Ja sam čuo tu diskusiju maločas i odmah da vam kažem, ako neko smatra da je neko od kolega ugrožen, po bilo kojoj osnovi, dajte mi peticiju, dajte mi potpis, dajte mi papir, tekst pisma, vrlo rado ću potpisati, bez obzira o kome se radi i da li pripada vlasti ili opoziciji. Oko toga nema ništa sporno. Pogotovo ako je reč o pripadniku ne bilo koje manjine, već o bilo kom državljaninu ove zemlje. Posebno kada je reč o bunjevačkoj nacionalnoj manjini, to je priča o kojoj znam dosta i prilično sam dobro upoznat i zaista smatram da je to jedna od najugroženijih nacionalnih manjina u Srbiji, uzgred budi rečeno, i pored Vlaha, zato što su predmet specifične asimilacije od tzv. zemalja matice.
Nazovimo to kako hoćemo, ali to nije predmet mog amandmana i to nije razlog da se ne podrži taj amandman.
Dakle, kada bilo ko kome, a bilo je takvih pretnji i prema pojedinim poslanicima ovde u Skupštini, preti, iznese ih, ili uvredi, uvek sam spreman da reagujem, ne obraćajući pažnju da li je vlast ili opozicija.
Ono pak na što, moram da kažem i to je kolega Atlagić sada ponovio, pred licem javnosti, onih koji još imaju snage i strpljenja da ovo slušaju, on je potpuno rutinski valjao uvrede na račun nas iz opozicije od stranke predstavnika vlasti – lezilebovići, lenjivci, još mnogo gori i gori izrazi.
Budimo realni, koleginica Radeta je tu sama ispred SRS-a, ja sam sam ispred ovoga dela, uslovno rečeno, opozicije. Dakle, nikoga ne predstavljamo, sami sebe predstavljamo.
I još nešto, gospodin Martinović ima problem, i opet uvredljiva formulacija – opštinsko dete. Znate, ja nemam problem da budem svoj, a da podržavam više ili manje određene političke programe. Vi ste, gospodine Martinoviću, navikli da budete nečije dete, a ona promenite kolevku pa odete u drugu kolevku. Pa onda kako ste govorljivo zastupali i branili jednu stranku, sada branite drugu stranku, jednog lidera pa drugog lidera.
U svakom slučaju, mi smo tu poslanici koji treba da iznosimo svoje stavove i zastupamo svoje stavove unutar neke šire pozicije koju zastupamo – vi vladajuću, ja opozicionu. I nije tačno da nisam opozicija. Jesam, vrlo oštra, nažalost, i rekao bih ispravna, odnosno srazmerna opozicija ovoj vlasti, a voleo bih da se prevarim u pogledu nekih stvari, pogotovo kada je reč o ovoj tematici KiM, gde upravo danas, i to je takođe mogla da bude tema u ovom parlamentu, ali to nije tema u ovom parlamentu, da je predsednica Vlade ove zemlje danas dala izjavu gde kaže da je Srbiji potreban kompromis, a put do tog kompromisa vodi tako što Srbija ne treba da insistira da je Kosovo Srbija. Ona kaže – mi smo govorili da je Kosovo Srbija, tačka, a ako nastavimo da pričamo da je Kosovo Srbija, onda neće biti kompromisa.
Jedno je kompromis, jedno su pregovori i jako je opasno, gospodine Martinoviću, i završavam time, ovde su pominjani Čanak, Čeda, itd, odnosno gospodin Jovanović, Nenad Čanak i drugi poslanici koji zaista ne dolaze. Ali, oni su mnogo bliži stavovima vas, vas kao vlasti, i kad je reč o Kosovu i stavu prema KiM, nego meni ili nekim drugim poslanicima iz opozicije. To je žalosna činjenica. To je činjenica koju ni sami sebi nećete da kažete.
Nenad Čanak je u vlasti u Novom Sadu. Nije on deo opozicije. Ovde ne dolazi iz razloga iz kojih ne dolazi. O Čedi Jovanoviću da ne govorimo. NJegovo mišljenje je takvo da bi gospodin Jovanović potpisao ono što ste vi sada rekli. Ko problematizuje i ko se zalaže za zamrznuti konflikt, ko se protivi sporazumu, taj neka uzme pušku, opasače i pušku na rame i neka ide u borbu. To nije način kako se vodi dijalog i pregovori, gospodine Martinoviću, to je kapitulacija u…. (Isključen mikrofon.)
