Hvala gospodine predsedavajući.

Ja sam vrlo pažljivo slušao mog uvaženog kolegu Arsića i zaista u 90% prvog dela njegovog izlaganja imamo potpuno saglasje. Bila je kriza, tu se slažemo, ne slažemo se jedino da li je moralo ovako da se uzme od penzija ili nije moralo, ali pretpostavimo i da je moralo. Sve što je rečeno je tačno. Bolja je situacija i to je tačno. Sve se slažemo sa time, ali nikako samo da dobijemo odgovor da li se ima namera da novac koji je uzet u tom periodu, u nekom narednom periodu, ma koliki da je period i to nam je najveće neslaganje sa zakonom i to pokušavamo da kažemo, mada možda neće da bude četiri godine, možda će da bude osam godina, da to što smo uzeli tim ljudima na neki način vratimo.

Prihvatam da je bila situacija takva, morali smo. Mi smo predlagali neka druga rešenja odakle smo možda mogli da nadomestimo sredstva za konsolidaciju finansijskog sistema i cele države, tu su nam razlike, ali hajde sad, to smo uradili. Svi kažemo – pun nam je budžet, idemo ka solidnom finansijskom stanju. Zašto nigde nema naznake ni ideje da ljudima kažemo – znate, podatak od 150 hiljada preminulih; tim ljudima fizički, nažalost, ne možemo da vratimo. Imaju porodice.

Uzete su u periodu od četiri godine ozbiljni novci pojedincima. Ja shvatam da su ozbiljni da ne može odmah, ali ja samo postavljam pitanje i nemam odgovor, evo tu je ministar finansija, da li se uopšte o tome razmišlja ili ostaje ovo što smo dobili u obrazloženju od amandmana koji nisu sada tema razgovora i neće biti da je jednostavno to gotovo stanje i da se o tome ne razmišlja.

To je razlog zašto mi ne možemo to da podržimo i to je razlog zašto o ovome ovako pričamo. Hvala.

Hvala kolega Vesoviću.
Pravo na repliku Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidite, rešenja koja se predlažu, a koja idu iz redova poslanika koji ne podržavaju Vladu Republike Srbije jeste da se penzije usklađuju sa rastom troškova života ili rastom cena na malo ili inflacijom.

Zašto hoćete da u budućnosti penzioneri imaju manje penzije? Znate li kolika je inflacija danas? Jedan i po procenat. Mi planiramo u budućnosti da imaju daleko veće penzije od jedan i po procenat zato što zapošljavamo radno sposobne građane koji pune penzioni fond.

Ako idete po toj logici penzioneri bi imali jako usporeno povećavanje penzija, a kada pričamo o šteti koju je neko imao, hajmo matematički, čisto, ako je od 2008. do 2012. godine prosečno inflacija rasla oko 12,5% što iznosi na četvorogodišnjem nivou oko 50%da li se neko slaže ili neko zna, evo gospodin ministar zna, da je inflacija obezvređivanje kapitala koji imaju privreda i stanovništvo. Ko će da obešteti i na koji način 400 hiljada radnika koji su ostali bez posla? Ko će da obešteti preduzeća čiji je kapital za četiri godine 50% umanjen? Da je to tako, pogledajte kurs evra. Sa 78 avgusta meseca 2008. godine na 119,80 avgusta meseca 2012. godine.

Štampali su novac da bi mogli da kradu i oni koji se zalažu protiv privatizacije velikih državnih preduzeća, rade to isključivo iz jednog razloga, a to je poučeni iz prošlosti, da preko tih državnih preduzeća nastave onu krađu koju su radili pre 2012. godine. Pa, državna preduzeća su zato služila.

Pa, imate preduzeća u restrukturiranju, da mu država uplaćuje za plate radnicima, a direktori se takmiče ko će da kupi bolji i skuplji automobil. E, to su radili ti koji sada predstavljaju Savez za promene, Savez za Srbiju, kako li se već zovu. I svako pošten tamo neće da bude. Nije dovoljna samo mržnja preka Aleksandru Vučiću, pa valjda ima i nešto drugo, majku mu.

Hvala, kolega Arsiću.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Mihajlović.
Nije prisutna.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Nije prisutna.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite, kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, nakon dva, tri sata rasprave o tome sa koje strane su veći lopovi, neki žuti lopovi ili oni koji su promenili boju, a i dalje su ostali lopovi, i priče o Draganu Đilasu, ja zaista imam utisak da je Dragan Đilas finansirao ovu današnju kampanju, jer se dva sata i jače pričalo o njemu, da kažem nešto i o mom amandmanu koji sam podneo na član 1. Zakona o PIO.

Ja bih voleo da sam slušao ova dva sata o tome zašto je iznos penzija u Srbiji ovoliki koliki jeste, a čuli smo podatak da je minimalna penzija nekih 14 hiljada i 200, 300 dinara i složićete se svi da je to iznos od kojeg ne može da se živi, jer jednostavno, računi za komunalne usluge su veći od tog iznosa.

Znači, voleo bih da se o tome govorilo. I, ono što je najgore, taj broj koji primaju te minimalne penzije nikako nije mali. Ja zaista ne znam tačan podatak koliki je taj broj. Ako gospodin ministar raspolaže tim podatkom, ja bih voleo da mi kaže. Međutim, sa sigurnošću znam da je taj broj dosta veliki, jer ima mnogo mojih prijatelja koji su otišli u penziju ili koji treba da odu u penziju, a imaće ovu minimalnu penziju.

Dakle, svi ovi hvalospevi Vlade Srbije i sa svih strana kako su sprečili kolaps 2012. godine, kako je došlo do konsolidacije javnih finansija i sada napokon naša najstarija populacija može da očekuje da malo rasterećenije i relaksanije provede ovo života što im je ostalo. Po meni, to sve pada vodu, jer i ovo povećanje o kojem je reč je obezvređeno kroz, možda nije inflacija u onom smislu kako se to statistički prikazuje, ali ako imamo u vidu kolike su cene svih usluga i cene ostalih stvari, ipak ćemo videti i sa ovim povećanjem da su penzije realno manje nego što su bile. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite, kolega.

Hvala.

Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj moj amandman ima sličan smisao kao i prethodni amandman koji sam podneo na naslov Predloga zakona. Cilj ovog amandmana je da se na najbolji način definiše tekst zakona, kako bi on bio razumljiviji što većem broju ljudi.

Ovo tim pre što je penzionerska populacija najbrojnija populacija u Srbiji i zakon se tiče velikog broja onih koji očekuju mnogo od ovog zakona. I sam pripadam penzionerskoj populaciji i, nažalost, moram da razočaram veliki deo mojih kolega penzionera.

Zakon je najavljen kao nešto revolucionarno, što ima za cilj da popravi dosadašnji težak položaj penzionera. Međutim, kada se uđe u suštinu ovog zakona, može se videti da on suštinski ništa ne donosi. Govori se o tome da će penzije biti veće nego ikada, što svakako nije tačno i što predstavlja manipulaciju naših najstarijih građana. Kolike će te penzije zaista biti, penzioneri će se uveriti vrlo brzo kada ovaj zakon počne da se primenjuje. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite, kolega Despotoviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, SRS smatra da je penzioni sistem u Srbiji sistematski godinama urušavan. Postavlja se pitanje – kako i na koji način? Pa, loša politička situacija, predizborna obećanja, loši ucenjivački koalicioni sporazumi, želje političkih partnera samo zarad jednog cilja, dobiti što više glasova.

Po sadašnjem zakonu, penzije se usklađuju, tj. povećavaju dva puta godišnje, sa rastom, naravno, inflacije. Sada Vlada sebi daje diskreciono pravo da odlučuje o povećanju penzija tako što iz zakona briše formulu o usklađivanju. U praksi to može da znači jedna korekcija godišnje, i to ne prema stopi inflacije, već prema proceni Vlade. Naravno, ako nije izborna godina, teško je da će do povećanja doći, dok u izbornoj možemo očekivati velika povećanja, u svrhu izborne kampanje i dobijanja ovakvih glasova.

Na ovaj način, penzioni sistem se pretvara u socijalnu ustanovu za režimske glasače. U to smo se do sada uverili od petooktobarskog puča pa do danas. Sa ovim zakonom se pokušava da se koliko-toliko zamažu oči narodu, obećavajući nikad veće penzije. U stvari, povećanje može uvek da bude ako to nalaže dnevnopolitička situacija.

Suština promene zakona se nalazi u novom članu 207a, koji kaže da povećanje zavisi, citiram, od ekonomskih kretanja i finansijskih mogućnosti budžeta Republike Srbije, s tim što sredstva za ove namene ne mogu biti više od 0,3% BDP-a na godišnjem nivou. Uslovi, visina i dinamika isplate novčanog iznosa iz stava 1. ovog člana utvrđuje se aktom Vlade. Završen citat.

Na ovaj način, najsiromašniji i najstariji građani Srbije postaju oruđe u rukama vlasti, koja sa njima može da manipuliše kako im se prohte, tako da se neće moći kontrolisati po kom osnovu se penzije povećavaju ili ne.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, kolega.