Ovde SRS predlaže da se stav 17. u ovom članu izbriše, zato što se radi o nečemu što se podrazumeva, što je logično, adekvatnu zamenu za nastavnika koji ne može da obavlja svoju funkciju, adekvatno treba tražiti stručnu zamenu i tu je potpuna logika stvari, jer ne može fiziku da predaje, da zamenjuje nastavnika neko ko nije završio fiziku.
Šta je suština? Ma može, kod vas može sve. Kod vas može i diploma za 24 časa da se dobije, a kada vam oduzmu diplome, ostaje vam znanje. To je to. Kod vas je to fenomen.
Suština je sledeća. Mi smo svedoci da sistem obrazovanja više određuje, odnosno o njemu odlučuje više MMF, nego što to ima mogućnost Vlada, odnosno resorno ministarstvo. Mi znamo dobro da MMF striktno propisuje kakva treba da izgleda mreža škola. Ona je, naravno, zasnovana na osnovu raspoloživih finansijskih sredstava koje određuje i dozvoljava MMF. Mi imamo sistem u osnovnom obrazovanju, a broj škola se određuje onoliko koliko ima novca.
Broj zaposlenih u određenim školama, onoliko koliko ima novca i hajde da to bude neka logika stvari, da taj MMF, taj policajac koji vodi računa o vraćanju sredstava koje daju svetske banke, da određuje na neki način, da bude to u sklopu raspoloživih finansijskih sredstava, ali oni idu korak dalje i kažu – u razredu može da bude maksimalan broj učenika toliki, da bi bili finansijski efikasni.
Kakve to veze ima? To do dana današnjeg niko nije objasnio. Ima iz ranijih perioda, vidim da ovde ima onih nostalgičara, samo da im kažem da je Tito umro, iz ranijeg perioda kada je Stipe Šuvar donosio tzv. reforme u školstvu, pa je upropastio generacije i generacije. Ima i kasnije, posle 5. oktobra kada su nas ubeđivali da su to evropske tekovine, evropski standardi.
Pre neki dan smo ministre, ovde upravo govorili o dva primera srednjih škola, gde Srbija, odnosno ministarstvo, a samim tim i Vlada, ostala je tradicionalno naklonjena obrazovanju, kada je u pitanju Matematička gimnazija i kada je u pitanju Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“.
Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ je bila predmet transformacije u obrazovanju, pa su izmišljali sve i svašta, da bude jezička, da bude prirodno-matematička, da bude ovakva, dok nisu vratili ono što je u prirodi te gimnazije, da elitni učenici po svom uspehu pohađaju tu gimnaziju i da se u njima otkrivaju budući talenti za različite oblasti, za matematiku i prirodne nauke i društvene nauke.
Matematička gimnazija u Beogradu, na koju smo svi ponosni, ministre, ni jednu jedinu reformu može se reći slobodno, nije prihvatila, kada su u pitanju sugestije MMF, nego su nastavili starim planom i programom, prihvatajući sve te didaktičke metode koje se primenjuju u savremenom vremenu. Nisu ni oni imuni na to, ali su zadržali, zahvaljujući tom, pre svega, kada je u pitanju nastavnički kadar, kada su u pitanju ljudi koji rade u toj gimnaziji i tu su zadržali kriterijume. Nama je kriterijum pao onog trenutka, gospodine ministre, kada su u školama počeli da predaju tzv. sorbonci. Sorbonci su oni koji su predavali praksu, praktičnu nastavu, a onda preko noći promovisani u nastavnike tehnički oblasti, pa su završavali kao i ove naše kolege, drage u ovoj Skupštini, preko noći su završavali fakultete, magistrirali, doktorirali, šta su sve radili. To je bila politehnička nekada u Rijeci, to zna Atlagić, možda je on imao nekoga ko mu je blizak, i kada pitate šta je završio nekoga, on kaže politehničku i tu prestaje svaki razgovor, jer se nije znalo za šta je ta škola i kada završi tu školu, za šta je čovek kvalifikovan. Hvala.
