Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marko Parezanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Malušić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik LJiljana Malušić.

Hvala.

Savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije se obrazuje radi davanja mišljenja povodom predloga za uređenje ratnog memorijala i uklanjanja ratnog memorijala.

Jedno od svetih mesta ili memorijalni spomenik je i Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku, koje se nalazi u Solunu i u njegovom sklopu su smešteni grobovi srpskih, francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika poginulih u borbama i proboju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.

Kompleks groblja je podignut na prostoru na kome se od 1916. godine nalazila Glavna vojna poljska bolnica srpske vojske, u sklopu koje je nastalo i Groblje za preminule, koje je vremenom preraslo u današnji kompleks. Srpsko groblje predstavlja centralni deo kompleksa na Zejtinliku. U njegovom centru je kapela ispod koje se nalazi kosturnica u kojoj je sahranjeno 5.580 srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu. Oko mauzoleja kapele sa kosturnicom nalazi se deset parcela u kojima je sahranjeno 1.448 ratnika.

U sklopu Srpskog groblja nalazi se tzv. Partizansko groblje, na kome je sahranjeno 126 interniraca i zarobljenih partizana koji su izgubili živote u nacističkim logorima Pavlou Mela i Harneker u Solunu tokom Drugog svetskog rata. Srpsko vojničko groblje u Solunu na Zejtinliku svakog dana poseti više ljudi nego vojnička groblja Francuza, Engleza i Italijana za godinu dana. Na Zejtinliku je sahranjeno više od sedam i po hiljada srpskih junaka. Po priči Đorđa Mihajlovića, legendarnog čuvara, jedino su srpski junaci preživeli golgotu, jer nijedan engleski, francuski ili drugi radnik nije umro od gladi.

Čika Đole, koga svi od milošte tako zovu, čika Đoleta sam lično upoznala na Zejtinliku, je patriota nad patriotama. Ovaj nesvakidašnji čovek, čuvar srpskih grobova naših predaka, zbog koga mi danas živimo u miru, ovaj raritetni čovek služi za ponos građana.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik LJubiša Stojmirović.
Da li neko želi reč? (Da)

Poštovane koleginice i kolege, sve se pitam da li je ovaj zakon samo slamka među vihorove ili je Srbija najzad rešila da se vazdigne iz pepela, da visoko podignutog čela krene u budućnost i da svakom zlotvoru koji joj bude na putu kaže – kuš, u stranu, ide časna Srbija sa svojim slavnim precima. Da se više nikada ne desi da nam brane da čitamo Knjigu o Milutinu, da naša pokoljenja mogu slobodno da zapevaju „Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala“, „Ja sam ja, Jeremija“, „Oj, vojvodo Sinđeliću“, da ponovo zasija vatra na spomeniku u predsedničkom parku preko puta Palate Srbije i da ta vatra simboliše stradanje nevinih žrtava u brutalnom zločinačkom napadu koji je izveo NATO agresor sa 19 drugih zemalja EU 1999. godine. Da više nikada, niko, ne može Srbinu da zabrani da se ponosi sa svojom prošlošću, da se ne desi da nam mali, nikakvi, mogu da kažu da smo mi bili agresori. Kako možemo da budemo agresori u svojoj zemlji? Branili smo svoju zemlju i svoj narod. Mi smo oslobodioci, mi smo branitelji našeg naroda.

Nadam se da ćemo još doći sebi pameti i da nećemo jedni druge napadati, da nam se neće desiti, kao što se nedavno desilo u ovoj Skupštini, kada je predsednik parlamenta Slovačke rekao da Slovačka nikada neće da prizna nezavisnost Kosova, da jedan deo ove sale ne aplaudira.

Moramo da budemo jedinstveni. Moramo da shvatimo da je Srbija naša jedina domovina i da se borimo za nju. Moramo prema svojim precima da budemo dostojanstveni, da bi budućnost, odnosno potomci, i nas poštovali. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marko Atlagić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Atlagiću.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, bez uspostavljanja saveta za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije nema efikasnog formiranja moralno-patriotskih osećanja naših učenika i naših studenata.

Da je Saša Janković, zvani Sale prangija, posedovao osećaj za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, ne bi on i njegov stranački kolega prof. dr Rade Veljanovski, zvani Rade jajara, izjavili, citiram – da je platforma njihovog pokreta priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije i stolica UN. Završen citat.

To može izjaviti samo neko ko je potpuno ostao bez uma. A da je Saša Janković – Sale prangija, ostao bez uma, potvrdio je i njegov stranački kolega, uvaženi akademik Dušan Teodorović, koji je rekao, citiram: „Nikada tokom dugogodišnje karijere, u zemlji i inostranstvu, nije mi se desilo da tako pogrešim u proceni radnih sposobnosti i moralnog kodeksa kao što se desilo kod Saše Jankovića“. Završen citat.

Dobro je što je uvaženi akademik došao do spoznaje da je Saša Janković moralna nakaza, ali ga pozivam da se izvini Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću za uvrede koje im je izrekao. Biće to pošteno i u stilu jednog akademika. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Duško Tarbuk.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Tarbuk.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre Đorđeviću, uvaženi građani Srbije, Srbija je vodila oslobodilačke a ne osvajačke ratove. Bili smo napadnuti, osvajani, gubili smo ali smo se uvek vraćali kao pobednici. Spomen-obeležja moraju biti u duhu oslobodi-lačkih ratova države Srbije. Niko ko je činio zločine nad srpskim narodom ne može da ima spomen-obeležje u našoj državi.

Mišljenje o predlozima za uređenje ili uklanjanje ratnih memorijala, kako je predviđeno ovim predlogom zakona, davaće savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, koji će biti sastavljen od eminentnih istoričara, univerzitetskih profesora i akademika. Na osnovu mišljenja saveta i nadležnih ustanova za zaštitu spomenika, rešenje o uređenju ili o uklanjanju memorijala donosi isključivo ministar.

Zahvaljujući ovom predlogu zakona, kao i njegovim usvajanjem, precizno će se propisati koja spomen-obeležja mogu biti postavljena i više se nećemo nalaziti u situaciji da neka spomen-obeležja narušavaju osećanja građana Srbije.

Jedan od primarnih ciljeva Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja jeste zaštita svih ratnih i vojnih memorijala na teritoriji naše države, ali i izvan naših granica. Time čuvamo našu istoriju i sećanja na sve one koji su dali svoje živote za svoju voljenu otadžbinu.

Pohvalio bih i planiranu rekonstrukciju grobalja oslobodiocima Beograda.

Pozivam svoje poštovane i uvažene kolege da u danu za glasanje podrže ovaj zakon, naravno, ako budete imali snage i vremena, i moj amandman. Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Maletić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, novi Zakon o ratnim memorijalima predstavlja kodifikaciju dosadašnjih važećih propisa, i to tri zakona koja su sadržala ovu materiju. Osnovni cilj ovog zakona je efikasnije delovanje državne uprave u postupku zaštite redovnog i investicionog održavanja ratnih memorijala, kao i uspostavljanje evidencija i uvođenje novih ratnih memorijala.

Ovim zakonom će se obezbediti efikasnije održavanje, uređenje i finansiranje ratnih memorijala, pojačaće se odgovornost i efikasnost jedinica lokalne samouprave, a stvoriće se i uslovi za zaštitu našeg kulturnog nasleđa.

Od dana stupanja na snagu ovog zakona, saglasnost za postavljanje ratnih memorijala davaće ministarstvo zaduženo za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, što svakako pozdravljam, jer smatram da ratni memorijali predstavljaju deo naše prošlosti, ali i putokaz za budućnost. I o ovome zaista mora da brine država, a ne lokalne samouprave.

Uređeni i očuvani ratni memorijali ne samo da će sačuvati od zaborava velika dela naših predaka koji su dali život za slobodu ove zemlje, nego će i postati deo naše turističke ponude, i to svakako pozdravljam. Hvala.