Hvala.
Poslanica Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Godine 2013 godine, 26. marta Zorica Jovanović iz Batočine postala je prva žena iz Srbije koja je dokazala da joj je dete 1983. godine ukradeno iz porodilišta i da je njeno dete, za koje su joj u bolnici rekli da je umrlo, zapravo živo. Tada je 26. marta 2013. godine Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio da joj je povređeno pravo na porodični život, da treba da dobije određenu nadoknadu, a deo na koji se odnosi moje današnje pitanje je taj da je Evropski sud tom prilikom obavezao Srbiju da godinu dana, nakon pravosnažnosti presude, mora da usvoji zakon o nestalim bebama i uspostavi mehanizme kojima će se obezbediti obeščašćenje svakog roditelja u Srbiji, kom je dete ukradeno iz porodilišta.

Presuda je postala pravosnažna 9. septembra 2013. godine, što znači da je rok za Srbiju da usvoji ovaj zakon bio 9. septembar 2014. godine.

Danas je 2. oktobar 2018. godine, koleginice i kolege, prošlo je više od četiri godine kako je Srbija morala da usvoji zakon o nestalim bebama i četiri godine kasnije Vlada Republike Srbije nije u stanju taj zakon da predloži, a Narodna skupština Republike Srbije i vladajuća većina u njoj, nisu u stanju taj zakon da usvoje.

U međuvremenu je Savet Evrope u nekoliko desetina navrata opominjao Srbiju da ovaj zakon mora da usvoji. Samo u prethodnih godinu dana to je bilo 21. septembra 2017. godine, 7. decembra 2017. godine, 15. marta 2018. godine i poslednji put 7. juna 2018. godine. Tom prilikom je Srbija dobila rok da do 1. oktobra 2018. godine usvoji ovaj zakon, više nego četiri godine kasnije, nego što ga je morala usvojiti.

Taj rok koleginice i kolege istekao je juče. Juče je bio poslednji rok koji je Savet Evrope dao Srbiji da usvoji zakon o nestalim bebama i moje pitanje vama kao kolegama u Narodnoj skupštini je – zbog čega vi ovde sedite? Zbog čega ste se kandidovali za narodne poslanike? Da li znate da mi ovaj zakon treba da usvojimo ne zbog toga što smo u obavezi da ispunjavamo presude Evropskog suda za ljudska prava, nego zbog toga što smo u obavezi da radimo za građane Srbije?

Ja sam u ovom sazivu 22 puta predložila da se ovaj zakon usvoji. Danas ću to učiniti 23 put i neće me biti sramota da ga predlažem sve dok vas nije sramota da za njega ne glasate. U prethodnom sazivu sam 30 puta predložila da ovaj zakon bude usvojen i imam pitanje, opet za vas – u čemu je problem? zbog čega ne želite da se ovaj zakon usvoji? Zbog čega ne želite da tim ljudima kojima se desila najgora stvar, verovatno koja ikome može da se desi, pomognemo da dođu do kakve takve pravde i kakvog takvog zadovoljenja?

Mi u skupštinskoj proceduri imamo predlog zakona koji je dala Vlada da bi ispunila svoju obavezu prema Savetu Evrope, koji od marta ove godine, a bio je i u prethodnom sazivu, nikako ne dolazi na dnevni red. Razumem zbog čega ne dolazi na dnevni red, roditelji su rekli da je to uvreda za njih. LJutite se kada na društvenim mrežama ovih dana građani stavljaju spiskove poslanika koji nisu glasali za zakone koji se odnose na finansiranje lečenja u inostranstvu bolesne dece. Kažete da je to crtanje meta poslanicima na čelo, kažete da je to urušavanje institucija, da vas pitam, zar nije urušavanje institucija to što glasate na zvonce? Što čekate da predsednica Skupštine zvoni, pa da onda za nešto glasate?

Moje pitanje predsednici Gojković je zbog čega gospođo Gojković ne zvonite kada se na dnevnom redu nađe Predlog zakona o nestalim bebama i dokle imate nameru da čekate?

Četiri minute, 56 sekundi, postavili ste pitanje samo meni, očigledno.
Da vam kažem, od kako sam u mandatu predsednika parlamenta, nijedan jedini put još nikome nisam zvonila, to može da se dokaže. Jeste duhovito, ali posmatrajte moje ruke, ja ne zvonim nikome. Da li nekom odzvanja, to zaista ne znam.
Što se tiče predmetnog zakona, evo tu je predsednik Odbora za pravosuđe, gospodin Petrović. Pre nedelju dana sam mu predložila da stavi predlog zakona o kojima ste govorili na dnevni red Odbora. Postavite mu pitanje kada će to biti, meni je rekao u drugoj polovini oktobra i da je takav dogovor postigao sa ministarkom pravde.
Mogu odmah to da stavim na dnevni red, i sami ste rekli u vašoj desetoj ili jedanaestoj rečenici da vam je razumljivo zašto se to ne nalazi pred plenumom, jer ovo je već drugi predlog zakona koji Vlada Republike Srbije predlaže, zakon o nestalim bebama, ali se pojedina udruženja uvek protive donošenju, pa onda ne razumem uopšte vaše pitanje.
(Aleksandra Jerkov: Verujem.)
Naravno, jer je vaše pitanje očigledno politički obojeno, a nije u cilju da donesemo zakon kojim će biti zadovoljene kategorije građana Srbije na koje se materija i odnosi.
(Aleksandra Jerkov: Sram vas bilo.)
Hvala vam što kažete – sram vas bilo, ali vi želite samo da slušate sebe, a ja dajem odgovor na vaše pitanje. Nekom se dopada, nekom se ne dopada, ali neko želi da nađe rešenje kojim će oni biti zadovoljni, a vi želite da se stavi na dnevni red, da raspravljamo ovde o predlogu zakona, pa da onda vi govorite da ste protiv tog zakona.
Potpuno dva različita politička viđenja kako se donosi zakon. Ako je vaše pitanje da hoćete predlog zakona, hoćete stati iza tog predloga zakona ili želite da se donese ovde zakon koji će zadovoljiti građane na koje se ta materija odnosi?
Tako je velika razlika vođenja politike između ljudi koji vode računa o tome da budu zadovoljni građani i onih koji žele da uberu nekakav politički poen na tuđoj nesreći, za koju nismo zaslužne ni vi, ni ja, nego neko davno u prošlosti.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.

Hvala za aplauz.

Pitanje za ministra poljoprivrede. Paori iz Banatskog Karađorđeva zamolili su da se njihova muka iznese u Narodnoj skupštini i da se ministar poljoprivrede, ako je to ikako moguće, založi da se njihov problem reši.

Naime u Banatskom Karađorđevu je sproveden proces komasacije mimo svih pravila, uz brojne nepravilnosti, tako da se najvećem broju malih gazdinstava oduzima dobra zemlja, a zauzvrat im se daje zemlja lošijeg kvaliteta. Takođe, u procesu komasacije, u Komisiji za komasaciju bili su kao članovi ljudi koji su u direktnom sukobu interesa i koji imaju ličnu korist od ovako sprovedene komasacije.

Ovo je za paore iz Banatskog Karađorđeva i izuzetno emotivno pitanje, jer to su potomci naših solunskih ratnika, koji su tu zemlju dobili kao zaslugu za svoju borbu u Prvom svetskom ratu. U njihovim domovima oni čuvaju silno ordenje svojih pradedova. Oni vrlo emotivno reaguju na pomisao da se ta zemlja koja se naziva, oni je zovu dobrovoljačka zemlja, na ovaj način od njih otima, a pri tome je pre samog postupka komasacije njima bilo obećano da se dobrovoljačka zemlja neće dirati.

Oni mole ministra poljoprivrede da obrati pažnju, da se upozna sa ovim slučajem i da učini sve što je u njegovoj nadležnosti da se otklone nepravilnosti koje su napravljene tokom procesa komasacije, tj. da ceo proces krene ispočetka prema Zakonu i propisanim pravilima.

Drugo pitanje je za predsednicu Vlade, Anu Brnabić. Poslanička grupa Dosta je bilo prošle nedelje predstavila je javnosti Nacrt zakona o Kosovu i Metohiji, koji za osnov ima presek između Ustava Republike Srbije i međunarodnog prava, tačnije Rezolucije 1244 i koji predlaže jedno dugoročno održivo rešenje za status Kosova i Metohije i rešavanje ostalih problema od kojih stanovništvo u toj južnoj srpskoj pokrajini pati. Kao model za rešavanje ovog problema uzet je odnos između Danske i Farskih ostrva.

Usvajanjem ovog zakona, što inače i naš Ustav predviđa, izbegla bi se bilo kakva potreba za potpisivanjem bilo kakvog obavezujućeg sporazuma sa Prištinom, otklonio bi se jedan od najčešćih razloga koji se navodi kao razlog za potrebu tog sporazuma, a to je da mi nemamo ustavnu kontrolu nad kompletnom teritorijom. Znači, uz pomoć ovog zakona, ta kontrola se uspostavlja, u potpunosti se Kosovo i Metohija podvode pod naš Ustav, ustavno-pravni poredak i međunarodno pravo.

Dosta je bilo, namerava u oktobru da organizuje javne rasprave, okrugle stolove, javna slušanja i uputilo je kopiju ovog pisma sa kopijom ovog zakona, nacrta zakona, predsednici Vlade, predsedniku Republike i predsednici Narodne skupštine, svim relevantnim političkim organizacijama, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Ovim otvaramo dugo očekivani unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji.

Pitanje za predsednicu Vlade glasi – da li će uzeti učešća u važnoj javnoj raspravi o rešenju za status Kosova i Metohije, koje je predložila poslanička grupa Dosta je bilo, kroz nacrt ovog zakona koji treba da postane predlog i uđe u skupštinsku proceduru. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima poslanik Muamer Bačevac.

Uvažena predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege, u subotu se desila, čuli ste i verovatno videli, jedna stravična nesreća koja je pogodila grad Novi Pazar, jedan požar koji je nažalost, juče se videlo, odnela tri mlada života.

Ovaj nesretan događaj obeležilo je, pre svega neblagovremena i neadekvatna reakcija vatrogasaca jedinice iz Novog Pazara, pre svega uzrokovana nedostatkom opreme za gašenje požara, kao i za pomoć ugroženima u tim situacijama.

Sa druge strane, ovaj događaj obeležilo je herojstvo, solidarnost komšija Novopazaraca, Srba i Bošnjaka koji su se zaista u velikom broju stvorili tu i koji su uspeli da vrlo teško, uz pomoć javnih preduzeća grada Novog Pazara i pomoći koja je stigla iz grada Raške, lokalizuju požar, zaustave požar i zaustave katastrofu, jer je požar pretio da ugrozi kompletnu zgradu i da izgori jedan veliki kompleks zgrada u Novom Pazaru.

Stoga želim ovom prilikom da se zahvalim svim građanima Novog Pazara na zaista jednom herojskom činu i solidarnosti koja krasi građane Novog Pazara. Štab za vanredne situacije grada Novog Pazara odbio je da usvoji izveštaj vatrogasno spasilačke jedinice, obzirom da se nije poklapao sa izjavama građana i ljudi iz javnih preduzeća koji su bili na licu mesta, uz konstatovanje da je naša jedinica nedovoljno opremljena i da se mora sve učiniti da se ona što pre kvalitetno opremi kvalitetnom opremom za gašenje požara i spašavanje. U svakom slučaju, konstatovano je da je moglo jako bolje da se reaguje i da je moglo da se zaista pre i kvalitetnije sanira ova nesreća.

Ovom požaru u Novom Pazaru prethodilo je još nekoliko požara koji su mene podstakli da 2015. godine, kada smo usvajali tzv. Tamarin zakon ili Zakon o zaštiti od požara, koji je bio afirmativan i dobar zakon, zaista sugerišem ministru i da ga pozovem da bolje opremi i u tom trenutku vatrogasno spasilačku jedinicu u Novom Pazaru, i da u njoj uposli još ljudi. Naravno, insistirao sam da to budu građani Novog Pazara obzirom da zaista ima malo ljudi koji su iz Pazara i koji su bošnjačke nacionalnosti u samoj jedinici. Obzirom da sami građani Novog Pazara bolje poznaju infrastrukturu zgrada i dodatno su motivisani da razvijaju ovu jedinicu, njeno angažovanje i njeno delovanje.

Međutim, pored obećanja koja smo dobili, zaista do sada nije učinjeno ništa na tome, i koristim ovu priliku da još jednom apelujem na MUP i Sektor sa vanredne situacije, u čijoj je ingerenciji, isključivoj ingerenciji je ova vatrogasna jedinica u Novom Pazaru, da što pre ojača infrastrukturu ove vatrogasne jedinice, da je ojača u opremi, ojača u ljudima, da dodatno obuči ove ljude i da uposli što više ljudi, onoliko koliko zaslužuje grad od 130 hiljada stanovnika sa specifičnom infrastrukturom, uskim ulicama, naravno po mogućstvu da to budu građani iz Novog Pazara, još jednom kažem, koji su u prednosti u pružanju pomoći, jer bolje poznaju infrastrukturu i na kraju dodatno su motivisani da pruže pomoć, jer brane svoj grad.

Podsetiću još jednom da ni jedna lokalna samouprava nije nadležna za ovakve vatrogasne jedinice, ali moram da pohvalim i lokalnu zajednicu koja je sa gradonačelnikom bila odmah na licu mesta, gde su direktori javnih preduzeća učestvovali u samom gašenju požara kao i veliki broj građana kojima se ovog puta zahvaljujem.

Naravno, znam da u državi ima problema, ali još jednom ponavljam da nam je zaštita ljudi i njihova imovina uvek na prvom mestu i stoga pozivam na brzu reakciju.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, prošlog četvrtka sam ovde pokušao da dođem do odgovora na neka pitanja u ime građana Republike Srbije, od ministara koji su ovde bili da odgovaraju na poslanička pitanja i sa žaljenjem moram da konstatujem i sada da ministri nisu odgovorili ni na jedno jedino pitanje koje sam im postavio. Stoga ću danas pokušati da to uradim sa premijerkom.

Postavljam pitanje premijerki, gospođi Ani Brbanić, s obzirom da njeni ministri nisu dali odgovore, nadam se da će ovog puta ona kao neko ko predvodi Vladu Republike Srbije smoći snage da građanima Republike Srbije da odgovore na neka od jako važnih pitanja koja se tiču Republike Srbije.

Prvo pitanje koje postavljam je u duhu toga što smo čuli od predsednika Republike da je njegova politika prema KiM doživela poraz. On je za taj poraz okrivio građane Srbije, nazvao ih je plačljivima, nazvao ih je gubitničkim narodom, ali samo ne znamo niti šta je bila ta politika niti o čemu se razgovaralo niti koja je politika doživela poraz, ali znamo da su za to krivi građani, a nikako Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. Postavljam pitanje, koja je to politika koja je doživela poraz?

Drugo pitanje koje postavljam takođe premijerki Republike Srbije, Vlade Republike Srbije jeste to koja će biti sledeća politika koju ćete zastupati u vezi sa KiM s obzirom da je prethodna za koju ne znamo koja je bila doživela poraz, da o tome obavestite građane Republike Srbije i ovaj parlament. Da li je to politika koju Toni Bler zastupa sada putujući po svetu i zastupajući politiku Aleksandra Vučića i na kraju krajeva, ko njega plaća, zašta ga plaća i šta on u ime građana Srbije može da pregovara, neko ko je bio jedan od glavnih ljudi koji su sprovodili NATO agresiju 1999. godine?

Takođe, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, da li je upoznata i šta je preduzela u vezi sa odlukom koju je donela vlada Kosova gde se na delu teritorije opštine Gračanica, tačnije u Ajvali grade rezidencije vlade Kosova gde će biti određene institucije iz Prištine preseljene na deo teritorije opštine Gračanica i predsednik opštine Gračanica je dao deo teritorije svoje opštine da Albanci tu grade svoje rezidencije? Šta će Vlada Republike Srbije preduzeti po ovom pitanju ili ste već počeli da se razgraničavate?

Predstavnici Srpske liste koji prete Savezu za Srbiju, liderima i članovima Saveza za Srbiju bolje bi im bilo da daju odgovor šta dogovaraju sa njihovim koalicionim partnerima Ramušom Haradinajem, Hašimom Tačijem i ostalima sa kojima danas vladaju zajedno na Kosovu?

Sledeće pitanje na koje takođe nisam dobio odgovor jeste i to ko je ubio Olivera Ivanovića i zašto i dokle se stiglo sa istragom i zašto su nastavljeni Briselski pregovori ako smo čuli od predstavnika Vlade i predsednika Republike da se neće nastaviti pregovaranje u Briselu dok se ne pronađu ubice Olivera Ivanovića, a prošlo je svega 40 dana od njegovog ubistva i nastavljeni su ti pregovori.

Dalje, postavljam pitanje, da li smo saznali ko su ti ljudi koji su bagerima rušili u centru Beograda, u Savamali, 24. aprila 2016. godine objekte? Da li je moguće da u jednoj državi mi i dan danas nemamo odgovor na to pitanje.

Sledeće pitanje je takođe, ko je odgovoran za pad potpornog zida na Koridoru 10 i dokle je stigla istraga BIA koju je angažovala gospođa Zorana Mihajlović kao resorni ministar?

Takođe postavljam pitanje zašto nije i kada će biti srušen nelegalni objekat na Kopaoniku koji pokazuje, on je slika i prilika načina kako se vodi ova država i naravno još jedno pitanje, zašto je Srbija i dalje na crnoj listi FATF osumnjičena za pranje novca i finansiranje terorizma zajedno sa Severnom Korejom, sa Etiopijom, Sirijom, Irakom, Iranom, Jemenom? Jedina zemlja iz Evrope jeste Srbija.

Reč ima Boško Obradović.

Poštovani narodni poslanici i poštovani građani Srbije koji pratite ovaj početak redovnog jesenjeg zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, pomaže Bog svima. Izuzetno mi je bilo drago slušati u domu Narodne skupštine Republike Srbije srpsku himnu „Bože pravde“ i lepo je čuti da mi ovaj naš poslanički rad počinjemo molitvom, jer ne zaboravite, himna „Bože pravde“ je molitva.

Ono što želim pre svega da pitam predsednika Srbije Aleksandra Vučića jeste, ko ga je ovlastio da pregovara o KiM? Ne sećam se da je za ove dve i po godine aktuelnog saziva Narodne skupštine Republike Srbije ikada tema KiM došla na dnevni red, a ja ću upoznati građane Srbije šta su recimo naše današnje teme dnevnog reda – očuvanje afričko-evroazijskih migracionih ptica vodenih staništa, zaštita i održivi razvoj Karpata i očuvanje populacije slepih miševa u Evropi. Dakle, to su prioriteti Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine Republike Srbije, a tema KiM o kojoj govori čitav svet dve i po godine ne može da dođe na dnevni red aketuelne Skupštine.

Generalni sekretar predsedništva, Nikola Selaković je nedavno ustvrdio da je Aleksandar Vučić glavni pregovarač. Opet pitam, ko ga je i kada ovlastio? Kada je u ovom parlamentu usvojena platforma na osnovu koje on može o nečemu da pregovara i uopšte da bude ovlašćen za to? Takođe, sam Aleksandar Vučić je juče izjavio da ne pregovara Toni Bler u njegovo ime o razgraničenju, korekcijama granica, podeli Kosova, priznanju nezavisnog Kosova nego on lično pregovara. Opet ponavljam, ko ga je i kada za to ovlastio?

Drugo pitanje na istu adresu predsednika Srbije, predsednika Vlade Republike Srbije glasi, tražim javnim demanti da opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa kao deo državne teritorije Republike Srbije nikada nisu bile niti će ikada biti predmet bilo kakvih pregovora o razgraničenju, korekciji granica, podeli KiM ili bilo kakve razmene našeg za naše.

Nikada ni jedan predstavnik aktuelne vlasti nije demantovao javno da su Preševo, Bujanovac i Medveđa teritorija Republike Srbije u ovom trenutku na stolu tajnih pregovora Aleksandra Vučića i Hašima Tačija? Dodatno pitanje, kakva je uloga sina DŽordža Soroša, Aleksandra Soroša koji se u više navrata sastao sa Aleksandrom Vučićem, a pre nekoliko dana i sa Hašimom Tačijem, javno na svom tviter nalogu okačio zajedničku sliku sa Hašimom Tačijem i rekao da je sa njim razgovarao o priznanju Kosova. Čijem priznanju Kosova? Da li možda njegovog prijatelja Aleksandra Vučića sa kojim se redovno sastaje ovde u Beogradu i širom sveta? Zar to nije onaj isti srpski dušmanin DŽordž Soroš koga SNS i režimski tabloidi neprestano napadaju da pravi nekakve pučeve, revolucije u Srbiji, a onda se predsednik SNS i predsednik Srbije sastaje sa njegovim sinom i očito mu je on posrednik u razgovorima sa Tačijem.

Tražim, istovremeno, da se razmotri i da mi se odgovori na pitanje - koji je smisao koordinacionog centra za Preševo, Bujanovac i Medveđu, koji ništa ne radi i kako se uopšte opština Medveđa koja nikakve veze sa Preševom i Bujanovcem nema tretira u tom zajedničkom koordinacionom centru i kakva je to Preševska dolina koja nikada nije postojala niti sada postoji, već postoje opštine Preševo, Bujanovac, Medveđa? I u tom smislu, Srpski pokret Dveri traži ukidanje ovog koordinacionog centra koji inače ništa ne radi.

Veoma važno pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije je - ko je ministar kulture u Vladi Republike Srbije? Da li je to Vladan Vukosavljević ili je to Željko Mitrović? Kada je Vladan Vukosavljević sa pravom kritikovao rijaliti programe koje treba zabraniti, ukinuti, oporezovati i na svaki drugi način sprečiti da truju i raspamećuju ovaj unesrećeni narod, stao protiv rijaliti šoua i predsednik Vlade i ministar Vojske i Policije, što je posebno zanimljivo, stali su na stranu naravno Željka Mitrovića, kao pravog ministra kulture, odnosno nekulture u Srbiji.

I konačno pitanje za Agenciju za borbu protiv korupcije - da li je SNS u drugom krugu predsedničkih izbora 2012. godine oprala 246 miliona dinara koji su uplaćeni na račun fantomske marketinške agencije koja nije ni upisana u APR i ne postoji, a koja je, odnosno da li je, pitam, vlasništvo kuma Aleksandra Vučića, Gorana Veselinovića, i da li je na taj način u privatne džepove o državnih para prebačeno dva miliona evra? Hvala.