Zahvaljujem uvažena predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, eto ja kao i koleginica koja je malopre govorila mogu da čestitam Kruševljanima, mojim Kruševljanima na Poljoprivrednom fakultetu koji počinje da radi. U to su sumnjali oni iz saveza za propast Srbije, sa suprotne strane i optuživali nas, ali kao što je Bratislav Gašić obećao pre nekoliko godina, sve što je obećano to je i ispunjeno i evo Kruševac može da se pohvali mnogo čime.

Vi ste već bili u Kruševcu i znate koliko je Kruševac lep grad i koliko se Kruševljani bore da životna sredina bude onakva kakva treba da bude u celoj Srbiji.

Inače, pored fabrike za prečišćavanje vode, investicije vredne 14 miliona evra, koja se uveliko gradi, grad Kruševac je odgovornom politikom privukao i druge, da kažem, strane kompanije i druge investicije, pa je tako potpisan Sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji sa nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju, čime je grad Kruševac dobio preko 280 kontejnera za reciklažni otpad. Što znači da se zaista borimo da životna sredina bude još zdravija, jer mislimo na našu decu i nismo od onih koji se samo služe napadima i nesrećama građana da bi privukli neku pažnju. Mi radimo u korist građana, građani to prepoznaju i cene tu našu politiku, pa otuda i velika podrška koju imamo.

Ono što mogu da kažem, da su zakoni izuzetni i da ćemo ih podržati u danu za glasanje i da ćemo nastaviti da se zalažemo i radimo isključivo za naše građane, u njihovu korist i za dobrobit svih nas.

Vama se zahvaljujem i želim svako dobro.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Blaža Knežević.
Da li neko želi reč?
Kolega Kneževiću, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, svima treba da nam bude zadatak da radimo na zaštiti i očuvanju životne sredine i tu nema nikakve dileme. Posebno je važno da u ovoj oblasti edukujemo naše najmlađe, našu decu, a nadam se da nije kasno ni za nas starije.

Ipak, neki događaji iz prošlosti nas opominju, naročito 2014. godina kada se pokazala potpuna neodgovornost vlasti u Šapcu. Naime, godinama unazad, gradska vlast i gradska uprava Šapca, odlagala je neplanski otpad na samoj obali Save, 200 do 300 metara udaljenog od strogog centra grada Šapca. U pitanju je preko hiljadu tona otpada, a uz to više od jedne decenije nije bio očišćen nijedan kanal na teritoriji grada Šapca.

Takođe, te 2014. godine, svi se sećamo, pretio je veliki udarni talas na Šabac, poplavni. Zahvaljujući tada premijeru, Aleksandru Vučiću, Vojske Republike Srbije i velikom broju građana, pre svega Šapca, ali i dobrovoljaca iz cele Srbije, grad Šabac je odbranjen. Da su se tada pitali ljudi iz šabačke vlasti, a pre svega dvostruki ministar, Dušan Petrović, Šabac, i ne samo Šabac, bi plivao u vodi i u stotinama tona otpada i ne želim dalje da govorim šta bi to značilo.

Zahvaljujući, ponovo kažem, Vladi Republike Srbije, Vojsci Srbije i građanima, dobrovoljcima koji su došli da brane Šabac, ostala je samo opomena, ali ne treba da se zaboravi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Majkić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Majkić, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, danas i prethodnih dana smo pričalo o tome koliko država, tj. državni organi, koliko pokrajinski organi, koliko lokalne samouprave, gradovi i opštine mogu da utiču na unapređenje životne sredine.

Pričali smo o tome koliko je sredstava izdvajano za različite oblasti u ekologiji i o planovima za budućnost, za koju se svi nadamo da će biti bolja što se tiče ekologije nego što je trenutno stanje u Srbiji. Pričali smo takođe i o drugim stvarima, ali ono na šta treba poseban akcenat staviti je sigurno, ne samo ono što državni organi rade da se unapredi ekologija, nego šta mi kao pojedinci, znači ne kao poslanici, ne kao ministri, nego mi svi kao građani, šta radimo da očuvamo ono što imamo oko sebe i da li smo dovoljno odgovorni prema životnoj sredini.

Godine 2016. Kikinda je na sajmu ekologije proglašena za najčistiji grad u Srbiji, ali mi i dalje, bez obzira što smo proglašeni za najčistiji grad, imamo problem sa nelegalnim deponijama, sa nelegalnom sečom stabala. Imamo, u 2017. godini situaciju da niko, nemamo ni jednu jedinu prijavu za nelegalnu seču stabala i pitanje je koga mi štitimo time? Što bi se reklo u našem narodu, niko neće da bude cicija, ali znamo koji je veliki napor potreban da bi se zasadio zasad i koliko je potrebno to održati, a kažem, eto, u 2017. godini nemamo nijednu prijavu.

Dovoljno je prošetati nedaleko od Skupštine da vidite da i dan danas u 21. veku ljudi i dalje bacaju smeće na ulici. Neretko srećemo one na putevima, koji izbacuju smeće kroz prozor. To je već, može se reći, ukorenjen problem. Šta raditi sa nešto starijima, da li povećati sankcije, to je već pitanje dileme. Ali, svakako da mlade naraštaje treba… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Studenka Kovačević.
Da li neko želi reč?
Koleginice Kovačević, izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, koleginica Majkić je juče u raspravi govorila o pošumljavanju i apsolutno podržavam njenu diskusiju koja predstavlja rešenje za opustošene šume.

Ja ću se bazirati na istočnu Srbiju i uzrok večnih posledica po naša prirodna dobra. U istočnoj Srbiji 40% teritorije je pod šumama, a suočeni smo sa zastrašujućim prizorom koji ostaje iza šumokradica. Bespravna seča šuma je problem koji svake godine postaje sve veći. Krivično delo – šumska krađa, ubedljivo je najčešće delo u odnosu na sva ostala dela protiv životne sredine. Štetnost koja se prouzrokuje, a koju je nemoguće zaustaviti, kao što su hidrološki poremećaju, erozija, manjak kiseonika, samo su neki od razloga koji ukazuju da se ovim moramo baviti.

Rešavanje ovog problema nimalo nije lako. To su velike površine i nemoguće je u svakom trenutku imati pregled stanja na terenu, zahteva puno ljudi, puno vozila, puno mehanizacije i opreme. Ali, ono što je pozitivno jeste da građani u poslednjih nekoliko godina mnogo češće prijavljuju šumokradice. Broj podnetih krivičnih prijava se udvostručio, međutim to i dalje problem ne rešava. Kazne za ovo delo su uvećane 2016. godine, međutim i dalje nisu srazmerne posledicama koje to delo i dalje izaziva.

Iskreno se nadam da ćemo uskoro nametnuti i obavezu da se sa čvrstih goriva što pre pređe na alternativne energente, pogotovo kada su u pitanju gradske toplane. Možda na taj način uspemo da smanjimo i seču šuma, odnosno nelegalnu seču šuma. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Izvolite kolega Mićin.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.

Ovim izmenama smo uneli obavezu korisnika IPARD fondova da ispune određene uslove zaštite životne sredine pre nego što mogu da dobiju novac iz ovih fondova. IPARD program predstavlja najznačajniji program pretpristupne podrške poljoprivrednicima i odobren je od strane svih članica EU. Glavni cilj i svrha ovog programa je da pomogne poljoprivrednike, kao i sve stanovnike ruralnih područja Republike Srbije, da postepeno podižu svoje kapacitete i potencijale kako bi se blagovremeno i na pravi način pripremili za ispunjavanje evropskih standarda i zakona iz oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije i zaštite životne sredine.

Ono što je važno da ovim programom poljoprivrednicima do 2020. godine na raspolaganju je čak 229 miliona evra bespovratnih sredstava, što je zaista ozbiljan novac, a sada će poljoprivrednici da bi dobili morati da ispune određene ekološke uslove što je neophodno na našem putu ka članstvu u EU, jer moramo otvoriti Poglavlje 27, a da bismo zatvorili ovo Poglavlje moramo ispuniti određene ekološke uslove. Upravo je cilj ove zakonske odredbe da to uradimo.

Moram spomenuti šta smo uradili na polju zaštite životne sredine u Novom Sadu otkada je na njegovom čelu gradonačelnik, Miloš Vučević, ja ću spomenuti samo deo toga. Urađeno je zaista mnogo, recimo u prigradskim naseljima, u prigradskom naselju Rumenka uradili smo šest kilometara fekalne kanalizacije i prečistač otpadnih voda vredan čak 136 miliona dinara. U Stepanovićevu, takođe smo završili celu fekalnu kanalizaciju i uradili takođe još jedan prečistač otpadnih voda koji je vredan 96 miliona dinara. U Kovilju smo uradili čak 40 kilometara kanalizacione mreže i završili prečistač vredan 190 miliona dinara. U Begeču smo takođe završili kompletnu kanalizacionu mrežu i uradili takođe jedan prečistač vredan čak 221 milion dinara.

Ono što je najvažnije, Milo Vučević i gradska vlast u Novom Sadu je ovo radila bez dinara zaduživanja, sve iz gradskog budžeta, dok su naši prethodnici, pre 2012. godine radili kanalizacije zadužujući gradsku vlast za 35 miliona.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Da li neko želi reč?
Kolega Bogatinoviću, izvolite.