Hvala, predsedavajući.
Koleginice i kolege, zaista ću se truditi da se držim onoga što je na dnevnom redu, iako smo imali prilike da slušamo o svemu i svačemu.
Prvi zakon na koji ću se osvrnuti jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama. Tu pre svega želim da pohvalim deo koji se odnosi na mogućnost promene matičnog broja kod osoba koje su odlučile da promene pol.
Ono na šta bih prvenstveno želela da ukažem jeste, a imala sam prilike da čujem i juče i danas od nekih kolega narodnih poslanika, iako mi jesmo na ovaj ili onaj način izabrani od strane građana, da govorimo o raznim temama i da možemo da imamo mišljenja o svemu, da bi ipak trebalo da se o određenim temama informišemo i da bi neki govor mržnje i jezik diskriminacije trebalo da izbegavamo. Dakle, osobe koje odluče da promene pol ne rade to iz hira. To rade, pre svega, zbog toga što je to pitanje i deo njihovog identiteta.
Ono što u zakonu nije do kraja definisano jeste šta se dešava u onom vakum periodu kada osoba još uvek nije izvršila promenu pola, a podvrgla se tom činu? Zapravo, čuli smo od organizacija koje se bave transrodnim osobama i raznih eksperata da postoji taj problem u tom vakum periodu, jer ovde je rešenja da Ministarstvo zdravlja u roku od 15 dana, nakon promene pola, dostavi podatak o tome i tada osoba može da izvrši promenu matičnog broja.
Međutim, vi znate da je to proces koji traje minimum dve godine, da tom procesu prethodi psihološka priprema ljudi koji se tome podvrgavaju, a uostalom to i ne bi trebalo da bude samo pitanje promene pola, već prosto samog osećaja osobe i kako se ta osoba oseća i kako vidi taj svoj deo identiteta. Možda bi trebalo razmisliti da se nađe neko rešenje gde će ipak osobe i tokom samog trajanja procesa… Zbog hormonske terapije i zbog svega oni uveliko se identifikuju sa polom koji menjaju, a praktično u matičnom broju stoji onaj drugi pol.
Takođe, kao neko ko je bio članica Nacionalnog saveta makedonske nacionalne zajednice, mislim da mogu da govorim legitimno o tome sa kojim teškoćama se u radu suočavaju nacionalni saveti, pa ću se malo osvrnuti i na Zakon o nacionalnim savetima, odnosno na Predlog o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima.
Dobar je cilj koji je predviđen i obrazložen, a to je da se smanji politizacija nacionalnih saveta, ali iskreno mislim da je to nemoguće zato što konkretno i u ovom parlamentu, dakle, u delu zakonodavne vlasti, mi imamo predstavnike određenih manjinskih zajednica čiji se glas čuje, za razliku od nekih drugih predstavnika manjinskih zajednica u Srbiji čiji glas ne možemo čuti u parlamentu spletom različitih okolnosti.
Takođe, u svakoj Vladi Republike Srbije mi imamo bar jednu manjinsku zajednicu koja učestvuje u radu Vlade i samim tim za neverovati je da ta manjinska zajednica koja učestvuje u radu Vlade neće na neki način se zalagati da manjinskoj grupacija kojoj pripadaju ima bolji položaj u odnosu na druge manjinske zajednice.
Ovo će se možda, pretpostavljam, ne mora nužno da znači, najviše manifestovati kroz član 43. Predloga zakona o izmenama i dopunama, a koji se odnosi na član 119. važećeg zakona gde se kaže da budžetskim fondom za nacionalne manjine upravlja nadležno ministarstvo. To je u redu. Međutim, bliže kriterijume uređuje Vlada u kojoj, kao što smo rekli, učestvuju određeni predstavnici određenih manjinskih zajednica.
Kvartalno izveštavanje trošenja budžetskih fondova je, takođe, čini mi se, previše ambiciozno i mislim da odredba koja se odnosi na stalne troškove nacionalnih saveta, a koja ne sme biti veća od 50% ukupnog budžeta će biti sporna za nacionalne savete koji imaju manji budžet. Recimo, saveti koji imaju godišnje budžete oko 70 hiljada evra, recimo, neka je to u proseku 6.000 evra mesečno, vi za taj novac, ako želite da imate profesionalce, pravnike zaposlene u nacionalnim savetima, treba da održavate sajt, da plaćate knjigovođu, mislim da to nije dovoljan iznos sredstava. Imam još nešto, ali neke stvari smo kroz amandmane.
Nemam mnogo vremena, pa bih se samo osvrnula i na Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma. Vi ste predvideli da 2% pripadnika nacionalnih manjina, koji učestvuju sa 2% u ukupnoj populaciji Srbije, se mogu obratiti na jeziku nacionalne manjine koje pripadaju u parlamentu, a mi smo negde razmišljali korak dalje i volela bih da čujem ministra šta misli o tom predlogu. Pripadnici nacionalnih zajednica koje u jedinici lokalne samouprave čine 2% od ukupnog stanovništva jedinice lokalne samouprave mogu u gradskoj skupštini ili u opštinskoj skupštini da se obrate, takođe, na jeziku nacionalne zajednice kojoj pripadaju. Time bi, recimo, u Pančevu pripadnici makedonske nacionalne zajednice mogli da govore na svom jeziku.
Pitanje za predstavnika VSS. Ne sumnjam da su se stvorili zakonski uslovi za izbor novih sudija, niti ću se baviti njihovim biografijama, ali prema Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije kaže se da je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da s punim radnim vremenom u Srbiji ima 2.586 sudija, što je na 100 hiljada stanovnika 37 sudija, evropski prosek je 21, a sudstvo nam je i dalje neefikasno.
