Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, prvo, samo nekoliko reči izneću svoje mišljenje oko izmena i dopuna Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije. S obzirom da sam i sam predlagač zajedno sa kolegama koji su potpisnici ovog predloga, da opština Bor i opština Prokuplje dobiju status grada. Smatram, da svakako to treba učiniti s obzirom da su i sedišta upravnih okruga, a reč je o Borskom okrugu i reč je o Topličkom okrugu, koji obuhvataju po četiri opštine. Naravno, ta podrška je iz srca, kako moja tako i svih članova poslaničke grupe SPS, sa napomenom, pošto razgovaramo i o pravima manjina, nacionalnih manjina, da u opštini Bor od ukupno 14 naselja u 12 naselja preovlađuju Vlasi kao nacionalna manjina i to ima nekog svog smisla i razloga da to podržimo. Dakle, podržavamo da Bor i Prokuplje budu gradovi ubuduće i nadam se da ćemo to usvojiti.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, reč je o zakonu koji je donet 2007. godine, međutim, postoje brojni razlozi za usklađivanje sa zakonima koji uređuju pojedina pitanja od značaja za rad i funkcionisanje lokalne samouprave. To je jedan od razloga, a drugo, otklanjanje mnogih manjkavosti i nedostataka koji su se pokazali kroz ovaj niz godina unazad.
Tako da se dešavalo, na primer, da i male opštine, nerazvijene opštine imaju kao svoj izvršni organ opštinsko veće sa 11 članova, što je apsolutno neprimereno, neekonomično, tako da ovo sada ispravlja i kroz normiranje, da tako kažem, koje je apsolutno u funkciji i time se izbegavaju i ti političke kalkulacije i dogovori na teret budžeta lokalnih budžeta.
Ono što takođe je pozitivno jeste da pomoćnici predsednika opštine su bili veoma pod znakom pitanja u dosadašnjem zakonu, jer tu je stajala odredba da statutom opštine može se predvideti da se u opštinskoj upravi postavljaju pomoćnici predsednika opštine, što su bila mala vrata ako se želelo to iz političkih razloga, da ti pomoćnici sutradan postanu službenici lokalne samouprave, tako da po toj liniji, na ta mala vrata su ulazili lica iz političkih razloga da budu u stalnom radnom odnosu.
Ova odredba da pomoćnik predsednika opštine, odnosno gradonačelnika najduže se, imenuju se u kabinetu predsednika opštine odnosno gradonačelnika na period dok traje dužnost predsednika opštine, odnosno gradonačelnika sasvim je u redu.
Ono na šta bih skrenuo pažnju, lično smatram, a i ovde u poslaničkoj grupi SPS, da termin lokalni Ombudsman nije primeren ovom zakonu i da to treba promeniti i izmeniti i mi smo jedan amandman priložili da to bude lokalni Zaštitnik građana i da to bude u skladu sa onim što je rešavanje ove institucije na republičkom nivou.
Primera radi i u drugim zemljama on ima svoje ime, tako na primer Branilac naroda je u zemljama španskog govornog područja, Branilac građana je u Italiji, Zaštitnik stanovnika je u Kanadi, a onda Parlamentarni zastupnik za administraciju u Velikoj Britaniji, itd.
Ono što je takođe dobro kroz ove izmene jeste da su uređuje status i način izbora i odnosa mesne zajednice sa jedinicama lokalne samouprave, pitanje nadzora, nadležnosti što je stvaralo mnogo velike probleme i to treba pozdraviti.
Želim takođe da u pozitivnom smislu ocenim ono što je rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu kroz funkcionisanje i dodelu sredstava iz Fonda za razvoj programa jedinica lokalne samouprave i da je ove godine planirano i biće podeljeno 320 miliona i 183 hiljade dinara za tri cilja.
Jedan od ciljeva je programa i razvoja infrastrukture u ulaganje u rekonstrukciju objekata kulture, sportskih objekata, vaspitno-obrazovnih, upravnih zgrada, itd. Cilj dva je pružanje finansijske, tehničke i druge pomoći za razvoj i uvođenje elektronske uprave. Treći cilj je pružanje pomoći u organizaciji kulturnih, sportskih, turističkih i drugih manifestacija. Dve stotine šezdeset i dva miliona je za prvi cilj, za program razvoja već podeljeno, odnosno komisija je to rasporedila. Za cilj podrške elektronskoj upravi 48 miliona i 27 hiljada. Za pružanje pomoći u organizaciji kulturnih, sportskih i turističkih 10 miliona i 69 hiljada. To je ukupno 320 miliona i 183 hiljade dinara, dok je u 2017. godini za ove svrhe utrošeno samo 10 miliona i 400 hiljada dinara. Uvećanje u ovoj funkciji je negde za 30,7 puta u odnosu na prošlu godinu.
Takođe, želim da kažem da će ovo ministarstvo na čelu sa ministrom Ružićem takođe pomoći preko razvojnog programa Ujedinjenih nacija UNDP, gde će se određena sredstva usmeriti na lokalne samouprave za razvoj tih lokalnih samouprava, a to je procedura koja verujem da će se izvesti do kraja godine. Ovo su naravno sve podaci koji zaslužuju visoku ocenu za dobar rad ovog ministarstva.
Kada je reč o manjinskim zakonima, o zakonima koji se odnose na položaj i prava nacionalnih manjina, imamo ovde pre svega najvažnija dva zakona, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Dakle, ovi zakoni se zasnivaju na ustavnom osnovu, pre svega na 14. članu i na nekim drugim članovima, da ih ne nabrajam. Takođe, sva rešenja u zakonu su u saglasnosti sa konvencijama međunarodnim o ljudskim i manjinskim pravima, pre svega sa okvirnom konvencijom za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope i to daje zapravo još, to je još jedan momenat o tome da naša država Srbija zaista zdušno radi na unapređivanju prava nacionalnih manjina i po tome možemo i da se pohvalimo i da smo na značajnom mestu u Evropi.
Reč je o tome da se unapređuju i individualna i kolektivna prava nacionalnih manjina, kao dodatna prava u odnosu na većinsko stanovništvo i naročito u oblastima kulture, obrazovanja, obaveštavanja službene upotrebe jezika, itd.
Razlozi za donošenje ovih zakona, pre svega kada je reč o Zakonu o nacionalnim savetima jeste i ovlašćenja koja se, znači definišu se ovlašćenja umesto nadležnosti, a to je na osnovu preporuka relevantnih međunarodnih tela koje su izvršile monitoring, ujedno i sugerisale depolitizaciju ovih organa koji su u funkciji zaštite i unapređenja manjinskih prava.
Ono što bih još i dodao u vezi ovih zakona jeste ono što je po meni sporno, to je pitanje finansiranja nacionalnih saveta, koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, iz budžeta autonomne pokrajine i iz budžeta jedinica lokalnih samouprava. To je rešenje koje je bilo i ranije, ali moram da kažem da tu dosta ima samovolje i paušalnog odnosa pojedinih lokalnih samouprava u odnosu na obavezu finansiranja nacionalnih saveta.
Dakle, smatram da ministarstvo sa nadležnim organima treba da više vrše nadzor i pritisak na lokalne samouprave koje moraju da ispoštuju kriterijume i da učestvuju u finansiranju nacionalnih saveta.
Završiću i sa onim što je fond ovog ministarstva, koji se odnosi na finansiranje projekata i programa za potrebe unapređenja jezika, službena upotreba jezika, kulture obrazovanja i obaveštavanja u lokalnim samoupravama. U 2017. godini za ove potrebe je bilo izdvojeno samo milion i 800 hiljada.
Sada u ovoj 2018. godini 12 puta je veći taj fond i on iznosi 21 milion i 800 hiljada dinara i znatno će poboljšati položaj u smislu realizacije projekata za potrebe nacionalnih saveta i zbog toga ministarstvo takođe zaslužuje veliku pohvalu.
Naravno, imao bih puno još da pričam, ali ostaviću vremena i za druge. Podržaćemo ove zakone.