Hvala predsedavajuća.

Zaista mislim da smo došli do maksimuma, svih maksimuma urušavanja dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije. Član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine, da vi gospođo predsedavajući niste omogućili da ovde sedi svih 20 ministara u Vladi Republike Srbije na 62 zakonska predloga koje je ta Vlada predložila, da ovde sedi predsednik Vlade Ana Brnabić, da ovde sedi ministar finansija, Siniša Mali, da svi ministri ovde odgovaraju na pitanja narodnih poslanika iz njihovog dela odgovornosti za budžet i kreiranje budžeta, nego da su ko zna gde sad na najvažnijem skupštinskom zasedanju u jednoj kalendarskoj skupštinskoj godini. To govori o nepoštovanju ovog visokog doma narodne skupštine. To govori o tome da vi na taj način unižavate dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.

Ja vas pozivam da prekinete zasedanje dok ne obezbedite sve ministre na čelu sa predsednikom Vlade, da sede i odgovaraju na pitanja narodnih poslanika, jer je to njihova obaveza. Ovo je najvažnija sednica u skupštinskoj godini, a njih ovde nema. Šta to znači? To znači da oni pljuju na parlament i vređaju parlament i gaze parlament i ponižavaju parlament. Vi to ne biste smeli da dozvolite, a posebno građane Srbije kojima nisu odgovorili ni na jedno pitanje – zašto je tolika cena goriva, zašto su opljačkani penzioneri, zašto je opljačkan svako ko radi u javnom sektoru, šta je problem, gospodine Antiću? Šta je problem? Da li ste opljačkali penzionere četiri godine? Jeste.

Poslaniče, po Poslovniku na koji se sada pozivate zabranjeno je direktno obraćanje, pogotovo rečima - šta je, šta je?
Poslaniče, zloupotrebili ste Poslovnik, član 103. stav 8. Vrlo jasno. Zato što ste dobili na početku ove sednice da su svi ministri ovlašćeni da razgovaraju. Nemojte da vičete.
Jednostavno član 103. stav 8. u vremenu koje ste izrekli tzv. povredu Poslovnika, odnosno ušli u repliku, da ne kažem i da ste počeli da vičete na ministra, jednostavno to vreme ste izgubili. Sami ste to i izabrali.
Puno vam hvala što pomažete u vođenju sednice. Meni je lakše kad neko namerno zloupotrebljava Poslovnik.
Evo, 14.00 časova i učiniću da se odmore poslanici koji stoje, a inače mi je skrenuta pažnja, moram baš u 14.00 časova da određujem pauzu i evo baš u 14.00 časova pauza od 60 minuta do 15.00 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Malušić.

Izvolite, koleginice Malušić.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, da bih pojasnila kako ovaj zakon podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na finansiranje institucija brige o socijalnim slučajevima.

Naime, treba reći par stvari što se tiče Centralnog registra, pre svega da je to elektronski vođena baza podataka i elektronski servis koji je zasnovan na IT tehnologijam. Pokazala se potreba da se donese zakon o povezivanju ovog registra, Centralnog registra, sa ostalim registrima. Pre svega, misli se na državne organe, a zatim tu spada i Poreska uprava, ali ne samo to, treba se povezati i sa centrima institutima socijalne zaštite, što je jako bitno.

Prva rečenica u budžetu, kada smo govorili, glasi da je budžet stabilan i da ima komponentu socijalnu. Šta to znači? To samo znači da ova Vlada vodi računa o svojim građanima, za razliku od 2008. godine kada je tadašnja vlast otpustila 400.000 ljudi, i ne samo to, 400.000 ljudi i njihovih porodica, tako da je u jednom momentu bilo milion ljudi bez sredstava za život. Sramota jedna. Tada je nezaposlenost iznosila 26%, a danas iznosi 11,5%. Zašto? Zato što imamo stabilan budžet, zato što tri godine za redom imamo suficit u budžetu, zato što je BDP te 2012. godine iznosio minus 3,5%, a danas iznosi plus 4,5%. E, na tome treba da radimo, da svake godine imamo suficit u budžetu. Zašto? Pa, zbog građana Republike Srbije, pre svega.

Sramota je ovo danas što čujemo. Umesto da smo složni, da se složimo oko jedne stvari, a to je problem na našem Kosovu i našoj Metohiji. Ovi ljudi se ponašaju kao da su pali sa Marsa. Sramota je to. Tamo se dešava humanitarna katastrofa, treba o tome da pričamo, treba da skupimo pomoć za te ljude, da im pomognemo, a ne da razgovaramo o stvarima nesuvislim. Sram ih bilo, govore da treba da padne Vlada. Pa, neka se ugledaju na te Albance, svi složni, samo oni pričaju gluposti. Sramota je to.

Da se vratim ja na svoj amandman. Pre svega, ekonomski napredak se ogleda u socijalnom statusu. Šta to znači? Setimo se samo kada smo došli na grad 2013. godine šta smo zatekli. Totalnu katastrofu. Nisu bili isplaćeni dečji dodaci porodiljama, a da ne pričamo o centrima za socijalni rad, bili su obezglavljeni. Masa para nije bila uplaćena na te račune. Zamislite kad vi zarađujete na Centru za socijalni rad. Znači, nije bilo para za socijalno ugroženu populaciju, sramota jedna. Dugovali su enormno veliku količinu para vojnim osiguranicima, nisu im bile isplaćene penzije.

Sve smo mi to od kako smo došli na vlast poplaćali, i vojne penzije, koje su bile završile da nije bilo ove vlasti SNS, tadašnjeg premijera i današnjeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića. Bili bismo u Strazburu, kao što smo i završili, zbog penzija. Platili smo penzije, vratili dugove porodiljama, vratili silne dugove centrima za socijalni rad. Tako radi odgovorna vlast SNS i njenih koalicionih partnera. Tako se inače radi.

Za finansiranje institucija socijalne zaštite, naravno da postoje dva nivoa, to su pre svega republički i gradski centri za socijalni rad, pripadaju gradskom nivou i finansiraju se iz gradskog budžeta. Centri za socijalni rad, pod njihovu ingerenciju spadaju pre svega domovi za stare, domovi za decu, centri za porodični smeštaj, centri za socijalni rad, prihvatilišta za decu i omladinu.

Kada budem o sledećem amandmanu pričala, pričaću o tom prihvatilištu, šta se sve dešavalo od 2000. do 2008. godine. Niko nije mogao da uđe u prihvatilište od smrada. Tamo je kapacitet 104 ljudi, bilo je po 300 ljudi. Dolaskom SNS na vlast, odrađeno je prihvatilište kako treba. To je jedna pristojna ustanova, još uvek malo kapaciteta, ali smo i na tome poradili, tako da će u narednim godinama biti izgrađen, doradiće se i drugi kapacitet za zbrinjavanje svih korisnika prihvatilišta.

Socijalni slučajevi imaju preko Centra za socijalni rad pre svega zdravstvenu zaštitu, zatim preko Republičkog fonda zdravstvene zaštite, i ne samo to, imaju nacionalnu kuhinju koja se dotira iz donacija, a pre svega iz republičkog budžeta i njihova isplata zavisi pre svega od toga koliko članova porodice ima korisnik socijalne pomoći. Hvala bogu da smo došli na vlast, jer verovatno bi masa ljudi nestala sa lica Zemlje, jer prosto ljudi nisu imali šta da jedu. Sećate se samo perioda kada smo nalazili doktore nauka po kontejnerima. To je zasluga ovih ovde prekoputa. Bilo, ne ponovilo se.

Inače, moram da spomenem još jedan državni institut, a to je Crveni krst, koji donira nacionalne kuhinje, kojih je sve manje, na sreću, jer treba zaposliti ovaj narod Republike Srbije, a o tome šta smo mi radili govore podaci iz 2018. godine, jer su direktne strane investicije samo u prvih šest meseci milijardu i 800 miliona evra. Tako se radi. Smanjili smo nezaposlenost na 11,5%, smanjićemo, nastavljamo sa ovim trendom, tako da se nadam da će u narednih pet godina, sigurna sam, broj nezaposlenih biti ispod 5%.

O svojim amandmanima ću nastaviti dalje. Hvala na pažnji.

Hvala, koleginice Malušić.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Blaža Knežević.
Izvolite, kolega Kneževiću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, pred nama se nalazi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, kao i set reformskih zakona koji će doprineti daljem razvoju naše zemlje, podizanju životnog standarda u Srbiji, privrednog rasta i još jačem i intenzivnijem ekonomskom napretku naše zemlje.

Budžet za 2019. godinu karakteriše socijalni aspekt koji je povezan sa povećanjem životnog standarda, plata i penzija, a takođe nikad veća izdvajanja za kapitalne investicije. Ovo je rezultat i nastavak reformskih procesa koje je započela Vlada 2014. godine. Privredna aktivnost u 2018. godini beleži intenzivan rast, dolazak velikog broja investitora, zatim građevinarstvo nam je u porastu, takođe i uslužni sektor i sve to daje jedan celokupan bilans u budžet. Reformski procesi koji se sprovode podigli su kredibilitet i atraktivnost naše privrede za strana ulaganja.

Ono što je značajno istaći, nezaposlenost je spuštena sa preko 25% na 11,3%. Treću godinu zaredom imamo suficit u budžetu. Uspeli smo da dovedemo ozbiljne strane investitore. Rast penzija koji odgovara ekonomskom razvoju Srbije. Popravili smo međunarodni ugled Srbije u svetu. Od suštinskog značaja je da nastavimo da radimo i da ulažemo u našu ekonomiju, obrazovanje, kulturu, zdravstvo, u naš jezik, u digitalizaciju i da dalje nastavimo da zapošljavamo Srbiju.

Zato svima onima koji su godinama na različite načine urušavali našu zemlju želim da poručim da je država Srbija postala jaka, stabilna, fiskalno konsolidovana zemlja, čije se ime sa poštovanjem izgovara u svetu i kojoj smo povratili ugled.

Zato nećemo dozvoliti belosvetskim lopovima domaćeg porekla, a i ovim domaćim koji nikada u životu do sada ništa kvalitetno nisu uradili, osim što im je jedina politika bila pljačka državne kase i imovine, da ponovo uruše, unište i opljačkaju Srbiju. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Kneževiću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, kolega Markoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Svedoci smo dva dana izvesnog performansa kome smo prisustvovali ovde, mada, vidim, nema ih danas, ovih preko puta nas. Da li su se umorili ili im danas nije legla dnevnica, ne znam šta je u pitanju?

Gospodine predsedavajući, ja ću zbog građana samo da pročitam nekoliko izjava.

Evo šta Boško Obradović u februaru ove godine kaže za Dragana Đilasa: „Ja sada postavljam jedno pitanje za koje ne znam da li su ga ljudi sebi postavili, a kako smo sad to mi svi opozicija? Evo, na primer, kako je Đilas opozicija? Meni je to ključno pitanje“. Tako se zapitao Obradović. „Ne ulazim sad u vreme kada je on bio gradonačelnik, mada možemo da diskutujemo i o tome, ali gde je bio Đilas četiri godine? Dragan Đilas, odbornik u Skupštini grada Beograda?“ Pita Boško Obradović u februaru ove godine.

U februaru ove godine Boško Obradović napada Đorđa Vukadinovića, pa kaže: „Dobro, Đole, svi znamo da si za Đilasa, ali ne preteruj. Da si se ovoliko angažovao 2016. godine, gde bi nam kraj bio. Protežiraš ljude koji su četiri godine ćutali, nije ih bilo nigde, dok smo se mi borili. Pa to je tragedija ako nemamo nikog drugog“. To kaže Boško Obradović za Đorđa Vukadinovića, a povodom podrške Đorđa Vukadinovića Draganu Đilasu.

Boško Obradović u istom tom periodu je ponosno stajao iza svog spota u kome se Dragan Đilas optužuje direktno za visoku korupciju, a u vezi sa Mostom na Adi. Dakle, Dveri su zajedno sa njihovim tadašnjim koalicionim partnerima ponosno stali iza spota u kome se Dragan Đilas direktno optužuje za korupciju u vezi sa gradnjom Mosta na Adi i Đilasa nazivali štetotičanama. To je isto bilo u februaru ove godine.

Idemo malo dalje u prošlost, 7. decembar 2012. godine. Kaže lider pokreta Dveri, za „Glas zapadne Srbije“: „Ne vidimo da se ispituje sumnjivo poslovanje najvećih domaćih tajkuna, posebno onih političkih, Dušana Petrovića, Dragana Šutanovca, Dragana Đilasa, Mlađana Dinkića“, kaže Boško Obradović, ovaj komunalni radnik, danas ovde. „Vreme je da odgovaraju svi koji su učestvovali u pljačkaškim privatizacijama i obogatili se od politike“. Dalje Obradović za Jeremića kaže da je „bleda kopija evrofanatika“.

Gledajte šta Jeremić kaže za Đilasa. Jeremić za Đilasa kaže, odbacujući tvrdnje da će njegovo predsedavanje koštati sedam i po miliona dolara, Jeremić je ukazao da bi Srbija 60 godina mogla da predsedava ovim telo Ujedinjenih nacija za cenu mosta preko Ade Ciganlije, bez pristupnih saobraćajnica, za koje još ne znam koliko će koštati.

A onda da vidimo šta Đilas kaže za tog istog Jeremića. Kaže: „U zemlji u kojoj nema dovoljno para za najugroženije, u kojoj se inkubatori za bebe kupuju kroz humanitarne akcije, toliko para godišnje potrošiti u NJujorku je sramotno“.

Dakle, Boško Obradović sve najgore o Đilasu. Đilas sve najgore o Jeremiću. Jeremić sve najgore o Đilasu. Svi oni sve najgore o Bošku Obradoviću. I posle se čude zašto ih je narod nazvao „kupus koalicijom“. Oni to i jesu. Kupus koalicija. Iz ovoga je jasno da tu nema nikakve ideologije, da je u pitanju jedan osnovni motiv, a to je novac, koji im daju njihovi nalogodavci za politiku koju danas ovde zastupaju, a njihova politika je jedino usmerena protiv Srbije i Aleksandra Vučića. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
Pravo na repliku, Boško Obradović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Zaista je šarmantno slušati razne političke preletače ceo dan kako nam drže politička predavanja. Prebegli iz Srpske radikalne stranke, prebegli kao koleginica Tomić iz Demokratske stranke Srbije, prebegli iz svih mogućih partija i danas svi našli svoje utočište u Srpskoj naprednoj stranci, kao, zapravo, glavnom centru svih političkih preletača u Srbiji. I oni nekome da drže predavanja, to je zaista smešno.

Ono što je ovde ključno jeste da oni odgovore na pitanje – kako je došlo do toga da je francuski predsednik Vlade, Edvard Filip, danas rekao – treba biti gluv i slep da ne čujete ili ne vidite ovaj bes. Francuzi koji su obukli žute prsluke žele da porez spadne i žele posao, da bi mogli da plaćaju. To je ono što i mi želimo.

Dakle, francuski premijer je ukinuo sve predložene fiskalne mere uključujući i porez na gorivo, počev od 1. januara kao odgovor na proteste građana širom Francuske, popularno nazvane – pokret žutih prsluka. Zato ja danas nosim ovde žuti prsluk da bih ukazao na porez koji ste vi ovde podigli, porez na imovinu, PDV i takse na gorivo koji ste vi ovde podigli, plate i penzije koje ste vi ovde smanjili i na činjenicu da i dalje ovde sede dva ministra u Vladi Republike Srbije, od njih 21 koliko ih ukupno ima, da ovde nema predsednika Vlade Republike Srbije i da vi nemate uopšte spremnost da razgovarate sa narodnim poslanicima i da ste praktično protivno, Poslovniku o radu Narodne skupštine ovde vezali 62 tačke u jednu tačku da se ne bi razgovaralo o tome kolika je cena maline, kako ste opljačkali malinare, kako ste opljačkali penzionere, tako što ste pokrali svoj narod dali pare stranim investitorima.