Zahvaljujem, koleginice Mijatović.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o značaju lokalne samouprave sa aspekta realizacije jednog veoma važnog programa. U pitanju je tzv. regionalni stambeni program, čiji je cilj rešavanje problema stotine hiljade izbeglih i raseljenih lica, pre svega u oblasti stanovanja.

Pre toga, želim da podsetim javnost da su lokalne samouprave u Srbiji u prethodnom periodu imale obavezu da usvoje tzv. lokalne akcione planove i time su preuzele odgovornost za rešavanje problema ove ranjive kategorije građana Srbije, ne samo u oblasti stanovanja, nego i u oblasti zapošljavanja, odnosno ekonomskog osnaživanja građana.

Ono što je posebno istaći jeste da bez lokalnih samouprava nije moguće realizovati ovaj regionalni stambeni program koji se odvija u četiri oblika. Na prvom mestu - izgradnja stanova, na drugom mestu - kupovina seoskih imanja, na trećem mestu – montažne kuće i konačno – dodela paketa građevinskog materijala za onaj deo izbeglih i raseljenih lica koji ne mogu sami da završe započete kuće u koje bi se konačno uselili nakon više od 20-25 godina kako žive kao podstanari.

Ono što ja posebno apelujem jeste da lokalne samouprave, pre svega nadležna odeljenja za urbanizam i imovinsko-pravne poslove, s jedne strane, i Povereništva za izbeglice, s druge strane, efikasnije i brže u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice realizuju ovaj regionalni stambeni program. Nažalost, na terenu ima dosta problema. Dosta se kasni sa realizacijom ovog programa i zato je veoma važno da Komesarijat za izbeglice, zajedno sa čelnicima lokalne samouprave, organizuje sastanke tamo gde ima problema, da se vidi šta je sporno, da se reše ti problemi u što bržem vremenskom roku.

Takođe, lično sam spreman da se uključim. Mislim da je ovde važno i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i sam ministar, da se možemo njemu obratiti ako vidimo da taj problem ne može biti rešen u određenoj lokalnoj samoupravi. Mislim da zajedno sa Ministarstvom te probleme možemo rešiti da bi taj problem bio realizovan, jer preti opasnost da veliki donatori, da Banka za razvoj Saveta Evrope, koja realizuje ovaj projekat, povuče ta sredstva i da ta sredstva ne budu u potpunosti iskorišćena i da i dalje imamo nerešeno pitanje ovih ljudi.

Ključni cilj ovog programa jeste da, u saradnji sa Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, u saradnji sa opštinama i gradovima, konačno u naredne dve do tri godine možemo reći da nemamo više nijednu izbegličku ili raseljeničku porodicu koja živi kao podstanar. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Malušić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik LJiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Ja sam podnela amandman na član 1. kako bih ukazala kako se saradnjom lokalne samouprave sa državnom upravom utiče najbolje na finansiranje socijalnih institucija.

Naime, pre svega sa ponosom mogu da kažem da je dolaskom SNS na čelo grada 2014. godine počela jedna vrlo socijalno odgovorna politika, jer se na vreme isplaćuju sve obaveze.

Nažalost, moram reći da smo zatekli dug od milijardu i 200 miliona evra. Toliko je u 2013. godini bio zadužen grad. Na današnji dan nula dugova.

Ono što je najtragičnije, 2013. godine je ostao dug 130 miliona dinara socijalno ugroženoj populaciji. Jednokratna novčana pomoć najugroženijoj populaciji u Srbiji nije bila isplaćivana. Mi smo to 2015. godine potpuno regulisali.

Kako budem pričala o amandmanima, ja ću svaki put da pričam i o dugovima koje smo mi do 2017. godine isplatili. Ono što je najvažnije, lokalna samouprava finansira materijalne troškove centara za socijalni rad. Takođe, finansira jednokratna novčana davanja za građane koji se nađu u stanju socijalne potrebe, finansira se razvoj socijalnih usluga zarad boljeg funkcionisanja, a ono što je možda najvažnije, finansira i odgovarajuća pojedina radna mesta lokalna samouprava ukoliko se pokaže potreba za tim.

Na primer, za vreme i sada još uvek traje migracija, odnosno migranti su bili u našoj zemlji, njih milion, pa se u nekom centru za socijalni rad pokazala potreba za pravnicima. Takvu vrstu, zarad boljeg funkcionisanja i brzine, finansira lokalna samouprava i ne samo to, lokalna samouprava finansira i materijalne troškove socijalne zaštite. To su kancelarijski materijal, gorivo, tehnička opremljenost i ostalo i na taj način pokazuje odgovornost prema svim građanima svog grada, odnosno Republike. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Malušić.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Bojanić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Na jedan veoma dobar i kvalitetan Predlog zakona uputio sam, odnosno uložio sam amandman sa namerom da ga poboljšam i da ga osnažim. Da je to dobar Predlog zakona govori nam i izuzetno retko popunjene klupe preko puta nas da naiđe nekada s vremena na vreme po koji poslanik koji održi vatreni, predizborni politički govor i onda istrči i požuri da popije pivo.

Zašto sam uputio amandman na član 1? Upravo iz tog razloga što rekoh na početku, što i kroz ovaj zakon vidi se tendencija Vlade Republike Srbije da Srbiju vodi, pre svega, predsednika države a zatim i premijerke na čelu Vlade da vodi Srbiju, odnosno Republiku Srbiju, pravcem ekonomskog i održivog razvoja.

Zašto to napominjem? To je moja omiljena tema ekonomski održivi razvoj, ali bez ekonomskog i održivog razvoja nema ni održivih lokalnih samouprava. Upravo kroz ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o lokalnim samoupravama vidi se tendencija Vlade i Republike Srbije, vidi se težnja da osavremenimo rad u lokalnim samoupravama, da ispravimo mnoge nedostatke koje stoje u radu mesnih zajednica, kao osnovne jedinice lokalne samouprave i da do kraja definišemo zadatke i ciljeve.

Kada ekonomski održivim razvojem u svakom našem mestu, slušao sam mnogo diskusija, ovde mnogo lepih diskusija, kolege koji su pominjali i naš loš natalitet na određenim područjima, pa, ako lokalna samouprava omogući i dovede i ambulantu i čuo sam i apoteke koje ne rade u određenim mestima i put i malu školu, a na kraju krajeva i jedan radni pogon onda ćemo stvoriti ambijent da cela Srbija živi, da nemamo rupa, odnosno džepova gde nema stanovnika.

Cilj je da živimo svuda dole od granice prema Makedoniji, pa gore do Mađarske kako treba. Hvala vam.

Zahvaljuje, kolega Bojaniću.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Paunović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 1. koji je trebalo da doda stav 2. koji bi glasio – da organi lokalne samouprave vrše izvorne i poverene poslove od interesa za lokalnu samoupravu u skladu sa zakonom.

Razumem obrazloženje Vlade Republike Srbije, međutim, šta je bio motiv? Kada su u pitanju izvorni poslovi lokalne samouprave, to je prosto precizno definisano i Ustavom i zakonima, ali sam htela da akcenat stavim, a možda da i kroz zakon stavimo akcenat na poverene poslove, na poslove koje lokalna samouprava sprovodi kao poverene od strane države Srbije, odnosno govorimo o onim projektima koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.

Ministre, mislim da imate potrebu i kroz vaš rad se pokazalo da posebnu pažnju obraćate na manje opštine i na one ruralnije sredine, kao i da ste negde primarno protiv metropolizacije Srbije, te u tom smislu možda bi bilo važno da se u zakon stavi akcenat na poverene poslove, najpre zbog toga što se radi o na primer infrastrukturalnim projektima koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije a koji i te kako doprinose kvalitetu života u manjim sredinama, ne bi li smo zaustavili tu migraciju koja iz manje razvijenih opština ide ka velikim gradovima.

Svakako razumem vaše obrazloženje zbog koga amandman nije prihvaćen, ali smatram da nije zgoreg reći da ova Vlada jako vodi računa o svim opštinama na teritoriji Srbije i prosto nemamo naviku i nije pokazala da se bavi isključivo razvijenim opštinama ne bi li pokupili ono što žargonski narod kaže – kajmak, već uložen trud da se oni izjednače.

Ja pretpostavljam da će kolege iz SPS koji su takođe podneli amandmane sa najboljom namerom da doprinosimo kvalitetu ovog, nesporno je, dobrog zakona, ministre, govoriti i više o lokalnim samoupravama i sa pozicije ljudi koji u određenim opštinama trenutno, odnosno upravljaju u određenim opštinama i na teritoriji Centralne Srbije, a i severne srpske pokrajine. Hvala vam.

Zahvaljujem koleginice Paunović.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marjana Maraš.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, ja sam podnela nekoliko amandmana, jedan od njih je i amandman na član 1. kojim se dodaje stav 2. – Organi lokalne samouprave dužni su da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, raspoloživim budžetskim sredstvima, obezbeđuju uslove za privredni i društveni razvoj lokalne zajednice,

Amandman je odbijen sa obrazloženjem Vlade da ne doprinosi preciznosti unapređenju. Mogu da prihvatim da ovaj amandman sa tim razlogom je odbijen, ali bih vas zamolila, ministre, da još u toku rasprave još jednom, pošto ne znam da li ćemo imati dovoljno vremena i za ostale amandmane, o jednom amandmanu porazmislite, koji definiše najkraći rok za raspisivanje izbora u mesnim zajednicama.

Predviđeno je i to je ono što je dobro u ovom zakonu, regulisani su oblasti koje su vezane za mesne zajednice, koje do sada nisu bile, kada se mogu uvesti privremene mere u mesnim zajednicama, 15 dana je dužan predsednik Skupštine da od raspuštanja Saveta mesnih zajednica da raspiše nove izbore, ali da ti izbori ne budu održani u roku dužem od 45 dana.

Mislim iz iskustva, iz praktičnog, sa terena, da je neophodno bilo u zakonu predvideti taj minimalni rok za raspisivanje izbora, upravo vezujući sa zakonskom odredbom u ovom zakonu koji definiše kada se sednica može zakazati po hitnom postupku i da taj rok ne može biti manji od 24 časa, kako bi odbornici mogli da se pripreme i da prisustvuju samoj sednici, mora da se obrazloži hitnost sednice i da se obrazlože i posledice koje bi se desile u slučaju nezakazivanja sednice.

Ono što je svakako dobro, ministre, što je iskustvo sa terena, to je da će građani ovoga puta već prilikom usvajanja predloga budžeta za 2019. godinu, kroz javnu raspravu, dati svoje mišljenje po investicijama. Da bi se nešto našlo na javnoj raspravi, dovoljno je 100 potpisa građana.

Isto tako, ono što je dobro, što vi predlažete i što je neko iskustvo iz parlamenta republičkog, da će se na internet prezentaciji ili na drugi adekvatan način biti predlozi akata predstavljeni, tako da će moći i da se organizuju javne rasprave i od strane skupštinskih radnih tela, saveta i komisija.

Naravno da želim da pohvalim i to što je regulisano i vezano za saradnju, međuopštinsku saradnju i formiranje zajedničkih preduzeća. Mi imamo jedno takvo preduzeće u opštini Vrbas. To je zajedničko preduzeće „Prečistač“ Vrbas i Kule i ove zakonske odredbe koje su predviđene u ovom zakonu svakako doprinose i rešavanju problema koje smo mi imali na terenu.

Ono još nešto što želim da istaknem, a to je vezano za utvrđivanje dodatnih prava i dužnosti kada su u pitanju članovi opštinskog veća. Oni će sada i po ovome imati posebno, imati obavezu da prate i koordiniraju rad, izveštavaju o radu javnih preduzeća, da podnose izveštaje svaka tri meseca na Skupštinu. Usvajanjem Zakona o javnim preduzećima, desio se jedan vakuum i različito su bili definisani od lokalne samouprave do lokalne samouprave, da li izveštaji javnih preduzeća treba da idu na sednice Skupštine. Tako da su oni u ovom periodu, dok vi niste predvideli ovim novim zakonskim rešenjima, išli na sednice opštinskog veća u nekim lokalnim samoupravama i jednom godišnje i na sednice Skupštine, dok u drugima nisu imali priliku odbornici da raspravljaju o materijalu i izveštaju javnih preduzeća, već samo o programima poslovanja.

Ono što je još bitno, što je precizirano, čija je odgovornost kada je u pitanju priprema odbornika za sednice Skupštine, da dobiju tražene podatke, odgovore i dokumente tako da se sada personalizuju da su to sekretar SO, načelnik opštine, opštinske uprave, su dužni da pruže neophodna obaveštenja odbornicima, koja su njima neophodna za uspešan rad. Zahvaljujem vam se.