Sedmo vanredno zasedanje , 13.06.2018.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Moraću da vas prekinem.
Pretpostavljam da će biti vremena za nastavak rasprave.
Kolega Obradoviću, ako dozvolite, pošto ste postavili određena pitanja ministru Branku Ružiću, da najpre damo reč ministru, a onda ćemo nastaviti sa raspravom.
Reč ima ministar Branko Ružić. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Branko Ružić

Zahvaljujem.
Gospodine Obradoviću, naravno nikada nismo izbegavali da odgovorimo na pitanja koja su smislena, i mislim da sam i juče, ako sam ispustio neke odgovore, u kasnijem delu sednice odgovorio na sijaset vaših pitanja. Ne znam da li ste bili u sali, ali nije to ni važno.
Što se tiče zadrugarstva koje ste danas spomenuli, mislim da juče niste, ali nije ni to bitno, dakle, ovde se radi, to sam rekao i juče, radi se o promenjenom konceptu. Radi se o oblastima koje se baziraju na Ustavu i posebnim zakonima. Dakle, nakon toga, a već sada se radi jedinstvena evidencija poslova. Promenama sektorskih zakona će se ti poslovi još ažurirati. Već smo uradili 80% evidencije ili popisa tih poslova, tako da ništa nismo izbacili. Što se toga tiče radi se samo o konceptu, ako me dobronamerno razumete.
Što se tiče načelnika opštinske uprave i sami znate da je skupština predstavničko telo, da predstavničko telo ne može biti drugostepeni organ i da je veće izvršni organ i da se načelnik bira na veću, imenuje na veću nakon sprovedenog konkursa, odnosno postavlja se na veću nakon sprovedenog konkursa. To je prosto razlika između predstavničkog i izvršnog organa. Takođe se radi o konceptu, ako ni o čemu drugom.
Što se tiče uvođenja u red teme o počasnom građaninu, prosto se primenjuje istovetan princip kao kada se daje saglasnost npr. za nazive ulica, a daje se saglasnost iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, upravo da ne bi dolazilo do toga da se narušava društveni interes, da ne dolazi do konfrontacije kod lokalnog stanovništva, ukoliko se radi o nekim kontroverznim istorijskim ličnostima, spornim ličnostima itd. itd.
Tako da, s obzirom da ste vrlo principijelni, bio bi reda da pohvalite, jer uvodimo nešto u red, a ne da kritikujete. Ne ulazeći, naravno, personalno u to ko je gde do sada proglašavan za počasnog građanina pa su nekima te titule i oduzimane.
Što se tiče EU, razumljiv je vaš politički program i politički stav koji imate, koji je otvoreno antievropski i to je vaše pravo, ali prosto želim da vas upoznam da je strateški cilj države Srbije već duži niz godina ulazak u EU, da imamo 35 pregovaračkih poglavlja, da se 70% upodobljavanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU odnosi upravo na jedinice lokalnih samouprava, da 21 ili 22 poglavlja su upravo odnose na to, u velikoj meri, dominantno. Tako da je sasvim logično da to stoji u zakonu. Kada antievropska politika bude prevagnula, onda ćete imati svakako priliku da inicirate promenu ovih političkih orijentacija i zakonskih odredbi.
Što se tiče pasoša, mislim da je nesporno da smo svi državljani Republike Srbije. Što se tiče onoga što prosto jeste vaš manir koji je legitiman i način da steknete neki politički profit, to je pravo. Ja kao ministar nemam nameru da ulazim u polemiku oko toga niti ova tema ima veze sa bilo kojim od zakona koji su danas i juče na dnevnom redu.
Takođe nije predmet ovih zakona ono što ste govorili o nekim navodnim tvrdnjama o kriminalu, nepravilnostima kojih je sigurno kroz istoriju bilo u lokalnim samoupravama zato što, naravno, postoje drugi nadležni organi i drugi zakoni koji uređuju ovu materiju.
Što se tiče Zakona o javnim agencijama, odnosno platama u javnim agencijama, u registru zaposlenih ima 15 javnih agencija. Neke se posebnom zakonom, pojedinačne agencije, formiraju. Neki obuhvat rada koji neke institucije koje nazivamo agencijama imaju prosto nisu agencije, ali generalno mislim da je važno i to ste, ako se ne varam juče pohvalili, da su sada konkursi obavezni. Primenjivale su se odredbe Zakona o radu koje nisu predviđale obavezu sprovođenja konkursa, ali to nije značilo da ti konkursi nisu sprovođeni u nekim slučajevima. Sada je to definitivno postala imperativna norma.
Što se tiče nestalih beba, mislim da se radi o kriminalnim aktima i mislim da to svakako ne može biti predmet ovog zakona, ali je Vlada osnovala komisiju koja se bavi pitanjem nestalih beba. Mislim da je jedan sistemski pristup, za koji je Vlada opredeljena, zbog tih nesrećnih slučajeva koji su se dešavali, pre svega, tim roditeljima koji su ostali bez svoje dece nešto što je jasna orijentacija Vlade Republike Srbije, ali na tome prosto nije politički korektno sticati političke poene, a naročito ne kada govorimo, lako je sada uvezati sve zakone, ali govorimo o Zakonu o matičnim knjigama. Sada će neko pomisliti da to sve ima veze jedno s drugim, zaista nema.
Ostavimo komisiji da radi svoj posao, ostavimo nadležnim organima da na osnovu nalaza te komisije urade ono što je do njih i da se barem u nekom procentu ispravi ta, rekao bih, ne višegodišnja, nego višedecenijska nepravda, jer to jeste stvar krivične odgovornosti, a ne pitanje Zakona o matičnim knjigama.
Nadam se da, iako se ne varam, čak mislim da je član ove komisije i državni sekretar iz ovog ministarstva, tako da ćemo svakako imati i uvid i potpunu informaciju u samo funkcionisanje ove komisije.
Mislim da sam vam sasvim jasno odgovorio na sva vaša pitanja i zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem ministre.
Kolega Obradoviću, želite repliku? Izvolite.
...
Dveri

Boško Obradović

Poslanička grupa Dveri
Hvala predsedavajući.

Hvala gospodine ministre, što se uvažili i odgovorili na moja pitanja. Naravno, teško ćemo se složiti oko većine stvari. Ne pripadam nikakvom antievropskom političkom pokretu. Ja se samo protivim ulasku Srbije u EU, a to je velika razlika. Evropska unija i Evropa nisu isto. Mi Srbi smo drevni, stari hrišćanski evropski narod i pripadamo evropskoj civilizaciji. Ja se apsolutno zalažem za zajednicu evropskih naroda i za Evropu nacija u kojoj bi se poštovali teritorijalni suvereniteti i identiteti svih naroda. Ali, EU, briselski centralni komitet svima naređuje kako ćemo mi živeti po Evropi. To je nešto drugo i ja sam protiv toga. I nisam samo ja, nego ogroman broj Evropljana koji se protive briselskom centralnom komitetu i na zapadu i u svim drugim delovima Evrope i same EU u kojoj sve više pobeđuju evroskeptične političke opcije poput Dveri.

Dakle, budite pažljivi kada govorite o tome. Dveri nisu antievropske, Dveri su protiv ulaska Srbije u EU. To je ogromna razlika.

Dalje, to ako se vi stidite da stoji u državljanstvu reč – srpsko, to je vaš problem kao SPS. Kako ćemo mi kao Srbi da ostvarimo svoje pravo da nam tamo stoji – srpsko državljanstvo. Znači, vi sada diskriminišete većinski narod u državi Srbiji i to je ono što je ovde veliki problem.

Drugi problem. Niste rešili platne razrede. Niste rešili platne razrede. Da navedem primer naših koleginica ovde Daktilografskog biroa. Znate li kolika je plata ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Od 23.000 do 26.000 dinara, a rade od jutra do sutra. Evo danas su ovde deset sati i rade svoj posao.

I na kraju, zašto je u ovoj Skupštini tema opozicija, a ne vlast? Zašto se vređaju politički protivnici? Zašto se vređaju naše porodice? Zašto se vređaju ljudi koji su odsutni, ili napadaju dame, poput gospođe Dijane Vukomanović? Zato da bi se izbeglo da se govori o onome što vi loše radite i da biste skrenuli pažnju javnosti na nešto drugo.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Obradoviću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodna poslanica Tatjana Macura. Izvolite.
...
Stranka moderne Srbije

Tatjana Macura

Poslanički klub Slobodni poslanici
Zahvaljujem predsedavajući.

Ja ću prvo da izrazim nezadovoljstvo što se i ova sednica potpuno nepotrebno zakazala u veoma kratkom vremenskom roku, dakle, po mojoj jednoj evidenciji, manje od 24 sata, ali pošto je u pitanju samo pola sata, neću praviti veliki problem. Veći je problem što je i ova sednica tako zakazana.

Nadam se da to neće postati praksa, posebno što smo sada u radu parlamenta koji se zove i kada se zakazuju sednice naziva – zakazivanje vanrednih sednica, u kojima nema dopuna dnevnog reda, čega se vladajuća većina očigledno najviše plaši. S tim u vezi mi nije jasno da se vanredne sednice zakazuju u roku koji je 24 sata, ili nekad i manje.

Ono što hoću da pohvalim, a to je ovaj pamflet koji sam zatekla u poslaničkom klubu, kada sam se pojavila na poslu i mislim da je ovo jedna lepa praksa koju bi trebalo da primenjuju sva ministarstva, a ne samo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ne mogu da se sa sadržajem u potpunosti složim, zato što imam neke zamerke, ali mislim da je jedna dobra praksa i da osim narodnim poslanicima, koji nisu prioritet, zato što mi po prirodi stvari se pripremamo za sednice i čitamo materijale, mislim da je značajnije da ovako nešto izađe u javnost i da bude dostupno građanima. Pošto sam vas pohvalila javno, dobila sam informaciju putem vašeg naloga na društvenim mrežama, da će ovo biti dostupno putem vašeg sajta, a ja mislim, gde god ima prilike za ovo, trebalo bi da se objavljuje i da se prikazuje građanima. Građani moraju da znaju kakvi se zakoni usvajaju u Narodnoj skupštini i to se ne tiče samo ovog seta zakona, nego uopšte.

Krenuću onako kako ste i vi napisali ovaj vaš pamflet. Dakle, vi ste se prvo osvrnuli na Zakon o lokalnoj samoupravi i državnoj samoupravi i osvrnuli ste se na jedno načelo koje je meni izuzetno blisko i jako mi je drago što se nalazi u ovom zakonu, ali se ne nalazi na način na koji zadovoljava kriterijume modernog uređenja, kako bi ja očekivala. Dakle, osvrnuli ste se na načelo neposredne demokratije i većeg uključivanja javnosti.

Ja sam pre nekoliko meseci i sama to pokušala da radim, ne znajući da će Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu to raditi. Možete i da pogledate, sajt se zove: „Ti se pitaš.rs“, s tim što sam tu napravila jedan presek, dakle, sa svojim saradnicima i analizirala sam budžet jedne opštine, opština Zemun je u pitanju i napravila sam paralelu između opštinskog budžeta, koji je usvojen po programima i projektima koji su bili predloženi, sa onim šta bi bila volja građana da se uradi za njihov novac koji je u opštinskom budžetu.

Naravno, programi su nepromenjivi, oni su fiksni, takvi kakvi jesu, međutim, tu ćete naići, kada pogledate taj sajt, videćete da su rešenja građana daleko zanimljivija nego što je bilo rešenje na nivou opštine. I videćete da oni svakako znaju da upravljaju novcem, samo ako znaju koliki je taj novac u pitanju.

Ovo načelo neposredne demokratije ne može da bude bez načela transparentnosti. Dakle, javno vršenje javne vlasti mora biti u skladu sa vršenjem neposredne demokratije, samo zbog toga što je to jedna celina koja jedna bez druge ne može. Vi da biste planirali neke buduće projekte, da bi građane pozvali da vam ne iskazuju samo spisak lepih želja, da vam ne govore o tome šta bi oni voleli da vide, vi morate njima da kažete sa kojim novcem oni raspolažu. Onda će oni znati – aha, meni za obrazovanje je malo milion dinara u opštinskom budžetu, smatram da, ne znam sad, šišanje trave u opštini Zemun nije trebalo da košta šest miliona i da je za obrazovanje trebalo preusmeriti razliku koja nedostaje. Tako ćete u suštini uključiti građane da vam na pravi i adekvatan način odgovore na ove zahteve.

Dakle, sviđa mi se načelo i mislim da treba biti značajnije dopunjeno. Pominjao je ministar u svojim replikama narodnim poslanicima da će se rešavati to različitim podzakonskim aktima. Ja bih volela to da vidim i lično bih podržala. Nastaviću da radim ovo što sam započela i nadam se da ću uspeti da to proširim na teritoriju čitave zemlje. Dakle, meni nije potpuno načelo neposredne demokratije ukoliko nema načela transparentnosti.

Ja sam uspela ovo da uradim za budžet iz 2017. godine. I tu isto postoji problem što vi na sajtovima lokalnih samouprava nemate izvršenje budžeta, nemate tačno stavke, do poslednjeg korisnika, kako je taj novac potrošen i onda je bilo pomalo i teško napraviti sve to, ali može da se napravi. Dakle, ja sam probala i sigurno može da se napravi.

Što se tiče Zakona o lokalnoj samoupravi, vi ste, između ostalog, isto u ovom pamfletu naveli da će i na lokalnom nivou postojati mogućnost da se zakazuju sednice u roku od 24 sata. Evo, i malo pre, najavljujući da se žalim na to kako imamo problem sa zakazivanjem sednica u roku koji je 24 sata, nekad i manji, plašim se da to pravo predsednicima skupština, u stvari da oni mogu da iskoriste to pravo da zakazuju sednice u kraćem roku nego što je to predviđeno.

Imajte u vidu da narodni poslanici imaju stručne saradnike u okviru svojih poslaničkih klubova i bez obzira što je tako kratko vreme, mi na silu boga uspemo da se pripremimo za sednice. Odbornici u lokalnim skupštinama nemaju tu privilegiju. Kada odbornicima u lokalnoj skupštini zakažete sednicu u roku od 24 časa, a na primer tiče se rasprave o budžetu, oni jednostavno to ne mogu da urade.

Videćemo u decembru, hajde da kažem da ćemo staviti Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uskoro na test, pa ćemo videti da li je bilo zloupotreba od strane predsednika skupština. Ja se iskreno nadam da do toga neće doći.

Na jednu stvar bih se osvrnula, a isto se tiče Zakona o lokalnoj samoupravi, a to je – broj lokalnih funkcionera zavisiće od broja stanovnika opštine ili grada. Vrlo pohvalno. Osvrnuću se opet na opštinu Zemun, to je moja opština i tu imam sjajan primer. Dakle, vi u opštini Zemun, koja ima 168 hiljada stanovnika prema popisu iz 2011. godine, imate predsednika opštine koji je izabran kako je izabran, na teret mu ide njegova biografija koja nije sjajna, prilično je romansirana u javnosti, on je za svoj kabinet imao ekskluzivno pravo da izabere pet pomoćnika, među kojima imate: Milorada Radulovića, koji je ugostiteljski tehničar, koji bi trebao da se u ovom zakonu, samo da tačno pročitam kako stoji stavka, evo, piše da bi pomoćnici trebali da predlažu projekte i sačinjavaju mišljenja u vezi sa pitanjima koja su od značaja za razvoj u oblastima za koje su postavljeni i vrše druge poslove po nalogu predsednika opštine.

Dakle, on jednostavno nije kvalifikovan, dajem vam samo jedan primer jedne opštine u Srbiji, jednostavno nije kvalifikovan da obavlja ono što je u njegovoj nadležnosti. I nije on jedini, jer od pet pomoćnika imamo najmanje još jednog takvog, drugi koji je bio, čini mi se da je prezime Topalović, vozač nekadašnjeg predsednika države. Dakle, ja ne znam da li oni imaju potrebne kvalifikacije da se bave nadležnostima koje su im opisane u zakonu? Plašim se da ćemo im samo ograničiti broj pomoćnika, ali da ih nismo obavezali da te pomoćnike biraju po stručnosti. Dakle, imaju to pravo, stoji da mogu da ga iskoriste, ali bi onda trebali i da ga, ako ništa drugo, iz moralnih razloga i poštuju.

Govoreći sada o lokalnim skupštinama, moja koleginica je govorila i o tome, dakle, mi ćemo danas, tj. ovih dana izglasati zakon koji kaže da će nacionalne manjine, ukoliko su u opštoj populaciji zastupljene sa 2%, moći da se obrate na jeziku nacionalne manjine kojoj pripada. Značajnije je mnogo da tu privilegiju imaju nacionalne manjine u lokalnim skupštinama i da onda odredba ovog člana glasi da je važno da pripada nacionalnoj manjini čiji broj u jedinici lokalne samouprave prelazi 2% prema poslednjem popisu. Tako ćete moći, neko je pomenuo ovde od kolega, u opštini Stara Pazova da imate nacionalnu manjinu, jer ona prirodno postoji tu, koja može da se obrati na svom jeziku, jednako kao i u skupštini u Pančevu i u mnogim drugim opštinama gde za ovim realna potreba postoji.

Vraćam se sada na Zakon o matičnim knjigama. Mogu da pohvalim ono što je takođe moja koleginica LJupka Mihajlovska govorila o izmeni matičnog broja, u slučaju kada se osobe koje menjaju pol, kada promene pol, da imaju potrebu za menjanje matičnog broja. I, zaista tu postoji jedan jaz, pošto promena pola nije kratak proces, on jednostavno traje najmanje dve godine i postoji jedan ozbiljan jaz, kada osobe koje su u transferu, praktično ne mogu da regulišu svoj status. Ovde postoji druga zamka, a to nisu samo osobe koje su medicinskim zahvatima, hirurškim zahvatima promenile svoj pol, postoje osobe koje se prirodno osećaju kao pripadnici drugog pola, a nikada nisu izvršili hirurški zahvat i u tom smislu će isto oni imati problem sa matičnim brojem.

Mi smo ovde u Skupštini organizovali tj. Ženska parlamentarna mreža je organizovala, jedan na jedan, dan sa narodnom poslanicom kada su nam dolazile predstavnice različitih nevladinih organizacija, tada sam imala priliku da razgovaram sa profesorkom, dr Zoricom Mrščević, koja je o ovom problemu govorila da se tom tematikom bavi već dugi niz godina, i zaista postoji, dakle, osobe koje su u nekom transferu, pod hormonskom su terapijom na primer, a ne žele da izvrše hirurški zahvat, osećaju se kao osobe drugog pola i imaju karakteristike drugog pola, a u isto vreme ne mogu da to imaju u matičnom broju.

Ovo dugoročno gledano može da se reši, tako što nećemo imati, na primer, matični broj građana, nego neki drugi identifikacioni broj, kao što je, recimo u Americi to rešeno sa „Social Security Number“ ili na neki drugi način da bude rešeno kako bi se ova problematika izbegla. Do tada, mislim da trebamo napraviti podzakonskim aktima neko bolje rešenje za ovakav period koji nastaje.

Što se tiče zapošljavanja, dakle, zakoni koji se tiču javnog konkursa u javnim agencijama, tu bih, da zaista treba da postoje javni konkursi i provera znanja. Imali smo situaciju i dan danas i pitanje šta nas sve čeka, s obzirom na najezdu lažnih diploma kojima smo, nažalost, izloženi. Pitanje je kakvi nas sve kadrovi očekuju danas-sutra u javnim agencijama?

Međutim, tu postoji jedna, da se ne bavimo sada tom temom, jer nije tema rasprave. Dakle, tu opstoji jedna druga zamka, a to je da ljudi koji bi želeli, koji su kvalifikovani da se bave nekim poslovima u javnim agencijama, konkurs je previše komplikovan. Dakle, on može biti mnogo jednostavniji nego što je sada na sajtu. Dakle, ti ljudi ne lete na Mars, oni treba da rade ovde u Srbiji i njihov proces konkurisanja za posao može značajno da se pojednostavi.

Druga stvar, oglašavanje samo u „Službenom glasniku“ ili na sajtovima ministarstva, ili gde se već do sada oglašavaju konkursi, bi mogao da se proširi na mnogo komercijalnije, da kažem sajtove, kao što je, recimo, Infostud i onda biste imali bolji priliv kadrova koji su kvalifikovani da se prijave.

Dakle, ja ne verujem da je to u budžetu Ministarstva, na primer, državne uprave i lokalne samouprave, velika stavka, da ne može kada ima potrebe za zapošljavanjem novih ljudi, da plati prosto oglas, recimo Infostudu i onda zaista očekuje veći broj kandidata, jer je sam „Službeni glasnik“ i sajt ministarstva nedovoljan.

Što se tiče Zakona o teritorijalnoj organizaciji, vratiću se ponovo na Zemun. Prvo ću da pohvalim kolege koji su predložili ovaj zakon, zaista treba raditi na decentralizaciji, ali ne samo tako što ćemo rešavati statuse lokalnih samouprava, pa ih preimenovati iz opštine u grad ili im dati status opštine, već ta decentralizacija mora da počiva prvo na povećanju finansija na nivou lokalnih samouprava.

Volela bih, dakle, ja sam sada trenutno u fazi u kojoj pišem predlog izmene i dopune ovog zakona, sačekaću da se ovaj usvoji, pa da mogu, da bude kompletan, dakle predložiću to isto i za Zemun. Zemun je 1934. godine administrativno preko Savskog mosta praktično pripojen Beogradu, do tada je bio grad i zaista je postao deo Beograda nakon Drugog svetskog rata. Dakle, pre toga je bio grad, sada ima status opštine, a velika naselja kao što su Zemun Polje, Ugrinovci, Batajnica, koji imaju veliki broj stanovnika, imaju potrebu da budu opštine, to na žalost nisu.

Ja se nadam, pošto očekujem da će vladajuća većina podržati ovaj zakon i sama ću ga i ja podržati, očekujem da će i danas-sutra moj predlog zakona naići na dobru volju sa druge strane i da ćemo uspeti od Zemuna da dobijemo jedan grad, ono što je nekada i bio.

Što se tiče izbora guvernerke Narodne banke Srbije, mislim da su apsolutno svi predstavnici opozicije rekli sve što imaju. Mogu samo da ponovim da se njoj na teret stavljaju različite afere, kao što je kupovina stana od strane „Telekoma Srbije“, tj. firme u kojoj je ona nekada radila, da je koristila i zloupotrebljavala službeni automobil za potrebe članova svoje porodice, da ima sumnjiv doktorat i izostanak zaštite korisnika bankarskih usluga. Jednu stvar koju sam dobila iz spoljnog sveta da je pozitivno, a to je stabilan kurs. S obzirom da jedna pozitivna stvar ne može da nadjača afere koje ona ima, nažalost, na svom teretu, mi u tom smislu nećemo podržati njen izbor.

Što se tiče Predloga odluke o izboru predsednika sudova, ne ulazeći u predložene kandidate, moja koleginica je započela tu temu, nedostatak vremena je imala pa je prekinuta, mi se brinemo kakva je u stvari efikasnost sudija u Srbiji, imajući u vidu da u izveštaju o napretku Srbije postoji jedan podatak koji kaže da izveštaj Evropske komisije o efikasnosti pravosuđa i da je evropski prosek 21 sudija na 100 hiljada stanovnika, a prema godišnjem izveštaju o radu sudova, Visoki kasacioni sud je izneo podatak da mi imamo čak 37 sudija na 100 hiljada stanovnika, što je 43% više nego što je evropski prosek. Pitamo se, da li ima potrebe da imamo toliki broj sudija s obzirom da nismo 43% efikasniji od evropskog proseka praktično.

Dakle, neki zakoni su nam korektni, neki nisu, tako ćemo i glasati u danu za glasanje. Još jednom ću da ponovim, ovo treba da se nastavi i da ide ka građanima, ne ka narodnim poslanicima i nadam se da će načelo neposredne demokratije biti upotpunjeno načelom transparentnosti. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branko Ružić. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Branko Ružić

Zahvaljujem.
Hvala na ovim konstruktivnim kritikama i naravno pohvalama. Samo jedna stvar oko koje se očigledno nismo razumeli. Dakle, do sada je vreme za sazivanje, najranije vreme za sazivanje sednica Skupštine bilo nula. Sada smo uveli 24 sata. Znači, ispod 24 sata ne može, od 24 sata na dalje. Tako da, taj deo niste razumeli, tako da je bilo tih zloupotreba ranije. Upravo iz tog razloga smo uveli tu odredbu.
Što se tiče jedinstvenog matičnog broja građanina, to je u nadležnosti MUP-a i MUP ima svoje propise kojima to pitanje reguliše.
Što se tiče momenta koji se smatra relevantnim za promenu pola, to zaista nije predmet regulisanja Zakona o matičnim knjigama, to je pre svega vezano za domen medicine i naravno da u tom smislu i jeste predviđeno da se donese podzakonski akt. Zakon stupa na snagu, kao što sam rekao danas, 1. januara 2019. godine. Mi ćemo taj obrazac formatirati zajedno sa Ministarstvom zdravlja i naravno da onog momenta kada nadležni lekar potpiše taj obrazac, tog momenta je moguće da matičar odradi svoj deo posla. Tako da, to je to. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem ministre Ružiću.
Reč ima predlagač, narodna poslanica, Studenka Kovačević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Studenka Stojanović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, ja neću dužiti, evo privodimo kraju načelnu raspravu po dnevnom redu među kojima je na dnevnom redu i zakon koji smo podnele kolege poslanici i ja, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, kojim će grad Bor i grad Prokuplje zvanično i postati gradovi nakon usvajanja ovog predloga zakona.

Izražavam svoje zadovoljstvo što sam čula dosta dobrih izlaganja i mnogo kolega je podržalo ovu inicijativu u svojim izlaganjima. Bor je moderan grad, svako ko nije bio u Boru, pozivam ga da ga poseti. Bor je dobio novu razvojnu šansu. Uskoro ćemo otvoriti jedan novi rudnik na kome će raditi hiljadu ljudi. To je veliki projekat za naš grad. Razvijamo se u svakom smislu, razvijamo se i u smislu turizma. Tako da će mi biti zadovoljstvo da svako ko nije došao da vidi kakao izgleda Bor, da dođe da ga poseti.

Nastavićemo raspravu po amandmanima, ali na osnovu onoga što smo čuli u načelnoj raspravi, jasno je da je inicijativa lepo prihvaćena kod kolega poslanika. Moram da zahvalim ljudima koji su zapravo zaslužni za najveću podršku koju sam dobila u svemu ovome, a to su gospodin Aleksandar Vučić i gospođa Ana Brnabić, jer bez njihove podrške ova inicijativa danas ne bi bila na dnevnom redu. Drago mi je što su prvi državnici koji su uvažili istočnu Srbiju, jer istočna Srbija je decenijama unazad bila zapostavljena, nikada je ni jedan državnik nije uvažio ni u kom smislu. Sada se to promenilo. Mi danas očekujemo nove investicije, mi možemo da se nadamo razvoju i zaista je nemoguće ne zahvaliti ljudima koji su za to zaslužni.

Još jednom zahvaljujem svim kolegama koji su ovu inicijativu podržali, zahvaljujem i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave što su tehnički ovo dobro propratili i još jednom pozivam sve one koji se možda još predomišljaju da u danu za glasanje podrže ovu inicijativu. Hvala vam.