Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dragi gosti iz Uprave za biomedicinu, poštovane sudije, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je set od tri veoma važna zakona iz oblasti zdravstva.

Najpre, Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, o presađivanju ljudskih organa i o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Ovom prilikom želim da izrazim svoje posebno zadovoljstvo kao dugogodišnji zdravstveni radnik i kao narodni poslanik da sam u prilici da učestvujem u donošenju ovako važnih zakona.

Novi Zakon o primeni ljudskih ćelija i tkiva, najpre na precizna i jasan način definiše koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i koje mogu biti banke ljudskih tkiva, uključujući i sve uslove koje moraju da ispune da bi dobile dozvolu.

Pored toga, da bi se oblast primene ljudskih ćelija i tkiva razvila po najvišim standardima medicinske nauke i prakse u Republici Srbiji, neophodno je definisati registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze, koji omogućava pronalaženje nesrodnih davalaca, i obezbeđivanje ćelija za presađivanje. Postojeći zakon nije jasno definisao postojanje registra kao organizacione celine, kao ni odgovornosti i obavezne poslove registra, što je osnov za rad u skladu sa najvišim standardima iz ove oblasti.

Novi zakon uređuje aktivnosti u ovoj oblasti, što doprinosi razvoju i unapređenju rada sa nacionalnim davaocima, što doprinosi bržem ostvarivanju zdravstvene zaštite u ovoj oblasti, kao i unapređenje međunarodne saradnje. Novi zakon je propisao pojednostavljenu proceduru, izdavanje dozvole zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u pomenutoj oblasti, u cilju uspostavljanja i održavanja sistema sledivosti.

Jedna od novina ovog zakona je pojednostavljenje postupka davanja pristanka za primenu ljudskih tkiva, izbegavajući nepotrebne finansijske troškove vođenja registra, odnosno uvođenjem zabrane o darivanju, zakon je pružio mogućnost svakom punoletnom građaninu Republike Srbije da zabrani u pismenom ili usmenom obliku darivanje svojih tkiva, kao i mogućnost članova porodice da to učini u trenutku smrti, ukoliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi sa tim, dok je u pogledu maloletnih građana predviđen neophodan informisani pristanak zakonskih zastupnika ili staratelja.

Formiranjem inspekcijskog nadzora u okviru Uprave za biomedicinu, obezbeđuje se kontinuiranost stručnog nadzora u oblasti biomedicine koja je specifična zbog svakodnevnih uvođenja novih metoda u procesu rada, te se nameće potreba za nadzorom od strane stručnjaka sa najvećim iskustvom u praksi, koje prati savremena dostignuća nauke u ovoj oblasti.

Donošenjem novog zakona stvoriće se uslovi za promociju davalaštva i podizanje svesti građana o značaju davanja, kao i organizovanje poslova u oblasti ljudskih ćelija i tkiva, čime će se u svim etapama, uz poštovanje principa sledivosti, zaključno sa najcelishodnijom primenom u svim etapama, u svrhu lečenja unaprediti kvalitet pružene zdravstvene zaštite u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke u prakse, odnosno sa propisima EU u ovoj oblasti.

Budući da se sva nova rešenja predložena ovim zakonom odnose na materiju koja se nije mogla urediti drugim pravnim aktom, a imajući u vidu i obim predloženih izmena, donošenje novog zakona o primeni ljudskih ćelija i tkiva predstavlja jedinu mogućnost.

Što se tiče drugog predloga zakona o presađivanju ljudskih organa, donošenjem novog zakona obezbediće se jasna podela zdravstvenih ustanova koje će obavljati poslove presađivanja, odnosno eksplantacije organa i donor bolnica kao jasna podela poslova i obaveza koje obavlja jedna, odnosno druga, gore pomenuta zdravstvena ustanova.

Donošenje programa transplantacije koji je biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije i koji će definisati jasne procedure i postupke u vezi organizacije timova i finansiranja celokupnog postupka presađivanja, pojednostavljenje izdavanja odobrenja zdravstvenim ustanovama za obavljanje delatnosti presađivanja ljudskih organa, uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti presađivanja organa, sistem sledivosti, pojednostavljenje postupka davanja pristanka za presađivanje organa, izbegavajući nepotrebne finansijske troškove vođenja registra, odnosno uvođenjem zabrane o darivanju organa davaoca organa, zakon je pružio mogućnost svakom punoletnom građaninu Republike Srbije da zabrani u pismenom ili usmenom obliku darivanje svojih organa, kao i mogućnost članova porodice da to učini ukoliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi sa tim. U pogledu maloletnih građana, neophodan je informisani pristanak zakonskih zastupnika ili staratelja.

Donošenje programa promocije koja će na adekvatan način uticati na promenu svesti građana u vezi sa darivanjem svojih organa, jasna uloga i zadaci uprave za biomedicinu, kao kompetentnog tela u oblasti biomedicine, na nivou cele Republike Srbije, jasan inspekcijski nadzor nad radom zdravstvenih ustanova iz oblasti presađivanja organa. Kako je u pitanju vrlo osetljiva oblast, neophodno je, pre svega, imati edukovane inspektore koji će svojim postojanjem i delovanjem osigurati održivost visokog nivoa kvaliteta u ovoj oblasti.

Na kraju, potpuno usklađivanje sa direktivama EU. Na kraju, želim da istaknem još jednom svoje posebno zadovoljstvo, što sam u prilici da kao pripadnik većinske, vladajuće većine, u ovom visokom Domu, u danu za glasanje podržim ove predloge zakona i glasam za njihovo donošenje. Zahvaljujem.

Reč ima Marijana Maraš.
Reč ima Branislav Mihajlović.
Reč ima Milovan Krivokapić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani Visoki savet sudstva sa sudijama, drage koleginice i kolege, danas ću diskutovati o Predlogu zakona o ljudskim ćelijama, tkivima i Predlogu zakona o presađivanju ljudskih organa.

Ovi zakoni o kojima smo danas diskutovali i o kojima ću reći par reči, šalju poruku građanima Srbije da je zdravstvo Republike Srbije, na čelu sa ministrom Lončarom i njegovim saradnicima, na pravom putu i grabe krupnim koracima napred. To je jedina prava istina i realnost od koje ne može niko da pobegne.

Reći ću par reči o ljudskim ćelijama i tkivima. Oblast ljudskih ćelija i tkiva do sada je bila uređena Zakonom o transplantaciji ćelija i tkiva iz 2009. godine. Međutim, primenom ovog zakona u prethodnom periodu, utvrđena je potreba da se poboljšaju i preciziraju uslovi organizacija i poslovi u oblasti ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, kao i nadzor nad obavljanje poslova u pomenutoj oblasti na teritoriji Republike Srbije.

Pre svega bih rekao da su razlozi za donošenje Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima sadržani u potrebi da se oblast ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi zasnuje na najvišim standardima medicinske nauke i prakse, s obzirom na to da se upravo ova oblast medicine intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti za lečenje, kao i da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ove poslove omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Naime, važeći zakon uređujući ovu oblast transplantacije ćelija i tkiva nije prepoznao značaj definisanja i uređenja delatnosti u oblasti ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, kao i uslove pod kojima se ta delatnost može obavljati, a u koje spadaju delatnost darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija i tkiva od živog ili od umrlog lica kod ljudi, što je prouzrokovalo lošu dugogodišnju praksu da se u zdravstvenim ustanovama sprovode postupci u ovoj oblasti, ali bez definisanja uslova na nacionalnom nivou, kako će se oni obavljati.

Dakle, jasnim definisanjem i preciziranjem uslova u ovoj oblasti, u pogledu obavljanja delatnosti, prostora, opreme i kadra, ostala bi iza nas dugogodišnja loša praksa.

Sagledavajući i analizirajući ovaj Predlog zakona, možemo da kažemo da je osnovni cilj donošenja novog zakona o primeni ljudskih ćelija upravo uspostavljanje visokog nivoa bezbednosti i sigurnosti u oblasti ćelija i tkiva.

Da bi se uspostavio visok nivo bezbednosti i sigurnosti u oblasti ćelija i tkiva novi zakon je jasan i na nedvosmislen način, a u skladu sa direktivama EU, definisao ulogu zdravstvenih ustanova u ovoj oblasti, precizirajući osnovnu delatnost banke ćelija i tkiva, definišući je kao zdravstvenu ustanovu ili organizacionu jedinicu zdravstvene ustanove na tercijalnom nivou zdravstvene zaštite iz plana mreže zdravstvenih ustanova, koji donosi Vlada i koje obavlja minimum delatnost obrade, očuvanja, skladištenja i distribucije ćelija i tkiva, sa tim da može obavljati delatnost dobijanja i testiranja ćelija i tkiva kao i delatnost uvoza i izvoza ćelija i tkiva.

Dakle, u cilju obezbeđivanja visokog nivoa kvaliteta u ovoj oblasti, neophodno je precizirati pravila i standarde koji će biti jedinstveni na teritoriji Republike Srbije i obezbediti isti nivo zdravstvene zaštite za sve građane Republike Srbije.

Rešenja predložena u Nacrtu zakona o presađivanju ljudskih organa u svrhu lečenja uticaće, pre svega, na građane, jer je novi zakon pojednostavio postupak davanja i pristanka za darivanje tkiva na pacijente koji se nalaze na listama čekanja za presađivanje pojedinih tkiva i to zbog kraćeg vremena čekanja, zatim na pacijente koji čekaju presađivanje matičnih ćelija i hematopoeze, jer je povećanjem broja davalaca u nacionalnom registru, davalac brže dostupan na društvu u celini, jer će se uspostavljanjem jasnog i transparentnog sistema u oblasti ćelija i tkiva povećati poverenje u ovoj oblasti.

Na povećanje broja davalaca u nacionalnom registru je značajno zbog toga što je davalac brže dostupan. Na Upravu za biomedicinu, kao nadležnog organa u oblasti biomedicine, čija je uloga i zadaci jasno definisani ovim zakonom, kao i vršenje nadzora nad sprovođenjem ovog zakona, kao i inspekcijskog nadzora.

Što se tiče Zakona o presađivanju ljudskih organa, transplantacija ljudskih organa i tkiva u terapijske svrhe, praktikuje se već više od pola veka od kada se počelo sa transplantacijom rožnjače i vremenom se razvijala u nezamenljivi medicinski postupak u cilju spasavanja i produženja ljudskog života.

Transplantacija ili presađivanje organa je u celom svetu i kod nas prihvaćena kao uspešan način lečenja bolesnika kod kojih je iz nekog razloga došlo do nepovratnog otkazivanja funkcije za život neophodnog organa.

Međutim, bez obzira na sva dostignuća ovog posebnog medicinskog postupka, transplantaciju još uvek prate brojna sporna pitanja, dileme što je ukazivalo na to da ona nije do kraja definisana pravnim i etičkim normama i upravo zbog toga su se stvorili razlozi za donošenje ovog Predloga zakona o presađivanju ljudskih organa.

Moram da navedem da je oblast transplantacije organa do sada bila uređena Zakonom o transplantaciji organa, od 3. septembra 2009. godine, ali kao što rekoh, u prethodnom periodu, kroz primenu ovog zakona iz 2009. godine, utvrđena je potreba da se poboljšaju i preciziraju uslovi organizacije i delatnost u oblasti presađivanja ljudskih organa u svrhu lečenja, kao i nadzor nad obavljanjem delatnosti u pomenutoj oblasti i na teritoriji Republike Srbije.

Sa problemima u sistemu rada službe transplantacione medicine, danas se suočavaju i mnoge razvijenije zemlje. Novim zakonskim rešenjima predlaže se uvođenje strožih odredbi o nadzoru i kontroli raspodele organa onima koji su medicinski najneophodniji sa ciljem da se podstaknu potencijalni donatori.

Moram da naglasim jednu stvar, a to je da je doniranje organa znak humanosti, solidarnosti i plemenitosti kome jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi transplantacije kako bi se pomoglo teškim bolesnicima. Jako je važno da prvenstveno izgradimo svest o važnosti transplantacije i plemenitosti donorstva, prvo unutar svoje porodice, a onda i životne zajednice. Transplantacija koristi bolesnicima sa teškim oboljenjima vitalnih organa kojima izgledi za život nisu veći od nekoliko nedelja ili meseci.

Ima mnogo onih koji očekuju našu velikodušnost i plemenitost, a svako od nas može se naći u takvom položaju. Još jedna činjenica koju bih posebno istakao je da istraživanja pokazuju da je mnogo veća šansa da budemo primaoci organa nego donori.

Psihoaktivne supstance su supstance koje svojim delovanjem na nervni sistem izazivaju promene u raspoloženju, ponašanju ili mišljenju upravo zbog brojnih neželjenih i štetnih dejstava. Proizvodnja i promet ovih supstanci su ili van zakonite aktivnosti, na primer proizvodnja opijuma, kokaina i slično, ili su strogo kontrolisana od strane države za lekove kao što su amfetamini, morfin i drugo. Stalno moramo da imamo na umu da svaka supstanca može biti lek i otrov. Zato stručnjaci, na osnovu vrlo preciznih metoda utvrđuju šta je lek, koja je to doza koja se može dati pacijentu kome se sme dati.

Narkomaniju danas treba razumeti kao politoksikomaniju, a zavisnike kao politoksikomane, znači osobe koje uzimaju svaku supstancu koja može da izmeni svesno sebe ka sebi i svesnost sebe ka drugima u ukupnom okruženju.

Kada se pomenu psihoaktivne supstance, najčešće se ima na umu i zavisnost od njih. Svakom pacijentu je njegov problem najteži i lekar ima da ima pojedinačni pristup i na osnovu znanja i iskustva da ustanovi da li je kod bolesnika koga leči problem psihološke ili biološke prirode. Drugim rečima, ako je u pitanju zavisnik, da li je to slaba osoba ili je genetika uradila svoje. To određuje i sam medicinski pristup i kako pomoći toj osobi.

Upotreba psihoaktivnih supstanci mora da bude kontrolisana, da ne bi postala patološka. I odmah dolazimo do toga da naša medicinska saznanja iz ove oblasti ujedinjuju sa praksom i mogućnostima i zajedno dovode do najboljeg rešenja za zajednicu i pojedinca, uzimajući potrebe i prava oba.

Politoksikomanija je suština aktuelne narkomanije u subpopulaciji generacija mladih. Pomeraju se donje granice prvog kontakta sa psihoaktivnim supstancama sve do dečijeg uzrasta, 12-te, a danas bogami i do 10-te godine života kao prvog kontakta sa ovim zlom.

Imajući u vidu činjenicu da je od donošenja Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama proteklo osam godina i da se pojavila potreba za drugačijim sistemskim rešenjima u odnosu na osnovni zakon, a koje su proistekle iz potrebe za usklađivanjem sa EU propisima, donošenjem izmena i dopuna ovog zakona obezbediće se pravni okviri za donošenje podzakonskih propisa koji će bliže odrediti način funkcionisanja novih institucija koje se uvode ovim izmenama i dopunama.

Rešenja predložena ovim zakonom uticaće na sve relevantne institucije i ustanove koje su nadležne za psihoaktivne kontrolisane supstance i na nov način će se urediti sistem za praćenje situacije o psihoaktivnim supstancama.

Nema podele na lakše i teške droge. Brojne zabune su unete i u stručnu javnost, kao što je medicinska, i profesije kao što su socijalni radnici, pedagozi, defektolozi, psiholozi itd. Jeste ta podela na lake i teške. Stručna i naučna rasprava na ovu temu je izlišna. Ako je jedna supstanca psihoaktivna i nazvana drogom, ona je droga. Ona se može zloupotrebiti, bilo da je to heroin, kokain ili marihuana ili bilo koja od sintetskih droga. To je upravo ona diskusija koju je vodio gospodin Rističević sa Pavlovićem.

Na kraju, slobodno mogu da kažem da će se pozitivni efekti odraziti na sve subjekte koji se bave pitanjima smanjenja potražnje i ponude psihoaktivnih supstanci. Pozitivni efekti će se pre svega odraziti na unapređenje programa za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju zavisnika, smanjiće se štetni efekti i povećanje zloupotrebe novih psihoaktivnih supstanci. Uspostavljanjem centra za monitoring droge obezbediće se sagledavanje situacije u oblasti ponude i potražnje psihoaktivnih supstanci.

Srpska napredna stranka će zakone podržati, a i ja sa njima. Hvala najlepše.

Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas razmatramo u ovoj skupštinskoj debati tri zakona vezana za zdravstvo. Samo bih hteo da podsetim kolege narodne poslanike da smo mi u ovom sazivu do sada, možda ću da pogrešim za jedan zakon, oko sedam zakona izdiskutovali i doneli. Kad dodam ova tri, to je već 10 zakona iz oblasti zdravstva koji čine set zdravstvenih zakona.

Zašto ovo pominjem i sabiram? Zato što mi ovde ocenjujemo i analiziramo donete zakone, ali kao poslanici trebamo i na odgovarajući način da procenimo kako radi neko ministarstvo. Bez ikakve skromnosti prema ministru i ministarstvu, za mene je to značajan efekat, 10 zakona, počev od vantelesne oplodnje, DNK registru, dokumentaciji i ova tri, u zakonodavnom smislu, ne pominjem one rutinske, svakodnevne stvari koje obavlja ministar i ministarstvo, mislim da su pokazali izuzetnu posvećenost, rad i trud i mislim da je red pohvaliti rad ministarstva, na čelu sa ministrom Lončarom.

Jer, ako uzmemo pauze u izbornoj kampanji, da pomenem i to, pa to podeljeno na 15-16 meseci rada, deset zakona je veoma posvećen rad i trud. Pri tome, zakoni su krajnje doktrinarno medicinski urađeni i stručno, tako da to pokazuje jednu posvećenost i aktivan rad Ministarstva zdravlja za uređenje oblasti zdravlja na dobrobit naših građana.

Sada sam se u analizi zakona u trenutku setio komentara jedne opozicione poslanice. Mi smo i na odboru rekli da su ovi zdravstveni zakoni strogo apolitični. Bave se strukom, bave se organizacionim pitanjima struke, nauke i unapređuju ovu oblast na koju se odnose, a to su transplantacije ćelija i tkiva, kao i psihoaktivne supstance i uopšte na Odboru za zdravlje nije bilo bilo kakve političke konotacije ili nečeg drugog. Bili smo jednoglasni, jer je ovo doktrinarno, stručno, razrešeno po najsavremenijim dostignućima medicinske nauke i medicinske doktrine.

Od celog zakona, jedna poslanica komentariše kako ovaj zakon daje koncentraciju moći u ruke ministru koji je zadužen za sve i svašta, moć u ruke ministru za transplantaciju ćelija i tkiva. To meni tako malo, da ne upotrebim izraz, smešno deluje i navodi, obrasci, uništenje… Pa, ko će to da uradi? Sve te zahteve, obrasce, podnošenja bilo kakvih odobrenja ili bilo čega, logično je da to treba da potpiše ministar i donošenje podzakonskih akata. Tu nema sada koncentracije moći u jednoj stručno-doktrinarno-rutinskom radu.

Drugi komentar je mogućnost za koruptivno delovanje što se pita Ministarstvo da se postavi direktor Uprave za biomedicinu. Koruptivno delovanje, to je i ministar delom otvorio. Ovo su tako timski rašireni poslovi gde je u svaki transplantacioni proces ćelija ili tkiva uključeno desetine ljudi, stručnjaka, doktora medicine, biologa. Tako da, kroz čitanje zakona i kroz samu stručno-metodološku organizaciju ovog posla stvarno nema teoretske mogućnosti za neko koruptivno delovanje. Morao sam da prokomentarišem da su neke više zlonamerne, čak marginalne stvari, ovo je blaga reč, ovo je više zlonamerno i traženje, što bi rekao naš narod, dlake u jajetu.

Što se tiče ovih zakona, komentarisao bih Zakon o transplantaciji ćelija i tkiva. Dosta je mojih kolega sve reklo, da se ne bih u neke detalje upuštao. Po mom mišljenju, ovaj nov zakon razrešava i donosi neke novine. Jedna od novina je zato što je jasno definisan Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze koji omogućava nalaženje tih nesrodnih davalaca i samim tim obezbeđivanje ćelija za presađivanje. Definisan je zakonom i registar kao organizaciona celina, kao i poslovi i obaveze registra u skladu sa najvišim standardima, što omogućava razvoj i unapređenje rada sa nacionalnim davaocima.

Želim da pomenem da je Republički registar davalaca matičnih ćelija, hematopoeza, organizaciona jedinica Instituta za transfuziju, to je definisano u članu 17. Institutu za transfuziju krvi Srbije i tu su jasno i precizno navedeni svi poslovi koje obavlja. Radi gledalaca treba reći da i ovim zakonom od 2005. godine taj Registar je formiran 2005. godine u Institutu za transfuziju krvi, u saradnji sa Ministarstvom, a od 2012. godine je postao i deo svetskog registra koji objedinjuje podatke o davaocima iz preko 100 nacionalnih registara. Međutim, pošto to u ovom zakonu, odnosno u prethodnom zakonu nije bio prepoznat, ovim novim zakonom se tačno definiše i preciziraju svi poslovi koji spadaju u njegovu nadležnost, tako da je to jedna novina.

Treća stvar kao novina je što se na precizan i jasan način definiše koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz oblasti ćelija i tkiva, kao i koje mogu biti banke ljudskih ćelija i tkiva i uslovi koje moraju da ispune da dobiju dozvolu.

Treba pomenuti opet radi gledalaca, da trenutno u našoj Republici Srbiji transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze obavlja pet zdravstvenih ustanova. Ja ću ih pročitati zbog gledalaca, jer su to državne ustanove – Institut za majku i dete Beograd, Dr Vukan Čupić, VMA, Klinički centara Srbije, Klinički centar Vojvodine, Institut za onkologiju Vojvodine, a dok transplantaciju tkiva obavlja pet zdravstvenih ustanova i to – dve u državnoj svojini Klinika za oftamologiju, Institut za ortopedijsko hiruške bolesti Banjica. Ove tri privatne bolnice neću da čitam, smatram da ne treba da ih reklamiram.

Znači, četvrta stvar je novo propisano je donošenje programa za presađivanje organa u koji su uključene i ljudske ćelije koja će biti jedinstvena na celoj teritoriji Republike Srbije i koji će precizirati jasne procedure i postupke u vezi organizacije.

Peta stvar, značajna, je pojednostavljivanje postupka davanja pristanka za primenu ljudskih tkiva izbegavajući nepotrebne finansijske i druge troškove vođenja registra.

Sedma novina, po meni je jasno zakonski precizirana uloga i zadaci Uprave za biomedicinu koje kompetentno telu u oblasti biomedicine na nivou celokupne države i članovima od 45 do 50 propisano je postojanje organizacione jedinice iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva u Upravi za biomedicinu, da budemo precizni, znači, kao organizacione jedinice Uprave za biomedicinu i u suštini ona obavlja poslove državne uprave i nadzora nad sprovođenjem ovog zakona, kao i podzakonskih akata. Uprava za biomedicinu ima ulogu i nadzornog i inspekcijskog nadzora nad radom zdravstvenih ustanova koje se bavi poslom transplantacije, tako da je osnovna stvar ono što je rekao i kolega Laketić, baš vezano za ovo, zbog toga što se daje veliki značaj ulozi ove Uprave za biomedicinu, da je sigurno potrebno kadrovski ojačati, jer i u zakonu se predviđa da to budu iskusni stručnjaci koji su bar dve godine u oblasti o kome vode nadzor, tako da je tu potrebno sigurno vreme za odgovarajuću edukaciju koju mi imamo u ovim već pomenutim ustanovama koje se bave transplantacijom, jer to nije počelo juče, već imamo i tradiciju transplantacije organa od pola veka i više.

Osma stvar je ono, da pomenemo, a to je usklađivanje termina i gde su bile reakcije zato što mi pojedine termine smo morali da harmonizujemo, naše domaće pravo sa pravom EU, a to je logično i pravni i medicinski izrazi, to su osetljive teme, potrebno je i ta što mi kažemo harmonizacija termina pošto smo u prestupnim pregovorima za EU.

Na kraju ono što je veoma bitno i što sam na Odboru komentarisao da se ovim zakonom u stvari stvaraju uslovi za promociju davalaštva i podizanje svesti građana. To Ministarstvo sigurno treba odgovarajućim programima, što je i predviđeno zakonom, a zabranjeno je reklamiranje da se predvide odgovarajući programi informisanja naših ljudi. Postavljeno je i pitanje na Odboru, ali zbog drugih poslanika, zaboravio sam kojeg poslanika, kakav stav ima katolička i pravoslavna crkva prema davanju tkiva i organa kod presađivanja. To nam je vršilac dužnosti direktora odgovorno rekla da je i katolička i pravoslavna crkva apsolutno imaju i zakon i davalaštvo ima saglasnost. Znači, taj deo je zbog osetljivosti i jedne i druge religije jasan, ali je potrebno sada malo više edukovati naše obične ljude, građane, da budu davaoci, mada i jesu i da shvate da to znači nečiji život, produženje života i da su ovi zakoni stvarno duboko humani i kao i svi zakoni koji se donose u medicini. U medicini su svi zakoni duboko humani, posvećeni bolesnom čoveku, na produžetak života i izlečenje.

Naravno, u danu za glasanje podržaću i ja kao i moje kolege iz SNS sve ove zakone. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, nekoliko puta smo već ovde razgovarali, bio sam u jednom trenutku zabrinut, pošto kako god dođe neki predlog zakona, moram da ga pohvalim, ili da bar kažem, ne mogu da budem protiv, već sam se zabrinuo za svoju opozicionu reputaciju. Naravno, šalim se, drago mi je kada Vlada dođe ili bilo koji ministar, ministarstvo sa dobrim predlozima zakona, potpuno nebitno da li se to tiče života građana, potpuno nebitno ko stoji ili sedi sa koje strane ove sale.

Ovog puta, vidim svoje kolege, manje više iz struke i lekari hvale i pozdravljaju vaše zakone, ja imam naravno primedbe i to suštinske primedbe oko kojih puta neću moći, a naravno to nije ni bitno, vladajuća većina je dovoljno brojna da može da izglasa, ali sam hteo sa vama da još jednom evo da prodiskutujemo neke dileme u vezi sa tom ključnom stvari. Imam malo vremena, a inače nije ostalo mnogo za ovu raspravu, tako da sad postoje te neke finese, to se kroz amandmane i kad bude rasprava o detaljima, odnosno u pojedinostima, onda se o tome može nešto popričati. Ali, generalno, jasno je vama otprilike šta će biti i šta je moja ključna dilema, primedba i razlog zbog kojeg ne mogu da podržim, barem ova dva zakona, to su stavovi, odnosno ovaj član, ovi članovi koji se tiču podrazumevane saglasnosti. Dakle, ta podrazumevana saglasnost za donorstvo organa, to je nešto što prosto meni, nezavisno od toga da li smo vlast ili opozicija smeta.

Takođe, razumem humane i moralne razloge koji su motivisali, znači ne polazim od teorije zavere, nije u pitanju neka nužna zavera, neka pljačka organa ili ne znam namera da se pretvori Srbija u neku farmu organa za bogati svet, mada ima i takvih ili će biti takvih interpretacija. Dopuštam i verujem, kažem u dobre namere predlagača. Rekao bih, da za srpsko društvo u ovom trenutku je preradikalno, pre rano ići sa takvom merom. Biću vrlo konkretan, na snazi je ovaj zakon, važeći koji govori, odnosno koji računa na eksplicitnu saglasnost za davanje organa. To je i povremeno gledamo te akcije, te kampanje u prilog tome. Očito to nije bila previše uspešna akcija i mislim da i vi kao Ministarstvo previše zadovoljni efektima tih akcija, ne biste išli na tu meru podrazumevane saglasnosti.

Građani moraju da znaju, ako im to nije dovoljno jasno, nekada mi ovde previše komplikujemo, prosto, svako, dakle, čim se rodite, odnosno tokom života, morate eksplicitno da kažete da nećete da budete donor, odnosno da se ne slažete da se vaši organi koriste nakon vaše smrti.

Ako se o tome eksplicitno ne izjasnite, podrazumeva se, to je ta podrazumevana saglasnost, podrazumeva se da će oni biti korišćeni, osim ako se i članovi vaše porodice, opet, direktno i eksplicitno ne izjasne protiv.

Meni to zvuči malo radikalno, zvuči malo orvelovski. Bez obzira što vi možete navesti primere iz sveta, to jeste trend i siguran sam da toga ima, meni to malo deluje kao neke slike iz ovih anti utopija ili iz nekih filmova koje povremeno gledamo, koji, naravno, dramatično, apokaliptično predstavljaju te stvari.

Hajde da budemo malo manje ambiciozni, ne moramo biti uvek veći katolici od pape ili veći evropejci od Evrope. Nije svuda u Evropi, ni u EU još ovaj zakon ili ovakvi zakoni nisu mere zaživele.

Mislim da bi bilo mnogo umesnije da se pojača kampanja u prilog dobrovoljnom donorstvu. Dakle, mi smo videli, ova vlast ima dovoljno kapaciteta da vodi uspešne kampanje, da ubedi građane u mnogo toga, pre svega da je uspešna i efikasna i da im daju glas, pa hajde onda deo te energije iz sredstava koje se ulažu u kampanje u podršku vlastima, dajte da se uloži, recimo, u ovo.

Nemam ništa protiv, dakle, ne protivim se iz nekih religijskih ili ne znam kakvih nekih paralelnih razloga, ali prosto mislim da mi kao društvo u ovom trenutku nismo još dovoljno stasali za takvu meru koja suviše deluje dramatično, suviše deluje radikalno, u zemlji gde se diže, budimo realni, drama i bune se korisnici, građani, zbog onih sitnih slova u ugovorima koje potpisujemo za mobilnu telefoniju ili nešto ne mnogo važno, pa kažemo - a ono sitnim slovima, to niko ne čita.

Nikakvih sitnih slova ovde nema, automatski svi postaju donori, odnosno ako se eksplicitno tome ne suprotstavimo ili ne izjasnimo protiv toga, stavljamo na raspolaganje svoje organe.

Mislim da bi vlast, opozicija, profesionalna udruženja, poslanici mogli da daju svoj doprinos. Mogli bi da daju svoj doprinos u smislu da se ta mera promoviše, ali ne i u ovom smislu, ne na ovaj imperativni način, koji će, čini mi se, više problema stvoriti, na kraju krajeva, vlasti.

Ja ne gledam to tako da li će od toga imati koristi vlast ili opozicija. Mislim da neće dobro odjeknuti, bez obzira na to što se slažem da nam treba više davalaca. Treba nam više donora, treba nam više organa da bi bilo spašeno više života, ali hajde akciju neku koja će to onda promovisati, a ne na ovaj način.

Meni je polako isteklo ovih mojih šest minuta. Neću se baviti drugim stvarima. Sad bih vam preporučio da umesto izmena i dopuna, razmislite možda o kompletnom novom zakonu, ovo o psihoaktivnim supstancama, s obzirom na dramatičnost problema narkomanije. Mislim da bi bio potreban novi zakon, a ne samo izmene i dopune. Hvala vam.

Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Branislav Rančić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedniče Skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre gospodine Lončar, poštovani profesore Vekiću, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, kao što znamo, pred nama su zakoni iz miljea zdravstva i ja ću govoriti samo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.

S obzirom da sam neuropsihijatar, a po vokaciji sam više psihijatar, sebi ću dozvoliti tu mogućnost da govorim o ovom zakonu, dok ću druge zakone samo možda pomenuti i ostaviti ostalo vreme da i druge kolege kažu nešto o ovom setu zakona.

U drevnim civilizacijama ljudi su koristili prirodne droge iz svoje okoline najčešće u magijskim i religijskim obredima. U drugoj polovini XX veka došlo je do ekspanzije zloupotrebe droge, kao i do dramatičnog porasta broja osoba koji su zavisnici od različitih droga, bilo da su one prirodnog ili sintetskog porekla.

Sve više se koriste sintetizovane droge, i to moram da podvučem, čije je dejstvo jače, a time i opasnije od dejstva prirodnih droga, ali da bih govorili o nekom zakonu, prvo moramo da definišemo šta su to psihoaktivne supstance, a to su supstance koje svojim delovanjem na nervni sistem izazivaju promene u raspoloženju, ponašanju ili mišljenju. Znači, menjaju jednu ili više psihičkih funkcija i nakon ponovljene upotrebe može dovesti do psihičke ili fizičke zavisnosti.

Zavisnost od psihoaktivnih supstanci podrazumeva postojanje bar tri od navedenih simptoma – žudnja za uzimanjem supstance, fizički apstinencijalni sindrom kada se upotreba prekine i, treće, tolerancija na dejstvo ranije efikasnih doza supstance.

Tu je vrlo bitno pomenuti koji su faktori rizika. Faktori rizika se odnose na ličnost, na sredinu i na samo dejstvo droge. Ja ću se ovde zadržati i potenciraću sociološku teoriju, jer sociološke teorije smatraju da uticaj sredine na formiranje ličnosti i pojavu bolesti zavisnosti nije zanemarljivo.

Ne treba zaboraviti koliko su neka društva i kulture tolerantne prema uzimanju alkohola, pa čak i prema uzimanju droge. Sve ovo u mnogome doprinosi da kod nekoga kod koga već postoji eventualna genetska predispozicija za lakše razvijanje zavisnosti od neke psihoaktivne supstance dođe do pojave bolesti zavisnosti.

Što se tiče podele psihoaktivnih supstanci, proizvodnja i korišćenje psihoaktivnih supstanci mogu biti društveno dozvoljeni, ali i ilegalni i zakonom sankcionisani.

Po toj osnovi, psihoaktivne supstance se dele na medikamente, gde spadaju analgetici, sedativi i slično, alkohol, kafa i duvan, čija je upotreba raširena u društvu i dozvoljena, tzv. socijabilne droge i, treće, droge čije je korišćenje nezakonito i društveno neprihvatljivo.

Druga podela o kojoj sam govorio, replicirajući kolegi, samo da ponovim, ne bih se ponavljao, je na depresore, psihostimulanse i halucinogene, gde spada LSD, ali ću se zadržati na psihostimulansima, s obzirom da mu nisam do kraja odgovorio, gde spada kokain, amfetamin, ekstazi, krek, kanabis ili indijska konplja, znači, hašiš i marihuana.

Pušenje marihuane često je praćeno doživljajima koji nalikuju šizofreniji, što znači da imate prolazne halucinacije, paranoidne ideje, osećaj usporenog protoka vremena, depersonalizacija i distorzija realnosti.

Na osnovu rezultata nacionalnog istraživanja o stilovima života stanovništva Srbije iz 2014. godine, korišćenje psihoaktivnih supstanci, igara na sreću, upotreba ilegalnih droga zabeleženo je kod 8% ukupne populacije starosti od 18 do 64 godine i to 10,8% kod muškaraca, odnosno 5,2% kod žena.

Najčešće korišćena ilegalna droga među odraslima je kanabis, čija je upotreba bar jednom u toku života zabeležena kod 7,7% ispitanika uzrasta od 18 do 64 godine. Zato je cilj izmene i dopune ovog zakona prvenstveno unapređenje sistema za rano upozoravanje o novim psihoaktivnim suspstancima, što je definisano u članu 1. kako bi se nove psihoaktivne supstance obuhvatile definicijom droge i o stavljanju van snage odluke Saveta kako bi se uveo pojam nove psihoaktivne supstance i obezbedio zakonski okvir za odstupanje i preduzimanje mera u vezi sa pojavom novih psihoaktivnih supstanci.

Jedna novina ovog zakona je to što se propisuje uspostavljanje sastava komisije od predstavnika svih nadležnih institucija i ustanova koje se bave psihoaktivnim supstancama, kao i uspostavljanja Centra za monitoring droga, zavisnosti od droga pri sektoru za lekove i medicinska sredstva.

Centar za monitoring droga će na osnovu analize prikupljenih podataka na pravi način sagledati potrebe koje se odnose na unapređenje programa za smanjenje potražnje droga, znači prevencija, lečenje i rehabilitacija i ponude droga. U skladu sa tim, Centar za monitoring droga i zavisnosti od droga će predložiti mere i aktivnosti za unapređenje preventivnih programa.

Podvlačim i izmenu člana 20. koga sada zamenjuje član 5. radi preciznijeg definisanja delokruga rada referentne laboratorije i obaveze da se učestvuje u sistemu ranog upoznavanja o novim psihoaktivnim supstancama.

U prepodnevnoj diskusiji kolega je govorio o tome da ulje kanabisa može da leči vrlo teške bolesti kao što je spinalna mišićna atrofija, kao što je multiplasskleroza. Ja moram da kažem sledeće, spinalna mišićna atrofija ili Debni Hofmanova bolest, kao i njen tip tri Kugelberg Vilenderova bolest su slabost mišića i atrofija mišića zbog iščezavanja motornih ćelija prednjih rogova kičmene moždine.

Multiplasskleroza je nešto drugo. To je jedno demiliozaciono obolenje, ali vi u osnovi imate fenotipsku sličnu strukturu. Znači, vi kada pogledate pacijenta imate atrofiju mišića, spazam i teško kretanje. Uljem kanabisa se ta bolest ne leči. Ali oni ne žele da kažu jednu vrlo bitnu činjenicu, a ja ću je reći, i pohvaliću Ministarstvo za zdravlje i Republički fond i njihovog predsednika Marijana Rističevića da je sada nabavljen lek koji se zove spinraza, koja leči spinalnu mišićnu atrofiju. To je gospodo poslanici trenutno najskuplji lek na svetu. Terapija po jednom pacijentu godišnje košta 540.000 evra, da li ste čuli, 540.000 evra, i primiće je 17 dece o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Kada ta deca prime na vreme ovaj lek, bolest je izlečiva. Samo toliko da se zna.

Na kraju još nešto da kažem što se tiče donorstva. Kolega Milisavljević je svetao primer narodnih poslanika preko puta, koji je donirao svoje organe, ali ja moram da kažem sledeće. U prošlom sazivu članovi SNS, njih oko 150, među njima i ja smo svi donirali organe i ne mašemo trenutno knjižicama, ali da se zna da smo mi u prošlom sazivu članovi SNS, još jedanput podvlačim, nas 150 doniralo organe. Hvala na pažnji.

Hvala.
Dubravko Bojić.