Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, ovaj Predlog zakona koji rešava ili delimično rešava, pomaže, da se reše problemi onih ljudi koji su uzeli stambene kredite u švajcarskim francima, jeste dugo očekivani zakon i, nažalost, Srbija je jedna od poslednjih, ako ne i poslednja zemlja koja je u Evropi reagovala na ove probleme koji su zadesili mnoge zemlje koje su davale stambene kredite zadužene u švajcarskim francima.
Jedna od prvih zemalja koja je rešila ovaj problem jeste bila Mađarska, koja je smogla snage i tužila svoje poslovne banke koje su davale stambene kredite u švajcarskim francima svojim građanima Evropskom sudu u Strazburu i država je ispred svojih građana dobila banke i naredila, odnosno zakonom uredila, da se svi krediti uzeti u švajcarskim francima konvertuju u domaću valutu po znatno nižem kursu i na taj način zaštitila svoje građane od prekomernog skakanja kursa švajcarskog franka.
Srbija tek 2019. godine rešava ovaj problem, ili delimično rešava, što je svakako za pohvalu, ali pohvalu što se ovaj zakon našao danas pred nama, ali nije dobro što to nije urađeno znatno ranije, a trebalo je i moralo je, uzimajući u obzir probleme koje su imali ljudi koji su uzeli kredite, a i praksu drugih zemalja koje su rešavale sličan problem.
Šta je problem u ovom zakonu i zašto mislim da je on mogao i morao da bude bolji? Svaki zakon koji se pravi, on mora na jednak, odnosno isti način, da tretira kompletnu ciljnu grupu na koju se odnosi. Ovaj zakon kroz član 3, kako je sada definisan, to ne čini. Odnosno, izvlači jedan deo te ciljne grupe, onih ljudi koji su uzeli kredite u švajcarskim francima i prema odredbama ovog zakona ti ljudi će imati povlastice, a oni drugi će biti oštećeni.
Odnosno, članom 3. se definiše da će se zakon primenjivati na one stambene kredite kod kojih je otplata u toku, a ne i na one koji su završeni, odnosno otplaćeni, što je apsolutno nepravedno prema ljudima koji su bili odgovorni i koji su plaćali svoje stambene kredite, iako možda nisu imali ili su morali da se pozajmljuju, kojima je prodata nekretnina, kojima je prekinut kredit, na drugi način namiren, itd. Dakle, ti ljudi su oštećeni, država nije stala iza njih, ali će stati iza onih koji objektivno ili možda subjektivno nisu mogli ili nisu hteli da plaćaju uvećane rate kredita. Taj broj ljudi koji su to uradili je preko dve hiljade i oni su svoje kredite isplatili, bili odgovorni i biće kažnjeni, jer oni koji to nisu uradili na vreme, nisu možda ni mogli, objektivno, stoji i ta činjenica, će biti nagrađeni od strane države tako što će država stati iza njih, krediti će biti konvertovani, umanjeni za 38% i oni će moći da rešavaju svoje stambene probleme daljom otplatom.
Mislim da još po ko zna koji put se uvodi u praksu jedan presedan, da oni koji su odgovorni, koji poštuju zakon, poštuju ugovore po kojima se oni u ovom konkretnom slučaju zadužuju ili npr. bilo je takvih slučajeva i kod dugova prema javnim preduzećima, prema EPS za utrošenu struju, oni koji ne plaćaju struju, neodgovorni su država stane iza njih, umanji im dug, da im na rate i oni mnogo bolje prođu od onih koji to rade na vreme. Isto je slučaj i sa ovim kreditima, da je država stala iza onih koji su bili neodgovorni jednim delom ili koji nisu mogli da plaćaju kredit, a ne iza onih koji su bili odgovorni. Mislim da je to nepošteno i da nije u redu.
Na kraju hteo bih, pošto je ministar tu, da iskoristim priliku da upitam, pošto se pojavila u medijima informacija da će država Srbija donirati za obnovu Notr Dama 10 miliona evra. Imam pijetet prema svakom umetničkom delu, svakom simbolu bilo koje države, bilo kog naroda. I ovo je strašna stvar što se dogodila, kao što je strašna stvar što je naš Hilandar izgoreo ili što je izgorelo 150 crkava na KiM…
(Predsednik: Hvala.)
Molim vas samo da pre nego što se donese takva odluka da imate na umu da je Hilandar izgoreo 2004. godine, da se 15 godina… (Isključen mikrofon.)