Pravo na repliku ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Ako je zaista do sada 250.000 građana primilo vakcinu protiv gripa, onda to za početak nije loš rezultat, ali vašu poslednju izjavu gde ste saopštili cifru pamtim, negde s početka februara meseca, kada je to bilo oko 50.000. Verovatno je i strah učinio svoje, pa su u jednom trenutku građani krenuli masovnije da se vakcinišu, ali to nije dovoljno za populaciju Srbije. Za sadašnju populaciju Srbije najmanje pola miliona bi trebalo svake godine da se vakciniše, kompletno zdravstveno osoblje, svi zaposleni u državnoj službi, pa da onda vidimo ko još.

Još jedno pitanje nisam stigao ovde da pomenem. Vi ste neke bolesti navodili koje treba da budu predmet društvene brige o zdravlju, to su pre svega maligne bolesti i šećerne bolesti. Pazite, ja ne zanemarujem, to su veoma opasne bolesti i vrlo su rasprostranjene, čak imamo izvesnu epidemiju malignih bolesti, šećerne bolesti vrlo česte, danas mnogo češće nego ranije, što je verovatno izraz stresnih situacija u kojima se ljudi nalaze, ali tu je svakako trebalo navesti kardiovaskularne bolesti, jer 51% ljudi godišnje u Srbiji umire od kardiovaskularnih bolesti, a žene tu prednjače 54,5%.

Nije dovoljno na jednom mestu, valjda ste i to pomenuli, da se samo vodi kampanja protiv pušenja. Jeste pušenje najveći problem, ali pored pušenja treba voditi kampanju koja se tiče i svih drugih uzročnika kardiovaskularnih bolesti, a posebno psihosomatskih, jer smo u prilici da dosta zanemarujemo taj psihosomatski faktor, a srce kao organ emocija, kao organ koji još do kraja nije istražen, mada ga naveliko i presađuju, osetljivo je najviše na psihosomatske faktore, na stresne situacije. Dakle, stresne situacije proizvode i kardiovaskularne bolesti i maligne bolesti u velikoj meri, naravno, i spoljašnji efekti takođe, ali i šećernu bolesti. Tako nikako ne bi smeli to da zanemarite.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Lončar.
Izvolite.

To su apsolutne činjenice. Ono što bi trebalo svi da pošaljemo poruku građanima, to je da sve te stvari mogu da se spreče. Iz tog razloga, mi smo i u ovom zakonu i one ljude koji nemaju zdravstveno osiguranje stavili da ih pozovemo na skrininge za karcinom debelog creva, karcinom materice, karcinom dojke, to ćemo da proširimo. Radimo savetovališta pri zdravstvenim ustanovama za psihijatrijske bolesti, ono što je jedan od vodećih faktora kardiovaskularne bolesti, ali ono što treba građani da znaju, to je – ako na vreme dođu kod lekara, ako se na vreme otkrije, to je jedini način da mi ovo popravimo.
Kada dođe do situacije, da se otkrije bolest, ali u poodmakloj fazi šanse su mnogo manje. Prema tome, ako svi budemo uticali na to i rekli onima sa kojima se viđamo i čujemo da se iskoristi ta prilika, da se ljudi pregledaju, da se na vreme otkrije to je jedini način zapamtite da budemo zdraviji i da nemamo tolike probleme koji su problemi i za tog koji se razboli, za njegovu porodicu za društvo, bukvalno, bukvalno za sve. Hvala.

Reč ima koleginica Marija Jevđić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, predloženi zakoni koji su na današnjoj sednici imaju podršku JS i u danu za glasanje, poslanička grupa JS će glasati za njih. Imamo četiri važna zdravstvena zakona i ja ću najpre govoriti o Zakonu o zdravstvenom osiguranju.

I za nas iz JS, ali mislim ne samo za nas nego za svakoga ko je pročitao predloženi zakon, jedno od najvažnijih izmena je da će roditelji i teško bolesne dece moći da budu na bolovanju sve dok traje lečenje. Do sada su bili u situaciji da su morali na razne načine da se snalaze. Predloženim zakonom roditelji će moći da budu uz svoje dete sve do izlečenja, najduže do 18 godine deteta, i to uz 100% nadoknade. Do sada je ta nadoknada bila 65% njihovih primanja.

Ovakvim rešenjem se znatno poboljšava materijalno stanje porodice mališana obolelih od najtežih bolesti. Važećim zakonom roditelji su imali pravo na bolovanje od samo četiri meseca, a budući da lečenje najtežih obolenja traje često godinama jasno je koliko je značajna ova izmena zakona.

Neretko se dešava da roditelji dece koja su na dugotrajnom lečenju budu prinuđeni da daju otkaz, u naročito teškoj situaciji su oni koji dolaze iz drugih delova Srbije, a deca im se leče u Beogradu, i ako u Beogradu postoje tri roditeljske kuće, u kojima ima mesta za samo 13 porodica i verujem da će u skorije vreme ovaj problem se rešiti jer se iz rada vašeg ministarstva gospodine Lončar vidi volja i spremnost da se što više pomogne najmlađim pacijentima.

Jer, samo saznanje o bolesti i proces lečenja je težak i stresan, pre svega za dete, ali i za samog roditelja. Statistički podaci svedoče da svakog dana jedno dete dobije dijagnozu kancer, a svakih deset dana na žalost jedan dečiji život se ugasi.

I zato moramo i kao pojedinci ali i kao društvo pomognemo tim mališanima jer oni su zaista super heroji. Želim da pohvalim i to što ste ministre pri pisanju predloženog zakona uvažili i mišljenje Nacionalnog udruženja roditelja dece obolelih od raka, jer ipak oni najbolje poznaju ovu problematiku.

Htela bi da naglasim, i ujedno da bude predlog da bi velika pomoć bila i kada bi se roditeljima teško obolele dece i dece sa invaliditetom priznao status negovatelja kako bi ostvarili ista prava i naknade koje imaju hranitelji. Ja sam ovaj problem kroz pitanje postavila i ministru za rad i socijalna pitanja i nadam se da će se u skorije vreme krenuti sa njegovim rešavanjem. Mislim da bi prvo trebalo napraviti nacionalni registar koliko je takvih porodica u Srbiji da bi znali koliko je potrebno novca odvojiti iz budžeta za ovakvo rešenje.

Novim predlogom zakona o zdravstvenom osiguranju, proširuje se i pravo onih pacijenata koji nemaju osiguranje i overene zdravstvene knjižice, da osim prava na hitnu medicinsku pomoć, od sada će imati pravo i na palijativno zbrinjavanje, sprovođenje obaveznog skrininga u skladu sa nacionalnim programom, kao i obaveznu imunizaciju.

Kada sam već spomenula skrining, želim par reči da kažem o izmenama koje se odnose na odlazak, na redovne skrininge, a kojima se predviđa da, u slučaju ako se osiguranik ne odazove na više poziva okviru jednog ciklusa skrininga, a u međuvremenu se razboli od bolesti, koja je na vreme mogla biti otkrivena i tretirana, plaća 35% od cene lečenja.

U javnosti su se mogle čuti razne reakcije, ali mislim da ova mera nema za cilj da kazni osiguranika, već da bude dodatni model da se probudi svest o zanačaju prevencije otkrivanja bolesti u ranoj fazi, kada su šanse za izlečenje veće.

Rak dojke, debelog creva i grlića materice su tri maligna tumora, od kojih u Srbiji godišnje oboli oko 33 hiljade ljudi. Samo od raka dojke, svake godine oboli oko četiri hiljade i 600 žena, a 1600 umre od ove bolesti.

A sa druge strane, na poziv sa skrining mamografiju, odazove se svaka druga, svaka treća pozvana žena starosti od 50 do 69 godina.

Kada je reč o raku grlića materice, Srbija se po smrtnosti nalazi na drugom mestu u Evropi, dok je na četvrtom mestu kada je u pitanju obolevanje.

Na tim karcinomima koje sam spomenula se i rade skrininzi u Srbiji, ako se otkriju u početnoj fazi, mogu jako uspešno da se leče. Uprkos tome, stručnjaci kažu da građani retko rade skrining preglede.

Ovi podaci, su alarmantni i najvažnije je da se radi uporedo sa pozivima za preglede i na podizanju svesti kod stanovništva, o važnosti odazivanja za pregled za maligne bolesti.

Informacije radi, Holandija i Belgija u zakonu imaju klauzulu po kojoj oni koji se ne odazivaju na preventivne preglede, moraju da plaćaju dodatni porez.

Zakon o zdravstvenom osiguranju predviđa još jednu novinu kojom izabrani lekar može da otvori bolovanje do 60 dana, što je duplo više, nego što je do sada bilo i ta izmena je dobra, jer se njom olakšava procedura, kada pacijent mora da produži lečenje, ne mora izlaziti na komisiju, već to može da završi kod svog lekara u slučaju da je potrebno dalje lečenje.

Predlogom zakona o zdravstvenoj zaštiti, uvodi se dopunski rad za zdravstvene radnike. Imali smo i pre ovo zakonsko rešenje, a prema predloženom lekari i sestre moći će da odluče da trećinu radnog vremena rade dopunski u sopstvenoj ustanovi ili sklope ugovor sa najviše tri druge ustanove.

Smatram da je to dobra ideja, jer su medicinari nezadovoljni platama, pa će moći dodatno da zarade i to bi donekle zadržalo zdravstvene radnike od odlaska u inostranstvo.

Dopunski rad treba da bude transparentan. Gospodine Lončar, treba strogo voditi računa o tome da nema preusmeravanja pacijenata iz redovne smene u dopunsku, ne sme doći do zloupotrebe da na primer doktor u redovnoj smeni pregleda 15 pacijenata, a u dopunskoj uspe da pregleda duplo više.

Znači, moraju da postoje norme koje lekari treba da ostvare u redovnoj smeni, da bi mogli da se bave dopunskim radom. Uz česte kontrole, može da se isključi svaki vid zloupotrebe, ili u najgorem slučaju korupcija.

Potpuno nova izmena koju predviđa zakon o zdravstvenoj zaštiti je da privatnici koji žele da se ostvare u zdravstvenoj zaštiti, moći će da iznajmljuju prostor od državnih ustanova u trajanju do 20 godina. Privatnici će biti u obavezi da opreme prostor, a nakon isteka perioda, oprema pripada državi.

To je jedan vid privatno – javnog partnerstva i pacijenti bi se u tim ustanovama lečili o trošku osnovnog zdravstvenog osiguranja.

Samo treba obratiti pažnju da aparati koji posle 20 godina ostanu održivi, ne budu potpuno rashodovani i tu treba postaviti neke standarde.

Predlozima zakona o zdravstvenom osiguranju i zaštiti, odgovara se na potrebe unapređenja i reformi zdravstvenog sistema u Srbiji i jasno se pokazuje društvena briga za zdravlje stanovništva.

Kao takvi će, kao što sam rekla na samom početku, gospodine Lončar, imati punu podršku JS.

Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je u poslednje vreme privukao veliku pažnju javnosti i to zbog preregistracije i zamene starih tablica na traktorima, prikolicama i radnim mašinama.

Za JS jako je važno što se predloženim zakonom predviđa da poljoprivrednici u buduće neće morati da registruju traktore i poljoprivredne mašine, kojima su izdate trajne registracije, stare registarske tablice, već uz odgovarajuću potvrdu o tehničkoj ispravnosti, moći će da koriste svoje mašine.

Rešenje je dobro i mi iz JS to vidimo kao želju Vlade i resornog ministarstva da poljoprivrednike, koji su i u onako teškoj situaciji, ne izlažu dodatnim troškovima.

Možemo da primetimo i da je poslednjih godina primetan trend povratka mladih na selo, što daje nadu, da će selo oživeti i sve više razvijati.

Kao što sam na početku naglasila, poslaničke grupa JS glasaće za sve predložene zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Reč ima ministar gospodin Lončar.

Zahvaljujem.
Ja sam hteo, da ne bude neke dileme ili nedoumice oko tog dodatnog rada, da razjasnimo to. Dodatni rad ne može da se obavlja na mestu gde postoje liste čekanja. Znači, to bi bila ozbiljna zloupotreba ili bilo šta.
Da bi neko iz državne ustanove mogao da obavlja dodatni rad, prvi i osnovni uslov je da on gde radi, na mestu na kome radi, ne postoji lista čekanja. Dokle god se ne očisti lista čekanja, on ne može da radi, jer je to ozbiljan problem.
Druga stvar, postoji tačno šta mora da ispuni taj lekar da bi radio dodatni rad. Znači, on mora da radi puno radno vreme u bolnici u kojoj radi, da ga radi savesno, da ispunjava broj pacijenata, i onda može popodne u istoj toj bolnici da odradi.
Zašto smo to uradili za vredne ljude, za vredne lekare, za vredne sestre, koji su već tu, koji rade u državnoj ustanovi da imaju mogućnost da ostanu u istoj toj zgradi gde su, da ne moraju da idu kod drugog, da ne mora niko, eventualno, da ih ucenjuje koliko će im dati, koliko im neće dati u privatnoj, da se maltretiraju da odlaze do te privatne ustanove i da se vraćaju i da mogu da rade sa svojim saradnicima sa kojima rade i prepodne.
Mislimo da im apsolutno dajemo taj komfor da ostanu u istoj zgradi, da nemaju dodatni neki put, da rade sa svojim saradnicima i mogućnost da zarade i oni i njihovi saradnici na najlegalniji način. Kada to omogućite, ostavite radnicima, a naravno, radili smo ankete, razgovarali sa ljudima, oni su ljudi prezadovoljni sa tim i jednostavno žele da imaju.
Imate ljudi koji ne žele da idu da rade kod privatnika iz bilo kog svog razloga, opet nemamo ništa. Nismo ograničili nikog da može da ode i sa još dve ili tri ustanove privatne da sklopi ugovor i da bude tamo, da ode povremeno jednom, koliko on izabere, ali da odradi svoje.
Malopre sam zaboravio da kažem, pominjali su se ovde intrahospitalne infekcije, da je Srbija jedina u regionu dozvolila da dođu nezavisne te institucije i da obave najdetaljniju analizu i ono što su oni ustanovili, a to je uticalo da mi naše zdravstvo stavimo tu gde jeste, da smo mi nešto oko 20% smanjili intrahospitalne infekcije, a maltene svuda taj broj se povećava, što je izuzetan, izuzetan rezultat.
Druga stvar, a to je da su smanjili upotrebu antibiotika. Upotreba antibiotika u smislu da ljudi uzimaju, a da im nije prepisano od lekara. Još jednom, apelujem na sve u apotekama gde su počeli ljudi da se javljaju, da je popustila disciplina u apotekama i da izdaju, odnosno da daju antibiotike bez recepta.
Gospodo draga, u najskorije vreme će krenuti inspekcija, ko bude kršio to pravilo najstrožije će biti sankcionisan po zakonu. Nemojte misliti o apotekama da ste iznad zakona. Ovo vam najdobronamernije kažem, nemojte rušiti imunitet naših građana, naše dece da budu sutra otporni na antibiotike i na sve stvari. Hvala svima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac. Izvolite.
Kolege, kada zatražite reč i kad vam dam reč, ne dirate više dugme, molim vas.

Zahvaljujem.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, hvala na sugestijama.

Pred nama su jako bitni zakoni, jako dobri zakoni, zakoni koji su vrlo moderni i koji će biti na veliku korist naših građana.

Ja moram da kažem da sam zadovoljan radom ovog Ministarstva, kao i većina narodnih poslanika, a naglašavam da sam ja neko ko dolazi iz unutrašnjosti i da se dobar i kvalitetan rad ovog Ministarstva, zaista reflektuje i dobro oseća i na drugim delovima, odnosno unutrašnjosti i drugim delovima zemlje, znači, ne samo u velikim centrima gde su klinički centri.

Zašto sam ja zadovoljan? Nisam zadovoljan samo subjektivno, već je to neko izmerio, postoji evropski indeks korisnika zdravstvenih usluga koji je pokazao šta je zapravo ovo Ministarstvo na čelu sa ovim ministrom radilo i da smo mi samo za pet godina sa neslanog zadnjeg ili predzadnjeg mesta došli na 18 mesto i pretekli mnogo razvijenije, bogatije zemlje, kao što su, na primer, Italija, Španija ili Poljska po kvalitetu zdravstvenih usluga što zapravo meri ovaj indeks i to je nešto što treba pohvaliti.

Obzirom da sam ja kao i većina naših kolega specijalizaciju, supspecijalizaciju, druge edukacije završavao u Kliničkom Centru, zaista sam ponosan na ono što se trenutno radi, što se najznačajnija ustanova Klinički Centar Srbije kao pružioca zdravstvenih ali i kao u okviru naučno-istraživačkog rada u okviru školovanja kadrova, ono što se danas dešava sa Kliničkim Centrom. Četrdeset godina Klinički Centar nije taknut prstom i zaista je predivan osećaj, eto i nas koji dolazimo iz unutrašnjosti, daje nam jednu dodatnu sigurnost i dodatnu motivaciju da je došao trenutak da zdravstvo ove zemlje zaista kreće krupnim koracima napred i to je nešto za svaku pohvalu.

Ona kula, prepoznatljiva poliklinike, zaista će dominirati gradom Beogradom i svim nama biti svetionik koji pružamo medicinsku uslugu i to je nešto što je zaista ovo ministarstvo uspelo da iznese u ovom mandatu.

Od 2014. godine, pa na ovamo krupne promene u medicinskom sistemu i zakonodavno, a i kadrovski, samo 65 miliona evra je uloženo u opremu koja nije 20 ili 30 godina obnovljena i koja danas zaista može da konkuriše najsavremenijim centrima, to su najmoderniji aparati u oblasti dijagnostike, ali i u oblasti terapijskog pružanja usluga.

Uvođenje informacionog sistema koje poboljšava, praktično transparentnost uvođenje elektronskog recepta je nešto što čovek može samo da pohvali.

Koliku otvorenost pokazuje ovo Ministarstvo, upravo najbolji je primer ono što je sad i spomenuo uvaženi ministar, a to je da su vrata i stranim stručnjacima otvorena i da se zaista smanjio broj intrahospitalne infekcija, da je Srbija ispod proseka, mnogo manje tih infekcija ima nego u mnogim modernim zemljama Evrope, što je za svaku pohvalu.

Što se tiče kadrovskih rešenja, ovo ministarstvo je učinilo mnogo. Mi znamo da je to problem današnjice, to su ekonomske migracije, ljudi idu, ne samo medicinari, već i druge struke, ali je za razliku od drugih branši ovo Ministarstvo dalo je rešenje. Mi smo ukinuli to da se mora čekati specijalizacija. Prošle godine je dato 1509 specijalizacija, a ukupno 2014. godine je dato 7135 specijalizacija. To je ogroman broj i većina od njih danas skoro da će završi ili završava u toku sledeće godine ili one sledeće i mi, zahvaljujući jednoj predostrožnosti i dobrom vidu ovog Ministarstva i njegovim kvalitetnim vođenjem smo uspeli da prenapregnemo i da praktično rešimo problem koji je nastao i koji je mogao da eskalira. Naravno, zapošljeno je onoliko koliko je moglo da se zaposli, a to nije mala brojka, oko 12.000 zdravstvenih radnika, što je popriličan broj.

Da li je trebalo čekati od 2005. godine da se danas raspravlja o novom zakonu, ne znam, ali znam da to opravdava da ga moramo što hitnije i što brže usvojiti. Moram da naglasim da je u usvajanju ovog zakona prethodila jedna ozbiljna javna debata koja je zaista dala mogućnost da se svi zainteresovani uključe u njegovo donošenje.

Jako je bitno, i to stalno naglašavam, da ovo ministarstvo ne vodi računa samo o četiri velika klinička centra, koja će se u potpunosti obnoviti. Vi znate kako izgleda Klinički centar u Nišu. To je KC koji može parirati svakoj američkoj zdravstvenoj ustanovi u odnosu na njegovu infrastrukturu, a verujem vrlo brzo i u odnosu na kadar.

Nisu zapostavljeni ni drugi mali centri i ja u ime zdravstvenog centra, odnosno u ime Opšte bolnice Novi Pazar želim da se zaista zahvalim, da je ovo ministarstvo imalo zaista sluha za taj kraj, da nam je pomoglo u svakom trenutku i kadrovski i savetovanjem i omogućilo da jako dobro obnavljamo opremu i da imamo jedan kvalitetan hod.

Za vreme ovog mandata grad Novi Pazar, odnosno taj deo Srbije je dobio svoj Zavod za javno zdravlje. Angio sala, kao preko potrebna, je ušla u mrežu. Ovaj ministar je zaista mnogo učinio i na polju planiranja i poboljšanja zdravstvene ustanove u svim delovima naše države.

Što se tiče samih zakona, oni dolaze kao, reći ću, kao kruna dosadašnjeg rada ovog ministarstva. Ova dva zakona, svi dobro znate, su krucijalna i zaista trebalo bi mi mnogo vremena da pobrojim koja to kvalitetna rešenja donose. Pre svega, poboljšanje, govorim o zakonu o zdravstvenoj zaštiti na početku, poboljšanje, mada se oni međusobno prožimaju, mislim da je jako bitan jedan humaniji odnos prema pacijentu i ono što se jasno vidi kod ljudi koji su predložili zakon, da se želi zaista izaći svakom pacijentu, svakom bolesnom u susret i proširiti, praktično, njegova prava u okviru našeg sistema, što je zaista i humano i veliki gest u ovoj državi koja, moram da kažem, je jedna siromašna država koja zaista ima puno problema koje pokušavamo zajedno da rešimo u hodu.

Poboljšanje položaja roditelja bolesne dece je nešto što svakako treba pohvaliti i oni su do sada, znate, po dosadašnjem zakonu primali 65% svoje plate u uslovima dok se bave ili dok se brinu o svojoj bolesnoj deci. To ovaj novi zakon će dokinuti. Nadoknada će iznositi 100%.

Položaj roditelja čiji mališani boluju od malignih, metaboličkih i hroničnih oboljenja biće poboljšan u tom smislu da će oni moći uz svoju decu da budu sve do njihovog izlečenja i to do punoletstva deteta, odnosno 18 godina, što je nešto što je zaista jako bitno spomenuti.

Duže bolovanje. Novim zakonom utvrđuju se pitanja koja se tiču bolovanja. Novina je da se izabrani lekar, kao ugaoni kamen celokupnog našeg zdravstvenog sistema, kao nešto na šta se oslanjamo mi u celokupnom našem zdravstvenom odgovoru, daje mu se veća pažnja, veća važnost, ali naravno u uslovima istovetne kontrole oni će moći da svojim pacijentima, ne kao do sada da daju bolovanje na 30, već na 60 dana, s time, što će i dalje prvih 30 dana plaćati poslodavac, a do 31. dana bolovanje će isplaćivati RFZO.

Medicinska pomoć i bez zdravstvene knjižice. Eto, u samom podnaslovu znači, opet humaniji pristup, opet značajno bolje, jer prema dosadašnjem zakonu, oni koji nisu imali overenu zdravstvenu knjižicu, imali su pravo samo na hitnu medicinsku pomoć. Međutim, ovim novim predlogom zakona, koji je pred nama danas, zdravstveno osiguranje, predviđeno je da i građani bez zdravstvne knjižice mogu da dobiju paliativno zbrinjavanje, a paliativno zbrinjavanje to je aktivna i sveobuhvatna briga o pacijentima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti, ali će takođe im biti dostupne i obavezne vakcine. Imaće pravo imunizacije, skrining pregleda, što je zaista velika, velika stvar.

Paliativno zbrinjavanje, odnosno zbrinjavanje umirućih pacijenata, bez obzira na vrstu i tip bolesti, pašće u celini na teret osiguranja. Ta nega podrazumevaće uklanjanje psihološke i fizičke patnje, odnosno bola zdravstvenog osguranika.

Ono što je već pomenuto i što će verovatno i druge kolege pominjati jesu preventivni pregledi, skrining na kome se sada insistira. To je zaista jedan novi pristup i zakonski i nešto što svakako treba pohvaliti. Mi lekari i svi koji znaju nešto o medicini znaju da je preventivna krucijalna stvar i znaju koliko je značajno raditi na preventivi.

Vidimo da se trenutno u Srbiji rade tri skrininga - rak grlića materice na tri godine, rak debelog creva na dve godine i rak dojke na godinu dana. Očekuje se da će započeti i praksa preventivnih pregleda u ranom otkrivanju još tri bolesti -kardiovaskularnih bolesti, depresije i dijabetesa.

Moram da kažem da skrining nekih bolesti znači njihovo izlečenje totalno. Uzeću na primer rak debelog creva koji je, mogu da kažem, u epidemiji. Imamo epidemiju, pogotovo u mom kraju i u krajevima gde ljudi malo zapostavljaju kvalitetnu, odnosno zdravu ishranu, gde unose puno mesa, crvenog i sušenog mesa, gde danas imamo zaista veliki problem sa karcinomom debelog creva i da je skrining, kao i kod mnogih drugih bolesti, jedini način da se izborimo sa ovom opakom bolešću, jer u samom procesu skrininga, a skrining u ovom slučaju jeste kolonoskopija, koja se obavlja kod svih pacijenata nakon 50. godine, ako se nađe na neku prekancerozu, a to je vrlo jednostavan pregled, njenim uklanjanjem, na primer, ako se vidi određeni adenom, određena struktura, njenim uklanjanjem imamo istovremeno i terapijski model i kompletno izlečenje pacijenta, čime se jedna opaka bolest u potpunosti leči sa malom količinom uloženih sredstava.

Sve drugo je opasno i smrtonosno po pacijenta i stoga, ono što je insistiranje na 35% da, ukoliko se ne odazovu pacijenti na skrininge i to nekoliko puta, mislim da tri puta ako se poziv odbije, je nešto što je zaista dobra mera da uozbilji pacijente, da mi brinemo o njihovom zdravlju, ali i da oni moraju da pokažu na kraju i odgovornost i prema sebi i prema zajednici koja odvaja ogromna sredstva za lečenje pacijenata.

Hospitalizacija bez uputa je još jedna novina koju donosi ovaj zakon i nešto što valja pohvaliti.

Pomenut je dopunski rad lekara. To je nešto što je jako dobro rešeno u ovom zakonu, ali i privatno javno partnerstvo, gde privatne medicinske ustanove će moći da uzimaju prostor od državnih ustanova u trajanju do 20 godina ukoliko neka od tih državnih ustanova ima prostor koji ne koristi i može da izdvoji. Privatnici će biti u obavezi da opreme prostor i nakon isteka perioda iznajmljivanja, kada se isele, oprema pripada državi.

Pacijenti bi u medicinskim ustanovama, osnovanim na osnovu javno-privatnog partnerstva, lečili se o trošku osnovnog zdravstvenog osiguranja. Lečenje preduzetnika bi plaćao RFZO. To je nešto čime se mi približavamo najsavremenijim evropskim zdravstvenim modelima i moram da kažem da je ovaj zakon nešto što je vrlo slično i nešto što nas približava sa zakonodavstvom koje imamo u EU, koje je najmodernije i na najsavremeniji način rešilo medicinski odgovor pacijentima. Na kraju, postoji mogućnost doplate za bolje uslove, što je jako bitno.

Završiću, na kraju, još jednom merom koju donose ovi zakoni, a to je što se ponovo domovi zdravlja vraćaju i da će njima rukovoditi Ministarstvo zdravlja i da će biti deo zdravstvenih institucija, da će se ponovo vratiti u nadležnost Ministarstva zdravlja.

Dosadašnje iskustvo je pokazalo da ovaj model odvojenih domova zdravlja, koji su pripadali lokalnim samoupravama, nije davao adekvatna i kvalitetna rešenja. Povećavao se broj nemedicinskog osoblja. Rasli su dugovi i sve je to argument.

Verovatno najbolji argument jeste i što će postojati bolja sinhronizacija u planiranju kadrova i to je nešto što takođe donosi ovaj novi zakon i nešto je jako bitno.

Na kraju, želim da se još jednom zahvalim na ovim kvalitetnim zakonima koje će SDP zdušno podržati i želim da vas pozovem da i dalje nastavite da radite na reformi i unapređivanju zdravstvenog odgovora u Republici Srbiji.