Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, u okviru svog raspoloživog vremena ja ću govoriti o ova prva dva zakona iz oblasti zdravstva.

Zdravstvo kao najosetljivija oblast društvenih delatnosti je decenijama bilo na margini, odnosno na samoj margini odnosa države prema ovoj profesiji, pa je donošenje ovih zakona dobar primer da se ta praksa promeni u pozitivnom pravcu, mada sa dosta zakašnjenja, jer je izgubljeno dosta dragocenog vremena.

LJudski život i zdravlje su neprikosnoveno pravo svakog pojedinca, ali država kao da ne prepoznaje činjenicu da je zdravo društvo i samo zdravo društvo zalog za opšti napredak. Znači, zdravlje je najveća vrednost i privilegija svih nas.

Ali kakvo je stanje u našem zdravstvu? Male plate, nemogućnost zaposlenja, slaba opremljenost, nemogućnost rešavanja stambenog problema, pa se zato ova profesija nalazi na vrhu liste onih koji žele da napuste zemlju, a naši zdravstveni radnici su rado prihvaćeni u inostranstvu kao dobri stručnjaci i radnici, pa se država ne bi trebala lako da ih se odrekne. Ali, zdravstvo kao struka ima neke svoje subjektivne probleme i poteškoće, što na žalost osećaju i sami pacijenti.

U pitanju je jako izražena sujeta, surevnjivost, animozitet, karijerno otimanje i slične stvari. Mislim da ima dosta vas u ovoj sali ko je iskusio, ili zna nekoga ko je na svojoj koži osetio neku od ovih lekarskih mana, da je imao neprijatnost izbora lekara, dobijanja uputa, na upućivanje preko veze, na omalovažavanje kolega iz zdravstvenih institucija do preusmeravanja pacijenata sa državne na privatne, najčešće svoje klinike.

Neretko se dešava da pacijent koji traži savet za svoju bolest prvo bude pitan kod koga si bio, ko te lečio, da mu lekar kaže idi od koga si došao, do toga da pacijent dobije od dva lekara vrlo različite dijagnoze i preporuke za lečenje, pa je pacijent takvim odnosom prosto zbunjen. Dobro znamo koliko je čovek narušenog zdravlja ranjiv i preosetljiv.

Većina pacijenata juri lekare na glasu ili zdravstvene ustanove od ugleda, umesto da koristi vreme za lečenje. Ovakav pristup dovodi do gužvi i tamo gde ne bi trebalo da ih bude.

Dame i gospodo, dobro je što su ovi medicinski zakoni na dnevnom redu. U zdravstvu i obrazovanju ne treba da jurimo Evropu, treba da idemo uporedo sa njom.

Zakon o presađivanju ljudskih organa i Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima su kompatibilni. Umesto kaskanja moramo ići događajima u susret, jer su životi ljudi u pitanju. Vrlo je nezavidna ljudska situacija kada je čovek životno ugrožen, a uz to zavisi od nečije dobre volje ili slučajnosti, povoljne slučajnosti.

U pogledu broja članova ova dva zakona su skoro identična, po 58, odnosno 59 članova. Struktura je takođe identična, čak je i organizacija vezana za istu upravu u okviru Ministarstva zdravlja. Prvi zakoni na ovu temu doneti su polovinom minule decenije. Priznajem da ovo nije samo srpska tema, više je evropska, ali je nužna, neophodna i opravdana. Vlada po običaju kasni sa ovom zakonskom inovacijom, sa doterivanjem. Na ovom planu iskustva nisu prevelika. Kod nas se uspešno rade transplantacije organa, ali i transplantacije matičnih ćelija. Mora se povećati broj transplantacionih centara za organe, videli smo da ih ima pet, kao i broj transplantacionih zdravstvenih ustanova za matične ćelije.

Oba ova zakona uređuju pitanja vezana za presađivanje ljudskih organa, odnosno transplantaciju ljudskih ćelija i tkiva. Ispunjeni su zahtevi zakonskog normiranja, precizirano je normiranje, dobijanje, testiranje, obrada, očuvanje, skladištenje, distribucija i primena ljudskih ćelija i tkiva od živog ili umrlog lica. Jasno je definisana i ustanova koja će biti banka ljudskih tkiva. Ovo su oblasti u kojima je zaista neophodno da postoji republički registar i republički program za presađivanje organa. Oba ova zakona, tj. još uvek zakonska predloga treba da ispunjavaju uslov da propisuju pojednostavljenu proceduru. Ovo je tako važna tematika da ništa ne sme da se prepusti slučaju ili improvizaciji.

Doduše, lakše je urediti organizacioni sistem za darivanje, testiranje i presađivanje ljudskih organa i uzimanje ljudskih ćelija i tkiva od živog davaoca i sa umrlog lica. Stvari su mnogo složenije kada su u fokusu primalac i davalac ljudskih tkiva, organa. Traže se garancije zdravstvenih ustanova, saglasnosti rodbine i drugih. To je mnogo teže obezbediti od propisivanja međusobne saradnje zdravstvenih ustanova uključenih u procese presađivanja i uzimanja i primene ljudskih ćelija i tkiva.

Šta je mana u celoj ovoj priči, i to velika mana i ne samo mana nego zazor, strepnja? Ova oblast za građane, pa i za pojedine zdravstvene radnike, je stvar potrebe, za druge nužnost, za treće neophodan medicinski standard, a ima i onih koji sve ovo vide kao novotariju, odnosno novu evropsku modu. Može se presađivati samo ono kad se ima šta, organ ili tkivo. Nisu tu dovoljna samo sredstva za promociju. Svest se vrlo i teško menja, menjaju se ukusi, standardi, moda, stilovi, ali preoblikovanje svesti i navike ljudske se menjaju veoma sporo.

Mislim da bi na planu promocije bilo posla i za Ministarstvo obrazovanja. Uvažene kolege, ključna reč za ove zakone je donor, davalac. U našoj svesti i zdravstvenoj kulturi nije dovoljno prisutan značaj ovog fenomena. Solidarnost ljudska i altruizam se mora izgrađivati na delu kroz osećaj za tuđu muku, ali način života uslovljava i način mišljenja, pa prema tome i ponašanja. Citirao bih Alfreda Nobela, neko ga je ovde parafrazirao, da niko ne može izmeriti težinu tuđeg tereta, što u suštini znači da smo u svojoj ekonomski teškoj situaciji povučeni, gubimo osećaj za pripadnost, za zajednicu, da je svakome svoja muka najveća. Treba razvijati svest da niste sami na zemlji, da je delite sa nekim, da delite sebe, da dajete sebe ili deo sebe nekom drugom.

Srpska radikalna stranka smatra da sa edukacijom i kultivisanjem treba početi mnogo rano, još u porodici, u školi, na časovima zdravstvenog vaspitanja. Ne mogu samo rođaci biti davaoci, mada će to biti oni po prirodi stvari. Osnova se mora znatno proširiti i trajno biti u fokusu. Balans našeg zdravstva su liste čekanja.

Ko ima pravo na život, onaj na sedmom mestu ili onaj na 232? Kakva su njihova očekivanja? Nisu u pitanju redovi za fudbalske utakmice ili avionske karte, nego redovi za srčane zaliske, bubrege, srce, jetru, koštanu srž i slično. Svi, apsolutno svi imaju pravo na lečenje. U toj surovoj borbi za život ljudi su prinuđeni da rade mnoge stvari koje inače ne bi da se ne nalaze u takvoj zdravstvenoj situaciji. Nažalost, nije neobično da se pojave i takvi oglasi gde se prodaju ljudski organi.

U moru osetljivih stvari nalazi se obaveza Vlade i ministarstva da odredi relevantne ustanove koje svojim visokim standardima zaslužuju i mogu da obavljaju transplantacione programe. Kriterijumi moraju biti stručnost i opremljenost, a ne voluntarizam, poznanstvo ili sujeta. Videli smo da se transplantacija jetre obavlja u pet kliničkih centara, jetre u tri, a transplantacija srca samo u KCS. Hvala, za sad toliko.

Hvala, profesore Bojiću.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Nije prisutan.
Reč ima koleginica Jelena Žarić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani predstavnici VSS, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama predlozi zakona od strane Vlade Republike Srbije za koje je resorno nadležno Ministarstvo zdravlja, a na koje ću se ja osvrnuti u raspravi u pojedinostima. Danas ću određeno vreme izdvojiti za predloge VSS i zbog čega su važni kvalitetni kadrovi koji se predlažu za vršenje sudijske funkcije.

Predlaganjem stručnih i iskusnih kadrova za sudije obezbeđuje se efikasan pravosudni sistem, sigurnost građana i dobar poslovni ambijent. Oni moraju biti spremni da na brz i kvalitetan način rešavaju sporove i moraju biti spremni da se uhvate u koštac sa kriminalom i korupcijom.

Ako se vratimo čak na 2003. godinu, setićemo se kako su izvršna, zakonodavna i sudska vlast bile u međusobnom sukobu iz razloga što su tadašnji političari želeli da stave pravosudni sistem pod svoju kontrolu. Setićemo se vremena kada je funkcija v.d. predsednika Srbije zloupotrebljena i kada je vanredno stanje bilo oružje za vršenje pritisaka na sudije Vrhovnog suda da podnose ostavke, za smenjivanje čelnika u pravosuđu koji su se protivili nelegitimnoj reformi pravosuđa.

Želim da napravim paralelu i da ukažem na greške i zloupotrebe, na političke uticaje, ucene i manipulacije, kao tada osnovno sredstvo za izbor sudija. Ukazala bih i na to da je za vreme prethodnog demokratskog režima izbor sudija i pravosuđe uopšte toliko bilo loše da je Venecijanska komisija reformu pravosuđa ocenila kao urušavanje sistema pravosuđa u Srbiji. U tom periodu sudije su birane na zatvorenim sednicama, otpuštane na zatvorenim sednicama bez obrazloženja. Na sednicama tada vladajuće stranke pravljeni su spiskovi novih sudija i onih koji će napredovati.

Srbija više nije u situaciji da sebi dozvoli taj luksuz, da snosi troškove zbog neodgovornog i nestručnog postupanja sudija. Došao je kraj periodu u kome su sudije odlučivale pod pritiskom političkih uticaja, periodu u kome se neprofesionalno i naručeno presuđivalo, a posledice snosili građani ni krivi ni dužni. Za vreme prethodne vlasti, podsetiću, imali smo i advokata iz Niša koji je na nezakonit način izabran za člana VSS. To nam je ukazivalo i na to kakvi su bili njihovi predlozi. Sada VSS radi u skladu sa zakonom i u granicama svojih ovlašćenja.

Danas imamo delotvornije pravosuđe, sudije koje znaju šta znači reč odgovornost. Građanima je pravda dostupna i poštuje se princip ravnopravnog tretmana na sudu. Danas se radi na jačanju vladavine prava i pravne sigurnosti, vraća se poverenje građana u pravosudni sistem koji uživa ugled koji zaslužuje.

Prema tome, smatram da su predlozi VSS svakako kvalitetni. Takođe, smatram da su predlozi Ministarstva zdravlja o kojima je danas dosta mojih kolega govorilo, takođe, kvalitetni i u danu za glasanje, kao i ostale moje kolege iz poslaničke grupe SNS, ću ih podržati. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice.
Reč ima narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, objedinjavanjem tačaka koje su danas na dnevnom redu i koje nikako nisu srodne, koje nemaju ništa zajedničko, vladajuća većina uskraćuje nama poslanicima opozicije da argumentovano raspravljamo o bitnim i veoma osetljivim temama koje su danas na dnevnom redu. To se prvenstveno odnosi na ove predloge zakona iz oblasti zdravstva, odnosno na Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa o kom u raspravi u pojedinostima nećemo moći da kažemo ni jednu jedinu reč, iako se radi o temi o kojoj mora da se govori otvoreno.

Ovaj predlog zakona je sa punim pravom izazvao lavinu negativnih komentara i lavinu negativnih reakcija. Dosadašnji Zakon o transplantaciji ljudskih organa bio je zasnovan na tzv. tvrdoj saglasnosti o donorstvu i donor je u tom slučaju mogao da povuče svoju saglasnost. Znači, svaki građanin je sam donosio odluku na koju ima pravo da li će svoje organe donirati ili ne.

Međutim, ovim novim Predlogom zakona o presađivanju ljudskih organa koji ste nam spremili potpuno je suprotan i donori organa bićemo svi bez naše odluke. Sada se umesto tzv. tvrde saglasnosti uvodi tzv. pretpostavljena saglasnost kojom svaki građanin postaje potencijalni davalac organa, ukoliko se tome izričito ne usprotivi tokom života.

Znači, neko pretpostavlja da hoćemo da dajemo, odnosno da doniramo svoje organe, i to u poslednjim trenucima života, kada nismo u stanju da kažemo da li je ta pretpostavka takva, ili ne. Znači, organi će se u tom slučaju uzimati po potrebi, umesto da, kao što je do sada bilo, po Zakonu o transplantaciji, svako ko želi da bude donor, da svoju saglasnost. Po ovom novom zakonu je potpuno suprotno, svi smo donori dok ne otkažemo svoju saglasnost.

Opravdanje za uvođenje pretpostavljene saglasnosti nalazite u malom broju organa za presađivanje i kažete da će se na ovaj način ovim novim zakonom povećati broj organa za presađivanje, jer je tako i u drugim zemljama koje funkcionišu po ovom modelu. Međutim, u državama koje imaju model pretpostavljene saglasnosti nije se povećao broj organa za presađivanje, npr. Španija, zatim Švedska koja i dalje ima veoma nisku stopu doniranih organa, a u nekim državama pretpostavljena saglasnost je dala potpuno negativne efekte, odnosno izazvala je potpuno suprotan efekat. Znači, smanjenje broja organa za presađivanje.

Još jedan negativan efekat uvođenja pretpostavljene saglasnosti koji može da nanese veliku štetu jeste odnos pacijent-doktor, odnosno poverenje između doktora i pacijenta.

U Srbiji vlada veliko nepoverenje u ceo zdravstveni sistem i u ministra Lončara, koji se vezuje za brojne afere, od nameštanja tendera za nabavku opreme KBC Niš, do njegove povezanosti sa mafijom. Zar mislite da sa ovakvom reputacijom ministra zdravlja, popularnije zvanog doktor smrt, možete da ubedite građane Srbije, da Srbija neće postati tržište ljudskim organima?

Zatim, još jedna sporna odredba u okviru ovog Predloga zakona jeste uzimanje ljudskih organa sa umrlog maloletnog lica, koje je za života bilo bez roditeljskog staranja. U tom slučaju propisano je da odluku donosi etički odbor ustanove. Svako maloletno lice koje je bilo bez roditeljskog staranja mora da ima svog zakonskog zastupnika, jer je to tako po Porodičnom zakonu, kojeg bi u ovom slučaju trebalo uključiti da zajedno sa etičkim odborom, donese odluku o doniranju organa i na taj način bi se sprečile bilo kakve zloupotrebe. Takođe, zakonskog zastupnika treba uključiti i kada su u pitanju lica kojima je delimično, ili potpuno oduzeta poslovna sposobnost.

Zatim, kada je u pitanju razmena ljudskih organa kažete da se saradnja sa evropskim organizacijama za razmenu organa sprovodi u skladu sa odredbama međunarodnih ugovora koje je potvrdila Republika Srbija, ali ste izbacili princip reciprociteta u okviru razmene organa.

Zatim, kada je u pitanju saradnja sa evropskim organizacijama podsetila bih na izjavu ministra Lončara iz januara prošle godine kada je izjavio da je Srbija primljena u Evrotransplant jednoglasno, i da je to veliki uspeh za Srbiju i srpsko zdravstvo, pošto će zdravstveni sistem biti deo sistema EU. Evrotlansplant je organizacija koju čini osam zemalja i nema apsolutno nema nikakve veze sa EU.

Zatim, ono što je bitno, a ministar nas nije obavestio, a to su uslovi razmene organa sa Evrotlansplantom, jer mi ne ispunjavamo, evo, ministre, ako vam je problem hoćete lepše da vam kažem, Eurotransplant, znači, jeste razmena organa od koje sve to uslove moramo da ispunimo i dokle se stiglo posle godinu i po dana.

Na kraju, ukoliko se ovakav zakon usvoji i ukoliko svaki građanin po rođenju postane donor organa, nismo li mi na taj način svi pokretne mete?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Nije prisutan.
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo, mislim da nikome kao sadašnjoj skupštinskoj većini do sada nije pošlo za rukom da ovako i ovoliko unizi Narodnu skupštinu. Mi danas radimo sa nekoliko prekida u prenosu, što je jako loše. Govorimo o ozbiljnim predlozima, zbrčkanim u jednoj tački deset ili jedanaest potpuno različitih tačaka dnevnog reda. Narodnih poslanika uglavnom nema u sali i ovo je zaista nešto što bi moralo da se ispravi ukoliko nećemo i dalje da građani Srbije budu još više odbojni i prema Narodnoj skupštini i prema političarima i prema izborima, a pretpostavljam da to nikome nije u cilju, a bogami vi to uspešno radite.

Danas govorimo o, rekoh, vrlo ozbiljnim zakonima i najviše je bilo reči o transplataciji i dosta je primera navedeno zbog čega ovaj Predlog zakona nije dobar, a zaista nije. Znate, ministre, kada se donosi neki zakon, kada se predlaže mora da se zna malo i o mentalitetu sopstvenog naroda. Znate da je pre nekoliko dana umro odbornik iz Užica, SO Užica. Niko ne zna od čega je umro, da li od stršljena ili od čega. Porodica nije dozvolila čak da se izvrši obdukcija, a kamoli da bi dozvolili, ne njegovi sad, da ne pominjem tu porodicu, da se uzimaju organi na ovaj način kako ste vi predvideli. Ovo nije dobro i ovo nadam se iskreno da nikada neće na ovaj način ni da zaživi jer je to prosto nemoguće.

Kako sada funkcioniše recimo transplatacija bubrega? Imate čoveka koji je, sada govorim o konkretnom primeru, ali neću reći ime, nekoliko godina na dijalizi. Svaki put je pri vrhu, prvi, pa drugi, prvi pa drugi, ali kada se pojavi bubreg, on je ipak drugi i sada se pojavio bubreg i kažu – sada si ti na redu, ali konzilijum kaže – toliko ti je oslabio organizam da ti ne možeš podneti takvu operaciju.

Pri takvim primerima ne možemo ni da zamislimo da bi ovaj zakon smeo biti u ovoj formi usvojen.

Imam ovde i drugih predloga, pre svega izbor sudija, imenovanje sudija koji se prvi put biraju i ti predlozi VSS. Ovde zaista, nema se dovoljno vremena, ali ovo što ste vi nama ovde predstavili je nešto što mi pojma nemamo zapravo šta je, imena, prezimena, biografije koje to nisu, nije biografija samo Marko Marković se rodio zato što se rodio tad i tad, tu i tu. Pre svega ovde nedostaje radna biografija za svakog kandidata.

Za neke kandidate ste napisali koliko su godina studirali, za neke koliki im je prosek, koji je prosek bio na kraju studija. Nekako mi se to čini onako da ste selektivno birali gde vam je odgovaralo, gde je neko manje studirao tu ste pokazali koliko je godina studirao. Ako je neko imao malo veći prosek, onda ste to na taj način prikazali. Ovo drugačije zaista ne može da se tumači.

Interesantno je kod svih ovih kandidata za privredne sudove kako se to desilo da su samo oni položili taj ispit za privredne sudove. Da li je bilo još kandidata? Ja sam na sajtu gledala – nema. Poziv za polaganje kaže samo onim koji su imenom i prezimenom pozvani.

Da li je moguće da je to zatvoren krug, da tu ne mogu da se pojave neki drugi ljudi, samo ovi vaši sa ove akademije, koji su počeli da rade u sudovima, pa onda kažete, neko je volontirao u sudu nekoliko meseci, pa je onda stalno zaposlen, a znam puno mladih pravnika koji su volontirali u sudu po dve godine, ozbiljno pomagali sudijama i naravno, nisu kasnije ostali u radnom odnosu. Sve ovo ukazuje da vi zapravo pravite, odnosno da predlažete partijske ljude u sudove i to ovo iz njihovih biografija apsolutno govori. Nažalost, pojedinačno ne mogu, a čak nemam vremena a nije ni bitno pojedinačno, pre svega, bitna je pojava.

Šta vi niste uradili? Niste uradili ništa kada je u pitanju reforma pravosuđa. Kunete se, obećavate, oni pre vas su isto radili, vi sada takođe, nema ni „r“ od reforme. Da li vi znate, gospodo iz Visokog saveta sudstva, recimo, da imamo opštinu Svrljig, jednu od opština, Milija uvek kaže da je to najlepša opština u Srbiji i mogu da se složim, lepa jeste, ne biram najlepšu, ali u toj opštini nemate ni sud, nemate ni sudsku jedinicu, nemate ni notara. To je opština u kojoj danas sve overe se vrše u opštini? Da li je to u skladu sa zakonom? Nije. Vi ste krivi zato što ste napravili takvu mrežu sudova. Umesto da se razvijaju te manje opštine tako što ćete im zadržati i sudove i pošte i škole itd. vi to sve jedno po jedno gasite, a pričate o nekom ravnomernom razvoju.

Ono što je takođe vezano za reformu, a što je interesantno da nikada niko od vas nije pomenuo, jeste retroaktivna primena Zakona o krivičnom postupku, Krivičnog zakona, pardon, jer je tada bio Zakon a ne Zakonik, da li vi znate da se u srpskim sudovima izriču mere zatvorskih kazni od 40 godina za krivična dela koja su izvršena, eventualno ako jesu pre 2000. godine. To je u nekoj tami kao danas bez televizijskog prenosa dosmanlijska vlast u vreme akcije Sablja, nešto poturila. Niko živi ne može da razume šta, gledala sam te izmene zakona i jedne i druge na tom, tada saveznom i republičkom nivou, niko to ne može da raspetlja, ali je činjenica da imamo situaciju da se najgrublje krši Ustav Republike Srbije, da krši princip … ali niko ne reaguje. To će biti jedan od osnova, na osnovu čega ćemo sasvim izvesno uspeti, pre svega, naš predsednik i ekipa advokata, ćemo uspeti da izdejstvujemo da se obnovi postupak Miloradu Ulemeku Legiji i Zvezdanu Jovanoviću, zato što su oni, između ostalog, u nekoliko slučajeva osuđeni na kaznu od po 40 godina za dela kada je postojala najveća kazna od 15 godina odnosno 20 zamena za smrtnu kaznu. Vama to ne smeta. Vi slušate neku Venecijansku komisiju, koja vam neće reći ništa dobro. Setite se šta su radili, šta je radila ta Venecijanska komisija u vreme kada je Snežana Malović bila ministar, njoj smo prorekli ovu sudbinu što joj se desila u međuvremenu kada je u pitanju profesionalni angažman, to isto će se desiti i Neli Kuburović, zato što ne radite opet, kao što sam i malopre rekla, ministru Lončaru, ne radite ništa u odnosu na realno stanje u državi Srbiji. Pustite vi EU, evropske komisije, neće bre ljudi biti EU do te 2025. godine, kada se nama nešto kao pokazuje da ćemo se približiti tim vratima Evrope.

To što vi radite kroz ove kojekakve izmene zakona, pa onda kažete ne radimo mi to zbog EU, nego zbog nas. To jednostavno nije tačno. Donosite neustavne zakone. Vi predlažete skupštinska većina usvoja i ovaj zakon o transplantaciji je neustavan. Najgrublje kršenje ljudskih prava i videćemo da li će Ustavni sud sa novim sudijama, a ima u Ustavnom sudu sada sudija za koje verujemo da će se zaista pridržavati Ustava i zakona, videćemo da li će da ocene neustavnim odredbe ovog zakona, jer ćemo mi, čim zakon bude oglašen u „Službenom glasniku“, tražiti da se utvrdi njegova ustavnost. Ne možete vi da naterate čoveka, odnosno da kažete da ćete uzeti organe nekom čoveku koji to nije izričito zabranio. Šta vi mislite koliko ljudi zna, a sada pogotovo kada danas i ovu raspravu vodimo bez televizijskog prenosa, koliko ljudi zna i koliko će uopšte znati da je ovakav zakon donet? Šta će se desiti, recimo, ako neko ode pa tamo u toj upravi za biomedicinu ili kako se zove, kaže – insistiram i ne dozvoljavam da mi se uzmu organi, ako budem u toj situaciji i završavam i odluči da nikom više to ne kaže. Kome ćemo mi da verujemo da ćete vi tu njegovu volju poštovati. Naravno, to sam već javno pisala i sada još jedanput ponavljam, poštovani građani, kada ovaj zakon bude donet, pazite kako prelazite ulicu. Hvala.

Hvala, koleginice Radeta.
Izvolite.

O zakonima vezanim za mrežu sudova, ZKP zaista nisam pozvan da danas dajem bilo kakav komentar, osim o Predlogu odluke za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Čuli smo od prethodnog narodnog poslanika da je navodno za polaganje ili polaganje ispita za privredne sudove bilo selektivno, mogu odgovorno da kažem da svako ko je bio prijavljen i čija kandidatura od strane komisije je proglašena valjanom, urednom i blagovremenom, bio je pozvan na polaganje ispita. Ko se pojavio na ispitu, on je jednostavno taj ispit polagao i moram da kažem da svi predloženi kandidati, a verujte da ih je bilo jako mnogo na ispitu. Na primer, za Privredni sud u Beogradu prijavilo se 110 kandidata, za Privredni sud u Valjevu 11, za Privredni sud u Zrenjaninu 18 i da vas ne opterećujem tim podacima, imate ih praktično u vašim materijalima, svi predloženi kandidati polagali su dva testa, jedan je pisani ispit, jedan je pisani zadatak, svi kandidati su dobili i na jednom i na drugom pisanom ispitu i zadatku ocenu pet, što je najviša ocena.

NJih 85% je dobilo 50 poena na pisanom ispitu, a to je maksimalan broj poena. Ja kao sudija koji imam 28 godina radnog staža isključivo u sudstvu, kada bih osvojio 50 poena na tom testu, verujte da bih bio najpametniji sudija srpskog pravosuđa.

Sa druge strane, njihove karijere koje se takođe nalaze tu, zaista upućuju na zaključak da su dugogodišnji saradnici sa vrlo odgovornim zadacima, sa izradom odluka i pomoći sudija, a oni su dobili od svojih sudija u svom kolektivu kao i u neposredno višem sudu ubedljivo najveći broj glasova i mi smatramo da su oni zaista pravi izbor i budućnost srpskog pravosuđa. Hvala.

Hvala.
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.