Reč ima ministar, gospodin Lončar. Izvolite.

Zahvaljujem.
Samo ću kratko da dopunim šta dobijamo što će domovi zdravlja da budu integrisani u Ministarstvu zdravlja. Vi znate sada kakvi su primeri. Vi u jednom dvorištu u većini slučajeva imate i dom zdravlja i opštu bolnicu, još možda neki institut, zavod ili bilo šta. Ono kako trenutno stvari stoje da pričamo istinu, komunikacija između doma zdravlja i te bolnice u istom dvorištu, u većini slučajeva, ne postoji. Jedni kažu, ovi iz doma zdravlja - mi ne pripadamo vama, mi gledamo ka lokalnoj samoupravi, oni nam biraju direktora, oni nam određuju upravni odbor. Kao što znate, RFZO opredeljuje sredstva da bi mogli da funkcionišu, da rade, a to su plate, to su lekovi, to je potrošni materijal i sve ono što je neophodno i bolnica koja je pri Ministarstvu zdravlja.
Onda vi imate situaciju da u domu zdravlja imate nemedicinsko osoblje, pravnu, ekonomsku, sve te službe koje trebaju da postoje, a isto to imate na tri metra od njih u bolnici. Svi rade isti posao. Znači, mi tu dupliramo ljude da bi oni odradili posao, gde jedna ekipa da li iz doma zdravlja ili iz bolnice bi mogla taj posao da uradi jer nema mnogo nekih promena iz godine u godinu, eventualno neke stvari se dodaju i taj posao je ušao u jednu rutinu u kome mora da se vodi računa, ali nije ništa spektakularno što treba da bude.
Jedna ekipa od jednog broja ljudi bi bila sasvim dovoljna da odradi ceo taj posao koji je neophodno da se uradi, a mi na mesto te druge ekipe može da primimo medicinsko osoblje, možemo i trebamo da primimo lekare, medicinske sestre i sve ono što je neophodno i sve ono što će rasteretiti i biti bolje za sve pacijente.
Znači, to jedna stvar, da je kažem otvoreno i konkretno koji je razlog tome da ne bude da će neko dobijati otkaz, da će neko ići od tog nemedicinskog. Znači, samo nećemo kada steknu uslove za penziju ili odu na neko drugo mesto, neće na to mesto primati nemedicinsko osoblje, nego ćemo primati medicinsko osoblje, davati ljudima specijalizaciju, davati im usavršavanje, osposobiti te ljude da budu naši najbolji stručnjaci.
Imate sledeću situaciju, oni su u istom dvorištu, imate specijalistu u domu zdravlja i neki dom zdravlja ima možda više nekih specijalista, recimo ginekologa, a u istoj toj bolnici, u istom tom dvorištu imate bolnicu koja ne može da pokrije dežurstvo jer ginekolozi rade prepodne, onda imaju ambulantu i sve to.
Sada, pošto je ovakav zakon kakav je bio, vi niste mogli da ovi ljudi iz doma zdravlja odrade dežurstvo u bolnici koja im je na tri metra, a da ljudi iz bolnice, specijalisti odrade ambulantu i pomognu u domu zdravlja kada je to neophodno. Da li možete da zamislite taj apsurd? Svi su se pozivali na to – mi pripadamo ovima, mi ne možemo da uđemo u bolnicu, a ovi iz doma zdravlja ne mogu da užu u bolnicu, a iz bolnice ne mogu da uđu u dom zdravlja. Ko je trpeo? Trpeli pacijenti, pacijenti nezadovoljni, naravno. Oni misle sada neće tu da se uzme stvar u svoje ruke, neće da se organizuju. Zašto? Obično ne govore direktor doma zdravlja i bolnica, jer svako ima svog nadređenog i neće da se vide, ne komuniciraju, eventualno preko glavne sestre.
Ljudi, to je naša realnost i mi to moramo da promenimo. Znači, nemojte da se pravimo, smejete se, većina vas se smeje, ali to je tako, znate da je tako i svi dolaze kod vas i kažu – e neće ovaj tamo, ovaj od ovoga traži zaštitu u opštini, ovaj traži ovamo u ministarstvu, hajde samo da ne radimo. Ovi idu kući, pusti ljude, nisu imali šta da rade ceo dan, puste ih kući, a ovi ovamo ne mogu da spoje, da pokriju dežurstvo u bolnici. Onda imate prekovremene sate, pa da li možete da isplatite, da li ovo, da li ono. Sve znate. Po leđima zdravstvenog sistema.
Sada sa ovim kada se uradi, nema nikakve razlike. Kada treba da odradite ambulantu, odradićete je u domu zdravlja, kada treba da dežurate, dežuraćete u bolnici, zamislite samo koji je to benefit, koliko ćemo dobiti, koliko ćemo imati ljudi koji će moći više da dežuraju i koliko ćemo imati ljudi koji će više moći da odrade ambulantu i biće manje gužve za specijaliste u domovima zdravlja, jer svako iz bolnice će moći da siđe u ambulantu i da odradi preglede, dijagnostiku, sve ono što je neophodno.
Kada koristite iste kapacitete, gužva je na rentgenu u domu zdravlja, istog sekunda će preći pet metara odatle u bolnicu da uradi rentgen ili laboratoriju, ovome se nešto pokvarilo, stalo pa ne može, uradiću ovamo. Pokvario se rentgen u bolnici, ali uradiće u domu zdravlja, što do sada nije bio slučaj, gledali su se preko nišana.
Znači, pogledajte koliko je to bolje za pacijente, pogledajte koliko je to uštede i pogledajte koliko ćemo više zaposliti medicinskih radnika, odnosno lekara i sestara. To je samo deo onoga što će se dobiti da ne budemo žrtve neke politike i nečega što se radilo, da zadovoljimo lokal, da imaju taj deo, da ne pričamo o dugovima. Nemojte samo da zaboravite jednu stvar, da ne postoji dom zdravlja u Srbiji, odgovorno vam tvrdim, kome Republika, država, ministarstvo i fond nisu uplatili sredstva da isplate plate, da plate lekove, da plate struju, vodu, sve ono što je neophodno da bi se funkcionisalo. Sve im je to prebačeno, ali oni nisu platili to zašta im je bio prebačen novac, nego su plaćali nešto što je njima odgovaralo.
Onda su porasli ti dugovi, ljudi su tužili, stigle su kamate, stigla su izvršenja, šta se dešava? Nema para, jer su date na drugu stranu na koju nisu trebali da se daju i idemo u blokadu. Onda dolaze ispred ministarstva da kažu – mi smo u blokadi, ne možemo da radimo. Ljudi, po Ustavu, po zakonu vi ne možete dva puta da plaćate jednu istu stvar. Država je već to platila jednom, a vi niste to uradili. Mi nismo imali nikakvu mogućnost kontrole da to ispratimo i da uradimo, jer kažem direktor je iz lokalne, upravni odbor iz lokalne samouprave, niti možemo da postavimo, niti možemo da smenimo i ostalo.
Kada se sve to desilo, onda dolaze ispred ministarstva, ispred Vlade da se to plati, a ne kažu da je to već plaćeno ili eventualno – ne, to je neko pre mene uradio, pa eto ja sam nastavio samo dalje. Bez ikakve odgovornosti. Molim vas, samo to da razumete i ovo zbog građana Srbije samo pričam koliko kada se to stavi na ovaj nivo, da su svi u zajedničkoj službi, da su svi u zajedničkom poslu. Kada se napravi dobra organizacija, koliko će biti bolje za građane Srbije, koji znate i sami koliko imaju zamerki na primarnu zaštitu i negde objektivno, ali sada ćemo sa ovim moći mnogo toga da popravimo i da bude bolje.

Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa današnjim radom.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Danijela Stojadinović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, evo ovog dugo očekivanog seta zakona – Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju, s obzirom da je ovakav zakon poslednji put donet 2005. godine, jedva smo dočekali neka nova rešenja.

Razlog donošenja Zakona o zdravstvenom osiguranju jeste unapređenje sistema zdravstvenog osiguranja, njegovim usklađivanjem sa drugim propisima koji su direktno povezani sa organizacijom zdravstvene delatnosti.

Ovim zakonom postiže se jedna celovitost, uređenje zdravstvenog osiguranja kroz veliki broj novina, koji su zaista za pohvalu.

Ove novine proširuju obim prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Tačno je definisan raspon zdravstvenih usluga obuhvaćen zdravstvenim osiguranjem kroz zdravstvene usluge utvrđene nomenklaturom i cenovnikom zdravstvenih usluga, koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, uključujući preventivne preglede na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kroz obavezne skrining preglede i u okviru nacionalnog programa.

Prepoznajući opšte stanje oboljevanja i bolesti koje mogu da se spreče ili otkriju na vreme, ovo je novina od velikog značaja za pojedinca, jer osigurano lice koje se odaziva na skrining ne učestvuje u troškovima zdravstvene zaštite, jer sve troškove pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Uvođenjem novih osnova osiguranja i za poljoprivrednike rešiće se njihov veliki problem, jer je najveći broj neosiguranih lica baš iz redova poljoprivrednika.

Prepoznat je dugogodišnji problem osiguranja lica koja primaju penzije isključivo od stranog nosioca osiguranja, a imaju prebivalište ili boravište u Srbiji, osobe koje imaju status borca ili osobe koje su žrtve terorizma, vojni invalidi i civilni invalidi rata.

Ovim Predlogom zakona proširena su prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja kroz preventivne i sve preglede vezane za planiranje porodice, i to je još jedan od ciljeva ove Vlade, čime se afirmiše i podstiče populaciona politika.

Data je mogućnost produženja prava na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice deteta do navršenih 18 godina života, kada visine naknade iznosi 100% ili kada dete do navršene 18 godine ima ozbiljnije zdravstvene probleme.

Ovim zakonom se obračun osnove za naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja produžava na 12 meseci, zarad racionalnijeg korišćenja sredstava, čime se sprečavaju zloupotrebe od strane poslodavca i strane osiguranika.

Sem hitne medicinske pomoći koja je do sada bila obavezna kod osoba koje nemaju zdravstveno osiguranje, ovim Predlogom zakona Republički fond za zdravstveno osiguranje pokrivaće i troškove palijativnog zbrinjavanja, obaveznog skrining programa, kao i obavezne imunizacije kojom se štiti stanovništvo od zaraznih bolesti.

Izabrani lekar, kao nosilac zdravstvene zaštite, do sada je mogao da utvrdi dužinu privremene sprečenosti za rad osiguranika do 30 dana. Ubuduće će to biti 60 dana, čime je osiguranom licu olakšano ostvarivanje ovog prava, ali je, ono što je zabrinjavalo poslodavce, ostalo nepromenjeno isplaćivanje naknade zarade za taj period, tako da poslodavac, kao i do sada, plaća do 30 dana, a od 31. dana tu obavezu preuzima Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Novina je i da lekar specijalista koji leči osiguranika može da ga uputi na stacionarno lečenje i time olakša ostvarivanje prava na bolničko lečenje.

Prošireni obim prava osiguranika kojima je uređena mastektomija jedne ili obe dojke tako što se na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje rekonstrukcija ili korekcija, a predviđeno je i formiranje jedinstvene liste čekanja koju vodi Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Uvodi se, pored obaveznog, i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, kao deo zdravstvenog osiguranja.

Republički fond može, u skladu sa propisima koji uređuju javno-privatno partnerstvo, da zaključi ugovor i sa pravnim licem, odnosno preduzetnikom. I zdravstvene ustanove van plana mreže i privatnoj praksi koje imaju zaključen ugovor sa Fondom, moći će da koriste centralizovane javne nabavke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Ovim Predlogom zakona, kroz novine, ali i unapređena, zatečena stanja, ostvaruje se mogućnost za jednu celovitu, bolju zaštitu i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i osiguranika, kao i davalaca zdravstvenih usluga.

Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti se uređuje, još jedan sistem od velike važnosti, kroz organizovanu brigu za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti kao i nadzor nad njegovim sprovođenjem.

Novi predlog zakona prati unapređenje uvedenih reformi u zdravstvenoj zaštiti, objedinjuje se društvena briga o zdravlju stanovništva od Republike, AP, jedinice lokalne samouprave, poslodavca, a i svakog pojedinca, a cilj je racionalnije i efikasnije zdravstveno zbrinjavanje stanovništva. Preuzimanje osnivačkih prava na zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini od strane Republike, odnosno AP jedan je od vidova racionalizacije.

Ponovo se u zdravstveni sistem uvode zdravstveni centri, opšta bolnica i dom zdravlja, čiji je osnivač Republika, osim apoteka čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave.

Uredbom o planu mrežu biće predviđeno koji će zdravstveni centri postojati. Još jedan korak na bolje.

Uvode se nove kategorije osiguranika koje će biti obuhvaćene društvenom brigom za zdravlje, i to mlade nezaposlene osobe na školovanju, do 26 godina, izbegla, prognana, raseljena lica koja su nezaposlena i sa nižim primanjima sa boravištem na teritoriji Republike Srbije, kao i lica sa statusom borca, vojni invalidi, civilni invalidi, lica kojima se obezbeđuje, sem obavezne, i preporučena imunizacija, kao i lica žrtve terorizma.

Republički fond za zdravstvenu zaštitu prepoznao je u cilju opšteg interesa zaštite zdravlja stanovništva preventivne, kao i skrining preglede, zaštita na radu nosilaca zdravstvenih usluga, njihovu edukaciju kroz specijalizacije, uže specijalizacije, kontinuirano obezbeđivanje kadra radi zamene odsutnih izabranih lekara za vreme trajanja specijalizacije, zatim kolektivno osiguranje zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini, nabavku, servisiranje medicinske i nemedicinske opreme, kao i opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema u zdravstvenim ustanovama.

Takođe su olakšani i uslovi za osnivanje privatne prakse. Zdravstvena ustanova može se osnivati u skladu sa propisima koji uređuju javno privatno partnerstvo, a zdravstvena ustanova se upisuje, umesto u registar suda, kao do sada, u registar Agencije za privredne registre i na taj način dobijamo jedan jedinstveni registar zdravstvenih ustanova.

Ugovor sa poslodavcem o dopunskom radu, kao i ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem je takođe novina. Ovim Predlogom zakona izmenjeni su uslovi za imenovanje direktora, članova upravnog i nadzornog odbora. Mnoge kolege su pitale za ovu novinu, jer je ostalo nekih nejasnoća.

Na primarnom nivou zdravstvene zaštite vode se kao nove Zavod za laboratorijsku dijagnostiku, radiološku dijagnostiku i Zavod za palijativno zbrinjavanje, kao i zdravstvena ustanova - poliklinika.

Dakle, kroz sve ove mere organizacija zdravstvenih ustanova, privatne prakse, strategija razvoja zdravstvene zaštite rešavanjem osnivačkih prava, uvođenjem novih vidova zdravstvene brige o stanovništvu, posebno uvođenje zdravstvene nege koja nije bila regulisana do sada, stvaraju se uslovi za još humaniji, racionalniji i kvalitetniji sistem zdravstvene zaštite.

Nekoliko rečenica i o Predlogu zakona o predmetima opšte upotrebe. Ovaj Predlog zakona ima za cilj usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonom EU, kao i kontrolu određene grupe predmeta opšte upotrebe kroz zdravstvenu ispravnost i bezbednost po svim fazama proizvodnje i prometa u cilju zaštite zdravlja stanovništva.

Novi zakon uvodi obavezu prijavljivanja neželjenih efekata kozmetičkih proizvoda i drugih radi analiziranja tržišta, tržišnog nadzora, kao i informisanja potrošača, jasnije definicije, određene pojmove, a samim tim olakšaće i poslovanje preduzetnika opšte upotrebe.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci, takođe izmenama i dopunama Zakona o prekursorima uspostavlja jedan sistem praćenja onih supstanci u svim fazama proizvodnje, od prerade ili prometa u saradnji sa MUP-om i Upravom carina, kao i izveštavanje Međunarodnog biroa za kontrolu narkotika. Brze provere pre izvoza kojim će se unaprediti razmena informacija o potencijalnim rizicima vezanim za prekursore, tj. njihovoj eventualnoj zloupotrebi u proizvodnji droga i psihoaktivnih supstanci.

Ova zakonska rešenja olakšavaju poslovanje pravnim licima u smanjenju dokumentacije, skraćenju rokova za izdavanje dozvole za proizvodnju, definiše se stručna sprema lica odgovornih za proizvodnju i za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su sredstva u budžetu. Smatramo da ovi zakoni imaju svoju težinu, da je krajnje vreme bilo da se oni unaprede i poslanička grupa SPS podržaće ove zakone u Danu za glasanje.

Reč ima koleginica Ana Karadžić. Izvolite.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi set zakona iz oblasti zdravstva i naglasila bih da će poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke, Ujedinjene seljačke stranke u Danu za glasanje podržati ovaj set zakona.

Želim da kažem da je kvalitetan rad ovog ministarstva veoma vidljiv, da je Srbija na listi Evropskog zdravstvenog sistema ispred 14 zemalja, što je veoma važan podatak i pokazuje koliko smo uradili u zdravstvu poslednjih godina. Pohvalila bih povećanje plata, ali i ulaganje od 200 miliona evra koje se planira u narednom periodu za rekonstrukciju različitih ustanova, bolnica, i to ne samo u Beogradu, već po celoj unutrašnjosti: u Loznici, u Leskovcu, Gornjem Milanovcu, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci. Želim da pohvalim što se radi Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje 2“, Infektivna klinika koja zaista zahteva urgentnu rekonstrukciju, nova zgrada „Narodnog fronta“, itd. Zaista se dosta radi, dosta je planirano u narednom periodu, ali pre svega ovi zakoni su bili potrebni kako bi stvorili neki okvir u kojem možemo efikasnije da funkcionišemo, gde lekari i bolničko osoblje zaista mogu na pravi način da pruže usluge koje su građanima potrebne.

Ovim zakonima stvaraju se prošireni osnovi osiguranja i obim prava. Uvode se tri nove kategorije stanovništva: mladi nezaposleni, lica sa statusom borca ili izbegla lica, lica kojima je preporučena imunizacija i žrtve terorizma.

Zakoni koji su pred nama su humani i iz tog razloga će doneti zadovoljstvo građana, jer im olakšavaju značajno lečenje, smanjuju se redovi čekanja za različite preglede. Dali ste primer kako je to izgledalo u praksi, kada imamo dom zdravlja i bolnicu u jednom istom dvorištu, a oni ne mogu ni na koji način, niti lekari, niti mogu nekim različitim aparatima pomoći jedni drugima, već se stvaraju liste čekanja i građani prosto postaju nezadovoljni i dolaze u rizik da im se različite bolesti razvijaju, a upravo smo pričali o skriningu i tome koliko je važno da se sve otkrije, ukoliko se otkrije na samom početku da je izlečivo.

Za nas iz Pokreta socijalista, naglasila bih da je najvažnije što su ovi zakoni humani i što uzimaju čoveka kao osnovnog u celom procesu zdravstva i stavljaju ga u ravnopravni položaj sa svim građanima, bilo da živi u Beogradu, bilo da živi u unutrašnjosti. Imamo i taj predlog da se uvede i plaćeni prevoz, ukoliko je neko 50 kilometara udaljen od svoje prve zdravstvene ustanove.

Naglasila bih da je za nas važno poboljšanje položaja roditelja obolele dece. To je važno njima, psihološki omogućava da shvate da nisu sami, da shvatamo u koliko su teškom položaju i tu smo da im pomognemo. Takođe se poboljšava njihov materijalni, ali i socijalni položaj i mogućnost da na bolji način doprinesu lečenju svoje dece.

Ono što se takođe izdvaja i što je takođe humani aspekt ovih zakona jeste da oni koji nemaju zdravstvene knjižice sada pored toga što mogu biti upućeni na hitnu medicinsku pomoć, takođe mogu biti upućeni na palijativno zbrinjavanje kada govorimo o veoma teškim bolestima.

To je važnost za celokupno stanovništvo, oni su takođe uključeni u ceo taj proces imunizacije i vakcinacije, kao i skrining pregleda, što omogućava poboljšani položaj svim građanima kada govorimo o širenju određenih bolesti.

Konačno smo shvatili koja je važnost preventivnih pregleda. Skoro smo imali informacije o tome o nekim prvim da kažem, preliminarne informacije o tome šta je bombardovanje 1999. godine doprinelo, da svaka porodica skoro ima po jednog člana koji ima maligno oboljenje, što je katastrofalni podatak, ali nije nešto čega nismo bili svesni. Zbog toga je važno da građani Srbije ove skrining preglede, koji su obavezni, ne shvate kao neki vid kažnjavanja već treba da shvate da je to način da im se pomogne, da se sve te bolesti otkriju, ukoliko postoje, u nekom ranom periodu, gde postoji mogućnost za njihovo kompletno lečenje, što je, kako ste rekli, važno i za samog pacijenta, ali i za njegovu porodicu ali i za sve građane Srbije.

Trenutno se radi tri skrining pregleda, za rak grlića materice, debelog creva i dojke, ali je jako važno što će se uvesti i skrining za kardiovaskularne bolesti, koje su toliko rasprostranjene kod nas.

Novim zakonom takođe se utvrđuje i precizira dopunski rad lekara koji je važan, kako bismo u nekim zakonskim okvirima, kako bi mogli, oni koji žele da rade više, mogli da rade, ali i kako bismo došli do mogućnosti da se upravo, to što smo pričali, smanje ti redovi čekanja, da građani što pre dođu na svoje potrebne preglede i da se što efikasnije iskoriste ti kadrovi koji već rade, da mogu da pregledaju što više pacijenata.

Takođe, važna novina je mogućnost doplate za bolje uslove lečenja ukoliko je nekom potrebna kvalitetnija medicinska rehabilitacija. Pomenula sam već besplatni transport, što stavlja građane u potpuno ravnopravnu situaciji, jer je svakom zagarantovano pravo, prosto lečenje.

Htela bih da naglasim da smo saglasni sa svim zakonima koji su danas pred nama, jer smatramo da su jako dobri i da će konačno zdravstvo, ono već napreduje godinama unazad, ali da će ovo zaista da omogući da u narednom periodu usput sve ove investicije koje imamo da omogući da se građani Srbije leče mnogo efikasnije.

Da ponovim da je taj humani aspekt ovih zakona za nas is Pokreta socijalista, najvažniji. Zbog toga želim da se zahvalim svima koji su učestvovali u njihovoj izradi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Darko Laketić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, u svoje lično ime i u ime poslanika SNS izražavam zadovljstvo zato što su se zdravstveni zakoni ponovo našli u skupštinskim klupama i ovde raspravljamo o njima.

Ono što je vrlo značajno jeste da danas govorimo o zakonima koji su noseći, odnosno krovni, vezano za oblast zdravstvene zaštite. Naime, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju regulišu vitalne oblasti zdravstvene zaštite i zato je neophodno da u današnju raspravu uđemo sa maksimalnom dozom ozbiljnosti.

Takođe, ono što želim da kažem, jeste da mišljenja sam da kada se govori o zdravstvu, kada se govori o zdravlju stanovnika u ovoj skupštinskoj sali nekako više govorimo sa aspekta građanina i sa aspekta jednog ljudskog aspekta, nego sa pozicije političara i narodnog poslanika.

Ono što bih želeo reći jeste da današnji Predlog zakona posmatram tako da zaista shvatam želju predlagača, s jedne strane, da uskladi stalno rastuće potrebe građana za zdravstvenom zaštitom, zatim potrebe takođe građanina da se poveća obim prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja s jedne strane, i realnih finansijskih mogućnosti naše države s druge strane.

Pre svega ću sumirati i ukratko izložiti nekoliko najznačajnih izmena u ovim predlozima zakona, a to su sledeće – znamo gde se nalazimo trenutno na svetskim listama, govorim o oboljevanju od malignih bolesti i govorim o umiranju od malignih bolesti. Ono što je vrlo bitno jeste da moramo da uskladimo te trendove, govorim o ovom drugom parametru, to je mortalitet od malignih bolesti, i to je definitivno najbolje uraditi pre svega intenzivnim insistiranjem na krininzima. Ono što je vrlo bitno, što sam primetio u predlogu oba zakona jeste njihova usklađenost, posebno apropo ove teme.

Naime, u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti mi imamo član Predloga zakona koji govori o tome da skrining treba da bude obavezan za osiguranika, govorim o ciljanim zdravstvenim pregledima, a pak u Zakonu o zdravstvenom osiguranju su već naglašene kaznene odredbe. Inače, nisam pristalica kaznenih odredbi, ali u ovom slučaju analizom obuhvata različitih skrininga mogu reći da je to jedini mogući put da dođemo do većeg obuhvata i da dođem u sutrašnjici do rezultata u smislu smanjenja mortaliteta od malignih bolesti. To je veoma bitno i zato ovo je jedini način da preventivne preglede učinimo obavezujućim i mislim da je to jedini mogući put.

Paralelno sa ovim predlozima mislim da su jako dobra rešenja vezana za bolesnike koji se leče na palijativnim odeljenjima, odnosno obolele od neizlečivih bolesti, gde se u Predlogu zakona praktično nalazi jedan član koji govori o tome da svi palijativni bolesnici će imati kompletno rešeno to obavezno zdravstveno osiguranje, kompletno rešeno o trošku fonda. Mislim da sa takvim zakonskim rešenjima i u takvom obimu dolazimo do jedne situacije da naše društvo činimo humanijim i mesto boljim za život. Kao i uostalom i predlogom koji se tiče visine naknade od 100% za sva ona lica koja su obolela od profesionalnih bolesti, za sva ona lica koja su donatori tkiva, ćelija i organa, kao i za pre svega roditelje koji imaju decu obolelu od teških malignih bolesti. Mislim da i ovaj Predlog zakona, ovaj član zakona koji govori o problematici je duboko human i sa ljudskog aspekta ga apsolutno podržavam.

Ono što smo dugo čekali, a što vidim u Predlogu zakona jeste konačno prebacivanje osnivačkih prava ustanove primarne zdravstvene zaštite na Republiku. Naime, većina nas su bili svedoci jednog nažalost teškog i ružnog perioda vršenja bivše vlasti kada smo nažalost bili svedoci dezintegracije postojećih zdravstvenih centara i tih krupnih ustanova primarne i sekundarne zdravstvene zaštite. Zašto kažem – nažalost? Kažem zato što je to učinjeno isključivo iz političkih razloga, zato što je učinjeno da bi se napravile male političke prćije u tim ustanovama primarne zdravstvene zaštite za prijem kadrova, za ne znam šta sve.

Ono što imamo kao rezultat svega toga, imamo nagomilane dugove, dugovanja ustanova primarne zaštite, imamo problem funkcionisanja zdravstvenog sistema u domovima zdravlja, imamo problem neracionalnog korišćenja svih zdravstvenih resursa, imamo problem dezorganizacije. To je sve nešto što definitivno je moralo da nas nagna na pomisao da je vraćanje na organizacije u smislu zdravstvenog centra jedino moguće.

Očekujem sve suprotno od ovoga što sam rekao. Očekujem bolju organizaciju, bolje pružanje zdravstvene zaštite, racionalniju primenu svih onih resursa koji poseduju te ustanove i ono što je najbitnije – zadovoljnijeg pacijenta jer, zapamtite, gospodo, ono što je najbitnije jeste pacijent i pacijent mora biti u sedištu zdravstvenog sistema. Mislim da je ovo samo jedna stepenica ka tom put.

Osim toga, pomenuo bih i nekoliko rešenja koja su vrlo značajna, a za koja mogu reći da će pružiti efikasniju zdravstvenu zaštitu. Da krenemo redom. Predloženo je da lekar specijalista odgovarajuće grane medicine koji leči osigurano lice po uputu izabranog lekara, može neposredno uputiti to lice na stacionarno lečenje, ako proceni da je to potrebno.

Ovo je vrlo bitna izmena zakona zato što skraćuje put. Skraćuje put pacijentu od momenta postavljanja dijagnoze do trenutka hospitalizacije i lečenja, a to je suštinska stvar, složićete se.

Zatim, utvrđen je paket zdravstvenih usluga obaveznog zdravstvenog osiguranja. Mislim da je to dobra polazna osnova za dalje. Utvrditi paket osnovnih usluga je nešto što smo trebali imati i ranije, ali je suštinski važno da to bude sadržano u ovom zakonu i suštinski važno da znamo da svaki stanovnik ove zemlje, svaki građanin ove zemlje zna sa čime raspolaže, zna na šta može od usluga zdravstvenih da računa.

Uvodi se mogućnost produženja prava na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice od teških bolesti deteta do 18-te godine. To sam već pomenuo i to je nešto što je nesumnjivo od velikog značaja i postoji human aspekt ovog dela zakona.

Zatim, preciznije se uređuje ostvarivanje zdravstvene zaštite u inostranstvu. Do sada je to bilo uređeno. Ovim aktom se detaljnije i preciznije uređuje.

Zatim, proširuje se obim postojećih prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Mi imamo sada jedan vrlo značajan momenat u državi. Naime, naša ekonomija unazad nekoliko godina pokazuje izvanredne rezultate. Imamo značajan porast BDP. Prošle godine taj porast je bio 4,2%. Od suštinskog značaja je da taj porast BDP prati proširenje osnovnog paketa usluga Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Dakle, da svaki građanin oseti kroz zdravstvenu zaštitu to što nam ide bolje. Ono što je vrlo bitno jeste da se to i zakonski reguliše u smislu ovog zakona, odnosno Predloga zakona o kome govorim a to je da se taj osnovni paket definitivno proširio.

Uređeno je, takođe, dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Naime, važećim zakonom, dakle u važećem zakonu dobrovoljno zdravstveno osiguranje je bilo regulisano podzakonskim aktom. Obavezno zdravstveno osiguranje je bilo regulisano zakonom, dobrovoljno podzakonskim aktom. Na ovaj način mislim da se i u pravnom smislu uspostavlja jedna ravnoteža i dobrovoljnog i obaveznog. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je našlo svoje mesto u Predlogu ovog zakona. Takođe, produžen je period za koji izabrani lekar može utvrditi dužinu bolovanja sa 30 dana dosadašnjih na 60 dana, bez promene regulative u smislu plaćanja obaveza. Dakle, i dalje je ostalo prvih 30 dana plati poslodavac, nakon toga plaća Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Zašto je ovo bitno? Opet je bitno zbog pacijenata. Na ovaj način će se urediti na jedan drugačiji način ova oblast. Pacijent više neće morati više puta da izlazi na komisiju itd. Suštinski je da on može do 60 dana produžiti privremenu sprečenost za rad kod svog izabranog lekara.

Zatim, olakšani su uslovi za osnivanje privatne prakse. Naime, ukoliko želimo jedan kvalitetan i zdrav zdravstveni sistem moramo imati, pored zakonskih odredbi, koji tangiraju državni sektor, moramo imati relaksirajuće i adekvatne zakonske odredbe koje se tangiraju odnosno koje tangiraju privatni sektor.

U ovom slučaju olakšano je formiranje uže specijalističke ordinacije, takođe poliklinike, privatne prakse, u svakom smislu regulisano je i to, a ukoliko privatna praksa može u jednom periodu i zamrznuti period svoga delovanja, odnosno svoga rada, svog obavljanja delatnosti, naravno to je oročeno na određeni vremenski period, što je apsolutno razumljivo.

Upravo zbog ograničenja vremenskog, osvrnuću se sada i na dva druga zakona, dakle pored zdravstvenog osiguranja odnosno zdravstvene zaštite ovde postoji predlozi zakona koji se tiču i tangiraju predmet opšte upotrebe i prekursore.

Što se tiče Predloga zakona o predmetima opšte upotrebe, mogu reći da je zakon vrlo kvalitetan i mislim da je suština njegovim dolaskom ovde u parlament ne samo usaglašavanje sa zakonodavstvom EU i regulacija te oblasti po ugledu na razvijene evropske zemlje, već, rekao bih, i jedno sagledavanje i kontrola svih onih predmeta koje se postojećim zakonskim aktima i regulativom nisu sagledavale i nisu bili obuhvaćeni postojećim zakonskim aktima.

Mislim da ovim zakonskim rešenjima, iz ovog Predloga zakona, govorim o Predlogu zakona opšte upotrebe, da će se na adekvatan način regulisati i ova oblast. Ovde posebno govorim i naglašavam značaj ovog zakona vezano za carinu, za granične prelaze itd. jer sa ovim zakonom ćemo imati i visoku bezbednost u ovoj oblasti.

Slična situacija je i sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotrofnih supstanci. Najbitnija stvar u ovom zakonu jeste sledivost, odnosno mogućnost da pratimo prekursor od proizvodnje, preko prometa i to radimo zajedno za MUP i naravno Kancelarijom za međunarodnu kontrolu narkotika. Tako da što se tiče ovog zakona, takođe je definisan i usaglašen sa svom nomenklaturom zakonodavnom EU i nešto što je će svakako biti jedan od zakona za ponos ovom parlamentu.

Sve u svemu, predlažem prvo, mislim da će biti jako plodna rasprava. Neću da govorim samo u načelu, već i u pojedinostima. Nemam dilemu da ću se u danu za glasanje izjasniti sa da za ova četiri predloga. Hvala.

Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Prelazimo na diskusiju po redosledu narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.