Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Da li neko želi reč?
Kolega Vujadinoviću, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Član 3. ovog zakonskog predloga podrazumeva obrazovanje Saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova, ali posao Saveta je i davanje mišljenja i predloga za uređenje ratnih memorijala.

Godine 1994. u Subotici je, prilozima građana, podignut ratni memorijal ili spomenik koji nosi naziv njihovoj vernosti. Na njemu su upisana imena svih onih Subotičana koji su, izvršavajući dužnost prema državi, poginuli u tim ratovima devedesetih godina, bez obzira, naravno, na veru i naciju.

Međutim, ono što se desilo nakon toga ne služi na čast ni Subotici, ni Srbiji. Memorijal više od deceniju i po nije održavan i zapao je u stanje na koje ne možemo mi, Subotičani, biti ponosni.

Podsetiću da je čak i tih devedesetih godina subotička vlast bila ponosna na to što je vladajuća koalicija u tom gradu, predvođena strankama DOS-a, njihova vladavina se nastavila i 2000. godine, naravno, i trajala je, pa, sve do nedavno. Međutim, stanje tog spomenika oslikava verovatno simbolički njihov odnos prema tim ljudima koji su dali živote, ali i njihov odnos uopšte prema društvu.

Iz Vlade Aleksandra Vučića potekla je inicijativa 2016. godine za obnovu tog spomenika. Spomenik je restauriran i 2017. godine završeni radovi na njegovoj obnovi i 2017. godine, gradonačelnik Laban i tadašnji ministar Vulin su posle mnogo, mnogo vremena bili prvi koji su položili vence na tom spomeniku i to, s druge strane, govori o novom odnosu prema tim ljudima i prema događajima iz defedesetih godina.

Nadam se da će ovaj Savet doprineti nastavku jednog takvog odnosa uz, naravno, nade da nećemo imati priliku nikad više da učestvujemo u ratovima i da što manje dižemo te ratne memorijale. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mihajlo Jokić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani ministre, u članu 3. Zakona o ratnim memorijalima govorimo o formiranju Saveta koji će se baviti negovanjem tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.

Nije nikako sporno i jasno je da će ova institucija funkcionisati tako da će biti krovna institucija za vođenje računa o ratnim memorijalima, ali je takođe nesporno i činjenica je da srpski narod ima duboku tradiciju, kulturu i poštovanje prema ratnim vojnim memorijalima.

Naravno da će u narednom vremenskom periodu, kako pojedincima tako i institucijama na lokalnom i republičkom nivou, nevladinom sektoru, biti mnogo lakše da vode računa i o institucionalnom smislu i u fizičkom smislu i u održavanju tih memorijala, ako imamo na umu činjenicu da je Republika Srbija danas ekonomski prilično jaka i uređena država.

Ako imate rast BDP, koji je u prvim mesecima 2018. godine na nivou 4,6%, i da je to drugi praktično rast u Evropi, onda to govori da naši preci, a svaka od naših porodica, praktično, ima nekoga u tom memorijalu i tim memorijalima, može aktivnije i efikasnije da vodi računa o svojoj tradiciji.

Kada govorimo o rastu BDP, onda u stvari govorimo o tri stvari u teoretskom smislu. Govorimo o razvoju industrije, o industrijalizaciji, kupovini novih mašina, govorimo o povećanju broja zaposlenosti i te dve kombinacije naravno da daju treću kombinaciju, a to je nivo produktivnosti.

Ako pogledate nivo stranih investicija u Srbiju u 2017. godini, koji iznosi 2.6 milijardi, sa pretpostavkom da će strane investicije u Srbiji iznositi 2,7 milijardi u 2018. godini, to je svakako najveći rast stranih investicija i najveći nivo stranih investicija na Balkanu u ovom trenutku. To, kao i druge pretpostavke ekonomskog razvoja, doprinose da poštovanje i čuvanje naše tradicije budu samo još jače i upečatljivije.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branko Popović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ana Čarapić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Ana Čarapić. Ivolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman sam podnela na član 3. Predloga zakona o ratnim memorijalima sa ciljem da ukažem koliko je značajno negovanje tradicije, ali i delovanje državne uprave u postupku zaštite, čuvanja i restauracije postojećih, ali i izgradnja novih ratnih memorijala na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Zakonom se predviđa centralna evidencija o poginulim licima, a to svakako ima ogroman značaj na naučno-istraživački rad, a svi znamo da naučno-istraživački rad ima i te kako bitnu ulogu na sveukupni razvoj svake države, pa i Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije i jedinice lokalnih samouprava, na čelu sa SNS, maksimalno su angažovane za razvoj turizma, bilo da se radi o ratnim memorijalima, bilo da se radi o obeležavanju jubileja zato što je turizam svakako značajan nosilac privrednog razvoja svake privrede, pa i naše.

Ističem da u opštini Kuršumlija, odakle dolazim, prvi put nakon 850 godina se obeležava jubilej prve zadužbine Nemanjića. Dakle, lokalna samouprava na čelu sa SNS je izdvojila značajna sredstva za obeležavanja jubileja osam i po vekova od prve zadužbine Stefana Nemanje, rodonačelnika loze Nemanjića.

Opština Kuršumlija, na čelu sa SNS, izdvojila je čak milion dinara iz opštinskog budžeta za oslikavanje murala u centru grada i to sa ciljem da prva asocijacija na našu opštinu budu Nemanjići. Dakle, i Vlada Republike Srbije i jedinice lokalnih samouprava na čelu sa SNS sve rade da podstaknu razvoj turizma, a broj turista iz godine u godinu, bilo da su u pitanju domaći ili strani turisti, svedoči da smo uspeli na tom polju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Krivokapić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Krivokapić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, koleginice i kolege, kroz član 3. odnosno postojeći stav definisano je obrazovanje Saveta, na koji sam podneo amandman treći, kojim se dodaje stav 2. koji glasi: obrazovanjem Saveta obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim akcentom na nerazvijene opštine.

Kroz našu istoriju nikada nismo oskudevali u junacima koji su svojom hrabrošću i svojim ratničkim umećem nadahnjivali generacije Srba. Naša zemlja nalazi se na jednom od najlepših delova sveta, raskrsnici civilizacija, religije i kultura, vojnih i ekonomskih puteva. Upravo zbog toga je naša otadžbina, odnosno naša zemlja u prethodnim vekovima bila na karti svakog osvajača, država koju je trebalo osvojiti i porobiti, zauzeti, a nekima je čak i konačni cilj bio naše uništenje.

Dolazili su osvajači sa svih strani. Nisu nas puštali da sastavimo vek u kome ne bismo ratovali braneći se. Srpski vojnik je branio svoju kuću i svoje ognjište, ali je tako branio istok i zapad i sever i jug. Slabio je i zaustavljao osvajače i silnike. Zato je istorija Srbije istorija odbrambenih i oslobodilačkih ratova, slobodarska snaga za spas svoje države i svog naroda, ali i drugih država i naroda. Uvek je Srbija bila ponosna na svoju vojsku, na svoje ratnike, koji nikada u svojoj vekovnoj istoriji nisu vodili osvajačke ratove i svoje ime su upisivali uvek na strani pravednika.

Spomenici iz Prvog svetskog rata se nalaze na čitavoj teritoriji Srbije, ali i šire. O njima se, uglavnom, malo zna, jer su lokacije i informacije o njima u određenoj meri nedostupni javnosti. Mnogo je ovakvih spomenika, zaraslih u korov sa izbledelim i izlizanim natpisima. Staze i putevi do njih su neuređeni. (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, kolega Krivokapiću.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući Arsiću.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnikom, u Obiliću, kod Bojnika, podignuto je spomen-obeležje ratnicima iz ovih krajeva koji su poginuli u Prvom svetskom ratu. Stanovnici Bojnika i okolnih mesta su teško stradali u bugarskim zverstvima na ovim prostorima, a dali su veliki doprinos Topličkom ustanku kao njegovi učesnici.

Na mestu gde su 17. februara 1942. godine bugarski okupatori streljali više od 500 civila, vojnika, vojnike iz susednog Dragovca, pretežno žene, deca, starih ljudi, nalazi se spomen-groblje, na kome se svake godine održava komemorativni skup i čita „Povelja živih“.

Poslednja decenija XX veka protekla je u znaku građanskih ratova i završena NATO bombardovanjem na Srbiju. Mnogi Leskovčani i meštani okolnih sela su poginuli u ovim ratovima, gde su im porodice i zahvalni građani podigli spomen-ploče na mestu življenja.

Posebno teške posledice i trajnu prazninu ostavilo je bombardovanje mosta kod Grdelilčke klisure 12. aprila 1999. godine. U putničkom vozu koji je prolazio tuda, život je izgubilo 15, a ranjeno 44 putnika.

Na ovom mestu podignut je spomenik žrtvama NATO agresije na SR Jugoslaviju, o kome se grad Leskovac, obzirom na značaj spomenika, redovno stara.

Jedno od najznačajnijih spomen-obeležja iz vremena Prvog svetskog rata na jugu Srbije nalazi se u Surdulici, gde je novembra 1915. godine pa sve do kraja rata ubijeno i izmasakrirano oko 3.000 Srba iz svih delova Kraljevine Srbije. U Surdulici je formiran Odbor za podizanje spomenika mučki ubijenim Srbima koji je oktobra 1919. godine uputio proglas svim Srbima, Hrvatima i Slovencima za prikupljanje dobrovoljnih priloga za podizanje spomen-kosturnice. Kamen temeljac je postavljen na Vidovdan, 28. juna 1922. godine i tada je otpočela gradnja jedinstvenog kompleksa škole i spomen-kosturnice.