Po amandmanu, narodni poslanik Balša Božović.

Predsednice, hvala vam što ste mi dali reč.

Ponovio bih samo još jednom ono što su moje kolege i ono što sam govorio u prvom delu ove sednice.

Ono što je vrlo važno jeste da imamo jedan tragičan događaj koji se dešava ovde ispred skupštine. Dakle, neki ljudi štajkuju glađu, neki su od njih postavljali jedan od memorijala na ceradama, koje se valjaju po blatu kada pada kiša, a na dnevnom redu je zakon koji se upravo tiče ratnih memorijala i koji, kako vi govorite, će poboljšati i ekonomsko stanje u zemlji i prilike finansijske građana.Ono što je veoma loše jeste da se na taj način SNS očigledno ne odriče svoje politike devedesetih, za koje smo zaista bili sigurni da, ako ništa drugo, sve one žrtve ratne, da će se neko u ime vladajuće većine danas makar izviniti tim porodicima i reći – ne, to je bila pogrešna politika, ta politika je dovela do žrtava, danas im se na ovaj način mi negde odužujemo.

Ne, vi i dalje tvrdite da su ti ratovi bili ispravni, da je ta politika bila ispravna, a s druge strane, donosite zakon kako bi se na neki način odužili, jer su, eto, potpuno bespotrebno svoje živote dali zarad neke i nečije pogrešne politike.

Ovako izgledaju memorijalni centri, spomen-kosturnica u Kuršumliji, o kojoj smo malopre čuli da se tamo slikaju, jel tako, turisti, da se grad Kuršumlija ponosi …

Hvala.
(Balša Božović: Nisam potrošio vreme.)
Vreme ste potrošili, iako niste govorili o memorijalu.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što je pokazao čovek koji ima bogatog tatu, a mi ga, nažalost, nemamo, evo, ovako izgledaju te zapuštene spomen kosturnice u Kuršumliji.

(Balša Božović: To nije spomen-kosturnica.)

Evo, vidite. Ovako izgledaju zapuštene spomen kosturnice u Kuršumliji. To je fotografija od 3. maja.

(Balša Božović: To je manastir. To je crkva.)

Gde vam je ona slika sa onim mladencima?

Znači, ispred te spomen-kosturnice, koje je do te mere lepo uređena, slikaju se mladi ljudi koji stupaju u brak i treba da vas je sramota što obmanjujete građane Srbije.

(Balša Božović: LJudi koji stupaju u brak slikaju se ispred kosturnice?)

Pa, vi ne znate kako se do Kuršumlije dolazi. Vi ne znate kako se do Kuršumlije dolazi.

Ali, da vas pitam ja nešto drugo, stalno govorite o nekim ratovima, hajde da stvari izvedemo na čistac, da li smo trebali da dozvolimo mi kao narod da nam se u Hrvatskoj desi 1990. godine ono što nam se desilo 1941. godine?

(Aleksandra Jerkov: I 1993.)

Da li je besmisleno bilo stvaranje Republike Srpske? Da li je besmislena bila odbrana Kosova i Metohije od NATO bombardovanja? Za vas je besmisleno, za nas nije. Za nas je …

(Aleksandra Jerkov: Vučić je branio.)

Pa, jeste, Vučić je branio Srbe i u Republici Srpskoj Krajini i u Republici Srpskoj i na Kosovu i Metohiji.

Vučić je sa Pala. Vučić je sa Pala još 1992. godine izveštavao o ratnim dejstvima u Republici Srpskoj, o tome kako se srpski narod brani od udružene hrvatsko – muslimanke koalicije. Vas treba da bude sramota. Gde ste bili tih godina?

Hvala, vreme.
(Balša Božović: Replika.)
Ne, nema osnova za repliku.
Ne želim da u tom pravcu ode diskusija.
Na član 4. amandman je podneo narodni Vlado Babić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vlado Babić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, Trg Svetog Trojstva u Somboru dobio je ime po spomeniku koji ga je ukrašavao od 1774. godine u znak zahvalnosti za prestanak jedne od brojnih epidemija zaraznih bolesti na ovim prostorima.

Spomenik se nalazi ispred stare Gradske kuće, a uništen je 1947. godine. Spomenik je, između ostalog, bio i sedište mere udaljenosti okolnih sela, tako da mesta iz prvog kruga bila su udaljena 13 kilometara od spomenika Svete Trojice, drugoga 20 i trećeg 25 kilometara.

Najveći broj Somboraca ni ne zna da su taj spomenik podigli Somborci koji su pripadali trima veroispovestima, i to pravoslavnoj, katoličkoj i protestantskoj.

Spomenik je podignut u znak zahvalnosti Bogu što je spasao Sombor od velike epidemije kuge, koja je pokosila dosta građana te 1763. godine.

O tome koliko je Somboraca u epidemijama 1738, 1739. i 1774. godine umrlo od kuge, govori nam podatak da su tada u Somboru podignuta četiri groblja na četiri kraja grada, gde je svaki kraj sahranjivao svoje mrtve u svom groblju.

Takav raspored grobalja preventivno je uticao da se smanje susreti ljudi sa umrlima od kuge kako u gradu, tako i na pojedinačnim grobljima.

Trg Svetog Trojstva danas predstavalja zaštićenu prostornu kulturnu celinu od velikog značaja. U poslednje vreme postoji jedna inicijativa da se vrati porušeni spomenik Svetog Trojstva, ali i spomenik Kralju Aleksandru Karađorđeviću, koji se nalazi na Trgu Svetog Đorđa. Istovetan spomenik Svetog Trojstva postoji očuvan na trgu u Mađarskoj, tako da je moguće uraditi kopiju.

Zahvaljujući ovom Zakonu o memorijalima stvoriće se uslovi da se vrate porušeni spomenici.

Hvala.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Jančić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Radovan Jančić. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, posle višedecenijskog nemarnog odnosa prema kulturnoj baštini, koji je doveo do toga da se ona na početku 21. veka u pojedinim svojim segmentima može smatrati veoma ugroženom, što je svakako prisutno i kod kulturnog nasleđa vezanog za ratne periode. Upravo je to razlog donošenja Zakona o ratnim memorijalima, kojim ćemo obezbediti visok stepen zaštite, redovno investiciono održavanje i obezbeđeno finansiranje sa ciljem da uređenjem i održavanjem ratnih memorijala negujemo tradicije za buduća pokolenja.

Uloga Saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova je od posebne važnosti i ključna je u usmeravanju i davanju mišljenja na predloge za uređenje i uklanjanje ratnog memorijala.

Ubeđen sam da će se Savet suočiti sa brojnim zahtevima, posebno za uklanjanje ratnih memorijala, jer postoje i oni koji vređaju opšte i državne interese, nacionalna i verska osećanja, kao i oni posvećeni događajima koji nisu u skladu sa tekovinama oslobodilačkih ratova Srbije.

Na kraju, važno je napomenuti da je odnos prema kulturnom nasleđu iz ratnih perioda podignut na nivo koji zaslužuje slavna i svetla srpska istorija, koji zaslužuju žrtve oslobodilačkih ratova i heroji ratova koji su svoje živote položili za mir i slobodu Srbije. To je, takođe, jedan od rezultata politike SNS i njenog predsednika gospodina Aleksandra Vučića.

U danu za glasanje poslanici SNS podržaće sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Desanka Repac.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Boban Birmančević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovana predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, Zakon o ratnim memorijalima stvara uslove za regionalni razvoj i regionalno povezivanje i upravo prave uslove da postojeće memorijale uredimo i podignemo na nivo kako zaslužuju naši preci i žrtve koje su obuhvaćene tim memorijalima, ali i stvara uslove da otvorimo neke nove, kao što će biti kompleks na Ceru.

Pozvao bih i insistirao na tome da upravo NATO agresija koja je 1999. godine obeležila jednu sramnu epizodu u istoriji EU, odnosno Evrope, a to je NATO agresija na Republiku Srbiju, i pre svega, nevine žrtve, da je bila i jedna nevina žrtva, pa bi bilo mnogo. U konkretnom slučaju, bilo ih je mnogo više, i nemoguće je da neko opravda rušenje RTS-a, mostova, civilnih žrtava, vozova sa civilima. Upravo za dobrobit i Srbije i te EU i NATO, treba podići spomenike koji će opominjati i njih da su uradili nešto sramno i nešto što nije dostojno poštenih, odgovornih i, pre svega, ljudi koji misle dobro čovečanstvu.

Da li i koliko ćemo u narednom periodu forsirati izgradnju takvih memorijala i sećanja na one koji su nevino stradali zavisi isključivo od nas, ali zavisi i od toga koliko želimo da ova Srbija i naši građani idu napred.

Ono što moram da ponovim, i jako je jako bitno, to je da uslovi koje ćemo kroz ovaj zakon ostvariti, svakako će obezbediti i građanima Srbije, ali i našim pokolenjima pravi odnos prema memorijalima i pokazati da znamo da cenimo naše žrtve. U budućnost idemo podignute glave. Građani neće oprostiti onima koji su podržali NATO agresiju, i upravo oni nemaju pravo da govore o poštenju i pravdi.