Neđo Jovanović, replika.
(Đorđe Vukadinović: Replika.)
Polako, kolega Vukadinoviću, napravili ste već tri replike.

Postojalo je više osnova za javljanje, jedan je Poslovnik, drugi je replika. Javljam se za repliku, iako je izneta jedna gruba uvreda na račun poslanika vladajuće koalicije, među kojima je i SPS, a to je pod jedan da se podnose besmisleni amandmani. Ja lično mislim da niko od mojih kolega, kako u SPS tako i u SNS i ostalim strankama, nije na tom nivou svesti da podnosi besmislene amandmane, a u tim besmislenim amandmanima se aktivno učestvovalo i raspravljalo zajedno sa ovde uvaženim ministrom.

S druge strane, nije tačno da su amandmani bez ikakvog dejstva, imajući u vidu da smo juče bili svedoci da su neki amandmani prihvaćeni i da je uvaženi ministar Ružić amandmane koje je ocenio kvalitetnim i sa doprinosom da se poboljša zakon prihvatio na jučerašnjoj raspravi.

Današnja rasprava je išla u istom duhu. Mislim da mi ne smemo dozvoliti bilo kome, a najmanje onima koji po amandmanima na ovaj način ne raspravljaju već demagoškim pristupom, jer da nije demagoški onda bi se usudili oni koji su podneli 300 amandmana na set zakona o obrazovanju, ako se dobro sećam iz ovih klupa sa ove druge strane, pa bi na isti način ocenili i taj rad podnošenja amandmana – briše se, bez ikakvog smisla. Ako nemamo doslednost i principijelnost, onda bolje da se ne javljamo, onda bolje da ne diskutujemo ni o čemu, jer iznosimo samo svoju nemoć da bi se bilo šta promeni naročito ne na način kako se to iznosi, a u svakom slučaju na neprihvatljiv način. Zahvaljujem se.

Pravo na repliku narodni poslanik Vjerica Radeta.
(Đorđe Vukadinović: Nisam ga pomenuo.)

Pomenuli ste gospodina Šešelja, a da slučajno poznajete Poslovnik, onda biste znali kada se pomene predsednik stranka ili stranka da ovlašćenik predstavnik ima pravo da replicira.

I, zaista to jeste jedan od razloga zbog čega sam se javila, upoređivati sebe sa gospodinom Šešeljem, a govorim o Đorđu Vukadinoviću, je prosto neverovatno i ničim izazvan kaže – evo, ja sam došao u košulji kako dolazi i gospodin Vojislav Šešelj. To je apsolutno neprimereno, Vojislav Šešelj dolazi pristojno obučen, gospodine Vukadinoviću.

Još dve stvari su koje moraju pre svega radi javnosti da se ovde kažu, ta demagoška priča koliko košta rasprava u Narodnoj skupštini je apsolutno neprihvatljiva. Srbija je demokratska država, ovo je višestranački parlament, to podrazumeva parlamentarnu demokratiju, to podrazumeva raspravu i što se tiče nas iz SRS mi mislimo da je malo vremena za raspravu i to preračunavanje koliko to košta, to je apsolutno besmisleno i to mogu da pričaju samo oni koji se zalažu za ukidanje demokratije.

Kaže gospodin Vukadinović kako deo opozicije, misli on, bojkotuje rad parlamenta. Pa, sad kada bih ja koristila taj populizam i tu demagogiju onda bi recimo pitala, pa kad bojkotuju rad, što onda primaju platu? Naravno, imaju pravo da bojkotuju i imaju pravo u tom periodu da primaju platu, ali samo govorim na koji način neko ovde pokušava da javnosti predstavi rad parlamenta. I, ovo jeste i taj tzv. bojkot i ovo kad se dođe samo da se postave pitanja i da se kroz pitanja uglavnom vređa država, to jeste jedan od vidova specijalnog rata koji je trenutno aktuelan u Srbiji.

Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Što se tiče ove poslednje diskusije nemam šta da primetim, mislim da je manje više jasno.

Što se tiče gospodina Martinovića, nećete vi postrojavati mene gospodine Martinoviću, dizati i pregledati. Kao što i ja i vi i bog i većina vaših koji sede tu poslanika i sede ili nisu možda sada tu znaju, da je ovo što se radi sa ovim amandmanima, koliko se vi ljutili napadali mene i zbog toga što sam gde sam tu ili gde nisam, zapravo način da se uskrati od tih 600 minuta, od tih 10 sati rasprave, da se uskrati opoziciji, u ovom delu mogućnost da nešto kaže i da kritikuje vlast.

To je legitimno, kao što je legitimno i podnošenje svih ovih amandmana. Jeste, ali činjenica je da, pogledajte samo razloge i argumentaciju sa kojom je Vlada odbacila, znači najveći broj 99,9% tih amandmana, oni su rekli da se ti, a to piše u obrazloženju odbijenih amandmana, da se ovaj predlog zakona ne odnosi na i ne tiče odnosa državne uprave i lokalne samouprave, drugim rečima to je bilo uniformno objašnjenje i obrazloženje sa kojima su odbijeni svi ti amandmani. Na neki način Vlada jeste rekla da su oni na neki način besmisleni i da je to manevar. Ja ne opravdavam ni kolege koje su to sa svoje strane svojevremeno zloupotrebljavali, ali jednom ili dva puta, vi to radite još od decembra, još od one rasprave o budžetu. Dakle, ne opravdavam ni kolege koji su jedan ili dva puta takođe podnosili amandman na svaki član zakona. To je što se toga tiče.

Što se tiče toga ko je lenj, ko je vredan, takođe nećete me vi ocenjivati, a mislim da sam dovoljno u svom životu demonstrirao i pokazao vrednoću i rad. Ali, nije reč o tome, gospodine Martinoviću, reč je o tome da ovom galamom, ovom stalnom istragom nekih skrivih motiva i razloga zašto neko nešto kaže i radi. Vi proizvodite jednu atmosferu kao o onoj priči o čobanu i vuku ili babi i vuku koji je stalno vikao – to je vuk, to je vuk. Dakle, to je zavera, to je državni udar, to je atak, na kraju kad se vuk pojavio niko više nije verovao tom čobanu ili toj babi.

Dakle, vi mi pomalo zaista delujete, gospodine Martinoviću kao taj čoban i ta baba koja stalno i ne samo vi, kojima se stalno priviđaju neke zavere, udari i sa ovim protestom vozača koji je bio par dana, pa je prestao, kao i svojevremeno neki drugi protesti, odmah su krivi tajni planovi, zakulisne radnje i sve ostalo.

Nažalost, ja bih rekao, gospodine Martinoviću, jedina stvar koja se ovde zataškava i pokušava da proturiti, između ostalog i ovakvom debatom, jeste činjenica da vaš i naš, nažalost, predsednik u nedelju ide da razgovara sa Hašimom Tačijem u Brisel, iako su se predstavnici vlasti Srbije, i to je malo bitnije, nego to je ko je kako odeven, ja sam odeven pristojno i kao druge kolege više ili manje. Ali, za nas baš nije pristojno to jeste kršenje nekih drugih mnogo važnijih etičkih kodeksa, da uz zaricanje i gospodina Marka Đurića, i predstavnika naše vlasti, i srpske liste, i predstavnika Vlade Srbije nećemo nastaviti briselske razgovore dok se šta? Jedan, ne otkriju ubice, razotkrije ubistvo Olivera Ivanovića i drugo do se ne formira zajednica srpskih opština. Uprkos jasnim i sa najviših mesta izrečenih tih tvrdnji, izricanja, sada, evo, upravo danas, to je tema o kojoj treba da se raspravljamo, a ne o tome ko je kako odeven.

Dakle, danas se sprema odlazak u Brisel, na novu rundu briselskih razgovora, novi susret gospodina Vučića i gospodina Tačija. Malo više o tome, gospodine Martinoviću, pogotovo vi koji se hvalite vrednoćom i svojim patriotizmom i svojom dolsednošću.

A koga ja zastupam? Zastupam one iste stavove koje sam zastupao, dakle, i svih ovih godina u javnosti, i po kojima me javnost više ili manje prepoznaje, umereno, patriotski, neekstremno, ne preterano ali u svakom slučaju u zaštitu minimalnog, elementarnog dostojanstva. Mislim da nije u duhu tog dostojanstva da se kaže da se neće otići u Brisel, a ode se.

Pravo na repliku, Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, ovako stoje stvari, što se tiče brojeva. Juče je gospodin Đorđe Vukadinović bio u sali, kartica mu je bila, da budem potpuno precizan, kartica mu je bila u poslaničkoj jedinici, da li je on fizički bio u sali, to nisam pratio, ne bavim se tom vrstom istraživanja.

Kartica mu je juče bila u sistemu dva sata i 48 minuta, a danas, zamislite, mnogo više tri sata i 54 minuta. Sednica je počela danas u deset. Sada vas ja pitam, gospodine Vukadinoviću, evo, ako nije neka tajna, i ako niste vodili neke važne državne i političke razgovore, a gde ste bili sve ovo vreme dok su poslanici ovde sedeli, raspravljali, debatovali, što je inače njihovo zadatak, što je inače njihov posao i zbog čega, na kraju krajeva primaju platu?

Pričali ste o plati narodni poslanika, pa pogledajte malo…

(Đorđe Vukadinović: Nisam pričao.)

Kažete, ovo sve košta. Pa, znate, demokratija je skupa igračka. Šta je alternativa? Da uvedemo politički sistem bez političkih stranaka. Gde to postoji? Vi svi koji se raspršite kao mehur od sapunice zato što vam stranke popucaju, odjedanput postanete protiv političkih stranaka. Dok su vam stranke na vlasti, stranka je super, a kad se stranka raspadne, e, znaš, politička stranka je skupa, šta će nam politička stranka, ja predstavljam. Vi ste, koliko se sećam, bili, kako se zvala lista, to je bila sprdnja. Hajde, kažite u kojoj modernoj evropskoj zemlji se lista zove – Nijedan od ponuđenih odgovora. Čuo sam tamo da imaju one egzotične liste na Islandu i Norveškoj, neki gusari i pirati, Jogi letači, a vi ste kao ovaj Saša Radulović, Dosta je bilo, mislim, to je taj nivo politike, živi zid u Hrvatskoj i tako dalje.

Dakle, to je politička orjentacija koja nema nikakvog smisla, koja nema nikakav program, koja je ušla u parlament sasvim slučajno i koja, verovatno, više nikada u parlament neće ni ući.

Što se tiče Aleksandra Vučića, mi smo rekli – nećemo ispuniti više ni jednu tačku iz Briselskog sporazuma dok se ne formira zajednica srpskih opština, a da razgovaramo - hoćemo. Ne zato što nam je prijatno, ne zato što je Aleksandru Vučiću mnogo drago što mora da razgovara sa Hašimom Tačijem, nego zato što, gospodine Vukadinoviću, nemamo u ovom trenutku drugu alternativu sem da razgovaramo. Pa moramo da razgovaramo, jer se radi o opstanku Srba na Kosovu i Metohiji.

Ako vi imate neko bolje rešenje, super. Jel to vojno rešenje? Da li ste spremni da obučete uniformu? Da li ste spremni, gospodine Vukadinoviću da obučete uniformu? Da utegnete opasač, da obučete čizme, da stavite pušku na rame i da idete da branite Srbe na Kosovu i Metohiji oružjem? Sumnjam. Veliki vam je stomak, gospodine Vukadinoviću. Teško staje u vojničku uniformu.

Prema tome, nemojte ovde da izigravate velikog junaka i velikog patriotu. Zašto Vučić ide da razgovara? Šta treba da radi? Da vas mobiliše? Hoćete se odazvati pozivu za mobilizaciju?

Gde ste bili 2004. godine kad se vršio Progon Srba na Kosovu i Metohiji? Gde ste bili 2008. godine kada je Kosovo i Metohija proglasila tobožnju nezavisnost? Bavili ste se istraživanjem javnog mnjenja, uzimali pare, malo od ove, malo od one stranke, malo od Narodne lutrije Srbije. I onda dođete tako na sat-dva u Narodnu skupštinu i držite nam predavanje.

Privodite kraju, kolega Martinoviću.

Mi smo svi bezveznjaci, ovo je sve besmisleno, ovo je sve glupo, itd. Pa izađite iz Narodne skupštine ako je glupo, nama nije glupo. Mi smo izabrani od strane naroda da radimo. Izabrani ste i vi, ali vi nećete da radite. Što bi rekao narod – hoćete hleba bez motike. Mi hoćemo u Srbiji da uvedemo kult pravde.
(Đorđe Vukadinović: Replika, Arsiću.)