Kolega Božoviću, prvo ja nisam taj koji je u stanju da meri ocene Ustavnog suda, nisam vlasan za tako nešto. Znam samo da predsednik Republike ima ustavno ovlašćenje da pokrene po određenoj situaciji vanredno stanje. U tom trenutku, da vas ispravim, da ne biste nastavili dalje da sebe blamirate, predsednik Republike Srbije nije ni postojao, nego vršilac dužnosti koji samo obavlja neophodne poslove. Nije postojao ni ustavni osnov da se zavede vanredno stanje. To je rekao Ustavni sud, a ne kolega Marković. Prema tome, kolega poslaniče, kao i svi drugi, po Zakonu o Ustavnom sudu, čini mi se da je član 167, svi su dužni da poštuju i izvršavaju odluke Ustavnog suda, pa i narodni poslanici.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Balša Božović.

Niste mi dali, gospodine Arsiću, da završim.
Dakle, akcija „Sablja“, kao što i sami znate je sprovedena nakon ubistva premijera, premijera Republike Srbije kojem vaša stranka želi da odaje priznanje za sve što je uradio u svom životu. Vlast SNS je nastavila sa politikom da treba da se obeleži mesto stradanja Zorana Đinđića.
Dakle, akcija u kojoj je uhapšeno deset hiljada kriminalaca i mafijaša u Srbiji, ne može da bude neustavna. Ono što je vaša greška danas jeste što niste opomenuli gospodina Markovića kada je paušalne ocene iznosio time što je optužio Zorana Živkovića da je on palio parlament. To nije istina. Zna se ko je palio parlament, jer je hteo da izazove krvoproliće u Srbiji 2000. godine.
Prema tome, ono što se, mnogi od vas su tada bili u parlamentu zapaljenom, koji danas sede u klupama SNS, ali ono što je suština jeste da ste morali da opomenete gospodina Markovića da mu takve stvari više nikada ne padnu na takvu pamet kakvu ima. Zahvaljujem.

Pošto sam dužan da vam odgovorim kolega Božoviću, ja ne znam nikoga od poslanika SNS koji je palio parlament s jedne strane, s druge strane vi ste pravnik, pa znate da je vanredno stanje zavedeno na neustavan način i da je policija i tužilaštvo sve dokaze koji su bili pribavljeni suprotno Ustavu, moralo da odbaci od strane suda.
(Zoran Živković: Netačno. Ustav ne definiše to, sudi se na osnovu zakona.)
Tako da čak, hteli to da prihvatite ili ne, vanredno stanje je pomoglo da neki budu danas na slobodi zato što su dokazi pribavljani suprotno Ustavu.
Gospodine Živkoviću, ne bih da polemišem sa vama o tome.
(Zoran Živković: Dajem vam samo savet.)
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem predsedavajući.

Povredili ste član 103. Vi ste bili dužni da ovom drvenom advokatu koji brani ono što se ne može braniti, oduzmete reč i izreknete opomenu, jer je branio nešto što se braniti ne može.

Znači, jedan kriminalni akt, kao što je ubistvo premijera, ne može biti opravdanje za deset hiljada puta veći kriminal koji je gospodin Živković sproveo tokom „Sablje“ hapseći političke protivnike, trpajući ih u zatvor bez ikakvog razloga i dokaza.

Prema tome, drveni advokati nek se bave nadripisarstvom na drugom mesto, a ne u Skupštini, a vi ste morali da mu uzmete reč i prekinete, jer taj zlikovački čin koji je zloupotrebljen da bi se borilo sa političkim protivnicima, da bi Srbija platila zbog toga ogromnu svotu štete koju uopšte nije doprineo da se ubice premijera pronađu i procesuiraju, se ni na koji način ne može braniti. Hvala.

(Zoran Živković: Povreda Poslovnika!)

Po Poslovniku, narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103, u vezi sa članom 107.

Ja sam jedini u ovoj sali koji je glasao za pokojnog premijera. Jedini koji sam glasao za pokojnog premijera Đinđića. Može se neko ceriti koliko hoće, ali s tim u vezi da izjavim da je vanredno stanje uvedeno protivustavno. Tadašnji Ustav je rekao da se vanredno stanje može uvesti na delu teritorije Republike Srbije. Ono je uvedeno preko Nataše Mićić na celoj teritoriji Republike Srbije.

Sve što je proisteklo i zakon koji je donet je bio mešavina zakona o vanrednom stanju i ratnom stanju i zato je Ustavni sud rekao šta je rekao i zato su sva ona hapšenja i odluke bili gotovo ništa. Od 12.000 razvaljenih vrata, 2.000 je zadržano, a mislim samo par stotina procesuirano. Ali, kad se vanredno stanje uvodi, uvodi se da se otklone razlozi, a razlog je bio ubistvo premijera.

Moj kolega poljoprivrednik je bio savezni ministar policije i dopustio je da mu ubiju premijera jedne federalne jedinice i, još gore, seo je na njegovo mesto i još gore republičkog ministra unutrašnjih poslova, koji je bio u momentu ubistva ministar unutrašnjih poslova, ponovo je stavio u Vladu. Dakle, sami zaključite kolika je odgovornost mog kolege poljoprivrednika za ubistvo premijera Đinđića, za koga sam samo ja glasao. I kad on priča o tome kako se išlo na lekarski pregled, jeste Đinđić vodio ministra na lekarski pregled, ali on nije vodio ministra na lekarski pregled, jer nije mogao da povede ni sebe. Hvala.

(Zoran Živković: Povreda Poslovnika!)

Sada, u skladu sa članom 112. Poslovnika, određujem pauzu od tri minuta.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je po redosledu, da ne bude neke zabune.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, nije moj kolega poljoprivrednik oborio Dinkića guvernera, obrnuto je. Zbog glasanja iz Bodruma i podruma, verovatno podruma pića, Dinkić se revanširao tako što je oborio vladu mog kolege poljoprivrednika.

Kad već govorimo o lokalnim samoupravama, postoji lokalna samouprava Vračar u kojoj je moj kolega poljoprivrednik najavio protest u ponedeljak, evo ovde i, gle čuda, uz obećanje probao da blokira Nebojšinu ulicu, stao čovek na pešački prelaz. Evo, ako to nije tačno, ako se juče nije desilo, ja onda snosim punu materijalnu i svaku drugu odgovornost. I došao pauk, nova pravila, došao pauk i odneo vozilo. I sad verovatno moj kolega poljoprivrednik mora iz šteka malo da izvadi i da to plati.

Ali, kako je funkcionisala njegova lokalna samouprava kad je on bio vlast, a više je delio slast, nego vlast? On jeste bio savezni ministar, jeste bio republički premijer, ali nikada nije znao da vlada nad sobom. Onaj ko ne zna da vlada nad sobom, ne može da vlada nad drugima. Ima ona još jedna poslovica koja glasi – da onome ko je vladao nad drugima je nesnosna vlast drugih nad njim i on to očigledno pokazuje. Blokirao je Nebojšinu ulicu, to su mu odneli, ali gde čuda, sad znam, njegova lokalna samouprava je funkcionisala tako, a ljudi se udružuju u lokalnu samoupravu jer ne može svako sebi da nosi smeće, ne može svako sebi da pravi ulice, puteve itd. i zato plaćaju ljudi neke račune da bi se to uradilo. E, on je svojim građanima rekao – račune u bure. Zašto baš u bure, što nije našao kantu? Tek onda, posle tih čuvenih računa – baci u bure, što se građanima osvetilo, jer su morali to da plate uz kamatu, tek mi je onda bilo jasno zašto su ga zvali Zoran, kolega poljoprivrednik, Rubin. Znači, mi smo nekada, dok smo bili u Skupštini Srbije i dok je on pričao kako je funkcionisala lokalna samouprava imali običaj da kažemo Zoran „politrić“.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.