Hvala, kolega Vujadinoviću.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik prim. dr Vlado Babić.
Izvolite, doktore Babiću.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodo ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, kao i u prošlom amandmanu nastaviću danas da govorim i o statusu i položaju invalida.

Za donošenje zakona o dopunama Zakona o sprečavanju i diskriminaciji invalida koji je donesen 2016. godine ustavno-pravni osnov je postajao, ali sa valjanim razlozima za njegovo donošenje. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom sadržan je u odredbi Ustava Republike Srbije koji se uređuje, obezbeđuje sistem oblasti socijalne i invalidske zaštite.

Sprečavanje diskriminacije i ostvarivanje prava u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom treba da reći da predstavlja trajnu opredeljenost Republike Srbije koji je iskazana u prioritetnim ciljevima u okviru zakonske regulative koja se odnosi na unapređenje položaja osoba sa invaliditetom i sprečavanje bilo kakvog oblika diskriminacije nad njime.

Naime, bez obzira na stav Republike Srbije postoje i dalje rizici diskriminacije, marginalizacije kao i socijalne isključenosti, osoba sa invaliditetom koja nažalost imaju tendenciju porasta bez obzira na sve aktivnosti koje naša država vrši kako bi se ovakvi rizici nastanka sveli na najmanju moguću meru.

Ovim zakonom uređeno je i obezbeđeno svim invalidima bez obzira da li je u pitanju telesno ili senzorno oštećenje ili bolest kao što su slepe i slabovidele osobe, osobe obolele o različitim mišićnih, neuromišićnih obolenja, kvadriplegije kao i osobe koje nemaju gornje ekstremitete bilo da su to rođenjem takve ili su izgubile u nekoj povredi da imaju ista prava kao i svi ostali građani.

Naime, problem se javlja kada se od invalida tražilo da se umesto da se sa isporučenim potpisom na dokumenta stave svoj otisak prsta čime su se narušavali ljudska prava i slobode invalida. Zakon o sprečavanju diskriminacije, to je rešeno. Hvala.

Hvala doktore Babiću.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Mijatović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Boban Birmančević.
Izvolite kolega Birmančeviću.

Hvala poštovani predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, jedan je od zakona koji se oslanja i koji je direktna posledica upravo digitalizacije Srbije koja je pre nekoliko godina izgledala kao nemoguća misija, ali koja je u Srbiji za samo zadnje tri, četiri godine na nivou mnogo razvijenih država i siguran sam da niko ovom brzinom nije uspeo da sprovede digitalizaciju, elektronsko poslovanje i da nađe praktičnu primenu u tom poslovanju.

Ovaj zakon će i obveznicima socijalnog osiguranja omogućiti jako brzu, ne bukvalno jako brzu, nego u trenutku i potrebnu informaciju vezano za svoje socijalno osiguranje, a sa druge strane pokazuje da ono što je bila praksa i što se pokazala upravo na primeru Ministarstva za građevinu kada smo sa 180 nekog mesta za samo tri godine došli na deseto mesto u Srbiji po broju, odnosno po brzini izdavanja građevinskih dozvola. Kada smo uspeli da ukinemo pečate, poštovani građani, podsećam vas da smo upravo elektronskim potpisom i zakonima uvedenim u prošlim skupštinskim zasedanjima omogućili građanima da sprovode i ispotpisuju ugovore bez pečata, bez direktnog kontakta, bez odlaska u sud. Podsetiću pre ne mnogo vremena, ni sa 20 svedoka, ni sa potpisom u sudu nije se moglo verovati u to što se uradi i u to što se potpiše.

Ova država, elektronska komunikacija, digitalna komunikacija i sve ono što radimo sa zakonima garant je da imamo budućnost. Budućnost koja je sigurna za građane Srbije i za samu državu Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Tijana Davidovac.
Izvolite, koleginice Davidovac.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja će regulisati pitanja koja se tiču elektronske uprave, odnosno elektronskog vođenja baze podataka čime se uvodi jedan sveobuhvatan centralni registar, odnosno centralna baza podataka u kojoj će biti objedinjene različite baze, a u vezi sa svim obveznicima socijalnog osiguranja čime će se značajno uticati na povećanje i efikasnosti lokalnih samouprava, ali takođe i na povećanje efikasnosti celokupne državne uprave.

Ovo je još jedan iz seta zakona koji će unaprediti ne samo kvalitet života već će doprineti sigurnosti i stabilnosti građana što i jeste jedan od osnovnih elemenata na kojima se zasniva budžet za 2019. godinu.

Rezultat rada Vlade i predsednika Aleksandra Vučića koji vodi odgovornu politiku, politiku koja vodi privrednom rastu i ekonomskom napretku, politiku koja dovodi investitore u Srbiju da otvore nove fabrike i otvore nova radna mesta, ogleda se i u činjenici da je u poslednje četiri godine otvoreno novih 370 hiljade radnih mesta, što je doprinelo da se stopa nezaposlenosti smanji na 11,9%.

Takođe, ono što je bitno naglasiti jeste i povećanje sredstava koje se budžetom za 2019. godinu izdvajaju za kapitalne investicije. U odnosu na 2018. godinu to je za 30% više sredstava, a ukupno na nivou države predviđeno je 220 milijardi dinara za kapitalne investicije. Tu se nalaze investicije u putnu infrastrukturu, nove mostove, nove tunele, bolnice, zdravstvene ustanove, škole, vrtiće, sve ono što će dodatno doprineti poboljšanju infrastrukture u Srbiji, a samim tim i podizanju kvaliteta života građana. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branko Popović.
Da li neko želi reč?
Kolega Popoviću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, usvajanje ovog zakona u sklopu sveobuhvatnog procesa digitalizacije doprineće efikasnijem i organizovanijem vođenju evidencije, između ostalog, i svih zaposlenih lica na teritoriji naše države.

Zdravstvene ustanove pored ulaganja u opremu, u nove aparate doprinose procesu razvoja države i ulaganjem u stručno usavršavanje zaposlenih zdravstvenih radnika. Svih sto mladih lekara, najboljih diploma sa medicinskih fakulteta koji su u junu dobili posao na određeno vreme u zdravstvenim ustanovama dobiće stalan posao kao i mogućnost stručnog usavršavanja kroz specijalizacije i doktorske disertacije. Istovremeno do kraja godine će u radni odnos biti primljeno još 50 novih, mladih stručnjaka, najboljih studenata medicinskih fakulteta u Srbiji.

Takođe, u poslednjih nekoliko godina dodeljeno je preko šest hiljada specijalizacija i subspecijalizacija naročito iz deficitarnih grana medicine i to je pokazatelj strateškog opredeljenja Vlade Republike Srbije da zadrži mlade stručnjake koji će postati nosioci daljeg razvoja države.

Odgovornom i sistemskom kadrovskom politikom i omogućavanjem redovnog i kvalitetnog i stručnog usavršavanja i adekvatnih uslova za rad koji uključuju i savremenu opremu, stvaraju se uslovi za nove generacije lekara koji će doprineti razvoju zdravstva, a samim tim i celokupnom razvoju Srbije. Hvala vam.

Hvala.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Maletić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani ministri, na član 3. zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja podneo sam amandman.

U članu 3. ovog zakona jasno se definiše da su tri ključna principa – ekonomičnost, efikasnost i nezavisnost u realizaciji ciljeva koji su neophodni za funkcionisanje države Srbije.

Država Srbija u 2018. godini beleži rast BDP-a od 4,5%. Taj rast svakako jeste jedan od najvećih porasta koji država Srbija u svojoj istoriji ima, a istovremeno je drugi rast društvenog bruto proizvoda u Evropi u ovom trenutku.

Ako pogledate krivu koja jasno definiše da rast BDP-a je nemoguć bez rasta nivoa zaposlenosti, onda je jasno da Srbija u makroekonomskim parametrima, pored rasta BDP-a, istovremeno ima i rast zaposlenih, ali i to svakako nije moguće i ne može se ostvariti bez investiranja.

Ako nemate investicije, bilo one da su domaće ili strane, ne može se govoriti o makroekonomskoj stabilnosti u državi Srbiji.

U ovom trenutku Srbija jeste lider u regionu po nivou stranih direktnih investicija. Sa 2,6 milijardi stranih direktnih investicija, koje ima u ovoj godini, odnosno rastu od 3,2%, Srbija beleži ključni ekonomski iskorak po nivou broja zaposlenih koji dolaze po osnovu stranih direktnih investicija. Od direktnih stranih investicija potiče 6,7% BDP-a i te direktne strane investicije utiču, naravno, na fiskalne prihode države Srbije.

Fiskalni prihodi države Srbije, po osnovu povećanja broja zaposlenih, neprekidno rastu. Ako pogledate budžet iz 2017. godine, one rastu u ovom budžetu za 4,5%, a u odnosu na realizaciju za budžet iz 2018. godine, budžet za 2019. godinu će biti veći za 3,3%. To znači da Vlada Republike Srbije, budžet Republike Srbije, makroekonomski parametri jesu stabilni i jesu u kontinuitetu. Zahvaljujem vam se.