U poslednje vreme on je, izgleda, Zoran „litrić“, izgleda da radi indžekšn, direktno ubrizgavanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.

Član 107, dostojanstvo.

Ponovo ste dopustili da neko priča van dnevnog reda, da priča ortodoksne laži o drugom poslaniku, da iznosi apsolutne neistine da sve strane. Da bih dokazao svoje tvrdnje, moram da vam kažem jednu poražavajuću činjenicu. Mislim da je to bio neki 18. mart 2003. godine, u trenutku kada me je Narodna skupština Republike Srbije birala za predsednika Vlade, i prethodnik je glasao za mene i to smatram jednom od najgorih stvari koja mi se desila u životu, ali šta da radite. Takođe, glasao je i za onog ministra unutrašnjih poslova Srbije, za koga je rekao malopre da bi bilo, pošto bez obzira na nezasluženo iskustvo u parlamentu, kolega bi morao da zna da ne bira premijer ministre, nego da poslanici biraju ministre, te je on svojim glasom glasao za sve ono protiv čega sada, navodno, ima stavove. NJegove neistine i laži su procenjene na nekoliko desetina miliona evra, to vam je kao 50 silosa da popasete, da neko, ne vi, naravno, da neki pacovi, miševi, lemuri, primati i neke druge sorte pojedu, a sve je to bilo u robnim rezervama, još je daleko od deviznih.

Prema tome, ja vas molim, predsedavajući, vi ste već danas jednom pokazali da imate dobar način da vodite parlament i molim vas da zaštitite srpsku javnost od ovoga što nam se desilo malopre. Takođe, neke kolege mi se žale, koje sede tamo blizu da se javlja neki neprijatan miris sa te strane… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Ne smatram da sam prekršio navedeni član Poslovnika, iz jednog prostog razloga što je kolega Rističević govorio po redosledu, teško je predvideti, nemoguće je predvideti o čemu će i na koji način poslanik sagledavati aktuelnu temu, a koliko sam shvatio, on je govorio o jednoj lokalnoj samoupravi i načinu na koji je vođena ta lokalna samouprava.
Moram da vas pitam svakako – da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika?
(Zoran Živković: Naravno! Hvala.)
Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo, član 108, gospodine predsedavajući, morali ste da preduzmete neke mere.

Ovaj Balša Božović koji se tu ceri valjda deli utiske kolege poljoprivrednika Zorana Živkovića, čuvenog vinodelca, čuvenog vinodelje. Samo da podsetim da je otac Balše Božovića bio telohranitelj Zorana Đinđića.

Evo vam još jednog utiska, što se tiče utiska Zorana Živkovića da sam ja imao tu nesreću da glasam za njegovu Vladu, iz pijeteta prema pokojnom premijeru, dakle, nijednog trenutka nije osporio da je bio savezni ministar, da je Balšin otac bio svojevremeno telohranitelj, da je Mihajlović bio republički ministar, da je on predložio ponovo Mihajlovića za sastav Vlade i da ga podsetim da poslanici glasaju u celini, ne glasaju po ministarskim mestima i tačno iz pijeteta prema Zoranu Đinđiću, pokojnom premijeru, mi smo glasali za Vladu Zorana Živkovića.

Sada, po pitanju Balašević i smrada sa farme, to ne govori o meni, to govori o njima. To je njihovo mišljenje o poljoprivrednicima. To je ono na šta se Balša ceri. To je ono kada napišu farmeru, kao majmune, kao što Balša Božović napiše meni. To nije mišljenje o meni, to je mišljenje o svim farmerima, jer oni misle da tanjir koji miriše tri puta dnevno, da ne pune upravo ti farmeri.

Što se tiče robnih rezervi, treba da pita to potpredsednika Čedomir Jovanovića. Ja sam ga uhvatio u krađi, 22.500 tona od ukupno 80.000 tona je nestalo u Krčedinu. I gle čuda, vlasnik tog silosa je bio Dobrivoje Sudžuk, čovek koji je potpisao Živkoviću čuvenih 525.000 za vinograd.

Zahvaljujem kolega Rističeviću.
Kolega Rističevuć, ne mislim da sam prekršio Poslovnik, navedeni član Poslovnika, a koliko sam shvatio i vi i gospodin Živković ste insistirali na jednom, a to je da se držimo dnevnog reda i da ovu sednicu uvedemo, nastavimo sa jednim demokratskim dijalogom. Upravo iz tog razloga sada ću ponovo napraviti pauzu, shodno članu 112. u trajanju od jednog minuta, a onda nastavljamo po redosledu prijavljenih narodnih poslanika. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom po redosledu prijavljenih narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem predsedavajući.

Nije baš neka prijatna atmosfera i gotovo se čovek oseća neudobno, mislim da smo danas zaista, koliko smo se juče držali u okvirima, danas smo o svemu pričali samo ne o dnevnom redu i ne samo o ovim tačkama koje su važne. Naravno, da ima razloga i potrebe za nekom političkom raspravom, dijalogom, polemikom i zato ja uvek podržavam to da se replike dozvole, a da se ne zloupotrebljavaju poslovnici.

Bilo kako bilo, zaista jeste loše, skandalozno, kako god hoćete ovo objedinjavanje baba i žaba u našem dnevnom redu plus izuzetno mali rok, znači, samo 24 sata za pripremu o tako različitim tačkama dnevnog reda. Ja nisam supermen kao neke moje kolege koje su navodno sve to proučile, ali ono što sam pogledao, tu ima, naravno, kao i obično i kvalitetnih predloga i manje dobrih i mogućnosti i potrebe da se amandmanski interveniše, ali to će naravno ostati u drugom, trećem planu jer ova, čak ni dnevno-politička nego gora neka reč treba, borba ili potreba, želja, impuls prevlada i onda na kraju više niko ne zna o čemu je bilo reči.

Elem, ja sam imao dobru volju da glasam, pa me je kolega Živković zbunio, recimo da glasam za ove predloge, jer nisam znao za ovaj dopis koji on pominje, da glasam za ove predloge za članove Agencije za borbu protiv korupcije i gospodina Rakočevića Živojina, koga lično znam i mislim da će dobro obavljati taj posao i gospodin Janka Lazarevića. Dakle, mislim da su to kvalitetni, različiti, ali kvalitetni predlozi, da bi mogli da doprinesu radu te Agencije. Međutim, sada ću se raspitati da vidim koje je prirode, proceduralna primedba i ovo pismo koje je kolega Živković navodio. To kažem zbog toga što bez obzira što neće naš glas, naše grupe odlučiti ali prosto treba da se trudimo koliko možemo da govorimo stvari i da odlučujemo ne na zvonce ili na nečiju komandu, bilo čija bila ta komanda, nego po nekoj savesti, pa koliko dobro ili pogrešno procenimo.

Isto tako, pozdravio bih ova rešenja i to je već pominjano više puta od strane kolega sa oba dela ove sale, da je dobro što će se naći konačno mesto i rešenje za mesne zajednice koje su nekoliko godina bile u bezvazdušnom prostoru i da bi valjalo da se tu negde nađe prostora.

Ono što jeste problem jeste to što se takva dobra rešenja negde ostaju u drugom, trećem planu, ove naše, kažem, dnevno-političke borbe. Znači, dobro je i lepo je što će se naći neko institucionalno mesto, kažem, za tu važnu, potencijalno važnu ili najosnovniju, najelementarniju instituciju demokratije u ovom sistemu, ali da s druge strane podržavam i ovo da Bor i Prokuplje, dva grada dobiju status grada, odnosno da dve opštine dobiju status grada, ako će to značiti, kao što smo već čuli tim sredinama, možemo to da podržimo. Međutim, mislim da tu ima potrebe za ozbiljnim, i to pitam direktno gospodina ministra, potrebe za ozbiljnim preispitivanjem i tom politikom dodeljivanja statusa grada, a posebno statusa opštine.

Velika je asimetrija tu širom Srbije, jako su različiti kriterijumi. Znam da ne može biti kriterijum samo veličina i broj stanovnika ali prosto mislim da treba tu ozbiljno poraditi na toj rekonstrukciji. Ovo je sada linija manjeg otpora, to su administrativni centri, to su okruzi, najveće opštine u tim okruzima i onda će dobiti status grada. Neka dobiju, nadam se da će im biti od neke koristi. Pravo da vam kažem, mesne zajednice u Srbiji, u Vojvodini, vi imate Batajnicu, imate Futog, imate Sivac, dakle, imate neke mesne zajednice koje su maltene veće ne od opština nego od gradova, odnosno od ovih gradova koji imaju status grada. Dakle, to je jedna ozbiljna anomalija i to prosto treba promeniti, i politiku dodeljivanja statusa opštine, a možda i statusa grada. To sada možda nama nije važno, ali nije tako nebitno.

Ono što pak jeste najvažnije i čime sam hteo da završim, a kao mali prilog ovoj diskusiji, ovoj atmosferi koja se vodi. Znate, pravda je, kada smo ravnopravni, kada imamo sličan tretman, kada predsedavajući imaju sličan tretman. Ja ću samo malo ilustrovati da vidite u kakvoj atmosferi i šta smo mi sve čuli i to ne najgore stvari koji su predstavnici opozicije čuli od predstavnika vlasti ovde samo tokom današnje rasprave i time završavam. Kako bi bilo da sam ja to rekao ili neko od mojih kolega, koliko bismo dobili opomena, kazni i koječega drugog. Neću ići na ubistva i ko je kriv za ubistva, to preskačem.

Razorili ste zemlju, sve dok budete nas napadali mi ćemo znati da smo na dobrom putu. Toliko ste uništili i upropastili Srbiju da će nam trebati godine da se oporavimo. Karcinom koji ste vi napravili Srbiji ne može se izlečiti aspirinom, treba će vam neka jača medicina, a ovo zadnje dodajem ja. Da li zaista mislite da se u atmosferi takvih, a ovo je samo deo i to ne najgori deo optužbi koje se čuju na račun opozicije, da se zaista može kvalitetno i ozbiljno razgovarati o bilo čemu, a pogotovo o ovim važnim tačkama dnevnog reda koje su nam danas tu.

Što se tiče izbora Jorgovanke Tabaković, ne ulazim u ove privatne argumente i afere koje su pominjale neke kolege, ali pohvaljujem to što je inflacija držana na niskom nivou, pohvaljujem i devizne rezerve, ali mislim da je NBS trebala mnogo više da se posveti ovom razvojnom elementu privrede zemlje a ne samo očuvanju fiskalne stabilnosti. Hvala.

Zahvaljujem kolega Vukadinoviću.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Cokić.

Dame i gospodo, poštovane kolege i koleginice, danas razgovaramo o više zakona od kojih je jedan od jako bitnih zakona, a to je Zakon o lokalnoj samoupravi. Mislim da bi bilo nekorektno da ja o tome ne kažem neku reč obzirom da sam dosta godina proveo u lokalnoj samoupravi, zapravo, obavljao sam poslove predsednika izvršnog odbora opštine, biran sam za predsednika opštine većinskim putem kao što je to gospođa Maja Gojković, Dragan Jovanović, Dragan Marković Palma. Pre ove funkcije, pre ovog posla koji sada radim, bio sam načelnik Podunavskog okruga. Mislim da treba da kažem koju reč i biću veoma kratak obzirom na iskustvo koje u toj oblasti imam a da bi druge kolege mogle da kažu koju reč.

Mislim da su ovo prvi koraci usklađivanja ovog zakona sa našim ciljem da uđemo u EU i da ovu oblast uskladimo sa tom našom namerom. Vidim da predlagač teži racionalizaciji što je jako bitno, što je u stvari najbitnije da lokalne samouprave budu servisi građana, da onaj ko dođe ne bude u podređenom položaju da obavi neki posao u opštinama već da bude uvažena na odgovarajući način.

Smanjili ste broj članova veća što je jako dobro, odnosno dimenzionisali ste ga prema broju stanovnika, za nešto moramo da se vežemo, broj pomoćnika takođe.

Jedino kad je u pitanju zakazivanje sednica, ja bih vam evo sugerisao da o tome razmislite, dobro je zakazivati sednice u kraćem roku da bi se obavljali raznorazni poslovi, brzo i efikasno kada je u pitanju dolazak investitora, pre svega stranih investitora, ali mislim da izbor predsednika opštine i predsednika skupštine treba da bude iz ovoga izuzet, odnosno da bude zakazivanje u te svrhe, zakazivanje sednica onako kako je bilo sada.

Kako bi, moja namera jeste jedina da izbegnemo kombinatorike raznorazne u ovom periodu, kada SNS ima ubedljivu većinu. U mnogim opštinama to neće da se događa, međutim, kažem to treba uzeti sa rezervama u tome svakako razmisliti.

Mi smo pominjali okruge kratko je, kažem, vreme i kroz pojedinosti malo ću i o tome da govorim o njihovim nadležnostima, a sada bih samo još da iskoristim priliku da pohvalim inicijativu predstavnika Bora i Prokuplja, da ovi gradovi dobiju status grada, vrlo su dobro obrazloženja, ja to podržavam, svesrdno iz razloga zato što eto, predlažem Vladi da i o tome razmisli. Znači ovo gradovima koji dobiju taj status, znači ljudima koji tu žive. Oni su stimulisani da tu ostanu, da žive i dalje.

Znači, za dolazak investitora znači kad se pregovara sa bilo kim i prema tome treba razmisliti da i drugi gradovi koji imaju iznad 40 hiljada stanovnika, imaju neka obeležja grada, dobiju taj status, jer kažem, tu ništa ne gubimo, samo od svih dobijamo.

Ono što još danas hoću da kažem, jeste da apsolutno podržavam izbor gospođe Jorgovanke Tabaković za guvernera. Ja nju lično ne poznajem, poznajem samo njen rad i ovo što je radila kao guverner jeste za svako poštovanje, jeste stabilnost dinara koji imamo.

Drugo obrazloženje mislim da nije potrebno. Hvala vam veliko.