Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milan Knežević.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Na član 4. amandman je podnela narodna poslanica Snežana Petrović.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre, kolege narodni poslanici, sa ciljem davanja mišljenja povodom predloga za uređenje ratnog memorijala, formiran je savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.

Obzirom da je oblast zaštite i uređenja ratnih memorijala regulisalo više pravnih akata, ali i da su oni doneti još u davno vreme postojanja SFRJ, bilo je neophodno predložiti novi zakon kojim će se ova oblast urediti i, pre svega, smisleno definisati nadležnosti svih u ovoj oblasti. Zastarela rešenja bilo je potrebno zameniti novim i ovu oblast urediti u skladu sa uspostavljenim načelima modernog građanskog društva uz poštovanje ljudskih prava.

Značajna novina predloženog zakona je definisanje elemenata za donošenje odluka o izgradnji novih ratnih memorijala, što do sada nije bilo definisano postojećim aktima. Navedeno će doprineti uređenju državnog sistema koji će pak doneti ujednačenu primenu i doprineti unapređenju poštovanja ljudskih prava, nacionalnih i verskih osećanja, tradicije, kao i poboljšanja turističke ponude zemlje.

Uređeni ratni memorijali kao važan segment kulturne baštine Republike Srbije postaće i deo kvalitetne turističke ponude. Nesumnjivo je da će i ova oblast uređena na ovakav način, u okvirima zakonskih rešenja, doprineti razvoju zemlje i doprineti njenom boljem ugledu u svetu. U Danu za glasanje podržaćemo set predloženih zakona. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Savkić.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o ratnim memorijalima, koji glasi – radom saveta obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija.

U Republici Srbiji do sada nije postojao propis koji je regulisao nadležnost ministarstva za donošenje odluka o podizanju novih ratnih memorijala. Predlog zakona predviđa nadležnost ministra uz prethodno dobijanje mišljenja saveta, tako da je uloga saveta od izuzetno značaja.

Savet ima sedam članova koje čini: jedan član iz redova profesora istorije; jedan član iz oblasti nauke i umetnosti; četiri člana iz redova državne uprave i to – član na predlog ministarstva nadležnog za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, a po jednog člana na predlog Ministarstva spoljnih poslova i ministarstva nadležnog za poslove odbrane; jednog člana kojeg predlaže Republički zavod za zaštitu spomenika.

Članovi saveta iz svojih redova biraju predsednika i što je jako bitno naglasiti nemaju pravo na naknadu za rad. Stručnu i administrativno-tehničku podršku savetu pruža ministarstvo kome je savet dužan da podnosi izveštaj o svom radu najmanje jednom godišnje. Savet donosi pravilnik o svom radu.

Takođe, Predlog zakona predviđa vođenje jedinstvene evidencije o srpskim ratnim memorijalima u zemlji i inostranstvu, kao i o poginulim licima, počevši od Prvog balkanskog rata. To predstavlja jednu od najznačajnijih novina, pošto su do sada postojale samo delimične evidencije. Na taj način Predlog zakona o ratnim memorijalima stvara neophodne uslove za negovanje tradicije, zaštitu kulturnog nasleđa za buduće generacije, te doprinosi sveukupnom razvoju Republike Srbije. Smatram da se to mora istaći u članu 4. Predloga zakona.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milosav Milojević.

Hvala, uvažena predsednice Narodne skupštine.

Cenjeni ministre, dame i gospodo poslanici, ovim amandmanom sveukupni razvoj Republike Srbije i unapređenje privatnog sektora se određuje kao jedan od parametara kojim se rukovodi savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije u svom radu.

Ne treba trošiti mnogo reči o značaju spomen kompleksa u Marićevića jaruzi, mestu podizanja slavnog Prvog srpskog ustanka. Takođe, postoje brojni zapisi o stradanjima naroda šumadijskog kraja, u Aranđelovcu i okolini.

Ono što je posebno važno za temu ratnih memorijala jeste spomen kosturnica u Aranđelovcu koja je rađena od bukovičkog granita po uzoru na kapelu čuvenog Zejntinlika. U toj spomen kosturnici sahranjeno je oko 4.000 srpskih i austro-ugarskih vojnika koji su stradali u bitkama vođenim 1915. godine, pre svega, u Kolubarskoj bici. Rađena je u periodu 1933. do 1938. godine i postojali su brojni otpori toj izgradnji od strane lokalnog stanovništva, jer su u njoj sahranjeni naši vojnici zajedno sa neprijateljima. Ipak, tokom Drugog svetskog rata, kada su nemački vojnici saznali za zajedničku kosturnicu, prema pričama starosedelaca, oslobodili su grad od zloglasne odmazde 100 za jednog.

Ovaj sam primer naveo kao paradoks rata i onoga što se može desiti u nekim potonjim vremenima. Opština Aranđelovac u saradnji sa Narodnim muzejom u Aranđelovcu godinama konkuriše za projekte koji unapređuju ponudu naših ratnih memorijala, izdvajamo sredstva za njihovu sanaciju, održavanje i želja nam je da kroz brojne manifestacije, koje organizujemo tokom godine, otrgnemo od zaborava ove svedoke istorije. Radom saveta i donošenjem zakona ubeđen sam da će taj posao biti mnogo lakši.

Ovo su samo neki od primera želja da spojimo baštinu i tradiciju sa turističkom ponudom i razvojem privrede i privatnog sektora. Hvala.

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Majkić.
Da li želi reč?

Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, kažu da istoriju pišu pobednici i obično se prilikom ispisivanja nove istorije ona prethodna briše i u tom novom ispisivanju često stradaju upravo ratni memorijali. Obično se ratni memorijali prethodnika, bilo da su oni druge nacije ili drugog režima, zaboravljaju, ali ne često se i ruše i zapostavljaju.

Da bi ispoštovali staru izreku da je istorija učiteljica života, o ratnim memorijalima treba da izuzetno brinemo, treba da ih čuvamo, bez obzira na to koji period naše istorije oni predstavljali. Zbog toga je značajno da podržimo ovaj zakon kojim se uvodi obavezno evidentiranje svih ratnih memorijala na teritoriji Srbije. Obavezu da vode evidenciju imaju lokalne samouprave, ustanove koje se bave zaštitom spomenika, takođe i nadležno ministarstvo.

S obzirom na to da sadržinu i izgled evidencije propisuje ministar, nadam se da će ove evidencije biti javne, da će biti dostupne širokim masama i objavljene na internet portalima, da bi svako mogao da ima uvid u ono što svaki ratni memorijal iza sebe ima i kako bi imali osnovno znanje za građenje i svoje i srpske budućnosti. Zahvaljujem.

Na član 4. amandman je podneo Miodrag Linta.
Na član 4. amandman je podneo Zvonimir Đokić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Najveći deo svog radnog veka proveo sam radeći kao profesionalni pripadnik Vojske, kao oficir u jedinicama i komandama artiljerijsko-raketnih jedinica PVO našeg ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.

Menjajući dužnosti i formacijska mesta i položaje, menjajući kasarne i garnizone u kojima smo radili i živeli, od one bivše SFRJ pa do Republike Srbije, meni i svim mojim kolegama oficirima, podoficirima i vojnicima nikada nije bilo teško da radimo to za šta smo se opredelili, a opredelili smo se da časno branimo nezavisnost, ustavni poredak, nepovredivost i celokupnost svoje otadžbine i da budemo spremni da se borimo za njenu slobodu i čast, ne žaleći da u toj borbi damo i svoj život.

Države su se menjale. I granice država su se menjale. I ustavi su se menjali. I pretnje ovom narodu bile su različitog intenziteta. Bilo je i ratova i stradanja i raznih izazova, ali nam nije bilo teško, ni u miru, ni u ratu. Naime, 41 pripadnik RV I PVO dao je svoje živote u NATO agresiji na SRJ. Poginuli su kao heroji, jer su bili i ostali heroji i jer im do poslednjeg trenutka života nije bilo teško da rade to što rade i da ginu za narod i zemlju za koju vredi ginuti.

NJih se uvek moramo sećati, dok smo živi. NJih i svih drugih žrtava tog nepravednog rata, ali i svih drugih država drugih ratova i stradanja koji su iza nas. Moramo ih se sećati i poštovati, ne samo zbog prošlosti, nego upravo zbog naše budućnosti. Hvala.