Hvala vam.

Jasno je već, i mi smo apsolvirali temu da su do 2012. godine crni oblaci bili nadvijeni nad Srbijom, a od 2012. godine sunce počinje jače da sija, bolji je miris cveća i prvi put je proleće stiglo u Srbiju. To smo već apsolvirali, pa da ostavimo to po strani.

Dakle, nije sramota govoriti o ovim bestidnim amandmanima, ali je sramota…(Isključen mikrofon.)

Kolega Nikoliću, da vas obavestim nešto.
(Dejan Nikolić: Mogu u replici da govorim?)
Ne možete, čak i kad je replika.
Član 163. Poslovnika kaže, lepo sam vas opomenuo, na vreme. Dakle, kaže ovako: „Nadležni odbor će nepotpune i amandmane sa uvredljivom sadržinom odbaciti, o čemu će Narodnoj skupštini podneti izveštaj“.
Jesu ti amandmani odbačeni?
(Dejan Nikolić: Imamo različito viđenje stida i srama.)
Izvinite, ne postoji taj dupli standard. Zaista ne postoji.
(Dejan Nikolić: Očigledno imamo različito viđenje stida i srama.)

Izvolite, reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

U ime poslaničke grupe SPS i svih mojih kolega iz poslaničke grupe zamolio bih da mi se odgovori koji je to naš amandman bestidan i nemoralan? Ko je to od poslanika SPS-a podneo amandman koga bismo mi trebali da se stidimo? Koji je to amandman koji ne zavređuje neku pažnju?

(Dejan Nikolić dobacuje.)

Odnosili ste se kada ste govorili prema većini u ovom poslaničkom domu. Tu većinu sačinjava i SPS.

Onoliko koliko smatram da niko od poslanika SPS-a nije podneo bestidan amandman, toliko smatram da niko od kolega koji sede sa ove strane nisu podneli bestidne amandmane. I ne razumem šta znači bestidan amandman, pa bih zamolio da i vi, predsednice, prokomentarišete šta je to bestidno kada se pišu amandmani koje ocenjuje odbor?

Mi ovde s dužnim poštovanjem, sa posebnim pijetetom, imamo obavezu da se poklonimo i odamo priznanje onima koji tu zaslugu svakako zavređuju. A to se danas na najgrublji način vređa. To se ponižava, to se baca pod noge. Lično se osećam pogođenim, jer je moj otac učesnik NOR-a. Lično se osećam pogođenim zbog toga što se gaze vrednosti NOB-a i svih rodoljuba koji su bili zajedno u oslobodilačkom ratu, kao što je i moj otac u Drugom svetskom ratu, bez obzira kojeg su ideološkog opredeljenja.

Treba da je sramota sve one koji to gaze, bacaju pod noge i nipodaštavaju. I mislim da je krajnje vreme da se takvi komentari više ne iznose, jer mi imamo ovde jedan cilj koji mora da bude zajednički, bez obzira da li smo pozicija ili opozicija, a to je da poštujemo vrednosti svih onih koji su u otadžbinskim ratovima davali svoje živote i mnogo štošta činili za spas svojeg naroda i svoje nacije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Imate minut i četiri sekunde po amandmanu, ako želite.

Zaista vi i ja razmišljamo isto. Vaši amandmani, amandmani SPS su dobri amandmani, zavređuju dobru diskusiju, pažnju i mnogi od njih zavređuju da budu usvojeni, ministre. Evo, pozivam vas još jednom da pogledate amandmane SPS, zaista mislim da zavređuju pažnju i odličnu diskusiju.

Gospodine Jovanoviću, ni vaši amandmani ne zaslužuju ovakvu diskusiju, mislim, da trpe ovakvu diskusiju dva dana. Zaista ne zaslužuju. Mi se ne razlikujemo u razmišljanju.

Ali ne možete da mi kažete da amandman koji govori o vojnom memorijalu, koji treba da razvije finansijsku bazu, zaslužuje dignitet. Ni sam amandman, a ni rasprava o ovakvom jednom zakonu, ne može ovako nešto da trpi.

Mi govorimo o amandmanima o vojnim memorijalima koji treba da razviju elektronsku upravu, zamislite, koji treba da razviju, pazite sad, kadrovsku sliku Srbije, vojni memorijali. To, gospodine Jovanoviću, mora… (Isključen mikrofon.)

Potrošili ste vreme.
Niste govorili o svom amandmanu, nego o tuđim amandmanima. Govorili ste minut i 10, a to je šest sekundi više od minut i četiri sekunde. Osnovna škola, prvi razred.
(Aleksandra Jerkov: Rekli ste minut i 40 sekundi.)
Znam šta sam rekla i ne bih da diskutujem o tome. Možete pogledati i proveriti vreme.
Neverovatno, ali istinito. Mogu da vam dozvolim po amandmanu, ali dalje replike ne.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić i Dejan Šulkić.
Izvolite.

Hvala, predsednice.

Poštovani gospodine ministre, član 4. Predloga zakona, kao što vidimo, definiše sastav saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije. Predviđeno je da savet ima sedam članova, da taj savet imenuje ministar. Radi javnosti, pročitaću ko bi trebao da čini taj savet: jednog člana daće Filozofski fakultet univerziteta u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici; jednog člana daće, odnosno predložiće SANU, ličnost iz oblasti nauke i umetnosti; četiri člana daće organi državne uprave, odnosno vaše nadležno ministarstvo dva, po jednog Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo vojno i jednog člana daće Republički zavod za zaštitu spomenika.

Mi smo amandmanom predvideli da u ovaj sastav uđe makar po jedan ili jedan predstavnik nekog udruženja, ratnog, vojnog udruženja. Imamo Udruženje potomaka ratnika Srbije 1912/1918. godine, imamo Udruženje ratnih dobrovoljaca, njihovih potomaka isto 1912/1918. godine i još mnogo udruženja. Tako da vas ja pitam uopšte - da li su ta udruženja učestvovala u javnoj raspravi kada je bio pripremljen nacrt ovog zakona ili da li su imali neke svoje predloge za sastav ovog odbora, jer savet, pre svega, daje mišljenje povodom predloga da se izgradi, da se podigne ili da se poruši neki memorijalni centar?

Ja sam više puta učestvovala u raznoraznim manifestacijama, pogotovo ovog ratnog Udruženja dobrovoljaca, njihovih potomaka i smatram da su to udruženja koja i te kako neguju te naše slavne datume, pogotovo iz vremena velikog rata 1914/1918. godine i mislim da im je trebalo dati prostora da se izjasne i oko Predloga zakona, a pogotovo…(Isključen mikrofon)

Svakako.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Na član 4. amandman sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre, amandman na član 4. je moje razmišljanje i pokušaj da se savet proširi sa sedam na devet članova, da pored ovih članova koji su Predlogom zakona predloženi da uđu u savet, pored njih uđu i dva člana koja bi birala Narodna skupština Republike Srbije iz redova narodnih poslanika.

Smatram da tom razmišljanju apsolutno ima mesta, jer bi takav pristup u radu samog saveta dobio značajno na težini, jer iza odluka koje on donosi praktično indirektno bi stajala i Skupština Republike Srbije kao najviše zakonodavno i predstavničko telo u ovoj zemlji.

Razmislite o ovim amandmanima, kao i amandmanima koje sam predložio na prva tri člana i ono što treba objasniti da ovaj zakon je dobar zakon, reguliše pitanje uređenja vojnih grobalja, a uređenje grobalja fabrika, koja su iza sebe ostavili budući članovi slip udruženja riđobradog gusara, kojem bi ovi golobradi da se pridruže, koji su iza sebe ostavili groblja fabrika, groblja radnih mesta, i ko zna koliko individualnih grobova kao posledica stresova pretrpljenih zbog svega toga je nešto što Vlada Republike Srbije od 2012. godine uređuje na taj način što se bori otvarajući nova radna mesta, od uništenih fabrika stvarajući nove fabrike.

Treba još malo vremena i strpljenja da se to sredi, a onda će ta groblja otići u zaborav, kao i oni koji su ih napravili do 2012. godine. Prepoznavali se oni kao žuto preduzeće, kao slip riđobrado udruženje, potpuno je nevažno, a očigledno da njih ta istina stravično bili. Oni bi to da zaborave, ali Srbija pamti, jer je Srbija bila na ivici propasti 2012. godine. Srbija je bila gladna 2012. godine. Srbija to nikada ne sme zaboraviti i nikada više oni niti će, niti smeju doći u priliku da mogu da upravljaju ovom državom. Hvala.