u druge gradove, zakazivanjem pregleda u privatnim dijagnostičkim centrima za čije usluge teško iznalaze neophodna novčana sredstva, a i kvalitet zdravstvenih usluga bi nam bio nadaleko višem nivou. Zahvaljujem.

Na naslov iznad člana 3. amandman je podneo Sreto Perić.

Uloga Centralne banke u svakoj državi, pa i u Srbiji je od izuzetnog značaja i činjenica da je jedan član Ustava Republike Srbije posvećen Centralnoj banci ukazuje dovoljno. I, mi smo očekivali da će ovaj predlog zakona koji u privredi i u životima građana ne znači mnogo, on je jedan proceduralni zakon, da će on biti kvalitetnije napisan i predložen nama narodnim poslanicima. Međutim, to nije tako.

Odnos prema drugim propisima, naslov iznad člana 3, je odnos prema drugim propisima. U pravnoj teoriji je definisana primena zakona. Definisana je primena prava, tako da ovo ovde što je navedeno apsolutno je nepotrebno, čak kompletan član 3. nije bio neophodan, a naslov iznad član 3. ne treba uopšte da postoji, jer svi ovde pozivate i dalje na Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, zaštite potrošača, Zakon o obligacionim odnosima, zaštita podataka o ličnosti, to je sve što će se primenjivati, to je potpuno i normalno.

Gospođo Jorgovanka, vi ste mnogo više pažnje trebali da posvetite zaštiti privrednih subjekata, zaštiti fizičkih lica od banaka u Srbiji. Provizije su izuzetno visoke najviše verovatno u Evropi. Neka mesta nemaju konkurencije banaka. Postoji samo po jedna banka u određenim, a takvih mesta u Srbiji je mnogo, oni pošalju možda u prvoj polovini godine svim privrednim subjektima svoje tarife. One su izuzetno nepovoljne za privredne subjekte. Ovo neće doprineti poboljšanju ni uslova u privredi, ni fizičkim licima, samo može da bude na štetu.

Kao što koleginica tražila pomoć ministra zdravlja, ja bih samo jedno pitanje, koje već predstavlja problem za meštane sela Brasine, između Loznice i Malog Zvornika, pošto postoji veliki broj azilanata, oni za sada doduše ne ugrožavaju meštane tog sela, ali postoji opasnost, ako imamo narodnog poslanika kao što je Meho Omerović, koji je u drugoj zemlji krao, onda ovi građani, odnosno kod njih se stvara strah da ne počnu da kradu, oni ulaze inače u njihove prostorije, ponekad i prenoće, plašim se da građani ne dobiju proliv, kao što je i gospodin Meho Omerović prilikom krađe dobio proliv, tako su možda i ovi u strahu da ne dođe do toga, pa bih zamolio ministra unutrašnjih poslova ili možda ovog komesara za izbeglice da malo pokuša rešiti ovaj problem. Hvala vam.

Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su Milorad Mirčić i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Reč ima Milorad Mirčić.

Ovde ovaj član 3. kaže da je to u stvari povezano sa drugim zakonskim rešenjima. Bilo bi interesantno da čujem obrazloženje kako to, recimo, zakon o zaštiti podataka da u potpunosti budemo sigurni da će zaštiti podatke koji se sadrže u JMBG.

Jedinstveno je u Srbiji, a to su nam uvele ove buldožeri revolucije, da u JMBG-u sadrže se svi podaci o ličnosti dan, datum, odnosno dan, mesec i godina rođenja. Sledeći brojevi označavaju područja na kome živi osoba, onda se označava region, odnosno mikro-lokacija u kojoj boravi ta osoba. Tako da, taj podatak kad imate, sasvim vam je dovoljno da saznate sve o osobi, ne samo kada je u pitanju primena ovog zakona, nego kada su u pitanju i zloupotrebe prema pojedincima.

Mi smo svesni da taj napredak, ta avangarda proevropska, donosi samo ono što je loše. Setite se samo posle 5. oktobra kako su nam servirali priču o Evropi. Priča o Evropi je bila kao priča o komunizmu – sve će biti med i mleko, samo da mi uđemo u tu Evropu. Vidite kako se to obija o glavu građanima, umesto danas da razgovaramo o porastu troškova života, o tome kako da utičemo na smanjenje cene nafte, o tome kako da ukinemo porez na mnoge proizvode gde ne treba da bude, da vidimo kako bez kredita da poboljšamo standard građana, mi se bavimo sa ovim stvarima koje mogu realno da sačekaju, nije to nikakav problem, a bavimo se i sa pojedincima gde njihove stranke i dalje ćute, jednostavno ne oglašavaju se povodom najveće sramote koja je donešena u parlament, a to je krađa od strane Mehe Omerovića.

Na član 3. amandman je podneo poslanik Zoran Radojičić.
Da li neko želi da govori?
Na član 3. amandman je podnela poslanica Marija Janjušević.
Da li želi da govori?
Na član 3. amandman je podneo poslanik Dragan Vesović?
Da li neko želi da govori?
Na član 3. amandman je podneo poslanik Srđan Nogo.
Izvolite.

U ponedeljak je guvernerka rekla da je bila šokirana kada je otkrila da se putem platnih kartica svake godine iznese 30 miliona evra iz zemlje. Znači, tri platne kartice Amerike, Master i Viza iznesu svake godine 30 miliona evra i ona je pravilno rekla da to treba staviti pod kontrolu i forsirati Dina karticu i uspostaviti naš sistem.

Međutim, ona je rekla da su u istom tom periodu, znači od 2005. do 2018. godine, 13 godina, to je 390 miliona za ove tri kartice, a poslovne banke da su iznele u tom periodu ukupno samo 600 miliona evra. Te same cifre kada uporedite vidite da ta konstatacija apsolutno ne može biti tačna i odgovarati istini. Stojim iza tvrdnje da su u periodu od 2007. do 2016. godine, znači samo u tom periodu poslovne banke utajile 30 milijardi evra dobiti kroz simulovane pravne poslove izdavanja lažnih kredita, odnosno kroz upisivanje hipoteke u vlasništvo banke. Na taj način, za četiri i po milijarde evra, oštetile budžet.

Dalje, vi dobro znate da se kamata preko 2% smatra zelenašenjem mesečno, da se smatra zelenašenjem i predstavlja krivično delo. Sad, zamislite situaciju, kada je preko noći švajcarski franak naglo skočio. Tada su banke ostvarivale kamatu, odnosno imale koristi od toga koja daleko prevazilazi ta 2% mesečno, prevazilazila je i 10%, ali se to nije prikazivalo kao kamata nego kao kursna razlika. To je identične efekte i posledice po dužnike je sprovelo.

Vi niste reagovali, niko nije u ovoj državi reagovao da zaštiti te ljude.

Isto možemo da gledamo i kad je bio skok evra, u periodu kad je evro naglo skakao od 2008. do 2011. godine. Ključna stvar, vi kada krijete podatke o poslovanju banaka i kontroli banaka, vi ste u stvari saučesnik sa bankama, jer na taj način ona lica koja su se žalila na banke ne mogu da dobiju od vas podatak o njihovom radu, da ne bi, eventualno, mogle da traže nadoknadu štete.

Evo vam samo jedan primer. Vi ste prema dogovoru sa poslovnim bankama, znači, na osnovu poverenja dali da samo na osnovu ovlašćenja poslovne banke Prinudna naplata Kragujevac skida novac, smatrajući da banke neće zloupotrebiti poverenje i falsifikovati ili krivotvoriti ovlašćenje klijenta, a samo u jednom primeru banka je skinula novac klijentu i na sudu je taj klijent dokazao da je banka krivotvorila i falsifikovala isprave. Ima pravosnažna sudska odluka i firme „DMD Holding“, „Arminus“ i „Kor trejd“ su vas o tome pismeno obavestile.