Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Nogo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić i Dejan Šulkić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Šulkić, izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

U članu 1. predlagač je predvideo da se brišu reči – jedinice lokalne samouprave kada su u pitanju predstavnici. U tom smislu ne znam kako to predstavlja jezičko poboljšanje jer upravo se daje širi smisao ako se ove reči budu izbrisale, daje se širi smisao pa se može misliti i zbunjivati i za neke druge predstavnike, jer građani biraju i predstavnike mesnih zajednica, biraju i narodne poslanike na parlamentarnim izborima, biraju predsednika Republike. Tako da u tom smislu to ne predstavlja sigurno jezičko poboljšanje i smatramo da je potpuno drugačiji motiv da se sa amandmanima koji su podneti na ovaj član, da to u stvari bude paravan i jedna barijera da se stigne do nekih drugih članova koji su predloženi izmenama ovog zakona kako bi se o njima diskutovalo.

I ti amandmani sa osvrtom, tzv. amandmani sa osvrtom su već viđeni i dosta je reči o tome potrošeno, tako da neću o tome sada govoriti.

Uvažili smo taj predlog. Nismo tražili da se promeni. Sa druge strane, tražili smo da se iskoristi ova prilika za još jednu intervenciju na taj član koji se menja. Kada su u pitanju građani sa područja lokalnih samouprava, rešenje je od ranije, niste ga vi uveli, tretiraju se kao lokalni stanovnici. Republika Srbija ima građane. Teritorija je jedinstvena. Kada su u pitanju stanovnici, svi smo mi stanovnici sa područja određenih lokalnih samouprava pa se u tom smislu možemo smatrati i lokalnim.

Ako postoji lokalno stanovništvo, postavlja se pitanje – ko nije lokalni stanovnik?

Ako govorimo o lokalnim samoupravama i o korišćenju prava upravljanja javnim poslovnima kada su u pitanju nadležnosti lokalnih samouprava, Zakon o lokalnim izborima je tu jasan. Dakle, mogu učestvovati samo oni koji imaju prebivalište i to duže od šest meseci, čini mi se, na području određene lokalne samouprave i u tom smislu oni imaju mogućnost da učestvuju u vršenje javnih poslova, kao što isti taj građanin koji se ovim zakonom, ako ostane rešenje i ne prihvati se ovaj amandman, a vidim da Vlada nije prihvatila, taj građanin se u isto vreme smatra i lokalnim stanovnikom.

To ako se prihvati, zaista bi moglo da se smatra jezičkim poboljšanjem. Ništa nije pežurativno. Da ne ulazim u polemiku ko je tada doneo zakon, ko je propustio da promeni, da li se slagao ili nije slagao. To uopšte nije važno i smatram da u tom smislu bi možda ovo rešenje moglo da se prihvati i u isto vreme uvažava intervencija, odnosno izmena koju je predložila Vlada.

Sa druge strane, sam predlog izmene zakona i dopuna, o izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi ima neka rešenje i intenciju nekih posebnih izmena i to se može uvažiti. Međutim, neko od prethodnih govornika, kolega je govorio da se to možda ne radi na jedan sistematičan način i da je možda trebalo pripremiti i donošenje novog zakona, a da sve to treba posmatrati u kontekstu izbornog zakonodavstva.

Naravno, u ovom trenutku se to iz nekih razloga, opet ne želim da otvaram polemiku zašto se to radi, izbegava da o tome govori, ali smatram ako govorimo, svi smo pod nabojem nekih problema u lokalnim samoupravama da oni upravo izviru iz izbornog zakonodavstva i da bi tu trebalo povesti jednu širu javnu raspravu, suštinsku i da nakon toga bi trebalo temeljno reformisati, kako vi često govorite, dajete tu dimenziju ovim intervencijama Zakona o lokalnoj samoupravi, reformi tog zakonodavstva koja se tiče lokalne samouprave.

Nemam vremena da sve ove izmene obuhvatim, ali u kontekstu ovog člana, odnosno narodnih predstavnika jedinica lokalne samouprave, tu dolazi do jezičkog pogoršanja. Ta optimizacija o kojoj govorite može i da se prihvati kao dobro rešenje što set tiče broja odbornika, broja članova veća, broja pomoćnika itd. Kada su pomoćnici predsednika opštine u pitanju ili gradonačelnika, govoriću načelno, pošto sam zamoljen od strane pomoćnika iz Velike Plane, da ih ne pominjem, pošto kažu da im narušavam ugled u javnosti kao da njihovo angažovanje na način zbog kojeg su angažovani ne narušava ugled i njihov i opštine, ali krajnje načelno da kažem da je možda bila prilika ako ste se već bavili tim pitanjem da bi trebalo predvideti stepen stručne spreme, odnosno najpre oblasti za koje se mogu angažovati pomoćnici.

Tamo se u zakonu nabraja, pa se stavljaju i druge neke oblasti i da ne navodim sada neke primere, ima tu svega i svačega. S jedne strane, nije glavni izvor problema broj pomoćnika, ja smatram da je u najvećoj meri problem njihova nekompetentnost. Ne kažem da je to u svim slučajevima, ali da bi propisivanje nekih uslova, dakle, vi ne možete u zakonu sada da propišete i da kažete mora da ima završen taj i taj fakultet. Ali, ako je reč o pomoćniku on je formatiran organizaciono u opštinskoj upravi i predviđa se, to je od nas tražio u Velikoj Plani upravni inspektor, dakle, imam rešenje o tome, da je morala u aktu o sistematizaciji, odnosno u odluci, opštinskoj upravi da bude navedeno za koje oblasti da se propišu uslovi, pa bi bilo dobro da nekako pod silom, odnosno pritiskom sile zakona to pitanje bude uređivano, jer pazite, pomoćnik predsednika opštine, gradonačelnika podrazumeva određenu stručnost.

Znači, vrstu obrazovanja, stepen stručne spreme za tu oblast za koju se angažuje i poželjno bi bilo i određeno iskustvo da ima. Jer, angažovanje nekompetentnih ljudi jeste u stvari pokazatelj kakva se kadrovska politika vodi, a naravno to je i pokazatelj i mladim ljudima koji se obrazuju i onda se začudimo u nekom trenutku zašto mladi ljudi u velikoj meri odlaze, zato što naravno ne mogu da konkurišu ako nisu politički ostvareni ili ostrašćeni kako god hoćete, onda nemaju šanse.

Dakle, govorim krajnje načelno, nikoga lično ne uzimam u obzir, i mislim da je ovo bila prilika da se nešto po tom pitanju uradi. Uz to ako imamo pomoćnike za razno razne oblasti, koje nisu svakako prioritetna potreba građana, zašto ne bismo imali pomoćnike za protivgradnu zaštitu, jel vidite da je to aktuelno, ne smo ove godine već unazad niz godina, pa ako opštine pribavljaju protivgradne rakete zašto umesto države ili zajedno sa državom, zašto ne bismo imalo pomoćnike predsednika opština za protivgradnu zaštitu.

Evo, krajnje dobronamerno, pa vas molim razmotrite, da makar ova intervencija sa lokalnim stanovništvom bude uvažena. Hvala.

Reč ima ministar gospodin Ružić. Izvolite.

Što se tiče pomoćnika predsednika opštine i gradonačelnika radi se o ljudima koji su praktično najbliži saradnici predsednika, vi gospodine Šulkiću to najbolje znate, bili ste u jednom dužem vremenskom periodu na čelu jedne opštine.
Što se tiče nalaza ili naloga upravne inspekcije i tu ste u pravu, to je bilo pre dve i po godine ili tri, ali kada je stupio na snagu Zakon o zaposlenima u Autonomnim pokrajinama, jedinicama lokalne samouprave, pomoćnici prelaze u kabinet, tako da prosto to više nije slučaj i nije činjenično utemeljeno, a ovo što ste rekli da treba možda imati pomoćnika za protivgradnu zaštitu niko to ne osporava niti ograničava da predsednik ukoliko se ukaže potreba iznađe i pomoćnika za jednu takvu oblast.
Dakle, te prioritetne oblasti na koje se fokusira predsednik dozvolićete da je ipak do njega i do one vladajuće većine koja opredeljuje tu situaciju, ali kada ste već pomenuli protivgradnu zaštitu, moram reći da su ove elementarne nepogodne od pre dva dana, evo sad smo dobili informaciju da je vanredno stanje uvedeno i u opštini Petrovac na Mlavi.
Dakle, moramo imati u vidu činjenicu da je za ovaj prethodni period u Srbiji ispaljeno protivgradnih raketa četiri puta više, nego što je to činjeno u proseku ranijih godina. Ono što je tehnički prosto problem ti gradonosni oblaci koji dolaze od Hrvatske, Bosne na ovamo ukoliko se ne tretiraju iznad teritorija ovih država na kraju nemaju mnogo pozitivnih efekata u sprečavanju svega onoga što se nažalost dogodilo. Ali, ono što je važno to je da postoji saradnja između Srbije i Republike Srpske, odnosno BiH, radi se na tome da se uspostavi ta saradnja i sa Republikom Hrvatskom i ovakve stvari se nisu rešavale u vremenima bivše Jugoslavije, jer je tada bila jedinstvena protivgradna zaštita i tako da su te, da kažem, negativne posledice bile svedene na minimum. Sada je važno sada opet integrisati čitavu teritoriju u smislu protivgradne zaštite i preventivno delovati. Da ne ispadne da Vlada, MUP, Centru za vanredne situacije, lokalne samouprave, Ministarstvu poljoprivrede ne rade svoj posao, rade ga mnogo bolje i mnogo više, ažurnije, odgovornije nego što je to bilo ranijih godina. Hvala vam.

Kolega, po kom osnovu?
(Dejan Šulkić: Ministar mi se obratio direktno.)
Jel vas uvredio?
(Dejan Šulkić: Nije uvredio, ali jedna polemika, dozvolite.)
Pa ne možete, morate po Poslovniku. Žao mi je.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Radojičić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.
Izvolite.

Dakle, gospodine predsedavajući, samo uvreda je osnov za repliku, a ne i normalna polemika, ako sam vas dobro razumeo. Dobro.

Da se vratimo gospodine ministre na ono što je razlog za ove naše amandmanske intervencije, a to su manjkavosti vaših predloga izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi. Ja sam u više navrat na njih ukazivao, vaši odgovori su bili dosta tanki, kada sam vam skrenuo pažnju da ste ukinuli podsticaje za zadrugarstvo i izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, da ste ukinuli lokalne robne rezerve u izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, da ste uveli osetljive grupe, a nećete da kažete na koga mislite i da li mislite na migrante i zašto se lokalnim samoupravama širom Srbije nameću migrantski centri i da li pratite ova nova evropska kretanja po kojima se najmoćnije države zapadne Evrope utrkuju kako da osmisle da migrantski centri od sada budu plasirani državama van EU. Imam neverovatan osećaj da se na našem, sada već besmislenom putu u EU, svakako još jedan od uslova biti da srbija postane jedan od najvećih migranskih centara u Evropi.

Dakle, nemojte nam izbacivati ono što nam je bitno, a to je podsticanje zadrugarstva i lokalne robne rezerve, a ubacivati ono zašta postoji bezbednosni i svaki drugi problem da nam prazna srpska sela naseljavate migrantima. Dakle, ponovo vas pitam, da li su migranti ono što vi nazivate osetljivim grupama koje uvodite u zakon o lokalnoj samoupravi? Da ili ne? I da li ćete prazna srpska sela naseljavati migrantima kada vam to naredi Centralni komitet iz Brisela? Da ili ne? Veoma jednostavno pitanje i molim vas za vaš odgovor.

Zašto je Srpski pokret Dveri toliko nezadovoljan vašim predlozima izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi? Zato što ste zanemarili dve ključne teme. Prva je finansiranje lokalnih samouprava, a ja ću vas podsetiti gospodine ministre da je Vlada u kojoj inače SPS učestvuje kao i u svim vladama u poslednjih 28 godina, na različite načine, već dva puta orobila lokalne budžete tako što je smanjila izvorne prihode koji treba da ostanu lokalnom budžetu. Prvo je to uradio Mlađan Dinkić, a potom je to uradila i Ana Brnabić, koja je vaš prethodnik na mestu ministra.

Dakle, kako očekujete da normalno onda funkcionišu lokalne samouprave kada ste im oduzeli deo njihovih izvornih prihoda i prebacili naše lokalne pare u vašu republičku kasu? To jeste jedan zgodan način kako da vi popunite republički budžet, ali morate imati u vidu da je zbog toga u desetinama i stotinama miliona dinara manji budžet lokalnih samouprava. Između ostalog i grada Čačka iz koga dolazim.

Dakle, postavljam vam veoma direktno i jasno pitanje – da li zapravo funkcionišete po sledećem sistemu? Znači, orobimo lokalne samouprave u njihove budžete, prebacimo novac u centralni republički budžet, a onda lokalnim samoupravama dajemo na kašičicu za projekte koje oni predlažu. I to kojim samoupravama dajemo, a kojim ne dajemo, to ćemo mi na republičkom nivou odlučiti.

Šta je problem? Diskriminacija. Umesto da naše pare ostaju u našim lokalnim samoupravama i da naše lokalne vlasti određuju u šta će investirati naše pare, uz ono što ste vi predvideli dobro ovim izmenama i dopunama zakona, a to su referendumi na lokalnom nivou, posebno referendumi gde ići investicije i za šta će ići naše lokalne pare iz lokalnog budžeta, vi ste lepo nama uzeli te naše lokalne pare, prebacili ih republički budžet i vi sada nama vraćate naše pare, na kašičicu onako kako vi smatrate. Onda naravno, više vratite Jagodini, zato što gospodin Palma podržava vašu republičku vlast, pa ajmo njemu da damo malo više para. Onda vratite Kragujevcu, zato što je tamo na vlasti nečiji sin, pa da ne bi on bankrotirao i upropastio totalno grad, hajde da ga spašavamo mi iz republičkog budžeta. Onda date Beogradu pred izbore da biste kupovali glasove. Vidite, to je manipulacija i diskriminacija.

Vi koristite pare svih lokalnih samouprava iz Srbije, a potom ih distribuirate onako kako vama padne na pamet prema stranačkoj pripadnosti predsednika opštine i gradonačelnika gradova. Pazite, to je izuzetno opasan sistem koji vlada u organizaciji državne uprave, a vi ste ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Znači, pljačkate lokalne budžete, ne dozvoljavate da naše izvorne prihode koristimo da ih investiramo u ono što je potrebno lokalnoj samoupravi na osnovu narodnog referenduma i lepo to uzmete i spakujete u republički budžet, a onda ga partijski delite onako kako odgovara vašim partijskim aparačicima na lokalnom nivou.

Kolega Obradoviću, ja moram zbog člana 107. da vam skrenem pažnju da je Narodna skupština donela zakon, a ne Vlada, tako da optužujete sve narodne poslanike da pljačkaju lokalne samouprave.

Pa, ako vam je tako preciznije, složiću se sa vama.
Dakle, većinu koja je izglasala zakon da se smanje izvorni prihodi lokalnim samoupravama. Pazite, ovde nije šala. Znači, mi živimo u lokalnim samoupravama, mi ne živimo u Vladi Republike Srbije. U našim lokalnim samoupravama mi imamo izvorne prihode. Vlada se jedno jutro setila, a vladajuća većina u Skupštini to podržala, da se nama oduzmu naši izvorni prihodi i da odu u republičku kasu pod kontrolom Vlade i da onda Vlada nama vraća i deli, kako ona misli da treba, naše pare. Čekajte, to je veliki problem. Zašto? Zbog diskriminacije i manipulacije, gde vi onda odobravate pare za vama bliske lokalne vlasti, a ne dajete onima koji, recimo, pripadaju opoziciji, a lokalne su samouprave. Pa ćete onda, ne znam, beogradsku gondolu, zato što ste tu na vlasti, da pomognete sa ne znam koliko para, ali zlatiborsku gondolu, koja je mnogo važnija i koja je strateški i turistički bitnija, nećete nimalo da pomognete. Zašto? Pa, zato što je tamo neki predsednik opštine koji nije lojalan vašoj republičkoj vlasti, odnosno pripada opoziciji. Da li razumete, gospodine ministre, koliko je to opasno kad vi uzmete naše pare pa ih vi raspoređujete partijski.
Drugi problem na koji ovde želim da ukažem jesu zarade i učinak zaposlenih službenika u lokalnoj samoupravi. Tu imamo veliki problem. U lokalnim samoupravama u Srbiji se zaposleni dele na neradnike, one koji su partijski zaštićeni da ne rade ništa ili da uopšte ne dolaze na posao, ili da odlaze sa posla kad god žele i ostale, na kojima zapravo počiva sistem lokalne samouprave i koji rade prekovremeno i duplo zato što imamo partijske neradnike koji ne rade ništa.
Znači, imamo dva problema. Prvi je – niste predvideli ovim izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi kako da zaustavite nabujalu administraciju partijskih neradnika i, sa druge strane, kako da nagradite one izuzetne službenike u lokalnim samoupravama koji na svojim plećima, svojim radom, svojom stručnošću i svojom sposobnošću drže da te lokalne samouprave uopšte funkcionišu. Dakle, to su platni razredi, to su, ono što vi nikako da uradite. Kako, dakle, da nagradite čoveka u lokalnoj samoupravi koji izuzetno radi svoj posao na onom šalteru, pod otežanim uslovima, sa tolikim pritiskom građana, prekovremeno itd, itd. Kako da kaznite partijskog parazita i neradnika koji postoji u nabujaloj lokalnoj administraciji, kome ne možete ništa, a on može da radi šta hoće. To ako ne rešite, vi nećete rešiti problem funkcionisanja lokalnih samouprava. Dakle, i toga nema u ovom predloženom zakonu. I tu sam zapravo želeo da vam zaokružim priču.
Vama su bitne evropske integracije i vi stavljate posebne članove ovog zakona u kojima čitav sistem lokalnih samouprava u Srbiji treba da se prilagodi evropskim integracijama. Pa, čekajte, vi nećete biti možda na vlasti za godinu dana, gospodine Ružiću, možda će se promeniti spoljna politika Srbije, možda ćemo svi shvatiti da je proces ulaska Srbije u EU poguban, katastrofalan, loš, besmislen, da nikada nećemo ući u EU, da ne treba više da se prilagođavamo i trpimo pritiske, ucene i uslove iz Brisela. Šta ćemo onda? Pa, moraćemo da menjamo zakon.
Dakle, nemojte nas terati na jedan bezalternativni put u EU, koji nas je već toliko koštao, da sada čak i lokalne samouprave tome moraju da se prilagođavaju. Nego, rešite ove dve teme koje su bolne, vratite lokalnim samoupravama njihove izvorne prihode, nadlženosti, imovinu, pare, a lokalne samouprave će referendumima građana da odlučuju gde će te pare da investiraju. I, drugo, nagradite kvalitetne službenike u lokalnim samoupravama povećanjem plate, a plate su im katastrofalno male i plate ste im smanjili kada ste došli na vlast i niste ih vratili, a kamoli povećali.
Znate li, gospodine Ružiću, vi ste ministar, evo vi mi odgovorite na pitanje, da vidim kojom brzinom će vaši saradnici da vam pošalju SMS poruku i da odgovore na ovo pitanje - kada je poslednji put povećana plata službenika koji rade u lokalnim samoupravama u Srbiji? Kada je poslednji put? Evo, molim vas, javno to odgovorite pred čitavom javnošću Srbije. I navedite kolika je plata službenika u lokalnim samoupravama u Srbiji bila pre smanjenja plata, a kolika je danas i kada je poslednji put povećavana. To je tema kojom vi kao ministar treba da se bavite. Neki ljudi izuzetno dobro obavljaju svoj posao širom Srbije u lokalnim samoupravama, praktično ginu na svom radnom mestu. Kada ste ih nagradili? Kada ste ih obišli? Kada ste ih pohvalili? Kada ste im rekli – bez vas ne bi funkcionisale lokalne samouprave? A kada ste kaznili bilo kog partijskog neradnika i parazita koji sedi, njih četvoro na jednoj stolici u kancelariji, u koju ste vi zaposlili svoje partijske aktiviste SNS i socijalističke partije Srbije? Dakle, molim vas, to su prava pitanja i ja molim odgovore na njih.

Po Poslovniku, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107.

O neradnicima je pričao, povreda dostojanstva, kad o neradnicima priča portparol čačanske biblioteke koga je zaposlio Velja Ilić i svih šest članova porodice. Kada je još kao član biblioteke, portparol nagrađen sa 50 hiljada evra iz rudnika Kolubara. E, kad on priča koji se nikad oznojio nije o neradnicima, ja sam stvarno dirnut ali to je povreda dostojanstva.

Drugo, on priča o pljački narodnih poslanika, vi ste ga malo tu upozorili, niste trebali. Postoje dva narodna poslanika koja jesu opljačkala lokalne samouprave, jedan se zove Goran Ješić Inđija, dve milijarde i šesto miliona, samo što on nije rekao ko su, a drugi je hajnikena Smederevska Palanka, četiri milijarde. Dakle, u tom delu je u pravu i niste trebali da ga dirate.

Sada malo o migrantima. Govorio je veoma negativno. Svaki drugi Srbin je emigrirao. Mi smo u ratu imali našu migraciju koja je išla zbog nevolja, ratova itd. Mi moramo biti posebno osetljivi na to. On koji je zajedno sa DS, nije dozvolio dve noći u Mladenovcu da prenoće migranti, nema pravo da priča zbog dostojanstva Narodne skupštine o migrantima.

Mi smo u Libiji i Iraku zaradili lepe pare i napravili kuće, mnogi od nas, i moramo da imamo ka hrišćani makar toliko razumevanja da ne blokiramo migraciju da ide prema Evropi, koja je odgovorna, zajedno sa Amerikancima, za njihovu nevolju. Zašto bi ja branio Evropu i Amerikance od migranata koji samo prolaze kroz našu zemlju?

Na kraju, gospodine predsedavajući, ne misle valjda oni da je i patrijarh bio migrant, pa ga nisu pustili da uđe u Srbiju. Hvala.