Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, donošenje ovog zakona će svakako uticati na jačanje bezbednosnih struktura Republike Srbije. O tome govori i današnja zajednička združena vežba Vojske Srbije i MUP, koja je održana u Kraljevu, pod nazivom „Zajednički udar 2018. godine“. Ova vežba je pokazala da je Vojska Srbije i da su pripadnici MUP apsolutno sposobni da obezbede mir i bezbednost svih građana Srbije, uključujući i srpski narod na KiM.

Ono što, takođe, želim da kažem da ćemo upravo mi iz SNS, predvođeni predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, u ovoj godini u gradu Kraljevu zaista podići dva velika memorijala. U septembru mesecu ove godine otvoriće se turska fabrika „Tajp-tekstil“, koja će da zaposli 1800 građana Kraljeva i fabrika „Leoni“, koja će zaposliti 5000 ljudi, i to će biti najveća fabrika „Leonijeva“ na Balkanu.

Grad Kraljevo je ovo zaista zaslužio. Kraljevo je u Drugom svetskom ratu, odnosno na početku Drugog svetskog rata, za vreme neprijateljske okupacije, kao što znate, oko Kraljeva su vođene teške borbe, oba antifašistička pokreta su izgubila mnogo ljudi u borbama oko Kraljeva. Grad Kraljevo je, nažalost, doživeo ekonomsku devastaciju od 2000. do 2012. godine. I mi sa ponosom možemo da kažemo da ćemo da grad Kraljevo podignemo iz pepela, ekonomskog pepela. Ove dve fabrike doneće prosperitet svima onima koji žive u Kraljevu i koji žive na teritoriji Raškog okruga.

Hvala.
Na član 4. amandman je podnela Stanislava Janošević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Stanislava Janošević.

Hvala, predsednice.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prošlo je skoro sedam i po decenija od završetka Drugog svetskog rata i mi imamo problema sa stanjem u kom se nalaze spomenici koji su podignuti u čast onima koji su žrtve NOR-a.

Moram vam reći, nemojte da obraćate toliko pažnju kada idu neke negativne strelice, mada mnogi ih hvale sa suprotne strane, ali su imali priliku da donesu ovakav zakon. Međutim, ministre Đorđeviću, za vreme vašeg mandata ovako dobar zakon će biti usvojen.

Nije dovoljno, kao što ste rekli, da samo izlazimo ispred tih spomenika, posvetimo im pažnju na kratko, položimo venac. Neophodno je da se uvek staramo o onima koji su dali živote zarad naše sigurne budućnosti.

Imamo situaciju da ne samo u gradovima, već i u selima, spomenici nisu u najboljem stanju, znaju biti obezglavljeni ili uništeni.

Grad Zrenjanin je nedavno uradio sanaciju spomenika koji je podignut u čast onih koji su pali u ratovima devedesetih i vodimo računa o stanju njihovom, jer najviše su pogođeni članovi njihovih porodica koji i dalje pate najviše za njima. Odnosno, mi najviše moramo voditi računa o tome kako se ophodimo prema antifašizmu, a ophodimo se onako kako antifašizam i zaslužuje. Hvala.

Na član 4. amandman je podnela Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Podnela sam amandman na član 4. I, najpre moram da kažem da su kosti srpskih ratnika rasute kako u našoj zemlji, tako i u preko 40 zemalja širom sveta.

Ovaj Predlog zakona svojim članom 14. itekako daje značaj u cilju održavanja i investicionog ulaganja upravo u memorijalne centre koji se nalaze u drugim zemljama. Ja ću navesti samo neke od njih.

U Rumuniji na dve lokacije, a ja ću navesti lokaciju Arad, nalaze se grobovi umrlih srpskih ratnika, zarobljenika, njih je 2.000, koji su umrli u logoru od tifusa i drugih teških bolesti za vreme zarobljeništva.

Ova Vlada, kao odgovorna Vlada, a u okviru obeležavanja 14 ukupno, koliko ima državnih ceremonijala i dana sećanja, svakog 16. oktobra se upravo obeležava godišnjica stradanja interniraca upravo u logoru Arad u Rumuniji. U Rumuniji se, takođe, nalazi i spomen kosturnica u kome su ratnici Prve dobrovoljačke srpske divizije u Prvom svetskom ratu 1916. godine junački dali svoje živote u borbi protiv Austrougarske. Nažalost, na toj lokaciji život je izgubilo 8.000 srpskih ratnika.

Takođe, moram da pomenem i 22.000 srpskih ratnika koji su izgubili živote u Kumanovskoj bici. Takođe, moram da kažem da Ministarstvo rada i ova Vlada obeležava i 24. oktobar kao dan koji je posvećen godišnjici Kumanovske bitke.

Sem toga, hoću da naglasim da su srpski ratnici kao zarobljenici stradali u Slovačkoj. Taj broj iznosi oko 7.000 srpskih ratnika, a u Tunisu se nalazi spomen groblje i spomen kosturnica za oko 1.800 srpskih ratnika koji su svoj život izgubili.

Sve ovo svakako zaslužuje da imamo posle 40 godina prvi put jedan ovakav zakon.

Ali, moram da istaknem još nešto. Prvi put 2015. godine Vlada sadašnjeg predsednika, a tada premijera Aleksandra Vučića, donela je odluku da 4. avgust obeležava kao Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe, pre svega one koji su u akciji „Oluja“ bežali od ustaškog noža, ali i na sve Srbe koji su proterani i prognani samo zato što su Srbi sa svojih ognjišta iz svih republika bivše SFRJ. Godine 2015. ta svečanost obeležavanja održana je u Rači, zatim je održana u Busijama i 2017. godine održana je u Veterniku.

Srbija itekako vodi računa o svojoj prošlosti, ali krupnim koracima korača u budućnost. Zahvaljujem.

Na član 4. amandman je podneo Srbislav Filipović.
Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, narod kaže da politikanti iza sebe ostave bedu, siromaštvo, dugove, razočarane građane, ljude bez posla, opustošene fabrike, puste gradove, pusta sela i to je tako i činio i ostavio iza sebe bivši režim.

Državnici, kao što je Aleksandar Vučić, i odgovorne političke stranke, kao što je SNS zajedno sa svojim partnerima, iza sebe imaju novih 180.000 radnih mesta, iza sebe imaju novih 90 fabrika, kao što smo čuli malopre, i „Leoni“ sa 5.000 radnih mesta. Državnici i odgovorne političke stranke, kao što je SNS, čuvaju ratne memorijale, čuvaju svoja sećanja, svog naroda, odgovorni su prema deci koja treba da se rode i da žive u ovoj zemlji, odgovorni su kako prema svojoj prošlosti, tako najviše prema budućnosti, onoj budućnosti koju deca treba da žive u ovoj zemlji, da rade i da stvaraju svoje porodice.

Ovaj zakon je nama važan i zbog sećanja i zbog naše budućnosti i zbog opstanka ovog naroda, jer ako budemo zaboravili sve one koji su ginuli za ovu zemlju, onda neće više biti u ovoj zemlji ni onih koji će se zbog nje rađati, koji će u njoj živeti i koji će u njoj stvarati svoje porodice.

Uveren sam da politikom kakvu vodi SNS, predvođena Aleksandrom Vučićem, ćemo u budućnosti imati sve dece, sve više fabrika i sve više novootvorenih radnih mesta. Hvala vam.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Živan Đurišić.
Na član 4. amandman je podnela narodna poslanica Tanja Tomašević Damnjanović.

Hvala, poštovana predsednice.

Poštovani ministre sa saradnikom, kolege i koleginice narodni poslanici, prvih dana oktobra 1944. godine vodile su se borbe za oslobođenje sela i gradova južnog Banata, počev od mesta uz granicu sa Rumunijom. Tako je 2. oktobra oslobođen Vršac. Grad Vršac nije zaboravio ruske borce. Spomen kosturnica na gradskom groblju podignuta je 1955. godine i u njoj su sahranjena tela izginulih crvenoarmejaca koji su stradali u samom gradu, ali i okolnim mestima.

Tu počivaju i tela 36 vojnika Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, 11 vojnika poginulih 1941. i 11 streljanih rodoljuba civila. Drugi oktobar u Vršcu se već 69 godina obeležava kao dan odavanja pošte i dan sećanja na pripadnike južno-banatskog partizanskog odreda, kao i građane Vršca koji su se tih dana uključili u borbu za oslobođenje i koji su položili svoje živote i dali svoj doprinos za slobodu. Hvala.