Apsolutno svaka zdravstvena ustanova ima čitač zdravstvene knjižice. To je bio uslov kada smo to sve uveli. Tako da, ne može da dođe do tog problema, a automatski, sve zdravstvene knjižice su povezane, automatski se overavaju. Do sada stvarno nismo imali taj problem, niti mi je ikad prijavljeno, jer je to već sve unapred obezbeđeno.

Hvala, ministre.
Izvolite, kolega Saviću.

Slažem se ja da svaka zdravstvena ustanova ima čitač ovih zdravstvenih knjižica, ali šta raditi u onim slučajevima kada, recimo, nestane struje, kada taj čitač nije u funkciji? Imali smo takve prilike. Ja sam, pre svega, podnoseći ovaj amandman, mislio na te stvari. Jednostavno, moraju se predvideti sve eventualnosti kako ne bi trpeli naši građani, odnosno naši pacijenti.

Izvolite, ministre Lončar.

Svaka zdravstvena ustanova je u obavezi da ima agregat u slučaju nestanka struje. To je jedna stvar.
Druga stvar, nikad se neće desiti da zdravstvena ustanova, i da nema, vrati nekoga a da nije u mogućnosti da overi. To su sve ljudi koji imaju razumevanja i koji će doneti knjižicu u nekom drugom momentu ili ako je zaborave, to stvarno nema razloga.

Hvala, ministre.
Niko se ne javlja za reč dalje.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova. Hvala.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Na član 129. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 131. amandman je podneo narodni poslanik Darko Laketić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 133. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 134. amandman je podneo narodni poslanik Darko Laketić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 140. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Jović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 142. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 148. amandman je podneo narodni poslanik Darko Laketić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 197. amandman je podneo narodni poslanik Darko Laketić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 232. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Radeta.

Hvala.

Ovim amandmanom hteli smo da skrenemo pažnju na nelogičnosti u predlozima zakona, pa ne samo ovog, nego generalno. Vi ste u jednom od članova odredili rok za donošenje podnošenje podzakonskih akata, ne znam, 12 meseci, a s druge strane predvideli ste davanje saglasnosti na finansijske planove zdravstvenih ustanova iz plana mreže, gde se vrši kontrola tih finansijskih planova u skladu sa zakonom. Sami ste rekli u obrazloženju da će se to raditi kad se steknu tehnički uslovi. Dakle, vi predviđate nešto za šta nemate tehničke uslove, a sa druge strane niste pripremili podzakonske akte da bi zakon odmah mogao da se primenjuje.

Inače, mi stavljamo primedbe ministrima zašto u službama ne obezbede da se paralelno sa izradom teksta zakona ne rade i predlozi podzakonskih akata. Vi faktički donesete zakon i kažete stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, a on ne može da stupi na snagu kad trebate godinu dana da čekate podzakonska akta i još godinu dana da se domovi zdravlja, bolnice, itd. usklade sa tim podzakonskim aktima.

Opet ću da iskoristim, prati se rad naše današnje sednice i očigledno da su problemi u zdravstvu nešto što ljude interesuje. To je potpuno logično i potpuno normalno, jer otprilike malo ko da postoji a da nema nekih dodirnih tačaka ili da nema neka ili dobra ili loša iskustva, kada je u pitanju zdravlje, zdravstvena zaštita, zdravstveno osiguranje, itd. Mi smo to sad nekako, a i vi sami, ova dva zakona maltene objedinjeno raspravljamo iako su podeljeni, ali u suštini problematika je ista.

Malopre sam dobila poziv iz Vršca, Udruženje gluvih. Kažu da nemaju, čovek mi je rekao za Dom zdravlja Vršac, istina on pominje i neke druge ustanove na teritoriji te opštine, ali mi sad govorimo o ovome, tumača za znakovni jezik. On kaže da to udruženje ima, sada da ne slažem, a slušaju me, da li 400 ili 600 članova na području tog dela Banata. Kaže – on je jedini koji to ume da radi, koji ume da tumači taj znakovni jezik za gluve i onda on gde god može i koliko god može on ide i radi sa tim ljudima. Juče je, kaže, vodio jednu trudnicu koja, da nije bilo njega, ne bi mogla da se sporazume sa svojim lekarom.

Vi možda ne znate, ali evo ja da vas podsetim, 2015. godine je donet zakon koji obavezuje sve ustanove u Srbiji da moraju imati tumače za znakovni jezik. Ovo je, dakle, samo jedna konkretna primedbe jedne konkretne grupe ljudi koja svakako zaslužuje tu vrstu pažnje. Znate, kad vidite ovakav neki konkretan primer i slučaj, onda se otvaraju, da kažem, različite mogućnosti. Prvo, tim ljudima se čini usluga, ako se zaposli neko ko zna taj znakovni jezik, a s druge strane, ako u svakoj opštini se zaposli po jedan takav čovek, mi imamo i rešen određen broj zaposlenja. Dakle, radimo nešto što je apsolutno potrebno, a što u krajnjem slučaju i nije neki ne znam koliki trošak za državu, a i da jeste, šta da radimo.

Malopre je neko od mojih kolega, da li beše Nikola Savić, govorio o receptima, lekovima, itd. Samo da vas pitam, ministre, da li vi imate informaciju da postoje lekari koji pacijentima umesto regularnih lekova preporučuju kao jedini lek različite suplemente. To je ono što sami mogu da kupe, pa ono kaže – pre upotrebe obavezno konsultovati lekara ili farmaceuta, pa niko ne zna šta je rekao.

Dakle, umesto leka, razumete, umesto regularnog leka, lekari koji su u nekoj bliskoj vezi, da ne kažem kakvoj, sa nekim proizvođačem nekog od tim suplemenata to preporučuju kao jedini lek. Vi kao lekar dobro znate da dati suplementi ne mogu biti lekovi, mogu da se koriste uz lekove, itd, ali da se samo i isključivo sa njima leči, to svakako ne može. Ovo je informacija za vas i za vaše saradnike da se malo pozabavite i tim i da pokušamo, ako smo ovde, a čini mi se da jesmo, sa ciljem da se, koliko je god to moguće, popravi stanje u zdravstvu. Neće ono biti dobro posle ovih zakona. Pretpostavljam da je vama to jasno, ali pokazujete dobru volju da se, koliko je to moguće u ovim uslovima, stanje popravi. Mi, takođe, želimo da se stanje popravi, stoga i razgovaramo na ovaj način, već dva, tri dana, sa vama i nastavićemo sve dok ovo ne završimo.

Ni jedna naša primedba nije zlonamerna i nisam ja sada želela da kažem da su lekari ovakvi ili onakvi. Generalno, nikada ne ocenjujemo ljude, nikada mi iz SRS nismo rekli svi lekari su korumpirani, sve sudije su korumpirane, svi državni službenici su korumpirani, itd. Mi uvek kažemo, tvrdimo i verujemo da je tako, da su sve te struke, a i ostale, da su generalno u pitanju pošteni, časni, vredni i stručni ljudi, ali postoje izuzeci koji kvare sliku o jednoj kompletnoj profesiji, jednoj kompletnoj struci, a medicinska je veoma značajna i veoma osetljiva, pa samo da vam skrenemo pažnju na to.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Konkretno, što se tiče tog primera iz Vršca, dom zdravlja pripada lokalnoj samoupravi, zato je jedan od razloga što sada to prelazi u nadležnost. Mi ćemo već sutra, odnosno u ponedeljak pozvati pokrajinskog sekretara. Mislim da neće biti nikakvih problema da to rešimo, da zaposlimo te ljude gde god ih ima, da pomažu. To je naša obaveza. Nemamo nikakav problem sa tim.
Druga stvar, moramo samo da razjasnimo jednu stvar, bilo koji lekar ne može da prepiše, zna se šta može da prepiše na recept…
(Vjerica Radeta: Preporuči, ne prepiše.)
Samo da znaju. Moramo zbog građana da razjasnimo jednu stvar, jer ste vi u jednom momentu rekli – ne prepišu na recept, i onda kažu – umesto tog leka, idite uzmite ovaj suplement. Stvarno mislim da građani to treba da znaju - suplementi nisu lekovi, niti se tretiraju kao lekovi.
Znači, dragi građani, suplementi i sve to drugo, to su pomoćna lekovita sredstva, pomoćna lekovita sredstva koja uopšte ne idu i nisu na spisku da može lekar da ih prepiše na lekarski recept i da idu o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.
Prema tome, mora samo da se razjasni, ili ste za neki lek ili niste za lek i to se jasno vidi da li imate prepisan recept ili nemate.
Za suplemente, dragi građani, nema nikakvog razloga, niti iko može da vas natera da vi uzimate neke suplemente, neka pomoćna lekovita sredstva. Tu je zakon, krajnje jasan - šta prepisuje lekar.
Ne sumnjam da postoji, pošto u svakoj profesiji postoji, te farmaceutske kuće ili ti već koji proizvode ta pomoćna lekovita sredstva. Sigurno bombarduju sa tim propagandnim materijalom, sa obećanjima lekarima i za ostalo, ali moraju pacijenti da znaju da to nema veze sa zvaničnim stavom, ili sa bilo čim.
Zna se šta je sistem odredio šta može da se prepiše, šta ne može da se prepiše. Apsolutno je slobodna volja pacijenta da li će da koristi neko pomoćno lekovito sredstvo ili ne, i da ljudi znaju, ta pomoćna lekovita sredstva su u Zakonu o hrani i koriste se kao dodaci ishrane. Znači, između lekova i ovoga je ogromna razlika i nema potrebe da građani budu u dilemi.
Sledeća stvar, juče ili prekjuče sam rekao - apelujem na sve u apotekama i na građane, koji to vide da prijave, da se izdaju antibiotici bez recepta. Znači, inspekcija će bukvalno od danas ići na to.
(Predsedavajući: Privodite kraju.)
Druga stvar na kojoj insistiram, a insistiram godinama, najbitniji je odnos, ako hoćemo da imamo bolje zdravstvo, najbitniji je odnos između pacijenta i zdravstvenog radnika. Postoje stvari koje ne može možda medicina da reši ili bilo šta, ali taj odnos je najbitniji i kada postoji razgovor, kada postoji razumevanje, sve su stvari mnogo lakše rešive i mnogo su lakše i za pacijenta i za onoga ko tu radi. Nemojte samo to ni u jednom momentu da zanemarite.