Dame i gospodo narodni poslanici, ja verujem da je Bog kaznio one koji su najmanje krivi. Grad i led su udarili u Srbiju, verovatno zbog toga što su ovi dverići i kupusići blokirali patrijarha. Bog je pokazao svoj bes, a pokazaće i naši građani.
Nesporno je da smo 2012. zatekli politički obezglavljenu državu. Da se nije vratio Radulović, ovaj iz Dosta je bilo, pa bilo pa prošlo, imaju sad dve grupe valjda, ja ne znam šta bi mi radili. Država je bila obezglavljena politički, teritorijalno razvaljena, u tom teritorijalnom razvaljivanju pomagali su i oni koji su kao ministri spoljnih poslova trošili 3,5 miliona evra za pet godina, kobajagi da brane državu, a radili su na divljoj izgradnji divlje države Kosovo, ono što mi smatramo Kosovom i Metohijom, našom južnom pokrajinom. Država je bila ekonomski nemoćna, ekonomski devastirana, socijalno neodrživa, samim tim, glavni proizvod je bio dug, obveznice itd. Nije se živelo od zarađenog, već od zaduženog. Zapuštena i napuštena država, vojno nemoćna, ne neutralna, nego neutralisana, sa jednom letelicom bez akumulatora.
Šta su bile nacionalne manjine? Po mojoj proceni, bile su, ako se ne varam, bile su otprilike kao taoci vladajuće većine, koja je htela da ima ekskluzivno pravo na njihove glasove i ništa više. NJihovi problemi se nisu rešavali. Ja mogu kao narodni poslanik da im se za to vreme u ime svoje izvinim, zato što su ih koristili oni koji su gori od njih. Dakle, ti neki milioneri koji su opljačkali i manjine i većine, opljačkali milione, od državnih funkcija napravili javne poslove, da bi postali milioneri, prodavci oglasa, frekvencija, vazduha i magle, oni su krivi za deficit u lokalnim samoupravama. Lokalne samouprave, to je bila hajdučija, pošalješ miliciju, zauzmeš, ministar onaj, kako su ga zvali, mali Đokica, uzme potpiše, sve u redu, izbacivali su nas kao kofere iz Skupštine. Ta vremena su na sreću iza nas. Došao je neko ko je želeo da uredi državu, a ne samo njome da vlada.
Šta da kažemo za Narodnu banku? Niska inflacija, čvrst kurs, jače devizne rezerve, jača devizna štednja, nemamo nikakav problem, jača dinarska štednja, investicije, pokrivenost uvoza-izvoza porasla, dakle, ta količina novca koja je sad veća pokriva sve naše devizne rezerve i pokriva mogućnost rasta kursa, zato dinar raste.
Privreda se oporavlja. Mi kao poljprivrednici koji smrdimo tu nekima, rekli su doslovce tako, mi smo stecioci ove države. Karađorđe drži tri prsta ovako, na ulazu to pogledajte, i svakoga dana ja mislim da me pita da li čuvam državu. Mi kao stecioci države i prvi nosioci državne misli, koji smo stvarali modernu državu, vama svima kažem – nemojte da rušite ovu našu kućicu koju smo mukom stvorili iznad naših glava, napravili. Možemo doziđivati, preziđivati, dorađivati, ali nemoj da dopustite da nam je tuđin sruši. Mi seljaci želimo našoj državi ono što dobar domaćin želi svojim ukućanima, da po kvalitetu života budemo jednaki našem okruženju, da što pre stignemo ove koji su daleko razvijeniji od nas. To je ono što mi želimo.
Mi prosti seljaci koji smrdimo onima tamo, ali im naši tanjiri prepuni hrane ne smrde, šta mi želimo? Mi smatramo da sadašnja generacija nije sve, da to nije narod, narod je sastavljen od bivše generacije i buduće. Mi smo od bivše generacije nasledili ovu državu, oni su nam je ostavili, skupo su je životima plaćali, krvlju, znojem, gradili, u nemogućim uslovima i na nama je da državu koju smo od predaka nasledili, ako ne u istom stanju, ono makar u boljem, ostavimo svojim potomcima. Ja ne branim vlast, neću je nikad braniti, ja branim državu Srbiju i njeno pravo da postoji.
