Pošto su predsednik SRS i članovi poslaničke grupe do detalja izanalizirali ove krovne zakone iz oblasti zdravstva, zdravstvena zaštita i zdravstveno osiguranje, bilo bi potpuno uredu da malo se osvrnemo na ovaj na brzinu nametnut zakon o sigurnosti o saobraćaju. Na brzinu zato što pred sam dan održavanja ove sednice došao je predlog da se po hitnom postupku uvrsti ova izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja.
Ima jedno pravilo koje uvek treba poštovati, koga se treba pridržavati – najgora zakonska rešenja su iznuđena rešenja. Kada donosite jedan zakon, onda on treba da sadrži sve ono što je iskustveno, sve ono što je teoretski i sve ono što, na kraju krajeva, dugi niz ili dugi period je sagledavano kao eventualno problem i na taj način kroz zakonsko rešenje se eliminiše.
Ovde smo svedoci da se donosi izmena i dopuna koja u svakom slučaju ide u prilog onima koji koriste poljoprivredne mašine, pre svega traktore i priključke, ali je na neki način presedan. Presedan iz razloga što nisu samo to kategorije stanovništva kojima treba pomoći. Kada je u pitanju bezbednost saobraćaja, kada je u pitanju registracija motornih vozila ili vozila koja koriste motor onda treba u jednom društvu sagledavati ono što je korisno, što u svakom slučaju ide u pravcu smanjenja potrošnje nafte, odnosno naftnih derivata. To je ta ekonomska korist.
Kada je u pitanju bezbednost saobraćaja treba nastojati da zakonskim rešenjima stimulišu se sve one varijante koje isključuju prevoz automobilima, da bude što manja gužva, da se smanji rizik u saobraćaju itd. To sve kada sagledate, imate jasnu sliku da pod pritiskom seljaka, ljudi koji koriste poljoprivredne mašine, vladajuća koalicija je posegla za ovim rešenjem, a sa druge strane imate drugi problem. Imate problem ovih koji su korisnici prevoza pomoću motor bicikla ili motora ili sličnih prevoznih sredstava koji po zakonu treba da izvrše registraciju svake godine tako što će morati da nabave potvrdu o tehničkim karakteristikama motora, motor bicikla ili mopeda.
Da bi se nabavila takva potvrda, mora se otići u predstavništvo proizvođača. Pošto mi nemamo proizvođače takvih prevoznih sredstava, predstavnici su još na žalost u najvećem broju iz Slovenije. To su oni „Tomosi“ koji su zaostali i voze se i dalje po Srbiji, ali to je prevozno sredstvo kada su u pitanju bicikli sa motorom ili motor bicikli, kako bi se to reklo. Plaća se do 50 evra ta potvrda i tu potvrdu svake godine vadite. Vrši se tehnički pregled i taj tehnički pregled plaća se kao u svim slučajevima i to je nešto što se direktno sliva u budžet, ali ovu potvrdu kada vadite, ona ide direktno u korist proizvođača tih prevoznih sredstava.
Imate slučaj, primera radi, proizvođača iz Japana koji nemaju predstavništvo … Recimo, „Jamaha“ nema predstavništvo u Srbiji, ima u Sloveniji. Da bi neko motor do 50 kubnih centimetara registrovao proizvodnje ove firme mora u Sloveniju da ide ili ako ima tamo nekog prijatelja da plati Slovencima kako bi dobio tehničke karakteristike za ovo prevozno sredstvo.
Šta sada treba da čekamo? Treba da čekamo pred same izbore da neko proceni da to jeste problem, pa bi eventualno korisnici tih sredstava za prevoz mogli da prilikom donošenja izmena i dopuna, kao što je ovo, da glasaju za vladajuću koaliciju i onda bi se poseglo za takvim rešenjima. Hoću da kažem, moralo se posegnuti za nekim studioznijim rešenjem koje bi obuhvatilo ovim izmenama sve. Ovako ispada da ministar na osnovu ove izmene zbog njegove nestručnosti, neznanja ili njegovih saradnika, bolje rečeno, treba da ponudi sada ostavku. Kako je mogao da predvidi ovo za traktore i priključne mašine? Kako ministar jedan, pogotovo koji je doktor, doktorirao je, kako je mogao to da izgubi iz vida? Ali, to se tako radi. To je kada želite jeftine političke poene, s tim što mi srpski radikali naglašavamo da je ovo i te kako značajna finansijska korist za one koji se bave poljoprivredom, koji koriste ove mašine.
Kada su u pitanju sredstva za opštu upotrebu, trebalo bi biti malo obrazriviji i trebalo je to pažljivije da se radi. Znate, mi generalnom prihvatamo politiku standarda EU. Mi u pojedinim segmentima kada su u pitanju sredstva za opštu upotrebu, ovde vi navodite, recimo, konkretno dečije igračke i najveći broj tih dečijih igračaka u poslednje vreme i poslednjih godina se uvozi iz Kine. Kina nije država koja radi po EU standardima, radi po svojim standardima. Te igračke koje koriste deca nisu štetna. One ispunjavaju sve uslove, ali nisu po evropskim standardima. Ne može se govoriti o slobodi tržišta, a unapred se kaže – može samo one koji se proizvode po ISO standardima, po standardima EU. To je diskriminacija. To nema nikakve veze sa privrednom ekonomijom, sa lojalnom konkurencijom ili sa bilo čim što bi moglo da znači na adekvatan način uključivanje u tržišnu ekonomiju.
Imate kozmetička sredstva koja se u sve većem broju uvoze sa istoga. Nisu to evropski standardi. Treba kontrola. Naravno da treba kontrola, ali ne treba toliko težiti tim evropskim standardima po svaku cenu. Mora se biti pažljiv tu. Mora da se kaže – da zadovoljava naše standarde, a u krajnjem slučaju Srbija je otvorena i za jedno i za drugo kao tržište, a ne da tu privilegiju imaju i te kako značajno proizvođači iz EU.
Kada su u pitanju sami ovi zakoni, krovni zakoni, ima tu jedan problem administrativne prirode. Ministre, očigledno da u to ni ova Vlada ne želi da se upušta, a to je životni problem. Evo u čemu se sastoji.
Imate slučaj kada čovek koji živi na području opštine Pančevo ili Vršac želi da obavi specijalistički pregled na prostoru grada Beograda ili da koristi usluge zdravstvenih ustanova iz Beograda. Da bi to uradio, mora da dobije odobrenje Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje, odnosno potvrdu od zdravstvenih ustanova sa područja AP Vojvodine da one nisu u mogućnosti da izvrše takav pregled ili da pruže takvu lekarsku uslugu. Tek tada može pacijent odnosno građanin iz Pančeva da dođe i da izvrši tu lekarsku uslugu ili nešto drugo, kada je u pitanju njegovo zdravlje, u Beograd. To je van pameti. To su te administrativne granice. Prosto čovek da ne veruje.
Zamislite sad, čovek koji živi u Pančevu, samo spletom slučajnih okolnosti, administrativnih podela, on mora da ide na preglede određene vrste, ako želi da ostvari ovaj svoj cilj ili zamisao, mora da ide u Novi Sad na pregled, na institucije u Novom Sadu, da ga pregledaju neke institucije, da bi dobio potvrdu da one nisu osposobljene, da bi došao u Beograd. Ništa drugačije nije, gospodine ministre, ni kada su u pitanju osiguranici iz grada Beograda koji žive ili koji su se spletom okolnosti našli na prostoru AP Vojvodine. Te administrativne barijere su i dalje ostale i to mora da se ukine. To je van svake logike, van zdravog razuma, a da ne govorimo kakve su štetne posledice, koliko je to dodatnih troškova i kakve komplikacije izaziva kod tih građana. Hvala vam.