Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik dr Dragana Barišić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dalibor Radičević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite kolega Radičeviću.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana guvernerko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu.

Cilj amandmana je da se uskladi ovaj predlog zakona sa drugim propisima i da se obezbedi razvoj Srbije, a toga nema bez kontinuirane i stabilne industrijske proizvodnje.

Moram da pohvalim rad guvernerke, gospođe Tabaković, jer svojim aktivnostima u Saradnji sa Vladom Republike Srbije obezbeđuje da imamo stabilan kurs dinara.

Sve je veći broj mladih bračnih parova koji uzimaju kredite za kupovinu stanova. Krediti su postali prihvatljivi i dostupni zato što su kamate znatno snižene, a to nikako ne bi bilo moguće bez stabilne valute.

Još jedan uslov za dobijanje kredita ispunjen je zahvaljujući odgovornoj i domaćinskoj politici Vlade Republike Srbije i NBS. Svojim radom oni su stvorili povoljne uslove za dolazak stranih investitora.

Svojim dolaskom u Srbiju, unapredili su industrijsku proizvodnju i omogućili da na hiljade mladih ljudi dobije posao i da na taj način obezbedi sebi osnovne uslove za normalan život, a to podrazumeva i rešavanje stambenog pitanja.

Smanjenjem stope nezaposlenosti, smanjuje se i broj korisnika socijalne pomoći, povećava se kupovna moć stanovništva, a država od svega toga ima koristi, jer se povećava naplata poreza i priliv sredstava u budžet Republike Srbije. Hvala.

Hvala kolega.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Jović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Malušić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite koleginice Malušić.

Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, Srbija je dugo bila na sivoj listi jer nije prijavljivala kriminal u javnim preduzećima. Prodat je NIS, retko ko zna gde je 450 miliona evra od prodaje. Takođe, i gde je novac od „Mobtela“.

Zamislite samo koliko bi ustanova socijalne zaštite moglo biti izgrađeno, koliko stanova za socijalno ugroženu populaciju. Svi se sećamo afere „Heterlend“, projekat žutog preduzeća.

Pretpostavljam da ste svi čuli za kompaniju „Gardi“, na čiji račun je uplaćivan novac i to za adaptaciju dvorca „Heterlend“. Ukradeno je više od milion evra i uskraćen dom deci ometenoj u razvoju ili pak mislite da će građani Srbije poverovati u to da je metalna tabla koštala milion evra. Može se naslutiti o kakvim se moralnim čistuncima radi, principijelnosti pogotovo.

Vlada Republike Srbije radi na uspostavljanju nedostajućih socijalnih usluga koje su propisane Zakonom o socijalnoj zaštiti, a čime će omogućiti adekvatan humaniji tretman korisnika koji imaju potrebu za socijalnim zbrinjavanjem.

Briga o socijalno ugroženoj populaciji pokazana je kroz ovaj zakon otvaranjem tekućeg računa, a banke su dužne da to učine svim građanima koji imaju boravak u Republici Srbiji, bez obzira na njihovu finansijsku sposobnost. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik profesor dr Marko Atlagić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite profesore Atlagiću.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo guvernerko Tabaković, ovaj zakon a samim tim i amandman uveliko će pridoneti modernizaciji Republike Srbije koja se ubrzano razvija.

Tome je najviše pridonela ukupna stabilnost naše zemlje, za koju je najviše zaslužan naš predsednik i vrhovni komandant Aleksandar Vučić, kao i ministar unutrašnjih poslova, dr Nebojša Stefanović, a za finansijsku stabilnost zaslužni ste vi gospođo Tabaković.

Realizacijom ovog zakona, a posebno člana 3. izazvaće usaglašavanje mnogih drugih propisa, pa i propisa iz područja vaspitanja i obrazovanja. Posebno je važno da budući učenici i naši studenti poseduju moralne kvalitete kako ne bi posezali za krađom, odnosno tuđom imovinom.

Da je Dragan Đilas, zvani Điki mafija, posedovao moralne kvalitete, ne bi direktno bio odgovoran za pljačku „Telekoma“ 2011. godine, kada je to državno preduzeće pod njegovim pritiskom bilo primorano da kupi četiri kablovska kanala njegove „Arene sport“ za 7,7 miliona evra i tako prao pare. Zato je ovaj amandman veoma važan, kako u budućnosti ne bi razni lezijedovići i džabaletkovići u liku Dragana Đilasa, zvanog Điki mafija, Božidara Đelića, zvanog vojvoda od Meridijan banke, ne bi otuđivali, odnosno pljačkali državnu imovinu.

Hvala, prof. Atlagiću.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ana Čarapić.
Izvolite, koleginice.

Poštovani predsedavajući, poštovana guvernerko Tabaković sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas kada se suočavamo sa ubrzanim promenama u svom okruženju i u svetu, da bi opstali i bili konkurentna privreda moramo pratiti sve te promene i naravno da se prilagođavamo njima. U vezi sa tim sam i podnela ovaj amandman.

Ne sumnjivo je da smo u prvom kvartalu 2018. godine ostvarili privredni rast koji meren bruto domaćim proizvodom iznosi 4,5% i privredni rast nam je na nivou zemalja članica EU, kao što su Poljska, Češka, Mađarska i Rumunija. Danas uporedo sa privrednim rastom preduzimamo sve mere za ubrzani privredni razvoj i održiv privredni razvoj. To za građane Srbije znači, osim što poboljšavamo životni standard građana Srbije i zapošljavamo ljude, pre svega u privatnom sektoru, zato što hoćemo privredu na zdravim osnovama, mi činimo sve da poboljšamo kvalitet života naših građana.

Podsetiću da su do 2012. godine građani toliko bili nepoverljivi prema bankarskom sektoru da su se bojali tekuće račune da otvaraju, da bi u 2017. godini zakonskim rešenjima, najsavremenijim softverskim aplikacijama dostigli broj od dva miliona korisnika koji su svoje transakcije obavljali putem interneta i milion korisnika mobilnog bankarstva.

Sa jedne strane, mi sprovodimo digitalizaciju finansijskog sektora i suzbijamo sivu ekonomiju, zato što za nadležne institucije sve transakcije bivaju transparentne, a sa druge strane poboljšavamo kvalitet života našim građanima zato što danas više ne moraju da čekaju na šalterima, već svoju kupovinu i plaćanja obavljaju putem interneta od kuće. Sve što činimo, činimo da građani Srbije žive bolje i danas građani Srbije zaista žive bolje. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Čarapić.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr LJubiša Stojmirović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.
Izvolite, kolega Kovačeviću.

Kada govorimo o sigurnosti u finansijskom sektoru, onda svakako da nije sporno da je za nizak nivo inflacije ključna uloga Narodne banke, ali nije samo jedina. Stabilnost u finansijskom sektoru koja bi omogućila zaštitu korisnika finansijskih usluga, takođe, zavisi od stabilnosti koja postoji na finansijskom tržištu, odnosno od ključnih igrača na tom tržištu.

Visok nivo kapitalizacije koju čini 90% najkvalitetnijih akcija u kapitalu čini bankarski sektor Srbije jednim od najstabilnijih. Ne možemo da kažemo da je potpuno stabilan zato što je to prosto nemoguća kategorija, ali nas čini vrlo izvesnim da u uslovima finansijskog i poslovnog leveridža naš bankarski sistem može da izdrži velike napore.

Takođe, ako imate 36% potpune aktive likvidnih sredstava, odnosno kada vam je 95% odnos između kapitala i depozita. To govori da finansijski, odnosno bankarski sektor u Srbiji zavređuje svako poštovanje i svaku pažnju. Naravno da je tu ključna uloga NBS. Ja se potpuno slažem sa mojim prethodnicima koji govore da Narodna banka mora da radi na daljoj izradi normativnih akata, ali i na funkciji kontrole.

Ono što je Narodna skupština Republike Srbije učinila u prethodnim mesecima, povratila je neke od ključnih uloga Narodne banke koje je u ranijim vremenskim periodima, svakako, imala. Radi se o menjačkim poslovima koji prelaze, odnosno davanje i oduzimanje licenci prelazi u nadležnost Narodne banke. Još značajnije, što bih posebno istakao, jeste da funkcije supervizije nad svim finansijskim transakcijama sa devizama, ustvari za fizička i pravna lica, odnosno korporacije prelazi u superviziju Narodne banke.

Potpuni sistem funkcionisanja znači da mi danas zaokružujemo koji smo krenuli da zaokružujemo 2012. godine. Godine 2012. niste mogli da se bavite objektivno, za Narodnu banku, nedovoljno ključnim, već perifernim stvarima u uslovima kada je inflacija 12%, morali ste da radite da preživite, da spasite domaću valutu i funkcionisanje države Srbije. Sada polako uređujemo sistem kontrole. Zahvaljujem se.