Dame i gospodo narodni poslanici, nema potrebe da se Narodna skupština bavi likom i delom, ili bolje rečeno nedelom, Vuka Jeremića, zato što se likom i delom Vuka Jeremića bave SAD.

Gospođo Vukomanović, ovo je zvaničan dokument SAD, United States District Court, znači Okružni sud u SAD, Južni okrug NJujorka, gde se navodi s kim je Vuk Jeremić bio povezan. Dakle, Patrik Ho, evo šta piše u zvaničnim dokumentima američkog Okružnog suda za grad NJujork, Patrik Ho, optužen za niz krivičnih dela u vezi sa korupcijom, podmićivanjem i pranjem novca, uključujući i dva miliona dolara datih predsedniku Čada i 500.000 dolara šefu diplomatije Ugande. Šeik Tidijan Gadio, bivši ministar spoljnih poslova Senegala, vaš drugar, posredovao je, kaže, u podmićivanju afričkih lidera, za šta je dobio proviziju od 400.000 dolara. Dalje kaže ovaj američki sud – Emilio Lozoja, osumnjičen da je bio posrednik u isplati 10 miliona dolara predsedniku Meksika od strane brazilske građevinske firme „Odebreht“.

Ko je još u vezi sa vašim velikim spasiocem Jevreja u Drugom svetskom ratu? Ji Đianming, uhapšen u Kini pod optužbom da je učestvovao u proneveri od najmanje 38 miliona dolara. Za Vuka Jeremića stoji da je za nepoznate, američkom sudu za sada nepoznate, vodi se istraga, pa možda će ljudi i da utvrde koga je sve konsultovao i preko kojih firmi su išle te konsultantske usluge, kaže za Vuka Jeremića – za nepoznate konsultantske usluge, to kaže američki sud, preko računa privatne firme i nevladine organizacije primio je 7,5 miliona dolara. Dakle, ovo ne kaže SNS, ovo kaže Okružni sud NJujorka koji vodi istragu o Vuku Jeremiću. Prema tome, nemamo mi šta u Narodnoj skupštini da se bavimo likom i delom Vuka Jeremića, on je pod istragom u SAD. Jedino što mogu da zamolim vaše prijatelje Amerikance da malo ubrzaju ovaj postupak, pa da vidimo sa kim je još bio povezan.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, reklamiram član 103, u vezi člana 107.

Ovde je drugarica Vukomanović pokušala grubo da nas obmane. Dakle, ja sam stvarno rekao da je Vuk Jeremić – Vuk potomak, ali sam rekao da je on potomak slavnog Murata-age Pozderca. Iza toga stojim. Čovek je dizao bune protiv Austrougara, dizao je bune u Cazinskoj krajini. U tom smislu, pozitivnom smislu, sam rekao da je on potomak čuvenog Murata-age Pozderca.

Ona je rekla da je on potomak Nurije Pozderca. Netačno. NJegova baka Sadeta bila je udata za Šerifa Buljubašića i nije bila udata za Nuriju, dakle, nikako nije potomak Nurije Pozderca. Toliko o tome, ne želeći da mu ja izvlačim porodično stablo, ali je rečena jedna velika neistina, sa ciljem da se on dovede u vezu sa Narodno oslobodilačkom borbom, pa se Marko prvi usprotivio.

Broj dva, Vuk Jeremić, koga ja zovem Vuk potomak, po depešama Vikiliksa, prodavao je ovu zemlju. Naime, on je tražio od Amerikanaca da utiču na Albance kosovske da se proglašenje nezavisnosti Kosova, a te depeše su dostupne i objavljene, naše južne pokrajine, Kosova i Metohije, prolongira dok Boris Tadić ne bude izabran za predsednika ponovo 2008. godine, što se i desilo. Boris Tadić je izabran 15. februara, položio zakletvu, a 17. februara su Albanci proglasili nezavisnost. On je aktivno učestvovao u izgradnji države Kosova. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pošto vidim kuda ovo ide, a ne želim da Skupština nadalje nastavi polemiku o čoveku koji nije čak ni učestvovao na izborima za republički parlament, znači u ovom trenutku potpuno bezvredan i ne želim da se nastavi rasprava o tome, u skladu sa članom 112. određujem pauzu u trajanju od tri minuta.
(Posle pauze.)

Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pre nego što bilo šta konkretno kažem o predloženim zakonskim rešenjima, moram reći da je prosto simptomatično kako poslednjih dana imamo napade na ljude sa KiM među kojima je i gospodin Milojević, čovek koji živi na KiM u Leposaviću sa porodicom. Čovek koji je godinama borac za državnu politiku Republike Srbije na tom području. Čovek koji se godinama bori za opstanak Srba na KiM i simptomatično je da u vreme zaoštravanja te situacije na KiM dolaze napadi na njega i slične, od strane DS. Kada bi oni bili i u pola kao ti ljudi koji žive tamo verovatno bi naši problemi na tom polju bili i u pola lakši.

Vratiću se na konkretne zakonske predloge. Naime, dobro je što i ova Vlada nastavlja sa tim reformama koje su započele još 2014. godine sa Vladom Aleksandra Vučića, a u skladu sa tim su i ovi zakoni, pa i Zakon o lokalnoj samoupravi. Naime, jedna od najznačajnijih novina je to što će građani sada o važnim odlukama direktno biti pitani kuda će važnija odluka, odluke o budžetu i odluke od toga koji će infrastrukturni projekti u njihovim sredinama biti prioritet. Mi znamo, u Subotici, nije da ni do sada nismo znali koji su prioriteti i koji su projekti bili prioritet, ali od toga nismo imali mnogo koristi, i Narodno pozorište i revitalizacija Palića itd, međutim oni su bili prioritet jedino u isisavanju narodnih para i bogaćenju pojedinaca na vlasti, pre svega onih iz DS, u ono vreme.

Dobro je što ćete ograničiti i broj, odnosno standardizovati broj pomoćnika gradonačelnika gradskih većnika lokalnih samouprava, jer mogu nam se desiti katastrofalne posledice. Neke nove generacije i u biološkom i u političkom smislu koje dolaze posle nas će moći da imaju primer kako je to izgledalo dok nismo imali neki uređen sistem. Primer za to nekim budućim generacijama može biti opština Smederevska Palanka. Znate, to je jedna opština sa 800 miliona dinara gradskog budžeta koja je na kraju završila sa četiri milijarde duga. Maštoviti su bili ti načini izvlačenja novca i zaduživanja opštine. Tamo je čak verovatno prvi put viđeno da je neki fudbalski klub pretvoren u javno preduzeće, pa je onda iz njega isisavan taj državni novac. Ne samo to, ovaj deo koji se tiče ograničenja broja zaposlenih, većnika i pomoćnika, ta opština je imala verovatno duplo od potrebnog broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi, što je bio jedinstven primer u Srbiji. Zato će ovo zakonsko rešenje da dobro dođe na tom planu.

Što se tiče ovih drugih zakona, kao što je ovaj Predlog zakona o matičnim knjigama, uz dužno poštovanje, ali mislim da će na život običnog čoveka najviše uticati ovaj Zakon o matičnim knjigama. Zašto? Moći ćete izvode dobijati ne samo u Republici Srbiji nego i u ambasadama i konzulatima širom sveta i širom regiona, pre svega u regionu žive milioni naših sunarodnika i naših državljanina, biće rasterećeni za taj deo odlaska po izvode u Republiku Srbiju i moći će to da uzmu u konzulatima i ambasadama, što naravno smanjuje troškove. Dokazi politike koja podrazumeva vođenje računa o našim sunarodnicima i u dijaspori i u regionu.

Takođe, na tom tragu su i ovi zakoni koji se tiču i upisa nacionalnosti, dobrovoljnog upisa nacionalnosti. To je velika stvar, radi se o politici očuvanja srpskog imena i u Republici Srbiji i Srba u regionu i u dijaspori. Mnogo će doprineti očuvanju, jer u 21. veku kao što znate sve što nije napisano, negde kažu da se nije ni desilo, ali ne samo srpskog imena, to će doprineti i očuvanju imena identiteta svih onih nacionalnih zajednica koji sa Srbima zajedno žive u Republici Srbiji bez kojih Srbija ne bi bila ono što je.

Upravo na tom tragu su i svi ovi ostali zakoni koji se tiču afirmacije prava i položaja nacionalnih manjina u Republici Srbiji, nije to ništa novo, srpsko društvo je tradicionalno tolerantno i otvoreno. Dokaz toga je, baš sam nedavno video i Dušanov zakonik u kome čak i tada nalazimo tragove uređenja odnosa većinskih zajednica sa manjinskom. Moram reći da ćemo svakako to podržati, a ja pre svega dolazim iz Subotice, iz zajednice koja je više nacionalna i možemo biti ponosni na taj deo.

Međutim, mi možemo biti ponosni i na ukupnu ekonomsku sliku Srbije. Vi danas u Srbiji posle mnogo godina imate ozbiljnu finansijsku i političku stabilnost. Posledice toga su svakako stabilan kurs dinara u poslednjim godinama, imate inflaciju negde na 1,5%. Dinarska štednja od 2012. godine do danas je povećana tri puta i to građani moraju da znaju, da to poverenje u domaću valutu se nezaustavljivo vraća. To jeste posledica ove dve stvari, ozbiljne finansijske i ozbiljne političke stabilnosti u prethodnim godinama.

Takođe, kao posledica svega toga su investicije od 2,6 milijardi i na kraju krajeva privredni rast od skoro 3%. Verujem da su upravo ovo bili kriterijumi, pored one opširne biografije i zaista zavidne biografije Jorgovanke Tabaković kada je predsednik države Aleksandar Vučić nju predlagao za reizbor na mesto guvernera NBS. Mi ćemo svakako ovaj predlog rado podržati kao i sve ove zakonske predloge u danu za glasanje, a od gospođe Tabaković očekujemo u narednom periodu minimalno ovakve rezultate, a ako ne i nešto bolje. Toliko poštovane kolege i hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, prvo, samo nekoliko reči izneću svoje mišljenje oko izmena i dopuna Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije. S obzirom da sam i sam predlagač zajedno sa kolegama koji su potpisnici ovog predloga, da opština Bor i opština Prokuplje dobiju status grada. Smatram, da svakako to treba učiniti s obzirom da su i sedišta upravnih okruga, a reč je o Borskom okrugu i reč je o Topličkom okrugu, koji obuhvataju po četiri opštine. Naravno, ta podrška je iz srca, kako moja tako i svih članova poslaničke grupe SPS, sa napomenom, pošto razgovaramo i o pravima manjina, nacionalnih manjina, da u opštini Bor od ukupno 14 naselja u 12 naselja preovlađuju Vlasi kao nacionalna manjina i to ima nekog svog smisla i razloga da to podržimo. Dakle, podržavamo da Bor i Prokuplje budu gradovi ubuduće i nadam se da ćemo to usvojiti.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, reč je o zakonu koji je donet 2007. godine, međutim, postoje brojni razlozi za usklađivanje sa zakonima koji uređuju pojedina pitanja od značaja za rad i funkcionisanje lokalne samouprave. To je jedan od razloga, a drugo, otklanjanje mnogih manjkavosti i nedostataka koji su se pokazali kroz ovaj niz godina unazad.

Tako da se dešavalo, na primer, da i male opštine, nerazvijene opštine imaju kao svoj izvršni organ opštinsko veće sa 11 članova, što je apsolutno neprimereno, neekonomično, tako da ovo sada ispravlja i kroz normiranje, da tako kažem, koje je apsolutno u funkciji i time se izbegavaju i ti političke kalkulacije i dogovori na teret budžeta lokalnih budžeta.

Ono što takođe je pozitivno jeste da pomoćnici predsednika opštine su bili veoma pod znakom pitanja u dosadašnjem zakonu, jer tu je stajala odredba da statutom opštine može se predvideti da se u opštinskoj upravi postavljaju pomoćnici predsednika opštine, što su bila mala vrata ako se želelo to iz političkih razloga, da ti pomoćnici sutradan postanu službenici lokalne samouprave, tako da po toj liniji, na ta mala vrata su ulazili lica iz političkih razloga da budu u stalnom radnom odnosu.

Ova odredba da pomoćnik predsednika opštine, odnosno gradonačelnika najduže se, imenuju se u kabinetu predsednika opštine odnosno gradonačelnika na period dok traje dužnost predsednika opštine, odnosno gradonačelnika sasvim je u redu.

Ono na šta bih skrenuo pažnju, lično smatram, a i ovde u poslaničkoj grupi SPS, da termin lokalni Ombudsman nije primeren ovom zakonu i da to treba promeniti i izmeniti i mi smo jedan amandman priložili da to bude lokalni Zaštitnik građana i da to bude u skladu sa onim što je rešavanje ove institucije na republičkom nivou.

Primera radi i u drugim zemljama on ima svoje ime, tako na primer Branilac naroda je u zemljama španskog govornog područja, Branilac građana je u Italiji, Zaštitnik stanovnika je u Kanadi, a onda Parlamentarni zastupnik za administraciju u Velikoj Britaniji, itd.

Ono što je takođe dobro kroz ove izmene jeste da su uređuje status i način izbora i odnosa mesne zajednice sa jedinicama lokalne samouprave, pitanje nadzora, nadležnosti što je stvaralo mnogo velike probleme i to treba pozdraviti.

Želim takođe da u pozitivnom smislu ocenim ono što je rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu kroz funkcionisanje i dodelu sredstava iz Fonda za razvoj programa jedinica lokalne samouprave i da je ove godine planirano i biće podeljeno 320 miliona i 183 hiljade dinara za tri cilja.

Jedan od ciljeva je programa i razvoja infrastrukture u ulaganje u rekonstrukciju objekata kulture, sportskih objekata, vaspitno-obrazovnih, upravnih zgrada, itd. Cilj dva je pružanje finansijske, tehničke i druge pomoći za razvoj i uvođenje elektronske uprave. Treći cilj je pružanje pomoći u organizaciji kulturnih, sportskih, turističkih i drugih manifestacija. Dve stotine šezdeset i dva miliona je za prvi cilj, za program razvoja već podeljeno, odnosno komisija je to rasporedila. Za cilj podrške elektronskoj upravi 48 miliona i 27 hiljada. Za pružanje pomoći u organizaciji kulturnih, sportskih i turističkih 10 miliona i 69 hiljada. To je ukupno 320 miliona i 183 hiljade dinara, dok je u 2017. godini za ove svrhe utrošeno samo 10 miliona i 400 hiljada dinara. Uvećanje u ovoj funkciji je negde za 30,7 puta u odnosu na prošlu godinu.

Takođe, želim da kažem da će ovo ministarstvo na čelu sa ministrom Ružićem takođe pomoći preko razvojnog programa Ujedinjenih nacija UNDP, gde će se određena sredstva usmeriti na lokalne samouprave za razvoj tih lokalnih samouprava, a to je procedura koja verujem da će se izvesti do kraja godine. Ovo su naravno sve podaci koji zaslužuju visoku ocenu za dobar rad ovog ministarstva.

Kada je reč o manjinskim zakonima, o zakonima koji se odnose na položaj i prava nacionalnih manjina, imamo ovde pre svega najvažnija dva zakona, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Dakle, ovi zakoni se zasnivaju na ustavnom osnovu, pre svega na 14. članu i na nekim drugim članovima, da ih ne nabrajam. Takođe, sva rešenja u zakonu su u saglasnosti sa konvencijama međunarodnim o ljudskim i manjinskim pravima, pre svega sa okvirnom konvencijom za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope i to daje zapravo još, to je još jedan momenat o tome da naša država Srbija zaista zdušno radi na unapređivanju prava nacionalnih manjina i po tome možemo i da se pohvalimo i da smo na značajnom mestu u Evropi.

Reč je o tome da se unapređuju i individualna i kolektivna prava nacionalnih manjina, kao dodatna prava u odnosu na većinsko stanovništvo i naročito u oblastima kulture, obrazovanja, obaveštavanja službene upotrebe jezika, itd.

Razlozi za donošenje ovih zakona, pre svega kada je reč o Zakonu o nacionalnim savetima jeste i ovlašćenja koja se, znači definišu se ovlašćenja umesto nadležnosti, a to je na osnovu preporuka relevantnih međunarodnih tela koje su izvršile monitoring, ujedno i sugerisale depolitizaciju ovih organa koji su u funkciji zaštite i unapređenja manjinskih prava.

Ono što bih još i dodao u vezi ovih zakona jeste ono što je po meni sporno, to je pitanje finansiranja nacionalnih saveta, koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, iz budžeta autonomne pokrajine i iz budžeta jedinica lokalnih samouprava. To je rešenje koje je bilo i ranije, ali moram da kažem da tu dosta ima samovolje i paušalnog odnosa pojedinih lokalnih samouprava u odnosu na obavezu finansiranja nacionalnih saveta.

Dakle, smatram da ministarstvo sa nadležnim organima treba da više vrše nadzor i pritisak na lokalne samouprave koje moraju da ispoštuju kriterijume i da učestvuju u finansiranju nacionalnih saveta.

Završiću i sa onim što je fond ovog ministarstva, koji se odnosi na finansiranje projekata i programa za potrebe unapređenja jezika, službena upotreba jezika, kulture obrazovanja i obaveštavanja u lokalnim samoupravama. U 2017. godini za ove potrebe je bilo izdvojeno samo milion i 800 hiljada.

Sada u ovoj 2018. godini 12 puta je veći taj fond i on iznosi 21 milion i 800 hiljada dinara i znatno će poboljšati položaj u smislu realizacije projekata za potrebe nacionalnih saveta i zbog toga ministarstvo takođe zaslužuje veliku pohvalu.

Naravno, imao bih puno još da pričam, ali ostaviću vremena i za druge. Podržaćemo ove zakone.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Srbiji, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, a to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače, sada govorimo i razgovaramo o predlozima zakona gde sam ja jedan od žitelja opštine Srvljig i unazad četiri godine govorim o lokalnim samoupravama, o malim sredinama, o brdsko-planinskim područjima, jer stvarno želim kao narodni poslanik, pošto je sada ta šansa, da se čuje i glas ljudi iz takvih opština.

Inače, ja predstavljam ovde u Skupštini USS, izabran sa liste SNS.

Što se tiče ovog zakona vezanog za lokalnu samoupravu, mogu da kažem samo nekoliko stvari. Konkretno, možda, nadležnost veća – to je dobro, za ograničenje broja članova veća, mislim da je taj deo, ja sam tu stavio amandman, mislim da je tu moglo da se stavi do 10.000 ljudi koji žive u jednoj lokalnog samoupravi da ima pet većnika, a preko 10 do 50 ima pravo na sedam većnika. Ali, to je nešto o čemu će ministar odlučiti, odnosno mi ovde na Skupštini.

Što se tiče pomoćnika predsednika opština, taj deo, mislim da je trebalo da se gleda broj stanovnika u odnosu na teritoriju. Konkretno, opštine postoje koje imaju manji broj stanovnika, a imaju veliku teritoriju, brdsko-planinska područja imaju nadležnosti koja su data od strane Republike, a s druge strane, tamo su potrebe da svakom građaninu izađemo u susret. Moramo da priđemo do svakog sela i kada je teška situacija, kada je sneg, kada je kiša, kada je loše vreme, kada su ovakva nevremena, mi tad moramo svuda stići, moramo prići do svakog čoveka. Tu moramo imati predstavnike i Ministarstva zdravlja i doktore interne medicine, hitne pomoći. Moramo imati radnike socijalne zaštite i svega ostalog, a veliki broj tih malih sredina, kao što su opština Svrljig, Bela Palanka, Vladičin Han, to nema.

U zakonu je data mogućnost da se nekoliko opština udruže i da zajedno svojim angažovanjem tu može i, normalno, i javna preduzeća da se udružuju i da samim tim potpomognu svojim meštanima u tim malim opštinama.

Kao narodni poslanik ja ću glasati za set svih ovih zakona i kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke pozvati sve lokalne samouprave da se da veća podrška selu, poljoprivredi, a samim tim i razvoju naše Srbije.