Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Mirčić.
Izvolite kolega.

Srpska radikalan stranka nastoji da u ovoj raspravi razjasni mnoge dileme koje postoje, pre svega kod nas poslanika, a samim tim i da koliko toliko javnost informišemo na pravi način.

Sve ono što govori SRS je nešto što može potencijalno da se pojavi, kao mogućnost iz nedorečenosti pojedinih zakonskih odredbi. Kada je u pitanju Zakon o ćelijama i tkivima, vi to dobro znate iz Ministarstva, pošto vam je to struka, da ne mali broj puta je dolazilo, uslovno rečeno do zloupotreba. O čemu se naime radi?

Postoji jedan od primera, koji možda i vi znate, ali ja vam ga navodim, gde je porodica nakon smrti njihovog srodnika, pristala da se uzimaju ćelije, odnosno da se tkiva, radi presađivanja, odnosno da se dalje upotrebljavaju u humanitarne svrhe. Desilo se, istine radi, da porodica je, odnosno član porodice koji je bio ovlašćen, izričito je zahtevao da od umrle osobe ostanu oči kako bi po nekim njihovim običajima, mogli da ga sahrane uz sve što podrazumeva njihova vera, ili nešto drugo čemu oni pripadaju. Na kraju, krajeva, da završim ovaj primer iz života, desilo se kada je rodbina došla da se oprosti na odru od pokojnice, konstatovali su da su i oči izvađene, zašivene, čak nisu mogli ni da otvore.

To je sve u skladu sa zakonskim mogućnostima, odnosno prazninama koje se pojavljuju u zakonu. Sam zakonodavac kaže, odnosno predlagač zakona, tačnije rečeno, da će podzakonskim aktima biti sve regulisano, sve precizirano i mi očekujemo ta podzakonska akta iz svih oblasti, oblasti odgovornosti porodice, a pogotovo u ovim zakonima koji su predloženi Skupštini. Hvala.

Hvala kolega Mirčiću.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković, Marinika Tepić, Aleksandra Čabraja, Jovan Jovanović i Sonja Pavlović.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Mirjana Dragaš.
Da li neko želi reč?
Vesna Ivković, izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, koristiću vreme poslaničke grupe i podržavam ovaj amandman koji je podnela koleginica Mirjana Dragaš.

Amandmanom se preciznije definiše predmet i sadržaj ovog zakona, tako što se precizira korišćenje tkiva i ćelije u medicinske svrhe i pravno-tehnički adekvatnije uređuje sadržaj odredbe.

Naime, transplantacija ljudskih organa, tkiva i ćelija u terapijske svrhe, praktikuje se više od pola veka od kada je počela sa transplantacijom rožnjače i sa vremenom se razvila u nezamenljiv medicinski postupak, u cilju spasavanja i produženja ljudskog života. Bez obzira na sva medicinska dostignuća, ovog posebnog medicinskog postupka transplantaciju još uvek prate brojna sporan pitanja i dileme, što pokazuje da ona nije do kraja definisana, pravnim i etičkim normama i smatra se da označava merilo razvijenosti jednog društva.

Mogućnost transplantacije organa tkiva i ćelija je veliko dostignuće savremene medicine, ali i kao sa svim velikim stvarima treba biti oprezan i naći najbolje sistemsko rešenje. Transplantacija je za neke pacijente jedini način lečenja i svako od nas ili nama bliskih može biti u situaciji pre da bude primalac nego davalac organa tkiva ili ćelija. Svest o donatorstvu organa, tkiva i ćelija u Srbiji je zadnjih par godina na višem, ali ne dovoljno visokom nivou da bi se prevazišle predrasude i nedoumice. U javnosti treba izgraditi afirmativni odnos prema doniranju i presađivanju organa, jer to predstavlja doprinos očuvanju života i zdravlja. Mi lekari nesumnjivo u tome imamo primarnu i nezaobilaznu moralnu i stručnu obavezu, kao i da vratimo i zadržimo poverenje u zdravstveni sistem.

Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa, kao i Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima je pokazatelj društvene brige Vlade i Ministarstva zdravlja, odnosno nadležnog za zdravlje, za zdravlje stanovništva, kao i obezbeđivanje uslova i standarda kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa tkiva i ćelija za presađivanje.

Ovaj zakon, Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima, sada na precizan i jasan način definiše koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva. Definisano je precizno i koje zdravstvene ustanove mogu biti banke ljudskih ćelija i tkiva, tako što ista može biti zdravstvena ustanova ili organizaciona jedinica zdravstvene ustanove na tercijalnom nivou zdravstvene zaštite iz plana mreže zdravstvenih ustanova koji donosi Vlada Republike Srbije i koja obavlja minimum poslova obrade, čuvanja, skladištenja i distribucije ljudskih ćelija i tkiva, kao i poslove uvoza, izvoza istih. Cilj je obezbeđivanje visokog nivoa kvaliteta u ovoj oblasti koji će biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije i obezbediti isti nivo zdravstvene zaštite za sve građane Republike Srbije.

Formiranjem banke ljudskih ćelija i tkiva povećava se bezbednost sa mikrobiološkog stanovišta i sa stanovišta kontrole kvaliteta ćelija i tkiva. Primera radi, mnoge transplantacije su urađene kao urgentne što je iziskivalo hitnu preoperativnu pripremu pacijenta. Ovim je bila smanjenja opšta bezbednost pacijenata zbog povećanih rizika vezanih za anesteziju, opšte stanje pacijenta i psihološku pripremu, posebno kod pacijenata sa visokim rizikom.

Novim načinom čuvanja tkiva u očnoj banci omogući će se izvođene analize tkiva sa stanovišta srodnosti, odnosno HLA tipizacije što kultura tkiva omogućava. Napraviće se i mogućnost selekcije tkiva sa stanovišta godina starosti donora što do sada nije bilo moguće zbog hitnosti procedure, kratkotrajno čuvanje tkiva i male dostupnosti tkiva za transplantaciju. Direktna posledica formiranja banke je ta što će se smanjiti lista čekanja, naročito za presađivanje rožnjače, što će se smanjiti troškovi rashoda Republike Srbije zbog tuđe nege i pomoći, koja se dodeljuje slepima. Mnogima će biti vraćena radna sposobnost ili određena radna sposobnost i u mnogome poboljšati kvalitet života.

Formiranjem banke krvi pupčanika i uvođenjem savremenih tehnika obrade matičnih ćelija hematopoeze omogućili bi se uslovi za brže nalaženje odgovarajućih davalaca, pošto je presađivanje matičnih ćelija hematopoeze savremeni oblik lečenja brojnih stečenih i urođenih oboljenja, a za neke jedina uspešna terapija. Na ovaj način smanjio bi se broj odlazaka u inostranstvo na lečenje.

Benefiti ovog zakona su i definisanje registra davalaca matičnih ćelija hematopoeziju, uključujući i republički program za presađivanje ljudskih organa, uvođenje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti ljudskih ćelija i tkiva u svim zdravstvenim ustanovama, kao i u upravi za biomedicinu, jasan inspekcijski nadzor, uspostavljanje sistema kvaliteta u ovoj oblasti. Na kraju, našim pacijentima jedan bezbedan i visoko kvalitetan i stručan način lečenja po najsavremenijim medicinskim standardima.

Ovom prilikom bih pohvalila i Forum žena SPS, koji je imao veliki broj tribina širom gradova Vojvodine, i zahvalila bih se našoj drugarici Vesni Dragojerac, članu Predsedništva Foruma žena SPS Vojvodine i nesebičan doprinos prof. dr Dušana Šćepanovića, koji su vodili ove tribine.

Citiraću gospođu Vesnu koja kaže: „Greh je zakopati nešto što može pomoći drugima da prežive“.

I, jedan moj mali doprinos i predlog, možda da razmislite o tome da kada osoba postane punoletna i pređe od izabranog pedijatra kod izabranog lekara opšte prakse, da se samim tim informiše da svaki lekar opšte prakse može da informiše pacijenta, budućeg pacijenta, o davalaštvu organa, kao i to da obavestimo, da edukujemo sve lekare na primarnom nivou kada pacijent dođe na prvi zakazani pregled, da se dobro informiše kod izabranog lekara.

Naravno, tu smo mi da ih edukujemo, da malo približimo ovaj zakon i to je ono što bih ja savetovala da možda ne bi bilo loše uraditi.

Socijalistička partija Srbije glasaće u danu za glasanje za set ovih zakona. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik dr Danijela Stojadinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik dr Danijela Stojadinović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, gde se predlaže jedna sveobuhvatnija definicija predmeta ovog zakona, da je potrebno u uvodnoj odredbi zakona naglasiti da su u pitanju medicinske i druge neophodne procedure, uslovi i standardi u oblasti korišćenja ljudskih ćelija i tkiva u medicinske svrhe, odnosno primena tkiva i ćelija radi lečenja.

Ovo je jedan zakon koji zahteva ozbiljnu pažnju i vidim da je izazvao baš dobru polemiku, a ja bih samo podsetila da ova oblast ljudskih ćelija i tkiva, koja je do sada bila uređena Zakonom o transplantaciji ćelija i tkiva, kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona, on je bio primenjivan takav kakav jeste godinama, ali je zaista postojala jedna neophodnost da se poboljša, da se stvore precizniji uslovi organizacija i nadzor nad obavljanjem poslova iz ove oblasti.

Nisu bili tu prepoznati ni poslovi darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, čuvanja, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija i tkiva, što je prouzrokovalo lošu praksu da se sprovode postupci u ovoj oblasti, ali bez definisanja na republičkom nivou.

Dakle, postoji potreba da se ova oblast uredi po najvišim standardima medicinske nauke i prakse. Evo, danas smo čuli nekoliko puta da svi hoćemo u taj XXI vek, tim pre što je ova oblast medicine koja se intenzivno razvija i nudi zaista velike mogućnosti za lečenje, da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ove poslove omoguće bolji uslovi u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Ovaj predlog zakona na precizan i jasan način definiše koje zdravstvene ustanove mogu da se ovim bave, koje mogu da obavljaju poslove iz ove oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i ko može biti banka ljudskih tkiva, uključujući i sve uslove koji moraju ovim da se zadovolje.

Zakon takođe uvodi registar davalaca matičnih ćelija, hematopoeze, koji omogućava pronalaženje nesrodnih davalaca, obezbeđuje ćelije za presađivanje.

Dalje, donosi program za presađivanje ljudskih organa ćelija i tkiva koji će biti jedinstvene na teritoriji Republike Srbije i koji će definisati jasne procedure i jasne postupke u vezi organizacije timova i, što je bitno, finansiranja celokupnog postupka presađivanja tkiva.

Zatim, precizirana je i uloga Uprave za biomedicinu kao odgovornog tela, kao i nadzor na sprovođenju ovog zakona.

Ja bih vas, ministre, podsetila na jednu od naših prethodnih sednica, kada ste rekli da ćete se zalagati da državno zdravstvo dobije svoj značaj koji treba da ima u Republici Srbiji, s obzirom da je ova tema koja pokriva naše referentne i uspešne ustanove, samo bih na neki način podstakla to razmišljanje o kadru.

Mislim da, bez obzira na to što se mnogo ulaže poslednjih godina u zdravstvene ustanove, renoviranje, opremanje i tako dalje, mi imamo problem sa mladim ljudima koji traže posao. Znači, ovo su sve oblasti koje zahtevaju jedan dugi niz godina obuke i učenja na radu i postizanju određenih ciljeva.

Mislim da u budućnosti, što se medicine tiče i što se ove oblasti celokupno tiče, mora da se više pažnje posveti upošljavanju mladih ljudi, obrazovanju tih istih ljudi da bi mogli i da bi bili osposobljeni za ovako zahtevne poslove, a imamo mogućnosti za to. Imamo odličnu saradnju sa zemljama EU, a sada i ovim zakonom ćemo to na neki način poboljšati. Zahvaljujem se.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marijana Maraš.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Paunović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Stefana Miladinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik dr Danica Bukvić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik dr Danica Bukvić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 1. stav 1. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, a amandmanom se predlaže sveobuhvatnija i preciznija definicija koja obuhvata predmet zakona, što treba da doprinese boljoj sprovodljivosti ovog zakona, ali bih htela još jednom da istaknem značaj formiranja banke ljudskih ćelija i tkiva, a posebno banke ćelija pupčanika i uvođenje savremenih tehnika obrade matičnih ćelija, hematopoeze, što će svakako obezbediti uslove za brže nalaženje odgovarajućih davalaca, a posebno imajući u vidu da je presađivanje matičnih ćelija značajan savremeni metod lečenja brojnih i urođenih, ali i stečenih oboljenja, a za neke od bolesnika, kao što znamo, to je i jedini metod lečenja, odnosno jedina uspešna terapija.

Isto tako, jasno definisanja registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze, omogućiće da se lakše pronađu nesrodni davaoci.

Posebno bih htela da naglasim potrebu za promocijom donatorstva i to ne samo kadavera, već i živog donora. To je posebno značajno u transplantaciji koštane srži, koja je neophodna za lečenja pre svega mladih ljudi koji boluju od akutnih oblika leukemije i kojima je transplantacija koštane srži jedini lek. Na taj način povećaće se broj živih donora koštane srži, odnosno biće povećana mogućnost za nalaženje nesrodnih davalaca za ove mlade ljude koji će im faktički omogućiti i da žive.

Kao što je naša direktorka Uprave za biomedicinu na našem odboru izjavila, svakako težimo tome da dobrovoljno donatorstvo koštane srži postane slično dobrovoljnom davanju krvi u našoj zemlji, jer ćemo na taj način pomoći mnogima od ovih mladih ljudi kojima je ovo jedino lek. Hvala.

Hvala vama.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Stević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući i uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, podneo sam amandman: „U članu 1. stav 1. menja se i glasi: „Ovim zakonom utvrđuju se uslovi za primenu ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi, u svrhu lečenja, postizanja kvaliteta i sigurnosti, kao i standardi rada medicinskih ustanova u ovoj oblasti, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, obavljanje određenih poslova državne uprave i druga pitanja od značaja za sprovođenje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva“.“

Amandmanom se predlaže preciznija definicija predmeta ovog zakona, tako što se navodi činjenica da se ljudska tkiva i ćelije koriste u svrhu lečenja.

Ovim Predlogom zakona uređuju se uslovi za postizanje kvaliteta i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i da oblast ljudskih ćelija i tkiva obuhvata poslove darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi od živog davaoca ili od umrlog lica.

Takođe, Predlog zakona propisuje pojednostavljenu proceduru izdavanja dozvole zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u pomenutoj oblasti, u cilju uspostavljanja održavanja sistema sledivosti.

Jedna od novina Predloga zakona je i pojednostavljenje postupka davanja pristanka za primenu ljudskih tkiva, izbegavajući nepotrebne finansijske troškove vođenja registra, odnosno uvođenjem zabrane darivanja Predlog zakona je pružio mogućnost svakom punoletnom građaninu Republike Srbije da zabrani u pisanom ili usmenom obliku darivanje svojih tkiva, kao i mogućnost članova porodice da to učini u trenutku smrti, ukoliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi s tim, dok je u pogledu maloletnih građana predviđen neophodan informisani pristanak zakonskih zastupnika ili staratelja.

Pored gore navedenog, utvrđena je potreba da se određeni stručni termini drugačije i stručnije definišu, a u cilju potpune harmonizacije domaćeg prava u ovoj oblasti s pravom EU, na način kako to preporučuje EU.

Donošenjem Predloga zakona ostvaruju se uslovi za promociju davalaštva i podizanje svesti građana o značaju davanja, kao i organizovanje poslova u oblasti ljudskih ćelija i tkiva, čime će se u svim etapama, uz poštovanje principa sledivosti, zaključno sa najcelishodnijom primenom u svrhu lečenja, unaprediti kvalitet pružene zdravstvene zaštite, u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse, odnosno sa propisima EU u ovoj oblasti. Hvala.