Poštovane koleginice i kolege, evidentno je da se svi slažemo oko toga da je zaštita životne sredine jedan od prioriteta svakog društva, pa i našeg. O tome smo diskutovali ovde u ovih prethodnih nekoliko dana a i svakodnevno u sredstvima javnog informisanja vidimo da se svi trude i da vode računa, navodno, o zaštiti životne sredine. To jeste kod nas problem, kad god se u nečemu složimo, i kada to treba ostvariti onda dolazi do nekih čudnih razmimoilaženja i ne ostvarimo one ciljeve koje smo proklamovali.

Ja sam ovde često govorio da je u razvoj svakog društva, da su najvažniji vaspitanje i obrazovanje. To ću i sada ponoviti. Mi moramo naša pokoljenja, našu decu, od malih nogu da vaspitavamo i da učimo da čuvaju životnu sredinu, da budu prema njoj pravi domaćini, prava braća i prave sestre. Da li mi to radimo? Da li decu od malih nogu učimo kako se treba ponašati i kakav treba biti prema životnoj sredini, odnosno okruženju u kome živimo? Najverovatnije da to ne radimo dobro i zbog toga nam se dešavaju ove stvari i u oblasti ekologije, odnosno zaštite životne sredine, kao i u drugim oblastima. Zato moramo da stavimo težnju na vaspitanje i obrazovanje naših mlađih naraštaja, kako bi sačuvali svu lepotu i bogatstvo ove naše Srbije.

Na kraju ću da podsetim samo na reči velikog poglavice Sijetle koji je rekao – reke, planine, šume, ribe, ptice i sve ostale druge životinje su naša braća i naše sestre. Prema tome, svi mi moramo da vodimo računa o prirodi, o okolini, jer su to naša braća i naše sestre. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Malušić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Malušić, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, Poglavlje 27 koje se tiče zaštite životne sredine, uključuje u pregovore Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo rudarstva, građevinarstva i Ministarstvo saobraćaja, infrastrukture, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo zdravlja i mnoga druga, takođe uključuje i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i mnoge druge institucije. To je vrlo važno, jer samo u toj interakciji, možemo zaista doći do dobrih rešenja.

Obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa životne sredine u urbanim uslovima danas predstavlja veliki problem. Nekada su ekološki problemi bili vezani za nedostatak odgovarajuće infrastrukture, nezadovoljavajući nivo higijene, prenaseljenost. Danas su problemi vezani za ekologiju mnogobrojniji i složeniji. Zato je bilo neophodno i usvajanje i primenjivanje održivog razvoja.

Globalna ekološka ravnoteža je sve aktuelnija što nameće potrebu primene odgovarajućih instrumenata koji deluju u okviru tržišta. Poglavlje 27 je jedno od najskupljih, najkompleksnijih i najkomplikovanijih poglavlja u procesu pregovora. Finansiranje zaštite životne sredine predstavlja jednu od prioritetnih pitanja Vlade Republike Srbije, u zaštitu životne sredine će se iz pretpristupnih fondova, kao i iz domaćih sredstava uložiti, biće uloženo 160 miliona evra u periodu do 2020. godine.

Ono što treba naglasiti je da danas Srbija uvodi nove tehnologije u zaštiti od požara. Reč je o tehnologiji koja omogućava ranu protivpožarnu detekciju na osnovu dima, nažalost imali smo negativno iskustvo i ovo je dobar primer prakse.

Evropska komisija je donirala blizu dva miliona evra za nabavku uređaja za kvalitet vode i softvera za kvalitet vazduha. Izveštaj o napretku Srbije u procesu otvaranja Poglavlja 27 pokazuje da Srbija napreduje u ovoj oblasti. Međutim, potrebna su nam veća izdvajanja za zaštitu životne sredine u Srbiji da se zaštita životne sredine prepoznaje kao oblast za veća ulaganja i veće investicije, jer je zelena ekonomija budućnost. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč?

Koleginice Jovanović, izvolite.

Predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, iz diskusije svih ovih dana, može se zaključiti da su ministar i ministarstvo vrlo posvećeni zaštiti životne sredine, a čuli smo i moje kolege koje su dale niz konkretnih predloga kako da efikasnije i brže primenimo Zakon o zaštiti životne sredine.

Pregovori sa EU o Poglavlju 27 o zaštiti životne sredine su najteža i najkomplikovanije i procena eksperata su da će Srbiji za puno dostizanje evropskih standarda u toj oblasti biti potrebno više od 20 godina i najmanje od 10 do 12 milijardi evra.

Razlog za ubrzani rast ekologije leži u činjenici da je pod čovekovim uticajem došlo do globalnih promena uslova života na planeti koji prete i samom opstanku čovečanstva. Od ekologije se očekuje da budući da se bavi funadmentalnim zakonitostima funkcionisanja biosfere ponudi rešenja za prevazilaženje ekološke krize. Na primer, navešću kako je Kancelarija za mlade grada Beograda realizovala krajem prošle godine projekta „ Mladi, Tesla i ekologija“ sa ciljem informisanja mladih o važnosti životne sredine. Projekta odgovara na problem letargije mladih po pitanju iskorišćavanja obnovljivih izvora energije. Ujedno projekat se bavi problemom svesti mladih o zaštiti životne sredine. Osnova oba problema je ista, manjak informisanosti o pomenutim temama.

Svih ovih dana se trudimo, mi poslanici da ukažemo široj javnosti na važnost očuvanja životne sredine i da svako treba da da svoj doprinos. Ako nas je puno koji tako mislimo i mali pojedinačni doprinos je veliki za planetu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Ivana Nikolić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Nikolić, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnetim amandmanom na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine ističe se važnost očuvanja održivog ekološkog razvoja. O tome, svakako treba da se vodi računa naročito kada govorimo o izmenama zakona koje se odnose na propisivanje pravnog osnova, odnosno za izradu podzakonskog akta tj. pravilnika kojim bi se tačno definisalo šta će se u smislu ispunjenosti uslova za zaštitu životne sredine proveravati kod korisnika IPARD sredstava, odnosno kada se stvara prilika za korišćenje sredstava za nove investicije, šta tu treba i kako raditi, a da se čuva životna sredina.

Ovo je jako važno, jer zaštita životne sredine je odgovornost svakog pojedinca i obaveza svakog činioca u društvu, lokalne samouprave, privrede, državnih institucija i svi imaju odgovornost u borbi za zdravu životnu sredinu. Nažalost, svest u našoj zemlji i nije na zadovoljavajućem nivou, ali Vlada, aktuelna se bavi ovim problemom, najpre osnivanjem posebnog ministarstva koje će se baviti ovom oblašću, primenom i sprovođenjem pravnih tekovina EU u oblasti zaštite životne sredine. Radi se na ulaganju i opremanju administrativnih kapaciteta i što je jako važno o ovoj temi se govori i radi sa aspekta razvijanja i tehnološkog opremanja resursa i u sistemu obrazovanja. Dakle, ova oblast koja se prožima kroz sve oblasti društvenog života mora ići u korak sa ovim izazovima i jasno je da će biti tema nadalje kada se radi o Republici Srbiji, kada se radi, kada se gradi, kada imamo sve više investicija i kada postajemo ekonomski sve jači. Hvala vam.

: Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vesna Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Svetlana Nikolić Pavlović.
Da li neko želi reč?
Koleginice, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jedan od najvećih problema sa kojim se suočava današnje globalno društvo je briga za ekologiju i životnu sredinu, a nacionalni parkovi Republike Srbije podrazumevaju jedan od najviših oblika zaštite životne sredine. U Srbiji ima pet nacionalnih parkova, a to su: Nacionalni park Fruška Gora, Đerdap, Tara, Kopaonik, Šar-planina. To su zaštićena područja od izuzetnog prirodnog ali i kulturno-istorijskog značaja. Sve klimatske promene kao i većina prirodnih nepogoda rezultat su čovekovog negativnog uticaja na životnu sredinu. U poslednje vreme sve češće slušamo priče o održivom razvoju, a da nažalost većina nas i ne zna šta to znači.

Da se još jednom podsetimo, održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a da ne dovodi u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovoljni vlastite potrebe.

Kako će sledeće generacije da zadovolje svoje potrebe kada se većina nas ponaša neodgovorno? Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani, odgovor je vrlo jednostavan - ako nastavimo da i dalje iskorišćavamo prirodu, a da pritom ne brinemo dovoljno o njoj, sledeće generacije će teško opstati. Zato je neophodno da se oslonimo na korišćenje obnovljivih izvora energije, odnosno trajnih izvora energije, kao što su sunčeva energija, energija vetra, energija reka, talasa, toplotna energija, hidrosfere, biosfere, biomase, biogasa, odnosno biogoriva.

Svi mi treba da krenemo od sebe, da shvatimo značaj očuvanja ekosistema i životne sredine i da promenimo svoje loše navike. Jedino na taj način možemo da zaštitimo prirodu, našu decu i našu budućnost. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Darko Laketić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Rančić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Rančiću.