Zahvaljujem.
Koleginice Radeta, izvolite.

Nisam očekivali da se složite, ali nas niste ubedili da ste nešto značajno novo uradili. Samo vas pitam - kako mislite u praksi da sprovedete to što vi zovete javna rasprava u nekim opštinama? U mnogim stvarima, bez obzira na postojanje zakona, u glavnom gradu ne razlikujete dvomilionski Beograd od neke opštine sa 101.000 stanovnika. Nije to baš tako kako vi pokušavate da nam predstavite, ali ponavljamo suština je u lošem funkcionisanju po ovom zakonu, tako će biti i po ovom zakonu koji ćete usvojiti i po bilo kojem zakonu dokle god vam budu lokalne kabadahije gazdovale po opštinama.

To je suštinski problem. Ovo što sada vladajuća stranka pokušava da uradi kontrolom funkcionisanja predsednika opština jeste dobar potez i mi za razliku ne kažemo da oni to ne treba da rade. Osvojili su najviše glasova, svoje ljude postavili, za njih su odgovorni i treba da ih kontrolišu. Nije to sporno, ali sporno je što je i to samo jedna marketinška akcija, jer kada ne bi bilo, onda bi verovatno od 160 predsednika opština trebalo zameniti bar jedno 159. Tako funkcionišu i tako rade. Znate li vi koliko zloupotreba postoji na terenu? Znate li vi šta rade te nevladine organizacije? Vi ih sada u ovom predlogu zakona drugačije nazivate i potpuno je nebitno kako se zovu. To su neke žene sa ružama, žene sa cvećem, sa ovim, sa onim i one iz opštinskih budžeta dobijaju pare, te organizacije, a te pare budu prve koje se isplaćuju nakon svakih lokalnih izbora i one se daju lokalnim aktivistima za prethodnu kampanju. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Boško Obradović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Nogo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa i sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Marija Janjušević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Samo vas molim da se ponovo prijavite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Naglasila bih da smo mi ovaj zakon već jednom popravili, čini mi se u ovom sazivu, a da li građani od toga žive bolje i da li su osetili neke promene u svakodnevnom životu, to oni najbolje znaju. Da li u svojim mesnim zajednicama mogu da raspolažu novčanim sredstvima i utiču na svoje direktno okruženje i svakodnevni život, to oni sami najbolje znaju i najbolje osećaju.

Ukazujem još jednom da je glavni problem u primeni postojećeg zakona. Primenjuju selektivno i samo u onom delu koji čini mi se određene interesne grupe bukvalno nameću. Zakoni se usvajaju na brzinu, po hitnom postupku, na zvono i nakon toga građani, po mom saznanju i onom što meni kažu, prosto žive još gore.

Ono što meni konkretno smeta u ovom članu Predloga zakona jeste što se statut lokalne zajednice donosi u skladu sa zakonom, a ne sa Ustavom. Logično je da će sva rešenja biti u skladu sa zakonima, ali ako ih mi donosimo ovako na brzinu i neusklađene sa Ustavom, onda samo pravimo još veću pometnju. Ja mogu sada da vam nabrojim čitav niz neustavnih zakona, ali da se držimo ove današnje teme.

Dakle, Ustav mogu da krše ne samo predlagači zakona, nego konkretno i sam Zaštitnik građana i njegova je starija odustala, jer se meni kao državljaninu ove države, Republike Srbije voljom Zaštitnika građana i jednog pripadnika nacionalne manjine ukida mogućnost da u mom pasošu, koji mi izdaje država Srbija, piše da je moje državljanstvo - srpsko. Dakle, nije dovoljno da se pripadnicima nacionalnih manjina, koji to ne žele, omogući da u njihovom pasošu ne piše da je državljanstvo srpsko, već se skraćuje nama koji to želimo da nam tako piše.

Dakle, stvarno mislim da je krajnje vreme, da i ovaj osetljivi politički trenutak nas sve obavezuje da se pre svega držimo Ustava, da na svakom mestu i u svakom trenutku štitimo, čuvamo i branimo ovaj Ustav.

Kad je u pitanju komentarisanje ministra o tome da li lokalne samouprave vode spoljnu politiku, ne vode, mi imamo ministra spoljnih poslova koji je već pokazao kako doživljava vođenje spoljne politike, ispoljavajući svoje vokalne mogućnosti, ali mislim da je vrhunac njegovog umeća vođenje spoljne politike ipak potpisivanje Briselskog sporazuma i da će po tome ostati upamćen. I stvarno mi nije jasno kako to što se predviđa da lokalne samouprave prate pristupanje EU, kako to nije spoljna politika, a svi mi ovde znamo da Srbija nikada neće postati članica EU isključivo i pre svega zbog osnovnog uslova, a to je potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma, što nas vraća na kršenje Ustava.

Dakle, ja ću samo još jednom podsetiti sve kolege narodne poslanike, ali i izvršnu vlast da smo dužni da svi zajedno čuvamo Ustav i da sva zakonska rešenja budu u skladu pre svega sa Ustavom Republike Srbije. Hvala.

Hvala koleginice Janjušević.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik dr Dragan Vesović.

Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, član 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi - u amandmanu u članu 11. stav 2. promenio sam red reči i vama to možda izgleda da je nelogično, ali ja ću se potruditi u ovih par minuta da vam objasnim zašto to tako treba da bude.

Dakle, član 2. govori o statutu lokalne samouprave i ono što se tim statutom određuje i meni je jasno, s obzirom da sam i odbornik u gradu Kraljevu i lokalnoj samoupravi i znam kako se statuti donose i ko ih donosi, koja ih većina i kako donosi, ali u ovom članu 2. na kraju imate i rečenicu koja kaže – službena upotreba jezika i pisma nacionalnih manjina u skladu sa zakonom i druga pitanja od značaja za jedinicu lokalne samouprave.

Ja sam vas pitao, gospodine ministre, prošli put, i bez obzira što mislim da ste vi jako dobronamerni, da volite da odgovorite, niste mi odgovorili šta je sa Muzejem u Novom Pazaru koji očito zloupotrebljava ovo što će se statutom omogućiti? Pokazivao sam vam na telefonu, to je bilo malo, pokazujem vam sada, gospodine ministre, mural urađena na muzeju koji je zaštićena ustanova gde piše – bosanski govorim, pišem i mislim.

Dali ste mi odličan šlagvort jer ste rekli da je ovaj zakon 70% usklađen sa zakonima EU. Gospodine ministre, Hrvatska je član EU. Zamislite muzej u Vukovaru gde će pisati – srpski govorim, pišem i mislim na ćirilici. Da li je to moguće? Naravno da ne.

Koje je rešenje u Novom Pazaru u skladu sa onom brošuricom, koju sam brižljivo pročitao i gde kaže o pravu 5% ljudi, a u Pazaru imamo 20% Srba, dakle, na ovom muzeju iznad ovoga – bosanski govorim, pišem i mislim, treba da piše – srpski govorim, pišem i mislim na ćiričkom pismu? To je po Ustavu. Zašto otvaramo, gospodine ministre, Pandorinu kutiju? Koje to nacionalno pravo nije ispunjeno ma kojoj nacionalnoj manjini u ovoj zemlji?

Ovo što uvodimo u član Zakona o lokalnoj samoupravi, pa naravno da je većina onih koji su muslimanske vere, pa, naravno da će doneti statut koji im odgovora, pa, naravno da će u tom statutu predvideti, da li ovo da predvide? Da li je ovo normalno, evo, ja vas pitam? Tražim odgovor, naravno, pošto sam ubeđen da odgovor ne možete da mi date odmah, ja ću i vama i ministru kulture poslati pitanja narodnog poslanika i tražiću da mi na ta pitanja odgovore. E, zato sam ja, gospodine ministre, u ovom amandmanu promenio redosled reči i umesto „organizacija i rad“, napisao „rad i organizacija“, jer organizaciju mi nećemo moći da kontrolišemo zato što će statutom da se odredi na način shodno većinskom stanovništvu u tim sredinama, ali ćemo, možda, rad tih lokalnih samouprava kroz neke zakonske i ustavne norme moći da kontrolišemo, a rad koji može da ode u ovom pravcu nije dobar rad. Niko ne brani ni jednom pripadniku te nacionalne manjine da govori bosanski, piše i misli na bosanskom, ali vas pitam – gde je pravo većine u ovoj zemlji, gde je pravo Srba u Srbiji? Da li će oni moći ispod ovog murala da napišu - srpski govorim, mislim i pišem na ćirilici?

Da li ću moći da imam u pasošu da mi je srpsko državljanstvo? Dve godine sam vodio bitku da mi pasoš bude na ćirilici i verovatno imam jedini pasoš na ćirilici ovde. Da li ću sada morati da tražim moje ustavno pravo da ja, zaboga, kao Srbin u Srbiji imam srpsko državljanstvo?

Otvaramo, gospodine ministre, u želji da uradimo dobro, zaista to ne sumnjam, i nijednu, pazite dokle smo došli, mi pričamo o pozitivnoj diskriminaciji. Diskriminacija ne može nikada biti pozitivna, a omogući ćemo ovakvim stvarima da nešto izmakne kontroli. Zato sam ovaj amandman, takav kakav je, podneo. Možda vam, sigurno, i nije moglo biti jasno, možda vam je izgledalo da je i zlurad, da sam promenio red reči, ali, evo, sada, sam vam dao objašnjenje zašto sam promenio red reči, jer smatram da sa takvim promenama možda budemo mogli u nekom momentu da utičemo. (Predsedavajući: Vreme. Završite samo, slobodno.)

Dakle, možda budemo mogli da utičemo, a smatram da je to esencijalni interes većinskog naroda ove zemlje. Hvala vam, gospodine predsedavajući, na toleranciji za nekoliko sekundi.

Hvala, dr Vesoviću.
Neđo Jovanović, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poslanička grupa SPS stoji na stanovištu da se ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer mi se čini da hipokrizijom nećemo mnogo doprineti kvalitetu zakona.

Zbog čega ovo govorim? Zbog toga što su prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji i sada i ranije i uvek bila garantovana Ustavom. Ono što je garancija Ustava podrazumeva kako sa jedne strane zajemčene slobode i prava nacionalnih manjina, tako sa druge strane ono što nacionalne manjine moraju da poštuju kada je u pitanju njihova država, a to je država Srbija.

Jasno mi je, gospodine Vesoviću, šta to pokazujete, ali to nije dokaz onoga što vi namećete kao tezu u ovom parlamentu i što pokazujete pred građanima. Da li će većina u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu ili bilo gde gde je većinsko stanovništvo stanovništvo nacionalnih manjina prikazivati to što vi pokazujete je stvar nečega što podrazumeva nadležnost drugih organa, a ne Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Na pogrešnu adresu ste se obratili zbog toga što je to potrebno da kažete nekom drugom ko je nadležan za to, a taj drugi ko je nadležan za to će svakako to imati u vidu i verujte da ima u vidu i verujte da se to prati.

Osim toga, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ima upravni inspektorat. Ukoliko je Statut jedinice lokalne samouprave nesaglasan sa zakonom ili, još gore, nesaglasan sa Ustavom, onda će upravni inspektor preduzeti odgovarajuće mere koje su propisane u granicama njegovih nadležnosti po zakonu i naravno da će takav akt ili biti suspendovan ili će biti podvrgnut oceni ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom, a onaj ko to bude inicirao biće nadležan da to uradi.

Na našu veliku sreću, mi imamo mehanizme da se suprotstavimo tome. Zašto u Hrvatskoj ne postoji ono što vi kažete da treba da postoji, a to je sloboda izražavanja srpskog stanovništva, to je pitanje za Hrvatsku državu koja je dužna da poštuje standarde, da poštuje slobodu i prava građana koja su zajemčena međunarodnim dokumentima, prevashodno Poveljom UN. Postoji i univerzalna Povelja o pravima i slobodama čoveka i građana, pa je to pitanje za organe vlasti države Hrvatske, a ne za nas. Mislim da se tu, takođe, napravili jednu zamenu teza koja nema smisla u ovom parlamentu.

Što se tiče SPS, ona je ponosna na Briselski sporazum koji je potpisao sadašnji ministar spoljnih poslova, a tada premijer Ivica Dačić, ponosna zbog njegovih državničkih sposobnosti koje sigurno vaša koleginica nikada neće imati, iako mu to imputira, na sreću neće imati, a ja neću Ivicu Dačića spuštati na vokabular koji je iznet na današnjoj sednici Skupštine, kako to inače vaša koleginica često govori, jer Ivica Dačić ne zaslužuje da se spušta na takav nivo. Zahvaljujem se.

Hvala, kolega Jovanović.
Pravo na repliku, dr Dragan Vesović. Izvolite.