Poštovani poslanici, poštovana gospođo Čomić, pre nego što se osvrnem na sezonsko zapošljavanje pojednostavljeno samo da kažem – građani Srbije nisu robovi i to da li ima ili nema posla, njihova je volja da li žele ili ne žele da rade. To je odluka svakog od njih i njihovo ustavno pravo je da li žele to da iskoriste ili ne. Naše je da kreiramo za njih radna mesta i da im damo mogućnost da se oni zaposle u skladu sa obrazovanjem koje imaju i ukoliko žele da rade negde u inostranstvu da zaštitimo sva njihova prava, kao naše građane da ih štitimo tamo i da probamo da obezbedimo da imaju jednaka prava kao i ti građani u tim zemljama.
Naš zadatak kao Vlade prvenstveno jeste kreiranje novih radnih mesta, a sa druge strane jeste i zapošljavanje na upražnjenim radnim mestima i tamo gde nedostaju ljudi da probamo sa prekvalifikacijom, sa Nacionalnom službom za zapošljavanje da uradimo nešto da probamo da kroz projekat prekvalifikacije i dokvalifikacije pružimo mogućnost ljudima da dođu do posla.
Takođe, s obzirom da tehnologija ide veoma brzo, da je nekim ljudima koji trenutno rade, i to smo u poslednjoj promeni koja je bila u decembru mesecu pružili mogućnosti i to i sada radimo, da čak i nekim zaposlenima pružimo mogućnost da se prekvalifikuju kako bi ostali na svojim radnim mestima, kako bi bili bolji, kako bi imali veći učinak i kako bi mogućnost njihove zarade bio veći.
Razne metodologije postoje kada su u pitanju siva ekonomija. Ja sam uzeo onu koja uzima, kad sam istakao da je 28,8%, odnosno ona je negde oko 26%, ali to je nešto oko pet procentnih poena manje nego što je bila pre, odnosno 2012. godine, i mi naravno da težimo ka tome. Siva ekonomija ubija našu državu, uskraćuje ljudima sve ono što treba. Vi ste pomenuli uplaćivanje u zdravstveni i penzioni fond i tačno se zna po zakonu taj novac za šta se troši, ne može da se troši mimo zakona i zna se u kom pravcu je usmeren. Znači, nije usmeren bilo kome sa strane, usmeren je samo našim građanima, s jedne strane da pruži maksimalnu zdravstvenu zaštitu, a s druge strane da obezbedi penzije.
Vi i sami znate da sistem koji je bio nije bio baš u najboljem stanju kad je nasleđen i da dosta toga i dosta problema postoji kada je u pitanju i penzioni fond, gde smo mi, svake godine uspevamo da smanjimo ono što država daje penzionom fondu. Mi smo sada, u pola godine nekih 13 milijardi manje povukli kada je u pitanju penzioni fond, što znači da država ima rezultat da, s jedne strane, zapošljavanje i sve ono što se uplaćuje u penzioni fond, omogućava nam da uštedimo, odnosno da taj novac umesto da ide u penzije, ide u nešto drugo. Mi gledamo da to budu uglavnom investicije, jer se to višestruko vraća, podiže rejting naše zemlje, podiže kreditni rejting naše zemlje, omogućava veći bruto domaći proizvod, veće zapošljavanje samim tim, ali sa druge strane i pruža mogućnost da naši građani bolje žive.
Tu je takođe i povećanje plata i penzija, mi želimo i deo novca svakako da usmerimo ka tome da naši građani mogu da potroše, da imaju veću potrošnju, jer se to oslikava i na njihovom boljem materijalnom položaju.
Kad ste rekli sezonsko zapošljavanje, vi sami znate, do danas mi nemamo ništa. Mi imamo mogućnost da sezonsko zapošljavanje, da onaj ko zapošljava sezonske radnike to uradi na način tako što će da ih angažuje po privremeno-povremenim poslovima. Niko njemu ne garantuje da će uopšte da se ostvari, to je neki ugovor i neka ugovorna obaveza koja postoji kod njih, gde su administracija i sve ono što prati tako jednostavan rad dosta komplikovani upravo za radnike koji se angažuju, odvlači dosta prostora. I sami znate da idemo da smanjujemo administraciju, parafiskalne namete itd, itd. Gledali smo da izdvojimo grupu naših ljudi, radnika, koji rade na pojednostavljenim poslovima, koji će imati mnogo drugih, i ne samo oni, privilegija, već i oni koji ih angažuju, da to urade na jednostavniji način.
Pružili smo mogućnost prvenstveno da to bude pojednostavljena prijava, da svakako onaj ko sklopi i usmeni dogovor, kao što vi kažete, da posle može da traži pismeni dogovor, njemu se isplaćuje na kraju dana i on može sada na portalu da vidi dal je prijavljen ili nije. Znači, odmah može da reaguje. Zakon je predvideo da njemu minimalna zarada bude 143 dinara po satu. NJemu je pojednostavljeno i jeftinija uplata poreza i doprinosa, ne skida se sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, ne gubi socijalnu pomoć, ne gubi novčane nadoknade koje ima. Znači, pružili smo mogućnost tim ljudima da rade nešto, a da ne izgube druge privilegije.
Znači da nema dileme oko toga, nije bila uopšte želja da njih skinemo sa evidencije, da se otarasimo njih i da imamo manja davanja. Naprotiv, želimo da ih uvedemo u sistem, da počnu da rade i da im pružimo mogućnost negde gde mogu, gde žele, da imaju neku dodatnu zaradu. To je bila ideja ovog zakona.
Da li je on najbolji? Verovatno nije, ali je bolji od onoga što smo imali, a nismo imali ništa. Pokazaće vreme i videćemo kako će on da funkcioniše. Ja verujem da će sigurno biti izmena i dopuna zakona, jer mi želimo da idemo u korak sa onim kako bi trebalo da izgleda i kako bi to trebalo da funkcioniše najbolje moguće, i u tom smislu tek kad na terenu počnu da se dešavaju stvari, shvatićemo gde smo mi eventualno pogrešili.
Kažem vam, nama jeste želja da u nekom ciklusu i promenimo taj zakon. Taj zakon će doći na snagu od 1. januara. S obzirom da će sezonski poslovi biti tek sredinom sledeće godine, mi ćemo možda već u drugoj polovini sledeće godine ići sa nekom izmenom i dopunom, ali ćemo to znati. Bez toga da sad imam ni sujetu ni bilo šta, da sad tvrdim da je ovo najbolje na svetu, da smo uradili i da smo bezgrešni. Verovatno nismo, ali pokušavamo da napravimo nešto što će upravo ovoj grupi ljudi, ovim radnicima da pruži mogućnost i ono što do juče nisu imali, a to je da budu prijavljeni, da provere da li su prijavljeni i da mi možemo da reagujemo kao inspektorat rada, da možemo da kažnjavamo one koji to nisu uradili. To je ideja ovog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima Gordana Čomić. Izvolite.

Nadam se da smo se razumeli, pa samo da dodam zašto govorim da nam nedostaje, a očigledno ga neće ni biti, dijaloga o tome zašto vi smatrate da to malo doprinosa za penziono i zdravstvo će nešto pomoći.

Ja sam tri puta glasala da se iz budžeta Srbije plate nepostojeći penzioni doprinosi. Dva puta kao vladajuća koalicija, jednom kao opozicija, za ukupno skoro 500 hiljada ljudi – 2001, 2003. i 2005. godine. Još uvek imamo ljude koji nemaju povezani staž zbog neplaćenih doprinosa od onomad. Svaki put sam tražila – ajmo u Skupštinu da razgovaramo gde su ti novci, ko je odgovoran? Pa su mi razni mudri, i vlast i opozicija, govorili – ne razumeš ti, to je politika. Nije to politika. To je tolerancija na neodgovornost, to je – imali su dobre namere, pa su potrošili penzioni fond, imali su dobre namere, pa su potrošili zdravstveni fond, pa nećemo sad valjda s ljudima.

Ministre, do dana dok ne sednemo ovde i porazgovaramo o zdravstvenom i penzionom fondu i o jednakim pravima zaposlenih i oni koji uplaćuju penzioni fond, živećemo u etici dobrih namera i uvek će se naći neko vešt ko će iz tih fondova i takvih trošiti novac bez odgovornosti. Zato ja govorim o onome što je vidljivo da nedostaje, i znanje i volja i želja da stvarno promenimo pristup. I kad jednom – kad bi bilo i da bi bilo, kad bi imali takav pristup, onda bismo mogli i mnogo snažnije braniti i druga prava sezonskih radnika i svih drugih radnika nego što to činimo ovim zakonom.

Ponavljam, ja bih jako volela da grešim.

Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je tema raznolikih u okviru jedne tačke dnevnog reda i ovo nije dobro, svaki put na to skrećemo pažnju. Ovde su morale biti bar četiri grupe. Ne razumemo zašto niste izdvojili bar ovaj Predlog odluke o izmeni članova RIK, kada znate da bi to svakako prošlo bez rasprave, ali, dobro. Glasali ste, sad ćemo da govorimo o onome što možemo i koliko imamo vremena.

Što se tiče Zakona o ratnim memorijalima i izmena i dopuna Zakona o osnovnim pravima i pravima boraca vojnih invalida i porodica palih boraca, to su svakako teme koje su vrlo interesantne za poslanike SRS, za našu stranku koja se zalaže za rešavanje svih ovih problema, ali o ovim predlozima ćemo govoriti u nastavku načelne rasprave. O ovim drugim predlozima po par rečenica, koliko je moguće.

Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti itd, vi ste ovaj Zakon doneli 2015. godine i mnogo malo je vremena prošlo da primetite da nešto nije bilo dobro i to je upravo ono o čemu mi govorimo. Svaki put kada govorimo o predlozima zakona, skrećemo pažnju da vrlo često dolazite pred Narodnu skupštinu sa polu dovršenim ili neprimenljivim zakonima i zato imate ovakav problem. Znači, sami ste doneli zakon i sad već morate da ga menjate, ali u pitanju su samo tehničke izmene, ništa suštinski u ovom zakonu se nije promenilo, ali morali ste i to da uradite.

Zakon o zapošljavanju stranaca, takođe, izmene i dopune za razliku od ovog prethodnog zakona, ovaj ste doneli 2014. godine, pa onda 2017. godine menjali i poslanici SRS su uložili, podneli amandman, koji je upravo skraćivao ovaj rok sa 10 na sedam dana. Vi taj amandman niste prihvatili i evo, sada o tome raspravljamo kao o izmenama i dopunama zakona.

Dakle, budite ljubazni, obratite pažnju na ono što pišu narodni poslanici. Mi poslanici SRS smo uvek bili ozbiljni i odgovorni ljudi i naši amandmani su uvek smisleni. Možda vam se nekada ideološki ne dopada ono što napišemo, ali kada je u pitanju pravna forma, onda zaista trebalo bi da nas poslušate.

Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, mnogo se govorilo o ovom predlogu, nije da ne treba ovaj zakon, ali ne bismo mu mi pridavali taj značaj kao što ste vi danas pokušali da predstavite, pa i poslanici koji su dosta vremena govorili o tome i ne samo vi predstavnici Vlade.

Nekako je tužno da kažete da je ovaj zakon, zapravo borba protiv sive ekonomije, a na šta se u suštini odnosi ovaj zakon? Ko su ti ljudi koji rade na sezonskim poslovima i koji su to sezonski poslovi? Govorim o najvećem broju. To su ljudi koji su u onim lopovskim privatizacijama od 2000. godine ostali bez posla, koji imaju 50 i više godina i koji ne mogu ponovo da se zaposle i koji idu da beru maline, da beru višnje, da beru kajsije, da beru voće itd. Takvih je najviše i vi kažete kad njih regulišete zakonom, blago nama, nesta siva ekonomija, a siva ekonomija cveta li cveta i vi to dobro znate. Ovo je najmanji problem u okviru te sive ekonomije.

Jedan od ministara je rekao u odgovoru nekom od poslanika, da se ovim zakonom štite elementarna prava tih ljudi. Ne, elementarna prava tih ljudi bila su prvo da ne dobiju otkaze, da im se ne rasprodaju firme na doboš u burazerskim privatizacijama da se oni koji su od 2000. godine, preuzmu vlast da ne pretvaraju fabrike za lokacije za hotele, danas uglavnom hoteli i mega marketi niču na mestima nekadašnjih fabrika. Tada je pogaženo elementarno pravo tih ljudi i od tada do danas, nažalost nijedna vlast ih nije tretirala tako da su se stvarno potrudili i da su tim ljudima našli posao.

Ovaj zakon je poprilično, kada bude zakon, sada je predlog, je poprilično neprimenjiv. Znate, lepo je to, digitalizacija, portali, prijavljivanje, ali znate li vi kakva je struktura ljudi u selima? Znate li vi da se ovim poslom, poljoprivredom bave ljudi koji imaju 60, 70 i više godina i da ti ljudi nemaju mogućnost pristupa internetu, da ti ljudi ne umeju ili nemaju, mnogi nemaju, nema mreže, ne može da prijavi do 10,00 sati tog nekog koji mu je došao da obere voće. Dakle, ovo što govorimo nije banalizacija, nego je ovo najveći deo na koji se ovaj zakon primenjuje.

Još kaže ministar Đorđević – nismo bezgrešni, sigurno imamo greške, pa ćemo sledeće godine u drugoj polovini godine verovatno imati izmene i dopune ovog zakona. Dakle, donosite ga u sred sezone i već najavljujete izmene u toku sledeće sezone. Malo nije logično.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju sporova, znate, ovaj zakon još kada je donet 2004. godine, pa menjan 2009. godine, mi smo i tada 2004. godine tvrdili da od ovog zakona neće biti vajde, da je ovo samo mrtvo slovo na papiru i to tako jeste. Nema podataka šta se zaista na osnovu ovog zakona, koliko se tih problema rešilo, na koji način su problemi razrešeni. Postoji suštinski problem i nije on u rešavanju sporova, osnovni problem je u Zakonu o radu.

Vi znate da po sudskoj presudi neko može biti vraćen, pravosnažno, na posao, ali Zakon o radu kaže – poslodavac ne mora da ga primi, nego mu plati neku duplu ili ne znam koliki iznos u odnosu na ono koliko mu je sud dosudio, tako da rasplinjavanje ovih problema još sada u situaciji kada god mnogih ovih privatnih preduzetnika i firmi koje su ovde iz inostranstva, kažu – ne mogu ljudi ni sindikalno da se organizuju, kako će onda, a vi ovde predviđate neke reprezentativne sindikate koji će predstavljati te zaposlene. To je jednostavno takođe nešto što je neprimenjivo. Vi možda u toj agendi imate obavezu da ovako nešto donesete, ali ljudi moji, donosite ono što je obaveza.

Ovde produžavate rokove sa 15 na 60 dana. Potpuno zanemarujete činjenicu da je svaki spor iz radnog odnosa hitnog karaktera. Vama radni sporovi na sudovima traju pet, šest, sedam, osam godina, sporovi za mobing traju po pet, šest, sedam, osam godina. Dakle, hajdete malo u realan život. Lepo je ovo sve što piše, ali malo u realan život.

Pre nego što malo više vremena budem posvetila ovom zakonu o finansijskoj podršci sa decom, moram da kažem da ste uradili nešto dobro, vi iz Vlade Republike Srbije, SRS to podržava, a to je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Ruske Federacije o socijalnoj pomoći. Kada god budete imali neki ovakav predlog koji se odnosi na saradnju sa Ruskom Federacijom, imaćete našu javnu podršku.

Sada ovaj zakon o finansijskog podršci sa decom, odnosno predlog zakona, izmene i dopune. Najviše se ovde o njemu govorilo. Zakon je od prošle godine, a menjamo ga ove godine i to govori da ovaj zakon nema sistematski pristup rešavanju problema populacione politike. Ne može se, rekoste vi gospođo Đukić Dejanović malopre – sada govorimo o ovom, pa ćemo, ne znam kada o ovom, pa ne znam kada o onom, morate prvo vi u vašem ministarstvu da predložite Vladi. Ovaj problem mora celovito da se sagleda i celovito kroz zakon da se reši. Ovo jeste jedan od koraka, sa određenim manama, dobar korak, ali nije ovo način rešavanja tog našeg ozbiljnog problema.

Slušala sam vas jutros na jednoj televiziji, govorili ste ono što svi znamo, ali ste to rekli, nije mi se dopao način na koji ste objasnili kako mladi ljudi, anketu ste neku imali, mladi ljudi u Srbiji završe fakultet, mislim najviše iz IT sektora i medicine, tako ste rekli, žele da idu iz Srbije, kažete – mi smo uložili u njihovo školovanje i oni opet odoše. Onda vi onako pomirljivo kažete – pa dobro, neka onda oni budu naši ambasadori u svetu. To je loše. Ne možemo mi nikome zabraniti da ode, ali moramo stvarati uslove, ovako ste rekli otprilike – ali moramo stvarati uslove tim mladim ljudima da ostanu u Srbiji, da imaju decu, da stvaraju porodicu i to ne može na ovaj način.

Znate, mnogo je porodica koje jedva čekaju ovaj zakon da dobiju taj neki dinar za prvo, drugo, treće, četvrto dete, ne znamo samo šta će se desiti ako se nekome desi peto dete. Da li će biti, pošto je nepoželjno državi, treba li da bude nepoželjno i porodici? Kakav će odnos onda imati prema tom detetu, hoće li to biti neko ružno pače u porodici?

Dakle, bez obzira na tu materijalnu pomoć, koja jeste potrebna i koja će dobro doći mnogim porodicama, gospođo Đukić Dejanović molim vas, izvinite molim vas, znam da vas ovo interesuje i da želite da učestvujete u raspravi.

Dakle, samo ova finansijska pomoć stvara utisak da država pravi socijalnu kategoriju od porodice, a to nije dobro. Ja mislim da nema čoveka, ili je vrlo mali broj ljudi, koji prihvataju i kojima je to lako da od svoje porodice napravi socijalnu kategoriju, pa država će da da malo za ovo dete, malo za ono, po ovoliko godina za ovo, ovoliko za ono, i nekako će to da se prevaziđe. Nije to valjda intencija? Intencija je da se stvaraju uslovi za formiranje normalnih porodica, da mladi ljudi mogu da formiraju porodicu i u selu i u gradu.

Nedavno je ovde donet Zakon o posebnim uslovima za rešavanje stambenih potreba policije i vojske. Mi smo tada rekli da država koja ima pare, mi slušamo iako nismo imali završni račun, za 18 godina samo jedanput, slušamo da država ima pare. Ako ima, dajte da ih uloži u budućnost, a budućnost je upravo to, dakle povoljni krediti za rešavanje stambenih potreba mladim ljudima, ali i u selu i u gradu i onima što žive u selu.

Siguran posao ne trebaju ni majkama, ovde smo slušali neke kolege poslanike, neće ni majke, ni očevi, mladi ljudi ne žele da budu socijalni slučajevi. Idu u školu, obrazuju se, hoće da mogu normalo da žive, normalno da funkcionišu, da imaju siguran posao, da taj posao bude pristojno plaćen, da ne može niko više da dobija, koliko god je mala ta garantovana zarada, taj minimalac takozvani. Znate li vi da milion ljudi prima taj minimalac i što je najgore pet do 10.000 moraju u kešu da vrate poslodavcu? Dakle, mnogo toga morate da uredite pre nego što dođe samo do toga da date nekom neke pare da bi bio zadovoljan.

Smeštaj u predškolskim ustanovama, to je takođe problem. Da li ste vodili računa o tome i kada ćete početi ozbiljnije da gradite vrtiće u selima? Hoćemo da ostaju mladi ljudi u selima. Kako će? Zašto bi dete u selu bilo uskraćeno za vrtić, za predškolsku ustanovu, zašto bi ovo u gradu imalo prednost, a ono tamo ne bi?

Mladi ljudi u selu koji zaključuju brakove, koji dobijaju decu, zašto oni ne bi dobili te povoljne stambene kredite, da možda tamo na očevoj ili dedinoj kući sagrade lepu svoju porodičnu kuću? Ne smemo praviti tu vrstu razlike ako hoćemo na ovaj način da rešavamo ovo pitanje.

Znate, mi smo svašta slušali ovih dana i u nekom prethodnom periodu i sad valjda svi da se dodvore Vladi, koja govori o niskoj stopi nataliteta, o populacionoj politici, o tome da će Vlada to strateški da rešava, niko normalan nije protiv toga naravno, ali mi onda u toj želji da se dodvori Vladi ili predsedniku države, onda recimo narodni poslanik, i sad ja pitam vas, kad ovu rečenicu završim, da vidim da li to možda ne postoji u Vladi, nešto što mi još ne znamo, narodni poslanik kaže da ima saznanja da treba uskoro da dođe ovde zakon o migrantima koji će skupštinska većina usvojiti, da migrantima naseljavamo naša opustela sela i kaže ta koleginica, narodni poslanik, da je to dobro i zbog niske stope nataliteta.

Dakle, nećemo mi valjda da menjamo demografsku sliku, nećemo mi rešavanjem, doseljavanjem migranata u ta naša nenaseljena mesta da podižemo natalitet. To je vrlo, prvo, ružno, drugo, to je nešto što ne sme da se desi. Dakle, pošto je u pitanju poslanik vlasti, možda zna nešto što mi ne znamo. Zaista je bitno da nam i to kažete ako imate neka saznanja o tome.

Porodice sa decom, problem su i porodice bez dece, odnosno problem je rađanje prvog deteta i ne mislim sad u medicinskom smislu, nego takođe kada se govori o rešavanju ovih finansijskih problema, problem je mladih parova da rode prvo dete, pa onda kad se rodi prvo, onda nekako se osmele da se usude da se rodi i drugo.

Dakle, i taj problem mora da se rešava u osnovi i ne smete da ovo vezujete, prvo, za ne znam, do 10 godina. Ako prihvata država da finansira drugo, treće, četvrto, prvo dete, mora ga finansirati do punoletstva, sufinansirati, finansira ga, odnosno porodica obezbeđuje sredstva, ali država dodaje, to što dodaje mora biti ili do punoletstva ili do kraja školovanja. Šta ćete vi neko ko ima troje dece i vi mu dajete do 10 godina starosti te dece i šta će posle? Skuplja škola, stiže srednja škola, više košta nego osnovna, skuplja garderoba, rastu deca Bogu hvala. Dakle, ovo je dobar početak, dobra zamisao, ali suštinski nije dobro rešenje.

Još jedan predlog, mi smo intervenisale amandmanima uglavnom o svim ovim stvarima o kojima govorim, ali nažalost o amandmanima nećemo moći da raspravljamo iz poznatog razloga što ćemo raspravljati o tri amandmana o memorijalima, što nije manje važno, ali ne na ovaj način. Nemojte da ovaj zakon vezujete za primenu zakona za 1. jul. Ako imamo informaciju da je od 2017. godine ozbiljan suficit u budžetu, onda član 197. Ustava dozvoljava tzv. retroaktivnost. Hajte bar da ga primenjujete od 1. januara 2017. godine, imaće više efekta, a prema onome što čujemo u javnosti, država pare ima samo da ih lepo rasporedimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Prvo, ministar dr Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Da, zahvaljujem na razložim upitima i na konstatacijama koje kažu da je prvi korak dobar, a da ima nekih nelogičnosti. Pa, mogla bih da se složim, jer se radi o dobro obučenom opozicionom poslaniku koji mora stavljati primedbe, ali ono što jeste činjenica to je da kada od gospođe Radete dobijemo konstataciju da je prvi korak dobar, mi u vlasti imamo razloga da budemo zadovoljni.

Naime, finansijska podrška sama po sebi zaista je jedna od mera i u više navrata sam o tome govorila. Ali, i prošle godine, doduše samo 130 miliona podsticajnih sredstava, a sada sa 500 miliona podsticajnih sredstava jedinice lokalne samouprave u svojim sredinama prave prioritete da li će ljudi od 18 do 42 godine uložiti sredstva u stambenu izgradnju, u otpočinjanje posla, u smeštajne kapacitete u predškolskom uzrastu. Upravo taj pilot projekat koji smo imali prošle godine je suštinski odrazio ispravnost svega što ste vi ovde sugerirali, a što sada imamo nameru da primenimo u neuporedivo većem broju opština, jer sa 130 miliona ste mogli pokriti elementarne potrebe, po ovim pitanjima, samo 15 opština, a sada sa tri puta više sredstava najmanje tri puta više opština.

Komentar je malopre bio jednog od poslanika da je 90 jedinica lokalne samouprave prošle godine aplikovalo, a da je samo 15 primljeno, odnosno dobilo sredstva. Znate, za nas je bio veliki uspeh da se prošle godine na 11 lokalnih skupštinskih zasedanja razgovaralo o ovom pitanju i da je 90 jedinica lokalne samouprave odredilo lice koje će se baviti populacionom politikom ili savet za populacionu politiku, da se uopšte o ovim temama o kojima danas razgovaramo bavilo 90 jedinica lokalne samouprave, od 169, jer do prošle godine prosto nije bilo ni formalnih mogućnosti, niti je neko inicirao intenziviranje vidljivosti teme populacione politike i demografskih pitanja.

Na upit da li je moguće da finansijska sredstva za sve roditelje koji su postali roditelji drugog, trećeg, četvrtog deteta od 1. januara 2017. godine učinimo davanja, procene su zaista da je od 25. decembra 2017. godine to sasvim moguće i da je održivost ove finansijske mere u periodu od sada pa u narednih deset godina sasvim moguća, jer se procenjuje da će finansijski trendovi ići ka poboljšanju i da će ne samo makroekonomska stabilnost, nego i sve više investicija i sve veće zapošljavanje sa svoje strane davati doprinos, što je opet u skladu sa sugestijama koje ste učinili

Kada su u pitanju migranti, u ovom momentu nikom nije palo na pamet da migrantima popravlja demografsku situaciju u Srbiji, jer oni sami ne žele da ostanu u Srbiji. Kao što znate, mi smo prolazna destinacija. Ono što je realnost u ovom momentu je da oni idu ka zemljama zapadne Evrope. Ja sam ponosna, verovatno i svi vi, što smo bili onima koji prolaze u takvim životnim okolnostima, u kakvim su migranti, kroz Srbiju bili na usluzi da im olakšamo muke kroz koje sami prolaze.

To su uglavnom pitanja koja ste postavili vezano za ovaj zakon i ja prosto mislim da smo na vrlo sličnim talasima. Verujte, da ste vi u poziciji da predlažete mere, morali biste, jer i distance od 7.000 milja počinju tim prvim nekim korakom, morali biste da krenete od nekog koraka.

Paralelno sa ovom merom, radi se na intenziviranju popravljanja atmosfere ne samo u privrednim, nego i u finansijskim subjektima i u javnim preduzećima oko usklađivanja rada i roditeljstva. Stimulišu se socijalno odgovorni poslodavci, najpre ove godine kroz nagrade, a sledeće godine kroz sticanje sertifikata koji će im davati određene prednosti u njihovim poslovnim koracima. To su isto postupci koji traju i to isto ne možemo preko kolena, nego prosto moramo dobro meriti da uradimo u skladu sa dobrim praksama drugih zemalja i ciljevima o kojima svi ovde želimo i razgovaramo.

Kada su u pitanju neke ostale mere, moram reći da, nažalost, ima dosta još uvek neznanja u pogledu populacione politike, da su maloletničke trudnoće kod nas veliki problem, da se veliki broj porodica planira prekidima trudnoće, da su to teme na kojima druga resorna ministarstva rade i pripremaju određena akta. Prosto ne možete sva akta istog momenta doneti, jer priroda i ciljevi koje imamo na planu popravljanja demografske budućnosti Srbije je takva da ako više od 60 godina nismo radili ništa, a sada smo počeli da radimo, sigurno da možemo trpeti i vrlo osnovane kritike, ali sigurno je da smo pokrenuli priču na jedan način da, uz povećanje vidljivosti i pravljenje tih prvih koraka, imamo šanse da smanjimo inače jezive demografske indikatore koji nas karakterišu.

Inače, što se istraživanja tiče, tiče se studentske populacije, 11.000 studenata. Zaista se radi o tome da je najveći broj naših najboljih studenata koji su van Srbije sa izvanrednim profesionalnim postignućima, što govori o kvalitetu obrazovanja u Srbiji. U tom smislu sam rekla da možda moramo razmišljati na jedan drugi način. Ne samo žalopojke što su oni otišli tamo, nego da li možemo praviti neke konekcije, zajedničke projekte sa tim ljudima koji pored profesionalnih postignuća sigurno imaju snažnu emocionalnu nit ka zemlji porekla, ka svojoj Srbiji.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar gospodin Đorđević. Izvolite.

Samo bih kratko dopunio nekim stvarima ministarku Slavicu Đukić Dejanović.
Prvo, kada ste rekli da menjamo zakon, zakon je samo predvideo da podzakonskim aktima finansijske efekte predvidimo, ovaj zakon čini da to implementira, odnosno ugradi u sam zakon. Ideja ove izmene jeste da to bude zakonska obaveza, a ne neki podzakonski akt i u tom nekom smislu smo išli na izmenu i dopunu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
Kada pričate o nekom pozitivnom iskustvu i dajete podršku za Sporazum o socijalnoj zaštiti sa Ruskom Federacijom, moram da vam kažem da tada kada smo pregovarali o socijalnoj zaštiti, vrlo brzo smo postigli dogovor, u poslednjoj rundi razgovora. Tada sam ja sa ministrom Topilinom pričao upravo o demografskoj slici i onome što je Ruska Federacija učinila da za deset godina uspe da preokrene točak demografski u Rusiji. Oni su imali, ako uporedite Srbiju i Rusiju, vrlo sličan problem, 20 puta veći od nas, 20 puta više stanovnika, 20 puta veći negativni prirodni priraštaj. Pričali smo sa njima o tome kako bi mi mogli da uradimo i ovo ovde što smo radili jeste na neki način i u nekom vidu implementirano i po njihovim savetima kako bi to trebalo da izgleda. Verovatno niste znali tu činjenicu, ali da ste znali verovatno ne bi imali ovoliko primedbi na ovo. Gledali smo svakako sva pozitivna iskustva koja postoje kako i na koji način jednu možda najbitniju stvar u državi da promenimo, a to je upravo da imamo više dece. Oni su to uspeli da promene za deset godina. Verujem da ćemo mi, s obzirom da koristimo tuđa iskustva, svakako uspeti to ranije. Mislim da je to potrebno našoj državi i našem društvu.
Kada pričate o pomoći, mi ne dajemo pomoć, ovo je podsticaj rađanja. Znači, to je jedna suštinska razlika. Imamo podsticaj za prvo dete koji je 100.000 dinara, bio je 39.000, a sada je 100.000. Kada je u pitanju socijalna pomoć, time se bavi drugi sektor u Ministarstvu, pričao sam i danas o tome, socijalnim kartama želimo da promenimo način i odnos prema socijalnim davanjima i da to bude i transparentnije i efikasnije i na neki način pravednije u budućnosti. Upravo zato i radimo socijalne karte i zato će biti pred Skupštinom i zakon o socijalnim kartama.
Kada pričate o zakonu o sezonskom zapošljavanju i kažete da nije logično, ja ću da vam kažem da jeste logično. Mi smo šest meseci odložili primenu ovog zakona zato što nam je trebao zakon koji će stupiti na snagu kako bi uradili podzakonska akta, kako bi uradili aplikaciju i kako bi mogli da uradimo i obuku, ne samo poslodavaca, već i malo medijski da pokrijemo da mogu ljudi da budu upoznati sa tim kako i na koji način mogu da provere da li su prijavljeni ili ne. Takođe, i u mesnim kancelarijama će sedeti ljudi koji će prijavljivati, umesto poljoprivrednika koji se ne razumeju ili koji nemaju računare. Znači, probali smo na svaki način da svaki izgovor koji postoji sada, a to je da su veliki troškovi, da je velika administracija, da je glomazna administracija, da probamo na svaki način koliko god možemo da pojednostavimo to i da probamo da im izađemo u susret.
Nisam rekao da ćemo mi svakako da menjamo, ali je logično da zakon koji je potpuno nov, koji treba da zaživi, verovatno će imati nekih svojih manjkavosti, a mi ne želimo da budemo pošto-poto neko ko će vas da ubeđuje da nešto radi i funkcioniše, ukoliko to ne funkcioniše. Ono što jeste poruka građanima je da ćemo mi svakako da menjamo, da bi građanima bilo bolje, da bi zaštitili njihova prava i da bi oni bili sigurni da je sve ono za šta rade na nekoj drugoj strani uplaćeno za njih.
Vratiću se samo na finansijsku podršku porodicama sa decom. Ministarka Đukić Dejanović je rekla da mi svakako imamo niz mera koje radimo i koje želimo da radimo. Nismo spomenuli da u ovo želimo da uključimo sve. Apelujemo i na crkvu i razgovarali smo i sa crkvom, razgovarali smo i sa SANU, treba da menjamo pristup i u obrazovanju, treba da menjamo pristup i u kulturi, ali takođe treba da radimo i na medijskoj kampanji. Znate, reći ću vam jednu stvar koja nama svima upada u oči, možda nesvesno i indirektna je poruka. Poruka danas za srećan brak i mladi bračni par na našim televizijskim ekranima jeste da oni sede sami na nekom krevetu i eventualno imaju psa.
Mi to moramo da menjamo. Te reklame indirektno šalju poruku šta je srećna porodica. Srećna porodica nisu dvoje mladih sa psom, možda treba da imaju psa ali treba da imaju troje ili četvoro dece. Idirektno treba da šaljemo i takvu jednu vrstu poruke, jer mislim da to jeste prava stvar i mislim da to predstavlja sreću jedne porodice. Hvala.

Pravo na repliku narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.