Hvala.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Maja Mačužić Puzić.
Nije tu.
Na član 3. amandman je podnela LJubica Mrdaković Todorović.

Hvala predsednice.

O javnom zdravlju, o unapređenju našeg zdravstvenog sistema govorio je i gospodin Aleksandar Vučić u svom ekspozeu iz 2016. godine. Citiram: „Među prioritetima zdravstvenog sistema Srbije, u narednom periodu svakako će biti kontinuirano sprovođenje skrining programa i poboljšanje preventive na svim nivoima. Osim što pružaju mnogo veće šanse za izlečenje, pravovremeni skrining programi i preventiva omogućavaju uštedu za zdravstveni sistem na ime skupocenih troškova lečenja primarnog oboljenja i njegovih posledica“.

Akcija besplatnih preventivnih pregleda koju je u cilju rane dijagnostike i promocije prevencije kao najefikasnijeg načina brige o sopstvenom zdravlju pokrenulo Ministarstvo zdravlja u periodu septembar 2017. godine-maj 2018. godine, izazvala je veliko interesovanje građana koji su masovno odlazili u zdravstvene ustanove, kako bi se preventivno pregledali.

Veliku podršku i značajno interesovanje građana za ovom akcijom Ministarstva zdravlja posebno potvrđuje podatak da je u devet dana akcije pregledano više od 170 hiljada građana Srbije, odnosno blizu 20 hiljada građana svake poslednje nedelje u mesecu. Od tog broja, kod više hiljada građana prevenirano je ozbiljno oboljenje, što je najznačajniji rezultat ove akcije.

Posebnost ove akcije je u tome što su pregled mogli da obave i građani koji iz bilo kojeg razloga nemaju zdravstveno osiguranje. Najveće interesovanje građana zabeleženo je za mamografske i ginekološke preglede, kardiološke, dermatološke preglede i oftamološke preglede, kao i kontrole holesterola, triglicerida i druge laboratorijske analize.

Ministarstvo zdravlja će u skladu sa iskazanim ogromnim interesovanjem građana za besplatnim preventivnim pregledima nastaviti sa organizovanjem ovakvih i sličnih akcija.

Hvala.
Na član 3. amandman je podnela Jasmina Obradović.
Na član 3. amandman je podnela Aleksandra Maletić.
Na član 3. amandman je podnela Sandra Božić.
Na član 3. amandman je podneo dr Mihailo Jokić.
Izvolite.

U vezi prihoda lokalne samouprave, mislim da jednu trećinu budžeta svake opštine ili svakog grada treba da čine izvorni lokalni prihodi, a o strukturi izvornih lokalnih prihoda krucijalno mesto ili prvo mesto treba da sadrži, i sadrži trenutno, porez na imovinu.

Kada je upitanju porez na imovinu, ja se zalažem, odnosno naša stranka se zalaže da broj građana koji plaća porez na imovinu bude sve veći, da kada bi svi građani plaćali porez na imovinu, da bi taj porez bio manji.

Znači, povećanjem obima moramo se truditi da legalizacijom taj obim bude sve veći, da cena po kvadratnom metru bude što manja i sa druge strane, da ta procentna stopa o kojoj sam govorio, koja može biti 0,2, 03, 04% ne bude u svakoj opštini 0,4%.

Još jednu stvar koja je vrlo bitna, kada građani dobiju rešenje o porezu na imovinu, godišnje rešenje, onda to godišnje rešenje mora da sadrži trenutno stanje, trenutnu obavezu koju građanin ima prema državi. O čemu se radi? Prva dva plaćanja su akontacije i pojavljuje se mala razlika o kojoj građanin nema saznanje. Ta razlika koju građanin ne plaća se stalno uvećava kao grudva snega.

Zbog toga se zalažem da ministarstvo naloži lokalnim samoupravama da uz godišnje rešenje ide obaveštenje kakvo je trenutno stanje finansijsko ili koje su trenutno obaveze svakog građanina kada je u pitanju porez na imovinu. Hvala.

Na član 3. amandman je podnela Ivana Nikolić.
Da li želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo LJubiša Stojmirović.
Na član 3. amandman je podneo Nenad Mitrović.
Na član 3. amandman je podneo Marko Zeljug.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Proaktivnost lokalne samouprave u Predlogu zakona treba da obezbedi slobodu inicijative pokretanja projekata od interesa za građane u cilju razvoja lokalne samouprave kao ukupan razvoj Republike Srbije.

Dolaskom SNS na vlast u Beogradu i formiranjem tima koji je imao zadatak da reši sve nagomilane probleme koji su nastali za vreme tajkunske vlasti Dragana Đilasa, zatečen je ukupan dug grada u iznosu od milijardu i 200 miliona evra, a odgovornim raspolaganjem budžeta i realizacijom investicija danas je taj dug sveden na duplo niži nivo.

Gradska javna preduzeća koja su bila stecište javašluka i mašina za izvlačenje novca građana Beograda za lično bogaćenje, posle uvođenja reformi i optimizacije broja zaposlenih danas stvaraju dobit.

Najdrastičniji primer je Parking servis, koji suštinski dobija resurs javne površine finansiran od resornog sekretarijata na upravljanje, a obaveza preduzeća je bila da naplati taksu.

Godine 2014. rupa u kasi tog preduzeća bila je 100 miliona dinara. Već 2016. godine po izvršenim promenama dobit istog preduzeća je dostigla 730 miliona. Slična, ako ne i gora situacija bila je u gradskim opštinama gde je vladala DS. Navešću primer gradske opštine Surčin iz koje dolazim, gde je bivša vlast pokušala otimanje odbornika da zadrži vlast, da bi sakrila svoja kriminalna dela.

Dug kase sa javnim preduzećima iznosio je 500 miliona dinara, što prevazilazi budžetski okvir gradske opštine Surčin. Zatečen je enorman broj nepotrebno partijski zaposlenih ljudi, kao i broj ljudi u komisijama koji se nikada nisu sastajale, a mesečno su koštale građane Surčina tri miliona dinara. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo Milosav Milojević.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, cenjeni ministre, dame i gospodo, želim da izrazim uverenje da je ovo jedna od najvažnijih tema o kojima diskutujemo. U prethodnim obraćanjima po amandmanima sam istakao važnu saradnju lokalnih samouprava i državnih organa. Rekao sam da verujem da samo jasnom vizijom i poštovanjem statuta jedna opština ili grad mogu ići napred. Sada bih se nadovezao na prethodno izlaganje i kazao da kao što i sam izraz znači, ništa od toga ne bi bilo moguće ukoliko nema proaktivnog pristupa, odnosno samoinicijativno, smelo sa svesnim preuzimanjem odgovornosti i kontrole nad onim što želite ostvariti, možemo doći do napretka i razvoja.

Upravo ovaj elemenat čini okosnicu razvija privatnog sektora, to je ono što moderan poslodavac traži od svog radnika, kreativnost, preuzimanje odgovornosti, inicijative. Moderan život 21. veka to zahteva.

Opština Aranđelovac je tokom proteklih godina dobila više od 20 miliona evra pomoći od strane Vlade Republike Srbije kroz razne programe i za mnoge namene. Urađene su desetine kilometara lokalnih i magistralnih puteva, izvršena sanacija škola, vrtića, biblioteke, muzeja, zgrade suda, kulturnih i istorijskih spomenika. Započinju se veliki projekti rekonstrukcije bolnice, sportskih hala i mnogo toga što je suštinski važno za funkcionisanje i razvoj grada.

Mnogi od projekata su decenijama stajali i bili zaboravljeni pod dubokim slojem prašine. Dolaskom SNS na vlast, vizijom Aleksandra Vučića, počela je ponovo da se razvija svest koliko je zapravo važno raditi bitne stvari, koliko je značajno pokušati i učiniti sve da bi se jedna lokalna jedinica, grad, opština razvili.

Upravo sa proaktivnim pristupom, sa idejom i željom došlo se do toga da se nešto što nije rađeno decenijama, što su mnogi mislili da će zauvek ostati mrtvo slovo na papiru, odjednom postane realnost. To se postiglo samo i jedino zahvaljujući želji i volji ljudi iz lokalne samouprave, sa jedne, odnosno razumevanjem i poznavanjem problematike ljudi iz državnih organa, sa druge strane. To je jasan obrazac kako treba ići dalje. Hvala.

Na član 3. amandman je podnela Stanija Kompirović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Moj amandman u članu 3. se odnosi na sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na unapređenje pravosuđa. Glavni cilj unapređenja pravosuđa i unapređenja rada pravosudnih organa, uvođenje novih i poboljšanih metodologija rada, poboljšanje komunikacije sa javnošću, unapređenje profesionalnih kompetencija i revizira relevantnosti zakonodavnog okvira, efikasnost pravosuđa u celini na mreži sudova opšte nadležnosti i javnih tužilaštva.

U cilju unapređenja pravosuđa potrebno je nastaviti sa stručnim usavršavanjem nosioca pravosudnih funkcija kako bi se obezbedilo da se oni pridržavaju najviših standarda kompetentnosti, ponašanja, integriteta profesionalizma i odgovornosti. Bez adekvatnog, obučenog, administrativnog i tehničkog osoblja u sudovima i javnim tužilaštvima, nema ni kvalitetnog i efikasnog rada ovih organa, te je stoga potrebno stalno raditi na njihovoj obuci i stručnom usavršavanju.

Unapređenje efikasnosti, kvalitet rada, kao i stvaranje podsticajnog radnog okruženja, sa ciljem ostvarenja najboljih rezultata, ostaje prioritet u narednom periodu, kao što je i stvaranje snažnog ekonomskog i stabilnog društva prioritet i put politike kojom nas vodi naš predsednik, pa zato težimo da idemo putem boljeg i napred. Zahvaljujem.