Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite kolega Bojiću.

Evo, već treći dan rasprave u pojedinostima o ovom Predlogu zakona, o ovim važnim pitanjima moram da kažem da je ova diskusija mogla da bude i konstruktivna i kvalitetna, da je bilo više razumevanja i poštovanja nas narodnih poslanika.

Uprkos svemu, mi smo nastojali da argumentovano kritikujemo sve ono što mislimo da nije dobro, ako što je naša primedba u pogledu pozicije i nadležnosti direktora za biomedicinu, a posebno normiranja tri pomoćnika direktora, koji za svoj rad odgovaraju i ministru i direktoru.

Isto tako kod obavljanja inspekcijskog nadzora, rekli ste da taj nadzor treba da bude kontinuiran što se slažemo, ali rekli se obavlja najmanje jednom u dve godine.

Srpska radikalna stranka smatra da je bolje rešenje da se inspekcijski nadzor ustanova obavlja svake godine kako bi se smanjile, uvažile ili u potpunosti eliminisale sve negativne posledice. Ja ovde moram još jednom da kažem da je neizdavanje dozvole za transplantaciju srcu jednoj zdravstvenoj ustanovi isto kao, ako bih se fudbalskom terminologijom poslužio, kada bi Ronaldu ili Mesiju zabranili da igra na protivničkoj polovini terena gde su oni ustvari najjači.

Ovim ste velikom broju pacijenata omogućili pravo na lečenje veoma hipokratovski.

Na kraju, želim da kažem kako je neprikosnoveno pravo na život, isto tako je neprikosnoveno pravo svakog pacijenta na lečenje, na izbor lekara i zdravstvene ustave kojoj će proveriti svoje zdravlje. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolte kolega Stojanoviću.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima podneo sam sledeći amandman, u članu 4. stav 1. Predloga zakona menja se i glasi: „Davanje i primanje ljudskih ćelija i tkiva zasnovano je na punom uvažavanju prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja, zaštiti osnovnih ljudskih prava davaoca i primaoca“.

Većina ljudi ima humanistički pristup ovoj materiji, ali kada imamo situaciju da neko želi da zarađuje na njegovim organima, onda stvari postaju potpuno drugačije. Ne mislite valjda da će i oni retki koji znaju šta stoji u zakonu gubiti vreme da bi otišli u nadležnu instituciju da saopšte kako ne žele da budu donatori organa? Da li ste vi svesni da ogromna većina ljudi ne zna da njihovi organi na ovaj način mogu postati predmet trgovine?

Vi ako želite da ovaj zakon ima svoj efekat onda kažite da se organi u slučaju moždane smrti doniraju tako da se apsolutno isključi svaka moguća zloupotreba. Samo na taj način sve ovo što predlažete ima nekakvog smisla. U suprotnom, ubrzo ćete ići na dopune i izmene ovog zakona. Treba da shvatite da je ovo ozbiljna stvar koja ne sme da ostavi nikakve nedoumice.

Zbog svega navedenog, mi iz SRS ne možemo podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Despotoviću izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom SRS pokušava da skrene pažnju na manje sredine koje su u nemilosti regionalnih zdravstvenih centara. Recimo, male sredine poput Prijepolja, Nove Varoši, Priboja, Sjenice, koje ne broje više od 100.000 stanovnika, gde se pacijenti usmeravaju prema bolnici u Prijepolju, a veliki broj pacijenata u ZC Užice, koje poseduju CT, odnosno skener ili u privatne zdravstvene ustanove.

Namećem potrebu da se kritički osvrnem vama i Vladi Republike Srbije. Primer, svake nedelje iz gore navedenog subregiona, za potrebe skenera u Užice se upućuje više od 60 pacijenata. Koliko to košta zdravstveni centar? Evo primera, recimo, od Prijepolja do Užica 100km i nazad, to je 200km, auto, lekar, vozač, tehničar, sve to košta, uzmimo od 10-12 hiljada dinara, nedeljno 600.000, 22 radna dana, u toku meseca 1,3 miliona, godišnje 15.600.000 dinara.

Ministre, šta vam ovo govori? Da bi bili troškovi lečenja građana manji, tih manjih sredina i da bi dijagnostika bila pouzdana, morate rešavati sistemski probleme manjih zdravstvenih ustanova koje su u nemilosti regionalnih zdravstvenih cenatra. Imam utisak da i vi, kao i vaše kolege iz Vlade Republike Srbije, da samo vidite Srbiju do Zlatibora.

Postavljam pitanje ministre Lončar, zašto je ZC u Užicu u ovom trenutku u blokadi 91.843.193,11 dinara? Zašto pomenute organizacione jedinice ne mogu da popune upražnjena mesta lekara, medicinskih sestara i spremačica?

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima koleginica Ružica Nikolić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, složićemo se svi da je presađivanje ljudskih ćelija tkiva i organa human čin i da nekome to znači život. Bubrežnim bolesnicima koji su dugo godina na dijalizi, novi bubreg će sigurno značiti jedini spas. Doniranje organa treba a i mora da bude izraz naše volje, naš slobodan izbor, jer ukoliko je to zakonska obaveza sigurno neće dati željeni efekat.

Ovim represivnim merama vi samo terate građane Srbije da potpisuju da ne žele da doniraju organe ili da se usmenim putem oglase, odnosno pozovu Upravu za biomedicinu koju sam ja inače zvala u petak, ceo dan. Niko živi se nije javljao, vezano je za banke ćelija.

Znači, vi terate građane da potpisuju, da doniraju organe, da odustanu i na taj način gasite jedinu nadu onim bolesnicima kojima transplantacija znači život. Ovakvim zakonskim predlogom građanima Srbije preti opasnost da im se osnovno ljudsko pravo, a to je pravo na život, zakonskim putem oduzme.

Zato vas pozivamo da ovakav predlog zakona povučete i da pustite da građani Srbije sami odluče da li će biti donori ili ne. Pozitivnom kampanjom se može postići da se broj donora poveća. Građanima Srbije najpre treba vratiti poverenje u zdravstveni sistem iz kog treba iskoreniti korupciju.

Znači, jedino vraćanjem poverenja u srpsko zdravstvo i pozitivnom kampanjom povećaćete broj donora, a to se neće desiti dok je Zlatibor Lončar na čelu ovog ministarstva.