Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč?
Na član 4. amandmane su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić.
Da li neko želi reč?
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Josip Broz.
Na član 4. amandman su zajedno podneli poslanici Zoran Živković, Marinika Tepić, Jovan Jovanović i Sonja Pavlović.
Da li neko želi reč?
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite.

Zahvaljujem gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, do sada smo čuli kroz amandmane i pozicije i opozicije sećanja o Balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu, žrtvama ratova u okruženju i NATO agresije na Srbiju 1999. godine.

Srpska radikalna stranka smatra da je nedopustivo da u sastavu za negovanje tradicije sedi samo jedan istoričar, a četiri člana iz državne uprave.

Ovakav savet bi bio prihvatljiv da imamo popisana mesta stradanja, da mi znamo broj žrtava, da znamo gde su pojedinačni grobovi, a gde masovne grobnice. Bilo bi prihvatljivo da mi imamo memorijale koje samo treba održavati i voditi računa da ne padaju u zaborav, ali nažalost nemamo.

Zato bi ovaj savet trebalo da ima ljude od struke i ovaj Predlog zakona trebalo bi da posluži da se dođe do istine i da na neki način popravi dosadašnji odnos u svetu, onom što je bilo i ostalo srpsko stradanje.

Ovaj posao ozbiljno treba privesti nameni i utvrditi gde je srpski narod doživeo golgotu i da se pobrinu da ta mesta budu propisano obeležena. Tek kada ovaj posao bude završen savet može imati službenike koji će se brinuti da se ratni memorijali sačuvaju i da se bave administracijom.

Ovako izražavam sumnju da ovaj Predlog zakona neće zaživeti. Voleo bih da nisam u pravu. Hvala.

Hvala.
Na član 4. amandman je podnela Vesna Nikolić Vukajlović. Izvolite.

Ovaj zakon je dobar i konačno posle 40 godina možemo se uzdati da realizacijom ovog zakona mogu da se zaleče neke rane naših ljudi koji su stvarno pretrpeli ono što su pretrpeli u ranijem periodu.

Evo o čemu se radi. U Drugom svetskom ratu, tačnije 10,11. i 12 oktobra selo Kriva Reka na visini od 1.200 metara nadmorske visine na Kopaoniku je pretrpelo jedan od najvećih fašističkih zločina za vreme Drugog svetskog rata.

Šta se dogodilo? Dakle, 2.800 okupatorskih snaga, vojnika, Nemaca i Bugara, u to vreme, 1.800 je bilo Nemaca, kažu da je bilo hiljadu Bugara su ušli u selo Kriva Reka gde je tada imalo samo 600 stanovnika, 600 ljudi, žena, dece i muškaraca. Od tih 600 ljudi 320 su poubijali, 100 kuća su tada zapalili, oteli su 800 grla krupne stoke i 3.000 grla sitne stoke. Selo je za tri dana postalo zgarište.

Da bi 12. oktobra sve te poubijane ljude, žene i decu, muškarce, nisu gledali ko je, sve su skupili i zapalili u Crkvi Svetog Petra i Pavla, koja je podignuta još 1618. godine i tada su zajedno sa tim narodom sve to digli u vazduh. Nakon toga da crkva 1979. godine se nalazi pod zaštitom spomenika kulture…

Vreme. Hvala.

Samo da završim, da država mora da obrati pažnju na taj spomenik i da konačno …

Na član 4. amandman je podnela poslanica LJiljana Mihajlović.
Na član 4. amandman je podnela Marina Ristić.
Na član 4. amandman je podneo Filip Stojanović.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani ministri sa saradnicima, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o ratnim memorijalima. Pošto dolazim sa KiM, tačnije iz Gnjilana, u čijoj okolini danas postoji jaka srpska zajednica, želim da podsetim na jedan od najvažnijih datuma u srpskoj istoriji. Sutra je Vidovdan, dan koji je duboko urezan u sećanje svih Srba, dan koji će večito podsećati na herojstvo srpskog naroda i kosovskih junaka. I bez obzira šta ko mislio o činjenici da se danas na KiM nalaze neprijateljske trupe, KiM će za nas uvek biti sveta srpska zemlja.

Mi Srbi sa Kosova i Metohije duboko smo ubeđeni da nećemo dugo čekati dan kada ćemo moći slobodno da živimo na našem Kosovu i Metohiji. Zato smatram da su memorijali koji se nalaze na Kosovu i Metohiji od izuzetnog značaja za naš narod i državu. Država Srbija mora učiniti sve kako bi se zaštitila mesta srpskog stradanja na Kosovu i Metohiji. Moramo odoleti svim pritiscima od strane srpskih neprijatelja koji žele da nas ubede da Kosovo i Metohija nije naše i da Kosovo i Metohija predstavlja teret državi Srbiji.

Danas u Kraljevu se održavaju združene vežbe srpske vojske i policije. Mi u SRS nemamo ništa protiv toga, ali to još nije znak da se država na pravi način odnosi prema Kosovu i Metohiji. To treba činiti stalno i na svakom mestu. Zahvaljujem se.

Hvala.

Na član 4. amandman je podnela Aleksandra Belačić.

Na član 4. amandman je podneo Momčilo Mandić.

Da li neko želi reč?

Na član 4. amandman je podnela Nataša St. Jovanović.

Da li neko želi reč?

Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Ministarstvo je uočilo neophodnost donošenja zakona o ratnim memorijalima koji se odnosi na oblast zaštite spomenika u zemlji i inostranstvu, s obzirom da su propisi doneti još u vreme SFRJ i podeljeni kad je bila podeljena na tri savezne države, tj. pre 40 godina. I drugi su imali prilike da nešto promene, ali su bili preokupirani drugim oblastima, kako se za kratko vreme obogatiti.

Na ovaj način negujemo tradiciju za buduće generacije koje dolaze, jer pored jezika, kulture, pisma, istorije, običaja i verovanja je svakako identifikacija jedne nacije. Važno je da savet bude od eminentnih osoba koje će sa punom odgovornošću se odnositi prema memorijalima, određivati prioritete, količinu sredstava za ulaganje i imati viziju razvoja okoline oko memorijalnih kompleksa i spomenika.

Kulturni turizam je u funkciji zaštite kulturnog nasleđa zemlje, jer se njegovom komercijalizacijom dolazi do preko potrebnih sredstava za ulaganje, održavanje, obnovu i zaštitu spomenika. Ovo pored materijalnog donosi i nematerijalnu korist lokalnom stanovništvu, ali i čitavoj zemlji koja jača svoj identitet, jer kulturno nasleđe je materijalnih i nematerijalnih resursa koje je čovek stvarao, ili podignete spomenike našim slavnim precima nastaradalim u borbi za otadžbinu, koji ne smeju nikada da se zaborave. Jer, zaboraviti njih znači zaboraviti svoju istoriju, a bez istorije ni jedan narod ne postoji. Hvala.