Kolega Šešelj, pošto ste govorili o povredi Poslovnika, niko vama ne brani da kritikujete. To je vaše pravo.
Ono što nije dozvoljeno u Skupštini, bez obzira iz kojih redova to dolazi, to su uvrede.
(Milorad Mirčić: To je iz milošte.)
Ako je to nekome iz milošte, neka tako naziva članove svoje porodice. Nemam ja taj problem, gospodine Mirčiću.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Da li neko želi reč?
Kolega LJubenoviću, izvolite.

Hvala.

Podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima i to na stav 2.

Član 4. ovog Predloga zakona odnosi se na načelo zaštite interesa i dostojanstva i to poštovanje dostojanstva preminulog lica i na članove njegove porodice.

Materija je izuzetno osetljiva pa sam ovim amandmanom predložio malo drugačije definisanje od onoga kako je to učinio predlagač. Obrazlažući donošenje ovog zakona, predlagač je napisao da je ostavljena mogućnost da svakom punoletnom građaninu Republike Srbije da zabrani u pismenom ili usmenom obliku darivanje svojih tkiva, kao i mogućnost članova porodice da to učine u trenutku smrti ukoliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi sa tim.

To je, kao što sam rekao, vrlo osetljiva materija i to su veoma delikatni momenti, pa se time ne treba igrati i takve odredbe treba stavljati u zakon.

U vezi sa amandmanom na član 4. ovog Predloga zakona poslaničke grupe SRS, da kada Narodna skupština usvaja zakon to mora da se radi precizno kako ne bi došlo do situacije da se prilikom primene ustanove određeni nedostaci tj. da je nešto definisano na nejasan način, a u ovom slučaju radi se o važnom zakonu u oblasti zdravstva. U tom cilju predlagač bi trebao da dobro razmisli o svim sugestijama narodnih poslanika iskazanim kroz amandmane.

Predlagač kao jedan od razloga za donošenje ovog zakona naveo je i potrebu da oblast ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi se zasnuje na najvišim standardima medicinske nauke i prakse s obzirom na to da je oblast medicine koja se intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti za lečenje ljudi i da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ove poslove omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje u skladu sa savremenim dostignućima u ovim oblastima.

Zahvaljujem kolega LJubenović.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik LJiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Komlenski, izvolite.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre, poštovani predsedavajući, na član 4. ovog zakona podneo sam amandman. Predlažem da se iza reči u stavu 2. iza reči „i tkiva sa umrlog davaoca postupa se sa“ doda reč „dužnim“. Time bi se praktično u skladu sa pozitivnom pravnom praksom dugogodišnjom na jedan viši nivo podigla obaveza poštovanja dostojanstva umrlog lica prilikom uzimanja ćelija i tkiva u skladu sa ovim zakonom.

Možda ovo vama izgleda iz ugla ljudi koji se bave medicinom kao nepotrebno, ali mi koji se bavimo duže godina pravom znamo da to apsolutno ima svoju svrhu i da bi to zaista doprinelo, prvo, odnosu prema samom zakonu, pa i u smislu obavezujućem prema onima koji budu postupali po ovom zakonu kada su u pitanju pribavljanje ljudskih ćelija i tkiva.

Mislim da su svi amandmani koje sam podneo od člana 1. do člana 4. amandmani koje treba usvojiti. Ja ću glasati za njih. Mislim da će ih i kolege podržati i ovo su amandmani koji zaista ovom zakonu mogu samo da daju jednu dodatnu težinu i jednu dodatnu ozbiljnost.

Ovaj zakon je dobar kao što sam rekao, zaista obezbeđuje jednu sigurnost u vršenju ove delatnosti, ako se to tako može reći, a mora se reći. I ono što se mora istaći kroz ove amandmane jeste da nivo te sigurnosti dužnog poštovanja prema pokojniku je nešto što ova država zna da poštuje i ume da prepozna samim tim inkorporira u zakonski tekst. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Kolega Mirčiću, izvolite.

Ono što sve vreme rasprave želi SRS to je da na ovoj temi ne želimo da postižemo ili stičemo jeftine političke poene. Nije ovo tema, niti je ovo zakon za politizaciju.

Međutim, očigledno da i vladajuća koalicija ne vodi računa kada određuje svoje kadrove ko će da ih predstavlja na nivou izvršne vlasti i ovo je prilika da ukažemo i javnosti na tu činjenicu. Umesto da ministar resorni smiruje situaciju, da polako amortizuje napade ili nezgodna pitanja iz opozicije, on kreće u nešto što je nepoželjno kada je u pitanju skupštinska rasprava.

Ovde u ovom zakonu treba da se postigne taj efekat solidarnosti, da se humanost digne na mnogo viši nivo, a ne može ako imamo ovakvog predstavnika izvršne vlasti. I to zna i vladajuća većina iz prostog razloga što ponašanje pojedinih ministara ne doprinose boljem sprovođenju i primeni zakona.

Mi ovde govorimo čak i neke stvari koje se ministru ne sviđaju iz razloga da bi javnost videla kakve poglede na rad parlamenta i uopšte kakvo mišljenje izvršna vlast ima o parlamentu. Čim mu se nešto kaže da mu ne odgovara, on odmah skače i počinje da vređa pa mu se još pridruži i predsedavajući sada trenutno, koji je čak uzeo sebi za pravo i otišao toliko daleko da spominje porodicu, koji je između ostalog zahvaljujući toj porodici, njenom članu Vojislavu Šešelju, dugo, dugo jeo hleb i hranio svoju porodicu i najmanje zaslužuje da tako nekorektno se pravi poređenje sa porodicom i ono što se kaže ministru iz milošte, gospodine Arsiću.

Pošto me stalno prozivate, kolega Mirčiću, ja vas molim da sa tim nadimcima obiđete porodice i pacijente gospodina Lončara koje je on izlečio, a njima objasnite poreklo tog nadimka. Da vidim šta će da vam kažu.
Što se tiče moje egzistencije, nikada nije bilo od politike.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
(Milorad Mirčić: Jel mogu da odgovorim?)
Ne možete.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je zanimljivo slušati kako predstavnici vladajuće većine hvale ove zakone, pri čemu ne razumeju ni deseti deo problema iz svega onoga do čega sve ovo može dovesti.

Da se razumemo, niko normalan nema ništa protiv toga da se ljudima pomaže, da se život produžava, da se povećava kvalitet života, ali od nikoga od njih nismo čuli da je pomenuo etičku komponentu svega ovoga.

Poznato je da se u ovoj oblasti nauka ubrzano razvija i otvara perspektive o kojima se ranije nije razmišljalo ni u najluđoj fantaziji. Već danas imamo situacije i pretpostavke da se mogu vršiti izmene na nivou DNK i nije daleko dan, pošto se ljudske slobode paralelno, individualne slobode takođe forsiraju, kada će neko na primer tražiti da mu se umesto stopala usade kopita kako bi išao bez cipela. Naravno, ovo je možda nekima smešno, ali bez etičkih ograničenja ovo će biti naša nadolazeća realnost.

Već danas imamo situaciju da naša mlada pokolenja oponašaju spoljašnji izgled virtuelnih junaka i virtuelnih heroja. Čovek je ustrojen tako da se osim po spoljašnjem izgledu ne razlikuje ni po čemu drugom od većine. Čovek je božija tvorevina i ako mu se bilo šta doda ili bilo šta oduzme, pitanje je da li je to više ta osoba i da li je to taj čovek.

Jedno pitanje, da iskoristim gospodina ministra. Gospodine ministre, da li vam je poznato da se nedavno u Nišu pojavio donor srca, da je iz Beograda došla ekipa koja je trebalo da preuzme to srce. Međutim, ta ekipa je bila apsolutno nestručna i ceo posao je upropašten. To srce više nije bilo u funkciji, a ova osoba koja je trebalo da primi taj organ ostala je bez toga. Da li vam je to poznato i da li ste nešto preduzeli?

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Da li neko želi reč?
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Krsto Janjušević.
Da li neko želi reč?
Kolega Janjuševiću, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, kako odgovoriti na to što neko smatra da je politički legitimno da u glas kaže da voda u Beogradu nije ispravna, da kaže da je Skupština „žuta kuća“, da kaže – čuvajte svoje organe, posle ovog zakona će vas neko hvatati i vaditi vam organe, kako odgovoriti onima koji ne sede ovde i smatraju da pogrdan „tvit“ može da zameni njihovo prisustvo ovde u Skupštini?

I, ovih dana su stigli jedini mogući odgovori. Vi ste, ministre, sa predsednikom Srbije pre sedam dana bili u Vrnjačkoj Banji na polaganju kamena temeljca za novi hotel u okviru specijalne bolnice „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji, gde se razvija zdravstveni turizam. Odgovor je i najava Moravskog koridora Čačak – Kraljevo – Vrnjačka Banja – Trstenik – Kruševac – Pojate. Odgovor je juče bio kada ste zajedno sa predsednikom Srbije obišli izgradnju centra za „iks nož“ na KCS. Odgovor će biti i prekosutra kada Aleksandar Vučić polaže kamen temeljac za izgradnju nemačke fabrike „Forverg“ u Čačku, gde će posao naći 1.000 radnika. Odgovor je i ubrzan rad na završetku auto puta Beograd – Čačak i novi potpisan ugovor na 40,4 kilometra, novu deonicu Preljina – Požega, a 450 miliona evra vrednosti.

Sve su ovo odgovori i ne postoji ni jedan „tvit“ i ne postoji ni jedan „fejsbuk“ status pogrdan koji može da izbriše ona slova koja stoje na tabli u zgradi Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi gde piše – Budi human, kao što je Srbija bila humana 1885. godine. Zahvaljujem.