Evo, onda ću po amandmanu.

Jedna pozitivna ideja, gde nikog nisam karakterisao u nekom negativnom smislu, niti sam želeo da otpočnem takvu raspravu na tu temu, naravno da je naišla na loš odziv onih koji u svemu vide nešto negativno i koji u svemu vide teoriju zavere, pa tako, da kažem, i u ovom časnom predlogu, ne samo mom, nego i svih ostalih kolega koji su imale iskrenu nameru da o ovome govore.

Nemam nikakvu nameru da sebe predstavljam kao nekoga što nije, jer ono što sam uradio to sam i rekao, a takođe ne želim ni da utičem na nekoga drugog ko ne želi da pokaže svojim primerom da je dostojan i u svakom drugom smislu da predstavlja građane u ovome. Ja tu nemam problem da taj čovek jednostavno uradi kako misli da treba, jer na kraju krajeva svi predstavljamo, ne samo svoje stranke, nego svoje porodice.

Hvala na prilici da govorim. Samo da kažem da mi imamo kralja i kralj je živ i zdrav i kraljevina će biti Srbija jednog dana. Hvala.

Hvala, kolega Gojkoviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo vrlo osetljive zakone, gde treba razlučiti dve stvari. Prva stvar je humanizam lekara i humanizam medicinskog osoblja koji niko ne dovodi u pitanje. Druga stvar je etičnost svega onoga što se predviđa ovim zakonom.

S obzirom na razvoj nauke, tehnologije, pre svega, elektronike, informacionih tehnologija, možemo pretpostaviti da će jedan od narednih koraka biti da će se čovek, u bukvalnom smislu, stopiti sa mašinom. Čovek i mašina činiće jedno stvorenje i čovek će postati kiborg tj. jedna kombinacija robota biološkog i mehaničkog porekla. Na ovakav način čovek će polako kao ličnost, kao stvorenje koje poznajemo nestati. Čak ni Salvador Dali nije, poznati slikar, mogao da predvidi ovakve stvari u svojim slikama, kao što to pokazuje realnost i kao što će do toga doći.

Uveravam vas da je ovim zakonom, njegovim donošenjem upravo krenula ovakva stvar. Bez obzira na to da li naši lekari shvataju ili ne shvataju, bez obzira na njihov humanizam, moram da kažem da iz svega ovoga sledi i da se na ovakav način narušava božija volja, a to je stvar o kojoj treba da se diskutuje i, dakle, u pitanju je etičnost ovih zakona, a ovde ministar i niko iz Vlade o tome ne govori. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik LJubinko Rakonjac.
Da li neko želi reč?
Danijela Stojadinović, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Podržala bih ovaj amandman kolege Rakonjca. Imali smo zaista nameru svi, ovi amandmani SPS, da na neki način uokvirimo i obezbedimo jednu garanciju kvaliteta i sigurnosti u ovoj veoma osetljivoj zdravstvenoj oblasti, kao što su ljudske ćelije i tkiva i njihova upotreba u sprečavanju i lečenju različitih bolesti.

Možda nije dovoljno pominjano, ali bih ovom prilikom istakla jednu značajnu novinu u ovom zakonu, a to je uvođenje jedinstvenom informacionog sistema za sačinjavanje i vođenje republičke liste čekanja za primaoce tkiva i značajno je unificirati kodove i sistem identifikacije davaoca i primaoca ljudskih ćelija i tkiva kako bi se omogućilo praćenje od davaoca do primaoca. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim članom Predloga zakona uređuju se uslovi za postizanje kvaliteta i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi. Amandman koji smo podneli odnosi se na primenu ćelija i tkiva sa ciljem obezbeđivanja zaštite zdravlja ljudi. Ovakvom formulacijom, odnosno amandmanskim rešenjem smo pokušali da ovaj zakonski tekst preciziramo, jer su uslovi, pod kojima su se poslovi iz ove oblasti mogli obavljati, bili loše definisani, što se odrazilo na dugogodišnju lošu praksu, da se u zdravstvenim ustanovama sprovode postupci u ovoj oblasti.

Zbog toga smatramo da ste trebali da prihvatite i ovaj amandman i nemojte da se dogodi da se ovim zakonom nastavi dugogodišnja loša praksa prilikom primene.

Takođe, preciziranje i jedna od naših zamerki jeste kada je u pitanju inspekcijski nadzor i uslovi u pogledu stručne osposobljenosti i stručnog usavršavanja inspektora. Takođe smo i tu tražili da se bolje precizira kada je u pitanju specijalizacija, znači, nije navedena oblast.

Kod uništenja ljudskih ćelija i tkiva navodi se, kaže: „Nakon obavljenih pojedinih terapijskih postupaka preostale ljudske ćelije i tkiva mogu se uništiti“. Pod pojmom „mogu“ ne navodi se eksplicitno koji su razlozi koji koji nas navode na proceduru uništenja da je obavimo, kao i oni koji da ih ne obavimo. Zahvaljujem.

Hvala koleginice Nikolić.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite prof. Bojiću.

Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, govoreći u prethodnom javljanju o ustanovi koja sa velikim uspehom obavlja transplantacije srca, reći ću vam da se ime te ustanove i zdravstvene institucije nalazi zapisano u istoriji evropske i svetske transplantologije. Najveći problem u celoj ovoj priči je nedostatak organa.

Dodao bih da je Hrvatska manja od Srbije, a da ima dva transplantaciona centra - KC „Rebro“ i „Dubravu“. Mada se Hrvatska po broju donora, odnosno darivalaca ovih organa nalazi u samom vrhu.

Da se razumemo, iskustva i ne samo naša u ovoj oblasti nisu prevelika, jer se radi o novoj disciplini zasnovanoj na najvišim standardima medicinske nauke i prakse i koja ima veliki značaj i perspektivu. I ne samo perspektivu intenzivnog razvoja, nego i perspektivu pre svega velikih mogućnosti za lečenje ljudi.

Ova oblast ljudskih ćelija i tkiva do sada je bila uređena Zakonom o transplantaciji ćelija i tkiva iz 2009. godine. Šta se čekalo toliko godina? Koliko je upropašćeno organa koji su mogli nekome spasiti život? Kao i obično Vlada kasni i predlaže zakone kada to njoj odgovara ili kada je pritisnuta od EU, pa pod teretom moranja, usaglašavanja i usklađivanja sa propisima EU.

Srpska radikalna stranka je apsolutno protiv ovakve prakse i načina rada. Kao najvažnija karika u celom ovom lancu je donor, davalac i mi mislimo da to treba da ostane na doborovoljnoj osnovi zbog ranije iznesenih razloga i da apsolutno ostane stvar ličnog izbora svog pojedinca. Hvala.

Hvala prof. Bojiću.
Reč ima dr Dušan Milisavljević. Izvolite.