Da se vratim na mesne zajednice koje zapravo umesto da dobijaju svoje prave nadležnosti bivaju gušene. Meni nije jasno zašto SNS nije dovoljno to što u savetu mesne zajednice više nije moguće da budete ukoliko niste član stranke, nego izgleda da raste neko međusobno nepoverenje, jer mesna zajednica, bez obzira što ima samo pripadnike vladajuće stranke, nema nikakvu samostalnost, ne može da raspolaže sredstvima, da građanima na najdirektniji mogući način pomaže, već se guši.
Pročitaću, posebno u delu nadzora nad radom organa mesne zajednice dovodili su do njihove neefikasnosti i do upotrebe da Ustavni sud u svojim brojnim odlukama uređuje nezakonitost odredaba statuta jedinica lokalnih samouprava. Dakle, i to malo samostalnosti koje su mesne zajednice imale se ukida.
Sve nam ukazuje ovim izmenama Zakona o radu lokalnih samouprava, da to, u stvari, sledi sada i na ovaj sada viši nivo. Svima je poznato da mnogi predsednici opština, iako su članovi SNS, zapravo nisu samostalni u svom radu i da svojoj stranci, a ne građanima koje predstavljaju, odgovaraju za budžet kojim raspolažu.
Dakle, jedna opšta centralizacija. Ja sam i ranije najavljivala da najvažnija osoba u Srbija u ovom trenutku, jedina koja odlučuje o našim sudbinama, sigurno vapi za tim da bude i gradonačelnik Beograda i predsednik svake mesne zajednice u Srbiji, a on očigledno našao način da to i sprovede.
Ono što me još posebno, što mi posebno skreće pažnju i bode oči, jeste da lokalne samouprave treba da prate tok evropskih integracija i da razvijaju svoje kapacitete u tom pravcu. Zaista mi nije jasno, kada i gde i na kom nivou će građani biti prioritet, i kada će se njihov direktni interes u smislu vrtića, obrazovanja i svega ostalog zapravo biti u prvom planu.
Dakle, sve u svemu, imamo jednu osobu oličenu u predsedniku Srbije i u predsedniku svake mesne zajednice u Srbiji. A kakav će to rezultat dati, uskoro ćemo videti, nažalost.