Na član 3. amandman je podnela Milanka Jevtović Vukojičić.

Danas je Srbija zahvaljujući njenom predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS i njenim koalicionim partnerima ekonomski ozdravljena država, država u kojoj se radi i gradi.

Predlog zakona o ratnim memorijalima svakako da treba da ima za cilj poštovanje prema svima onima koji su pali za slobodu i nama ostavili državu u kojoj danas možemo slobodno da živimo.

Moram da istaknem da ova Vlada kao odgovorna Vlada i nadležno ministarstvo iz svog budžeta finansira osnovna prava boraca ratnih vojnih invalida kao i porodica palih boraca upravo kroz davanja, a ta osnovna davanja su mesečna novčana davanja koja se daju za borce, ratne vojne invalide i njihove porodice. Zatim, to je pravo na dodatak za tuđu negu i pomoć, kao i pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, kao i pravo na porodični dodatak. Jaka i ekonomski snažna Srbija to može. Moram da istaknem još nešto, 14. juna predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić, sa dužnom pažnjom i sa dužnim poštovanjem prema onima koji su učestvovali u ratovima, primio je Udruženje ratnih vojnih invalida kako bi saslušao njihove probleme i kako bi zajedno sa njima otpočeli sa rešavanjem svega onoga što njih muči.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, raspravljamo nekoliko dana o važnom zakonu. Raspravljamo o tome na koji način i kako trebamo da se sećamo naših predaka, onih koji su se borili za ovo što mi danas imamo, za slobodu, za našu državu.

Nažalost, ni ova rasprava nije izostavila u sebi to da neki napadnu SNS samo da bi dobili određeni prostor u medijima, da napadnu svoju državu, da napadnu Vladu, da napadnu svoju prošlost, da napadnu stalnu prošlost Srbije, da napadnu svoje pretke i sve radi golog političkog interesa.

Mi smo to videli, građani su to videli, građani će to znati u budućnosti da ocene, a mi ćemo nastaviti da negujemo našu slobodarsku tradiciju, nastavićemo da poštujemo naše pretke, da poštujemo svoju istoriju, nastavićemo da radimo za građane Srbije, vredno, svakoga dana, da ustajemo rano, da ležemo kasno, a ne kao oni koji su nas kritikovali da dođemo kasno u Skupštinu kada se setimo da progovorimo reč, dve da kažemo, neku ružnu reč, da odemo onda posle na vinjak, kao što je otišao jedan od naših prethodnika. Nastavićemo da poštujemo cara Lazara, ali kao istorijski lik, a ne samo kao ambalažu na flaši vina.

Nastavićemo da posećujemo grobove svojih predaka, ali ćemo pre svega nastaviti da otvaramo fabrike, nastaviti da obnavljamo porodilišta, nastaviti da podstičemo naše porodice da imaju sve više dece, jer samo je u rađanju i u obeležavanju i slavljenju prošlosti, ali kažem,, pre svega u rađanju je budućnost ove zemlje.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Živan Đurišić.
Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnikom, poštovani narodni poslanici, amandman sam podneo na član 3. Predloga zakona o ratnim memorijalima. Članom 3. do 5. Predloga ovog zakona, propisano obrazovanje, nadležnost i sastav saveta za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Na teritoriji Velike Plane nalaze se dva veoma važna spomenička kompleksa, direktno vezana za Karađorđa. Prvi je Radovanski luk, spomen kompleks koji se nalazi u istovetnoj šumi u ataru sela Radovanje. Obuhvata obeleženo mesto ubistva i prvobitan Karađorđev grob, crkvu posvećenu Svetom Arhangelu Gavrilu poznatom pod imenom Crkva Zahvalnica, letnju pozornicu i ulaz u kapiju. Radovanski luk ima status nepokretnog kulturnog dobra kao znamenito mesto od izuzetnog značaja.

Drugi je manastir Pokajnica nastao kod crkve Brvare u Adžibegovcu, danas Staro Selo, crkvu prenosa mošti Svetog Nikole 1818. godine podigao Vujica Vulićević, knez Smederevske monarhije, vojskovođa i narodni starešina. O tome svedoči zapis na ikoni Svetog Đorđa kao i godina urezana na talpu, levo od ulaza u crkvu. NJen nastanak u blizini mesta na kome je Vulićević učestvovao u ubistvu svog kuma Karađorđa, tumačenje kao pokajanje po čemu je hram dobio narodno ime Pokajnica.

Kao mirska crkva služila je do 1954. godine kada je pretvorena u manastir koji je sedamdesetih godina 20. veka proglašen za nepokretno kulturno doba od izuzetnog značaja. Lokalna samouprava se uredno stara u održavanju ovog kompleksa, a između ostalog prošle godine u okviru obeležavanja 200 godina od ubistva Karađorđa, renovirala je i izgradila asfaltni pristupni put, a izvedeni su radovi i na uređenju i renoviranju letnje pozornice. U danu za glasanje glasaću za ovaj predlog zakona.

Hvala.
Na član 3. amandman je podnela LJubica Mrdaković Todorović.

Hvala predsednice.

Zakon o ratnim memorijalima će regulisati pitanja koja se tiču zaštite, redovnog i investicionog održavanja, finansiranja održavanja i uređenja ratnih memorijala, uspostavljanja i vođenja evidencije, uklanjanja i izgradnje ili postavljanja novih ratnih memorijala.

Zakonom će se nedvosmisleno definisati nadležnosti svih državnih organa koji se bave ratnim memorijalima, ustanova, privrednim subjekata, fizičkih lica, ko šta radi, kako radi i na koji način, sa jasno definisanom procedurom, tako da će biti prevaziđena zastarela rešenja.

Želim da kažem da je naša istorija jako bogata i burna i da konstantna borba za slobodom i nezavisnošću je ostavila u Srbiji, ali i u čitavom svetu, vredna kulturna znamenja i istorijske spomenike. Imamo obavezu da dostojno brinemo o ratnim memorijalima svuda gde se oni nalaze, jer time Srbija pokazuje poštovanje prema svojoj prošlosti, prema svima onima koji su nevini izgubili živote u ratnim sukobima. Hvala.

Na član 3. amandman je podnela Tanja Tomašević Damnjanović.

Hvala poštovana predsednice.

Poštovana ministarko sa saradnikom, kolege i koleginice narodni poslanici, dosadašnja praksa je ukazala na potrebu da se donese novi zakon kojim bi se pre svega, nedvosmisleno definisale nadležnosti, prevaziđena zastarela rešenja zamenila novim,uskladila terminologija i ova oblast uredila u skladu sa ustanovljenim načelima modernog građanskog društva uz poštovanje ljudskih prava.

Razlozi za donošenje zakona o ratnim memorijalima po hitnom postupku, jesu potreba da se što brže urede pitanja koja zakon reguliše, radi efikasnijeg delovanja državne uprave u postupku zaštite redovnog investicionog održavanja, finansiranja i održavanja i uređenja ratnih memorijala, uspostavljanja i vođenja evidencije, uklanjanja ili izrade ili postavljanje novih ratnih memorijala.

Da bi se postiglo sve ono što se zakonom predviđa, članom 3. propisano je obrazovanje saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, radi davanja mišljenja povodom predloga za uređenje ratnog memorijala i uklanjanja ratnog memorijala. Savet će imenovati ministar nadležan za poslove negovanja tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, na period od četiri godine. Negovanjem tradicije oslobodilačkih ratova i čuvanjem ratnih memorijala Srbije čuvaju se od zaborava svi svetli događaji iz istorije srpskog naroda i mlade generacije upoznaju sa vekovnom borbom svojih predaka za slobodu, sa njihovim stradanjem, junaštvom i beskrajnom odanošću otadžbini. Hvala.