Zahvaljujem.
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za kulturu i informisanje, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavnim i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda – Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji u pojedinostima.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Vjerica Radeta i Gordana Čomić.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. u stavu 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Radeta.

Da, želim reč.

Želim zbog javnosti pre svega da kažem, gospodine Arsiću, da ste bili vrlo nekorektni u ovom završetku prepodnevnog dela. Poslanička grupa SRS obavestila vas je da 10 minuta pre dva idemo u Ambasadu Venecuele da potpišemo otvoreno pismo i podršku venecuelanskom narodu i njihovom predsedniku i vi ste iskoristili to vreme da za Predlog zakona o Srpskoj književnoj zadruzi samo pročitate amandmane i naša imena, da biste dobili, šta, 10 minuta i da ne biste čuli 10 minuta onoga što smo mi govorili. Vrlo nekorektno, ali nije prvi put.

Što se tiče ovog amandmana na Predlog zakona o oružju i municiji, radi se o članu 50. osnovnog zakona, gde u 1. stavu stoji da fizička lica koja su posedovala oružne listove i dozvole za nošenje oružja za ličnu bezbednost, kao i pravna lica i preduzetnici koji su posedovali odobrenja za držanja oružja izdata po zakonu koji je važio do početka primene ovog zakona su dužni da, stajalo je: „u roku od tri godine od dana početka primene ovog zakona podnesu zahtev za izdavanje isprave, zajedno sa uverenjem o zdravstvenoj sposobnosti za držanje i nošenje oružja, u skladu sa ovim zakonom“.

Namerno sam pročitala ceo ovaj stav da bih skrenula pažnju da je ovo propisano, da ste ovo usvojili 2015. godine. I da li je moguće da Ministarstvo od 2015. godine nije uspelo da završi ovaj posao? Kakvi su to vaši apeli ostavili utisak na građane Srbije i to govori, naravno, ovo što sada tražite da se primena ovoga člana i ovoga stava pomeri do 5. marta 2020. godine.

Dakle, ovo što sami sebi propisuju rokove ovi iz Vlade, kažem, sami sebi, zato što sve što oni iz Vlade pošalju vi u skupštinskoj većini usvojite, otprilike često poslanici ne znaju tačno ni šta usvajaju, ni šta je na dnevnom redu. Uostalom, jedan poslanik skupštinske većine je u jednoj emisiji na televiziji rekao da ima toliko amandmana i kaže – verujte, ja nekad ne znam ni za šta sam glasao, pa kada se sve završi onda prelistam da vidim o čemu se radi. Nemojte da se smejete, da ne bih rekla koji je poslanik u pitanju.

Dakle, upravo zbog takvog vašeg odnosa prema Narodnoj skupštini i generalno zbog odnosa skupštinske većine prema Narodnoj skupštini imamo i ovakve slučajeve i situacije. Umesto da ste tada pitali ministra, 2015. godine, odakle mu ideja da propisuje rok od tri godine, vi ga tada niste pitali, on sada došao, produžava rok na još godinu dana. Dakle, ovo je još jedan, znamo mi da ćete vi ovo prihvatiti, ali ovaj amandman smo namerno napisali da bismo javnosti i građanima Srbije objasnili kakav je odnos Vlade Republike Srbije prema Narodnoj skupštini i prema građanima. Dakle, prevede im se zakon, oni napišu, upišu rok. To što taj rok ne poštuju, niko danas neće da ih pita zašto posao nije završen do 5. marta 2019. godine i šta će raditi još godinu dana. Ministar resorni nije tu pa ne možemo ni očekivati da amandman bude prihvaćen, a i kako će kad posao nije završen?

Dakle, gospodo iz Vlade, odnosno gospodine Šarčeviću, recite i ostalima, da budete malo ozbiljniji prema Narodnoj skupštini, kada nešto planirate onda da to bude smisleno, onda da to bude realno. Pa vi ste u jednom od ovih vaših zakona odredili rok, čini mi se, od godinu dana, pa od dve godine, pa za podzakonske akte, što je apsolutno nedopustivo, gospodine Šarčeviću. Kada dolazite pred Narodnu skupštinu sa predlogom zakona, valjda službe paralelno sa predlogom zakona rade i neke buduće podzakonske akte, pogotovo kada znate da će ovi iz skupštinske većine da vam izglasaju šta god napišete, neće ni pročitati. Da vam nije nas, niko u Srbiji ne bi znao šta Vlada nudi građanima Srbije. Hvala.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gledaoci, vi koji pratite ovaj prenos, kaže: „Zaklinjem se da ću dužnost narodnog poslanika obavljati predano, pošteno, savesno i verno Ustavu braniti ljudska prava i slobode i po najboljem znanju i umeću služiti građanima Srbije, istini i pravdi“.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovu zakletvu smo mi dali. Ja ću podržati amandman i glasati za amandman Gordane Čomić, čak i ako ona ne dođe na glasanje. Neće mi biti prvi put, možete da proverite, da sam podržao više amandmana opozicije nego što su oni glasali za te amandmane. Ja ću da obavim i njenu dužnost vrlo rado.

Ono što ne mogu da verujem je da Gordana Čomić šeta, bojkotuje Narodnu skupštinu sa nosačima vešala. Znači, nas ti koji protestuju danima optužuju za cenzuru, diktaturu, fašizam. Koja je to cenzura i diktatura, kada se o njoj toliko priča i piše? Kakva je to onda diktatura i cenzura? Kakav je to fašizam? Mi fašisti, a oni šetaju sa ljotićevcima. Mi fašisti, a oni nose vešala. Ko je tu fašista? Ko su ti ljudi koji šetaju? Oni su protiv rijalitija, a učestvuju u najvećem Đilasovom rijalitiju. On je osnovao u Srbiji rijaliti koji se zvao „Veliki brat“, on je imao rijaliti koji se zvao „48 sati svadba“. Da li sada oni učestvuju u svadbi ili u „Velikom bratu“?

Uglavnom, ovo što se dešava subotom i ovo što se dešava po hodnicima Narodne skupštine najveći je Đilasov rijaliti koji je do sada napravio. Oni se zalažu za siromašne, oni glume neke levičare, a šetaju sa multimilionerom Đilasom, u njegovu korist. Oni se kao bajagi zalažu za radnike, za seljake, za siromašne, a idu u stroj sa onima koji su otpustili 400 hiljada ljudi, koji su uzeli ceo društveni kapital, ceo društveni kapital ove zemlje, sve što je bilo naše postalo je njihovo. Multimilioner Đilas i 500 miliona evra koje je zaradio u tržišnoj utakmici, ali samo dok je bio na funkciji, koji je zarado u RTS-u preko „48 sati svadbe“, koji je zaradio, a oni se zalažu za decu u Pionirskom gradu, uzevši im objekat, koji je zaradio tako što je emitovao, ne valja im Pink. Kada je Đilas emitovao na tri Pinkova kanala Veliki brat, onda mu je ta televizija bila i te kako dobra.

Kada su delili frekvencije, podelili su ih svojima. Sad kada su ti njihovi prodali televizijske stanice, sad im to ne valja.

Ali, oni su bili ti koji su im napravili privilegiju da imaju frekvencije, da imaju nacionalne frekvencije, oni su im omogućili da imaju kablovice, nismo mi dali kablovske sisteme Šolak, koje navodno vrede 2,6 milijardi. Koliko Šolak i Đilas imaju zajedničkih firmi?

I, danas Gordana Čomić šeta u ime radničke klase, u ime slobode prava, ljudskih prava za koje se zalažu.

Gde su ovi novi poslanici, gospodine Martinoviću? Gde su oni? Pridružili se, deset upola sa lukom. Pravac menza.

Gospodine Martinoviću, ako podnesu zahtev ovi preko, da li me čujete, naravno čujete, ako podnesu zahtev za stalni rad u Skupštini, oni koji su dali zakletvu da će savesno, predano štititi ljudska prava, a idu da šetaju pod vešalima, danas daju zakletvu i pravac menza.

Nemoj slučajno, kolege poslanici koji ste u Administrativnom odboru, da donesete odluku da ih primite na stalni rad i razmislite da li imate pravo da ove kojima plaćate stanove po Beogradu kao Bošku Obradoviću plaćate stan na Dedinju i danas mu plaćate stan na Dedinju, a on bojkotuje Narodnu skupštinu i nosi vešala po ulicama Beograda da nas veša. Koga on misli da obesi?

Oni kažu da im je Vučić kriv za sve. Nije Vučić prodao društveni kapital, nije Vučić prodao fabrike. Mala je cena PKB od 130 miliona evra, a velike cene tri šećerane po tri evra za Miodraga Kostića. Neka kažu ko je taj ko je nastao u naše vreme. Neka kažu kad su oni sedam godina imali stabilan kurs, neka kažu kad su imali inflaciju od 2%, neka kažu kad su imali rast BDP-a koji je sad, iako je njihov rast i kada je postojao bio rast iz trgovine, prodali kapital, uzeli, pozajmili pare spolja i za tuđe pare kupili tuđu robu. Time nisu razvili našu proizvodnju, već tuđu.

Oni se trude da oteraju investitore, a kažu penzionerima kako će im povećati penzije, pa bez radnih mesta, ako oterate investitore, gospodine Obradoviću, koji naravno nisi tu, gospođa Čomić ima amandman koji ja sada branim, ako Obradović i družina, gotovo neonacistička, profašistička, ukoliko otera investitore, čime mislite da platite penzije. Penzije plaćaju osiguranici. Penzije se zarađuju. Prošlo je vreme kada ste mogli dugom da platite penzije. Mi se više zaduživati nećemo. Od zarađenog treba živeti, a ne od zaduženog. Oni nisu znali kako se novac zarađuje, već samo kako se troši. Sada kada su videli, malo u kasi novca, sada bi ponovo da se domognu te kase.

Gospodine Martinoviću, proverite, da li možete prava koja su već emitovana za stalni rad, ovima koji bojkotuju Narodnu skupštinu i ucenjuju druge poslanike, da im raskinete taj radni odnos, jer kada bojkotuju Narodnu skupštinu, onda bojkotuje i radni odnos.

Neka budu narodni poslanici, to je njihovo pravo, ali da im mi plaćamo stan, paušale, da im damo plate, da šetaju pod vešalima i da preziru one koji ispunjavaju svojom zakletvom datu obavezu i dužnost, to više neće moći i zato vam savetujem da makar ove koji su sada došli, ne primite u stalni rad, zato što bojkotuju Narodnu skupštinu.

Danas je Aleksandra Jerkov, koja je prošla obuku CIA, valjda su je tamo naučili, upisala se da podigne putne troškove. Znači, to može, može paušal, može tri hiljade petsto plate, može danas paušal, može danas putni trošak do Novog Sada, ali ne može da učestvuje.

Ona je gadljiva. Mi nismo fensi levičari, kao što je fensi ovaj koji se zove Marko Vidojković, koji je rekao da mu smrde profesori sa Pravnog fakulteta, a on ima diplomu prvi stepen Pravnog fakulteta. Zašto gospodine ministre, ima prvi stepen? Zato što su to studenti koji nisu došli do četvrte godine, pa su naknadno pristali da im se za prve dve godine upiše, znači da mu Pravni fakultet nije išao, niti je on išao Pravnom fakultetu, jer više ga je bilo oko Pravnog fakulteta. Danas su mu to, na Pravnom fakultetu profesori, zato što ne štrajkuju, danas su to smradovi, džukele, itd.

To je ovaj lik, ultra levičar, fensi levičari, smrdi im radna snaga, smrde im seljaci, a pozivaju ih u revoluciju. To je ovaj sa petokrakom na grudima. Sramota za socijaliste i komuniste kojih ovde ima. Dakle, on sramoti čak po meni i petokraku. Petokraka nije ono što je Marko Vidojković, dobro pogledajte. Ovde sa Anasonovićkom, vide se lepo vijetnamka, fensi levičar, ultra levičar, napravio sporazum sa našima, sa ultra nacionalističkim pokretom da dočeka predsednika Republike i da pokvari državni praznik Sretenje.

To su oni, građani Srbije imaju to da znaju. To su ovi koji nisu ni u jednoj stranci. Evo ih u demokratskoj Anasonović, evo je sa američkim ambasadorima, odnosno sa radnicima američke ambasade, sa diplomatama.

Evo ih evo. Evo i Sergeja Trifunovića, velikog glumca neko kaže Sergej narkomanski. Dakle, koji sam priznaje da je to. Evo ih ovde. Šta Amerikanci rade. Nije valjda da oporezuju komuniste u svojoj državi, a nama hoće da ustanove Marka Vidojkovića, ultra levičara koji poziva na revoluciju. Koga on poziva na revoluciju? Prave ugovor sa narodom, pozivaju na revoluciju, ali seljaci i radnici to im smrdi, to su ljakse, seljačine itd, to su oni koji glasaju, to su prezreni profesori koji nisu sa njihove strane. Za njih kažu da su to govna koja govore.

Samo profesori koji su njima lojalni i koji štrajkuju, e to su profesori. Za njih ovi koji strpljivo uče studente, koji su posvećeni, za njih to nisu pravi profesori. Za njih mi nismo pravi poslanici, za njih su oni koji su dali zakletvu pa pobegli posle dva minuta. To su za njih pravi poslanici.

Što se tiče oružja, ja podržavam amandman da se to produži i savetujem Vladu da još jednom pogledu za ove stare lovce, koji više ne love, koji imaju lovačke puške, da im to maksimalno samo, da probamo da skinemo takvim ljudima takse i poreze. Takvim državotvornim tipovima treba dati oružje, kao što su seljaci i radnici. Tipovi koji su ovako ultra levičari, njima treba oduzeti oružje jer su opasni po državu.

Dakle, oni koji nose vešala, treba da znaju, porede se sa Londonom, nisu nacisti vešali Engleze po Londonu, već su vešali po Srbiji.

Znači, ako nosite to kroz Srbiju, to je isto kad bi kroz Tel Aviv nosili maketu krematorijuma i maketu gasne komore, to je ravno tome. I zato se pobunila Jevrejska opština i Jevrejska zajednica, i to naš narod treba da zna. Nemaju nikakav program. Njihov program su labava vešala koji nosi Nogo i ostala neonacistička bratija.

Ja se čudim Gordani Čomić da ona u tom društvu sada sedi, stoji itd, i ne dolazi da brani svoj amandman znajući njena demokratska opredeljenja. Ja ću da glasam za njen amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Vjerica Radeta i Nataša Jovanović.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje predlagača o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je poneo narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite koleginice Radeta.

Hvala.

Slušali smo malopre stavove, legitimne stavove kolege iz vladajuće koalicije i o položenim zakletvama narodnih poslanika itd.

Danas je ovde pet narodnih poslanika položilo zakletvu. Petoro njih su danas postali narodni poslanici, dvoje sa liste, tako nam je pročitano, SNS, troje sa liste Dosta je bilo.

Desilo se nešto vrlo interesantno da je samo dvoje ostalo na ovoj strani gde bi trebalo da sedi Dosta je bilo, a da je troje otišlo u redove SNS. Tek je položila zakletvu narodni poslanik i odmah je ukrala mandat i prešla u drugu poslaničku grupu.

To je najnemoralnija stvar koja može da se desi u Narodnoj skupštini i koja može da se desi narodnom poslaniku. Reagujte kako god hoćete, a kažite da nije tako.

Što se tiče ovog amandmana, prethodno još jedanput moram da kažem u ime poslaničke grupe SRS da nam je zaista žao što sa ministrom Vukosavljevićem nismo razmenili poneku reč vezano za Srpsku književnu zadrugu zahvaljujući gospodinu Arsiću, negde mu se mnogo žurilo namerno, ali u načelnoj raspravi smo mi rekli koliko je to zaista značajna institucija i mi mislimo da treba da joj se još više posveti pažnja i mislili smo da treba na jedan drugačiji način da se organizuje taj rukovodni deo Srpske književne zadruge i da mu skrenemo pažnju šta bi bilo dobro da se štampa, čime da se bave itd. Ali, dobro, valjda će biti prilike neki drugi put, pošto se ovde i onako otprilike dva puta godišnje menjaju zakoni, pa i ovaj će doći na red.

Što se tiče ovog Predloga zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, ovo takođe radi javnosti je važno da se zna da je ovo bio zakon, mislim, u poslednjoj grupi zakona koji smo u redovnom zasedanju krajem 2018. godine usvojili. Da li je moguće da je tada usvojen tako falš zakon, da je odmah, evo, na prvom vanrednom zasedanju moralo da se menja pet njegovih članova? Naravno, menjaju se na način koji mi srpski radikali ne prihvatamo, uvode se nove neke institucije.

Ovaj konkretni amandman odnosi se čisto na tehničku ispravku, gde smo tražili da pored „Vlada“ stoji „Vlada Republike Srbije“. Objašnjenje je da je Vlada ustavna kategorija i da iz tog razloga nije prihvaćen naš amandman. Ustavna kategorija da, ali Narodna skupština je takođe ustavni izraz, ali se kaže Narodna skupština Republike Srbije kao što se kaže Vlada Republike Srbije.

Naš amandman nije podnet zato što ne znamo šta piše u Ustavu, ali bojim se da vi baš najbolje ne znate, a pogotovo ne znate šta znači obećanje pa ispunjenje obećanja.

Mi smo od samog početka, od kad su počele da se osnivaju agencije, govorili da smo protiv tih paradržavnih organa, a jedan od tih paradržavnih organa je i ovaj nekakav direktorat i nekakvi regulatorni inspektori itd.

Vi i kroz ovaj Predlog zakona, kao i inače kroz skoro sve zakone koje nam predlažete, uglavnom provlačite nešto što je vezano za zahteve EU i nikoga nije briga ni da li je to primenjivo kod nas, ni koliko to donosi troška državi, odnosno građanima Republike Srbije. Samo je važno da ispunjavate šta se od vas traži.

Prekjuče smo citirali, sami ste napisali, onaj sporazum gde seza beše, milion evra zadužujete, da ste se obavezali tim ugovorom da ćete te pare trošiti u interesu, dakle, ne po nekim standardima EU, nego u interesu EU. Pa, da li je moguće da se u ovoj državi radi sve u interesu EU, a mi niti ćemo ući u EU, niti nas oni hoće, niti narod Srbije, kad dođe vreme da ga se pita to hoće? Jednostavno srljate negde i na tom putu sve lošije se živi.

Vi možete da pričate koliko god hoćete. Ana Brnabić reče da više nema ekstremnog siromaštva, a gde god krenete višečlane porodice nemaju struju, nemaju vodu, nemaju šta da jedu, deca idu u školu, kaže ne nose užinu da bi ostavili onom najmanjem da može majka da mu kupi mleko. Dakle, ima siromaštva, ima bede i državni posao je da se takve stvari rešavaju i kroz socijalne programe i kroz socijalna davanja.

Mnogo bi bilo bolje i korisnije da se ta sredstva koja se izdvajaju za kojekakve agencije… Znate, ko će sada biti direktor ovog direktorata? Zar to ne može da radi neko ko je već u nekom ministarstvu, jer ovim zakonom se predviđa preuzimanje određenog broja ljudi iz ovog ministarstva koje gospodin Šarčević vodi? Što će vam sad izmišljanje nekih novih funkcija, nekih novih funkcionera? Malo vas je na funkcijama, a tek koliko vas je koji zaista zaslužujete te funkcije i u stručnom i u moralnom i u svakom drugom smislu? Uostalom, polako je počelo da se odmotava klupko. Biće toga. Ono kada se hvalite, znate, kada uhapsite nekog svog, pa se hvalite da ste ga uhapsili, umesto da se pokrijete ušima i da kažete – joj, kuku, kud izabrasmo ovakvog kriminalca?

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Privodim kraju. Ministre Šarčeviću, vi ste, a doduše i ministar Vukosavljević je džabe čekao da mu se obratimo. Nije dao gospodin Arsić. Vi ste tu, razgovarali smo, ali, bojim se, slaba vajda od te komunikacije. Hvala.

Gospodin Vukosavljević je čekao, ali vi niste bili tu.

Na član 4. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Kada je donet zakon prošle godine, mi srpski radikali smo izričito bili protiv toga da se osniva novi direktorat i ono što hoću da se nadovežem na prethodno izlaganje koleginice je da uputim građane Srbije u to da već postoji sektor koji se bavi nuklearnom bezbednošću u Srbiji, tako da taj direktorat čemu će da služi?

Ovaj način preuzimanja od strane direktorata zaposlenih iz Ministarstva za zaštitu živote sredine je potpuno neshvatljiv. Hoćete da kažete da, zato je pre toga donet zakon, Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije bilo sposobno da sprovodi taj inspekcijski nadzor?

S druge strane, ima mnogo, mnogo prijava građana i problema, kao što je slučaj u Lapovu, gde se građani s pravom boje svoje sigurnosti i sumnjaju da se jedan deo otpada, koji ima primese određenog nuklearnog otpada, izmešta i taloži na teritoriji njihove opštine. Ne znaju ljudi uopšte. Kada se ovako nešto kaže, znate, opravdan je strah kod svakoga šta to znači. Da li smo mi ugroženi? Ne, građani Srbije, radi se o tome da jonizirajuće zračenje, ovde ima dosta lekara, pre svega treba da bude zaštićen svako ko radi u toj oblasti, ali, s druge strane, morate da znate da ljudi koji se bave tim visoko opasnim i rizičnim poslovima, veoma često nemaju potpunu i adekvatnu najsavremeniju zaštitu. Imaju je, ali je nemaju u pravom smislu reči na najvišem tehnološkom nivou kao što to imaju savremene zemlje i na tome treba da radite i da se inspekcijski nadzor u tom smislu vrši u onim mestima i područjima, a pre svega kod privatnih kompanija kojima su određeni poslovi povereni, jer toga u Srbiji ima, koji ne vrše dovoljnu zaštitu svojih zaposlenih.

Zato smatramo da sve treba da se vrati u okvire nadležnog ministarstva i dolazimo do toga da kada ste pravili Zakon o Vladi, kada ste kreirali ministarstva po želji koalicionih partnera 2016. godine, morali ste da vodite računa o tome koje su sve oblasti u Srbiji, pa i ova koja je veoma delikatna i za nas koji nismo dovoljno upućeni u naučnom smislu i u smislu kvalifikacije da o tome govorimo da postoji takvo ministarstvo koje će striktno time da se bavi, a ne da se osnivaju nekakve agencije i direktorati.

Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem četvrtak, 14. februar 2019. godine, sa početkom u 10.00 sati kao Dan za glasanje o tačkama dnevnog reda sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Sa ovim bismo završili sa današnjim radom.