Na član 4. amandman je podnela Ivana Stojiljković.
Na član 4. amandman je podnela Studenka Kovačević.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Boru je Komisija za utvrđivanje naziva ulica i trgova, obavila javni poziv na osnovu kog sva zainteresovana lica mogu uputiti svoje predloge za utvrđivanje naziva. Ja sam Komisiji uputila jedan predlog u kome navodim da je potrebno promeniti naziv glavne ulice u Boru, odnosno iz sadašnjeg naziva Moše Pijade, preimenovati je u Ulicu Milunke Savić.

Mislim da su razlozi ovog predloga svima jasni, a ako mene pitate zašto Milunka Savić, pokušaću da obrazložim u ovih dva minuta vremena koliko imam.

Srpska ratna heroina Milunka Savić je bila simbol junaštva kako u ratu, tako i u miru. U balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu bila je žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja. Jedina žena na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom. Ranjavana je u borbama devet puta. Zbog neizmerne hrabrosti, Francuzi su je prozvali srpska Jovanka Orleanka, a general i predsednik Francuske Šarl de Gol pred njom je iz poštovanja stajao mirno. Ipak, Milunka Savić je odbila ponudu da se preseli u Francusku, ostala je u Srbiji i bavila se humanitarnim radom.

Iako, kada je demobilisana nije imala gde da stanuje, 15 godina je radila najteže poslove. Nakon što se udala i dobila ćerku, usvojila je još tri devojčice. Brak joj se ugasio, a ona je sama odgajala četvoro dece. I to nije sve, zanemarena i napuštena od svih, penziju je stekla radeći kao čistačica. Za sve to vreme školovala i odgajila još tridesetoro dece, koju je dovodila iz svog rodnog sela. Bila je žena za koju poraz nije postojao. Zato tvrdim da u svakom gradu u Srbiji mora postojati barem jedno obeležje koje seća na srpsku heroinu Milunku Savić. Zahvaljujem.

Na član 4. amandman je podneo poslanik Nikola Jolović.
Da li želi reč?
Na član 4. amandman je podneo poslanik Jovica Jevtić.
Na član 4. amandman je podneo poslanik Mladen Lukić.
Na član 4. amandman je podnela Jelena Žarić Kovačević.
Na član 4. amandman je podneo Nenad Mitrović.

Poštovana predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, najveća novina u odnosu na postojeći pravni režim je nadležnost ministarstva zaduženog za negovanje tradicije i oslobodilačkih ratova Srbije za davanje saglasnosti za podizanje novog ratnog memorijala, ali i davanje predloga za uklanjanje ratnog memorijala, koji mora da sadrži relevantne dokaze da svojom sadržinom ne odgovara istorijskim ili stvarnim činjenicama, da vređa opšte i državne interese, nacionalna i verska osećanja ili javni moral, da je posvećen događaju koji nije u skladu sa tekovinama oslobodilačkih ratova Srbije ili simbolizuje gubitak suvereniteta, teritorijalnog integriteta celokupnosti i nezavisnosti i slobode Republike Srbije. Da je podignut licu koje je zastupalo fašističke, nacionalističke, šovinističke, separatističke ideje ili ideologije, ili koje je bilo saradnik agresora, okupatora, njihovih saveznika ili pomagača.

Ovakav uređen sistem će doneti ujednačenu primenu koja doprinosi unapređenju poštovanja ljudskih prava, nacionalnih i verskih osećanja.

Pozivam kolege poslanike da u danu za glasanje podrže Predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Na član 4. amandman je podnela Aleksandra Tomić.
Na član 4. amandman je podneo Vladimir Petković.
Na član 4. amandman je podnela Stanija Kompirović.

Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, donošenjem Zakona o ratnim memorijalima pokazujemo svoje poštovanje prema palim borcima, žrtvama rata, prema svojoj prošlosti i prema onima koji su izgubili život braneći svoju zemlju.

Srbija pamti herojstvo svog naroda, odaje počast i spomen-obeležjima na dostojanstven način čuvamo sećanja na njih i čuvamo svoju istoriju. Ali, ne gledaju tako svi na istoriju, na prošlost, žele da nam je unište mnogi, a na prostorima KiM u martu 2004. godine, u nasilju koje su izvršili Albanci, a sve u želji da uništavanjem verskog i kulturnog nasleđa, znači uništenju spomenika i crkava, ispolje neprijateljstvo nad srpskim narodom i njihova želja za brisanjem istorijskog prisustva srpskog i drugog nealbanskog naroda na prostorima KiM.

Ta njihova želja traje vekovima, ali naša želja za opstanak na tim prostorima za slobodom i pravdom je veća. Skupo je plaćena, ali nas to čini još odlučnijim da čuvamo ono što je naše. Kosovo je u duši svakog Srbina, a posebno nas koji smo sa tih prostora.

Vera u Srbiju i Aleksandra Vučića je ono što nas čini jakim da verujemo u budućnost. Zahvaljujem.

Na član 4. amandman je podnela poslanica Olivera Pešić.

Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, član 4. definiše sastav Saveta negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, koji se obrazuje radi davanje mišljenja povodom predloga za uređenje i uklanjanje ratnih memorijala.

Predlogom zakona definisano je da Savet imenuje ministar nadležan za poslove negovanja tradicije oslobodilačkih ratova i to na period od četiri godine. Ovaj Savet će imati jasno definisane kriterijume vezano za podizanje novih memorijala. Tačno će se znati kome će se spomenici podizati, zašto će se podizati i čije će sećanje trebati da slave.

Srbija ima oko 600 spomenika i memorijala u zemlji i inostranstvu, a ova oblast je bila decenijama unazad neuređena. Naša je obaveza da čuvamo ratne memorijale, naša je obaveza da pamtimo i prenosimo sećanja budućim generacijama i ovaj predlog zakona će nam pomoći u tome. Zahvaljujem.

Na član 4. amandman je podnela Jelena Mijatović.

Zahvaljujem.

To što danas hodamo uspravno, što imamo svoju državu nije zato što smo posebni, tek treba da dokažemo da smo dostojni svega toga. To je zasluga naših predaka i nikada ne smemo da pomislimo da im nije bilo lako, ali ih teškoće nisu zaustavljale. Ono što danas nama ostaje jeste da očevima zahvalimo, ali da se zamislimo kako želimo da hodaju i žive naši potomci. To zavisi isključivo od nas.

Kroz istoriju, veliki i moćni, kad su osvajali jedan narod nisu činili to samo oružjem već izmenom istorije i brisanjem kulture i sećanja. Moramo da pamtimo gde smo bili, gde su naši preci položili svoje živote i radi čega su to uradili da bi našim mladim pokolenjima ostavili ta sećanja u amanet. Naša sećanja jesu naši ratni memorijali, ako izgubimo sećanje na svoju istoriju, prošlost izgubićemo svoju budućnost.

Da li se znali da je patriotizam nastao od reči „patros“ koja u prevodu znači otac, u reč otac uvrštena je i reč dedovina, nastala od reči „deda“ što znači „očev otac“ kome je ova otadžbina opet bila dedovina. Srbija jeste dedina dedovina i to svakog dede unazad, sve do prvog srpskog dede. Zbog svih naših dedova koji su živote dali oslobodilačkim ratovima zbog naše dece i dece koja će se tek roditi, zbog herojske prošlosti zarad budućnosti obaveza nam je da negujemo našu kulturnu baštinu, naše spomenike.

Svako dete u sebi nosi moć da stvori bolji svet od onog u kome živimo. Pomozimo našoj deci da nauče više o svojoj istoriji, jer kako je Brana Crnčević jednom rekao – svi mi dugujemo sebe nekoj deci, budimo potomci da bismo bili preci. Hvala.