Hvala, kolega Jojiću.
Reč ima Neđo Jovanović, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Ako bi na neki način pokušali da zauzmemo jedan pravičan pristup problemu koji je jako kompleksan, jako složen, onda moramo imati u vidu i neka druga načela Zakona o obligacionim odnosima koja nisu pomenuta. Konkretno, načelo jednakosti davanja između ugovarača, potom načelo savesnosti i poštenja u ugovornom odnosu, na kraju načelo zabrane prouzrokovanja štete. Kada se posmatraju ova načela iz Zakona o obligacionim odnosima, dolazi se do zaključka da je možda banka prouzrokovala štetu svom saugovaraču, odnosno korisniku kredita, imajući u vidu da je multiplikovala iznos duga po osnovu kredita prema banci sa valutnom klauzulom koja je bila onakva kakva je bila.

S druge strane, da li se radi o povredi načela jednakosti davanja? Očigledno je da i tu postoji problem zbog toga što korisnik kredita sada vraća desetostruko veći iznos u odnosu na ono što je mogao da vrati da je valutna klauzula bila u evrima. Na kraju, da li se na taj način povređuje načelo savesnosti i poštenja u obligacionom odnosu? Kada se ovako posmatraju stvari, onda bi bilo logično izvesti zaključak da su oštećeni korisnici kredita. Međutim, postoji i ona druga strana medalje. Taj isti korisnik kredita kao ugovorna sredina je imao potpunu slobodu opredeljenja, s jedne strane, dakle svoju autonomiju volje je mogao da ispolji na način koji podrazumeva zaštitu njegovih interesa. Da li je to korisnik kredita uradio ili nije, zavisi od svakog slučaja pojedinačno, i to od svakog kreditnog aranžmana posmatrano, izolovano u odnosu na neke druge, jer ovde imamo specifične situacije.

Zašto? Ako je banka od korisnika kredita prikrivala bilo kakvu činjenicu, ako je banka korisniku kredita dala pogrešnu informaciju, ako je banka korisniku kredita stavila informacije koje su ga dovele u zabludu i održavale u zabludi kada je u pitanju kreditni aranžman, onda je automatski odgovornost banke prisutna. Ali, uvek ima ali, korisnik kredita je ugovorna strana koja je potpuno slobodna u ovom ugovornom odnosu. Korisnik kredita kad bi bio savestan bi morao da ima u vidu sve moguće rizike, počev od rizika vraćanja kredita, stavljanja hipoteke kao sredstva obezbeđenja za vraćanje kredita, naravno, i svega onoga što podrazumeva vremenski period vraćanja kredita.

Zašto ovo govorim? Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS sam vrlo jasno i decidno izneo stav da ćemo mi podržati ovaj Predlog zakona, svesni činjenice, uvaženi ministre, da je između dva zla, zla s jedne strane koje podrazumeva omču o vratu korisnicima kredita i drugog zla da država Srbija ne izgubi servisiranje privrede preko banaka, jer ćemo oterati banke iz Srbije, onda se našlo kompromisno rešenje, gde postoji potencijalna opasnost nerešavanja problema.

I ovaj zakon daje samo diskreciono pravo korisniku kredita da prihvati uslove iz ovog leks specijalisa, ili da se opredeli za sudski spor.

Vrhovni kasacioni sud je u tom smislu i zauzeo stav i dao jednu instrukciju, koja, naravno, nije obavezujuća, za nižestepene sudove, kada je rekao – valutna klauzula je ništavna. Da li će nižestepeni sudovi takav stav Vrhovnog kasacionog suda neposredno primeniti u sudskim odlukama, to je isključivo na sudijama i u njihovoj nadležnosti, s obzirom na njihovu nezavisnost.

U svakom slučaju, kada bi to došlo do revizije, i opet, nadležnosti suda, Vrhovnog kasacionog suda da rešava i odlučuje po revizijama, onda bi se taj stav primenio. Međutim, taj stav automatski dovodi do pozicije da će banke imati jedan, hajde da ga nazovemo, ako nikako drugačije, rigidan pristup prema celom problemu, jer će se smatrati oštećenim.

Država Srbija, po nekom dubokom ubeđenju, je postupila mudro. S jedne strane, imajući u vidu nasleđene probleme iz decenija unazad, govorim decenija, došla je do situacije da mora da vadi krompir, i to jako vruć krompir, iz vatre. Lako ćemo reći – hajmo, banke, nek idu iz Srbije, lako ćemo reći – gotovo je, nećemo imati više servisiranja privrede u onom smislu u kome treba da imamo, banaka više nema, oni koji su nas doveli dotle nisu danas u Skupštini Republike Srbije, oni ne učestvuju u ovoj raspravi, oni su uveli tajkunizaciju banaka u Srbiji, a mi dolazimo u situaciju da razmišljamo kao na najbolji mogući način zaštititi građane.

Gde je ovde jedini problem koji sam izneo, i kada sam govorio kao ovlašćeni predstavnik, i to ću ponoviti. Problem je u diskriminaciji, i to mogućoj diskriminaciji građana kada se govori o ustavnom načelu zabrane diskriminacije, jer je to ustavno načelo, jer će biti diskriminisani oni građani koji su bili u kreditnom aranžmanu, koji su kredit u švajcarskim francima, kada je u pitanju valutna klauzula, isplatili i to izuzetno, izuzetno teško i bremenito kada je u pitanju njihov finansijski status, a sada imamo povlašćeni položaj onih građana koji su obuhvaćeni ovim zakonom, u smislu da su korisnici kredita koji je još uvek aktivan, kao i oni građani gde je obaveza dospela, ali još uvek nije pokrenut postupak izvršenja.

Dakle, ovi građani imaju benefit, za razliku od svih onih koji su kredite isplatili. I tu dolazimo suštinski u problem koji se zove – povreda zabrane diskriminacije. Da li se taj problem može otkloniti sudskim sporom? Verovatno da može, ali to zavisi od sudova i to zavisi od sudske prakse.

U ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije i mojih kolega socijalista, smatram da se drugo rešenje osim ovog nije moglo doneti. Mogli smo obuhvatiti sve građane i onda napraviti jedan veliki problem kada je u pitanju budžetsko opterećenje, jer se postavlja pitanje da li bi država Srbija mogla da preuzme tako veliki teret, jer smo ovde svi istomišljenici i tu mislim da nema među nama podele u smislu zaštite budžeta države Srbije. Siguran sam da taj budžet ne bi mogao da izdrži taj teret.

Ovako smo došli do kompromisnog rešenja koje sigurno nije dobro za sve građane, govorim sve građane jer su svi jednaki pred zakonom. Sa druge strane, možda ne bi bilo dobro za banke da je drugačije, jer banke ovde trpe određene terete, ali jedini kompromisni pristup je onakav kakav je definisan zakonom za koji se nadam da ćemo možda u nekoj doglednoj budućnosti biti prinuđeni eventualno da ga korigujemo, menjamo, ukoliko u praktičnom smislu ne bude dao one rezultate koji se od njega očekuju. Zahvaljujem se.

Hvala kolega Jovanoviću.
Na član 14. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite, kolega Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče ovog mog amandmana, odnosno kompletnog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, SRS vas upozorava da se jedna nepravda ne može i ne sme ispravljati drugom nepravdom, što bi Njegoš rekao: „Kada dođe vreme da se stare isprave nepravde pod nekakvim novim tiranima“.

Dakle, mi nemamo ništa protiv toga i mi cenimo ovaj vaš napor da pokušate da iznađete rešenje u ovoj oblasti koja zaista pogađa veliki broj naših građana, ali jednostavno, pošli ste pogrešnim putem. Ovaj zakon je protivustavan i nanosi, kao što sam rekao na početku, nepravde nekima drugima u ovom celom lancu.

Kao prvo, šta ćemo sa onim ljudima koji su na neki način uspeli da isplate ove kredite, jer zakon uopšte njih ne tretira.

Ima ljudi, znam lično, koji su prodali nekretnine, koje su dva ili tri puta vredele više nego ona nekretnina za koju su uzeli kredit, da bi taj teški teret skinuli sa vrata, ali jednostavno vidimo da o takvim ljudima niko nije razmišljao.

Druga stvar, ne sme i niko nema pravo da novac građana Srbije opredeljuje za neke stvari koje nisu predviđene budžetom. Za šta nam služi budžet i zašto sve to, kada se zna o čemu se tu radi?

Treća stvar, treba naći krivca za sve ovo, mada moram da kažem da to nije baš jednostavno, jer tu postoji podeljena odgovornost i ljudi su možda neki neoprezno ulazili u sve ovo, ali i veliki broj tih stranih banaka se pre svega rukovodilo sa ekstra profitom.

Naravno, nismo mi za to da se proteruju strane banke, ali taj njihov ekstra profit treba da se svede na neku najmanju moguću meru, kako bi imali i oni neku korist i kako bi to poslovanje koje oni nude klijentima, bilo u nekim granicama kao što je to u ostalim državama.

Hvala.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o nadzoru Narodne banke. Ja moram ponovo da podsetim na vlast ovih nesrećnika. Znači, neko ih zove izdajnicima, a ja nisam pristalica toga, ja ih zovem nesrećnici. Ja smatram da državu Srbiju ne mogu srušiti spolja, ako se ne nađu političke snage koje će im pomoći iznutra. Oni su se veoma jasno ponudili svim građanima na takvu vrstu usluge, da to urade i zbog toga su obišli od Brisela, Prištine, Skoplja, tražeći sve moguće saveznike u pokušaju da sruše vlast u Republici Srbiji. Dakle, pri tome ne prezaju da sruše samu državu Srbiju.

Da podsetim, kada su oni vladali, a do promena je došlo jula meseca 2012. godine, a od 2008. godine, čini mi se, gospodine Orliću, do 2012. godine, rast kursa evra je sa 74 dinara porastao na 117 do 118 dinara. Dakle, to je negde oko 55%, znači, dinar je oslabio, a evro je porastao za 55%.

Sada želim da uporedim zadnjih šest, sedam godina, od 2012. godine do danas kurs evra miruje. Inflacija u njihovo vreme je bila 8%, a sada ne prelazi 2%. Inflacija cena rasta na malo, i danas oni sve čine da uruše finansijsku stabilnost, pri tome ne prezaju da uruše i samu državu Srbiju. Oni bojkotuju sednice Narodne skupštine, a plate ne bojkotuju. Oni šetaju da izraze svoje nezadovoljstvo i to je njihovo pravo, ali pri toj šetnji ne prezaju od nasilja, ne prezaju od toga da pokušaju da oteraju strane investitore, što je „boškić ljotić“ već više puta pokušao, govoreći da kada oni dođu na vlast, da će zatvoriti neke fabrike koje su strani investitori otvorili.

On nije svestan toga da ne bi bilo pristupa da nije zemlja na putu prema EU, da nije domaćih investitora, dakle, da ne bi imali šta da prodajemo na stranim tržištima, a bez izvoza ova zemlja sa ovolikim dugovima bi bila mrtva zemlja. Zato je njihova želja da rasteraju investitore, da opet izazovu inflaciju, da opet bude rast kursa i da opet gospoda iz stranke bivšeg režima mogu da mute. Opet da se pojave prodavci magle, kradonačelnik Đilas, koji je deficit Beograda, čini mi se, gospodine Orliću, bio 20%. Deficit u državnoj kasi, deficit budžeta je bio, čini mi se, negde oko 10%. Danas je to suficit.

Sve čine da to obore i pri tome ja se čudim Bošku ljotiću koji nije bio sastavni deo bivšeg režima, nije vladao zajedno sa njima, a sve se čini, izgleda, da je Đilasova kasa veoma primamljiva, Đilasova, Šolakova, Petreusa i sve čini da se dodvori i pri tome ne preza u urušavanju države, odnosno u težnji da uruši državu Srbiju.

Nekada, svi se sećate, u protestima Dveri, porodičnim, nekada je znak Dveri bio, simbol Dveri bio tri prsta ovako. Od kada se približio Đilasu znak Dveri je keš. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Pravo na repliku ima dr Vladimir Orlić, kolega Rističević ga je pomenuo u više navrata. Izvolite.

Pošto ste već pitali, gospodine Rističeviću, da neke stvari potvrdim. Da, zaista je promena kursa dinara prema evru tokom samo četiri godine bila tako drastična. Tu ste potpuno u pravu.

Dakle, sa sedamdeset i nešto mi smo došli na oko 120 evra i da je to značajno uticalo na kvalitet života građana. Pa, naravno da jeste. Mi to jako dobro znamo i zato kada se preračuna prosečna plata kako je izgledala, recimo, u evrima te 2012. godine, pa kada se uporedi sa prosečnom platom u evrima danas, mi tako jasno razliku vidimo, da je to bilo 320, oko 330 naspram sad u januaru ove godine 460 evra. Složićete se, velika razlika i koja je posledica, ne samo povećanja plata u javnom sektoru, mi smo to rešenje usvojili ovde prošle godine, nego su porasle plate i u realnom sektoru, nego su porasle i penzije u međuvremenu i minimalnu cenu radu mi smo nekoliko puta povećavali. To je sve tačno i to ste potpuno u pravu.

Očekivao sam da ćete vi reagovati zbog nekih napomena, da li postoji pravda ili ne i zbog pozivanja da se na isti način mora izaći u susret poljoprivrednim proizvođačima.

Dakle, gospodine Rističeviću, vi se u tu temu, ja verujem, razumete bolje od mene. Da li grešim ako kažem da se to već čini, da je pre samo nekoliko dana Vlada upravo pomogla poljoprivrednim proizvođačima? Neko kaže – čini se nekome, šta ćemo sa onima koji su cenu već snosili? E, pa recimo, poljoprivrednici su pomognuti baš pre nekoliko dana za isporučeno đubrivo iz 2012. godine.

Ista logika, isti koncept, ista, nažalost, i vrsta problema. Neki su to već platili. Međutim, onima koji nisu, koji se nalaze u problemu država je još jednom našla načina i snage da pomogne. Devedeset i jedan milion je izdvojen, recimo, za tu svrhu. Gospodin Rističević to jako dobro prati, pa on može da me ispravi ako u tome grešim.

Dakle, činjenica je, pomažemo svakome gde god možemo da pronađemo odgovarajući način. Pomažemo svakome kada imamo iz čega, iz kojih sredstava. I, naravno, pričali smo o komunizmu danas, pa evo i o poljoprivredi. To je ozbiljan i odgovoran odnos, a potpuno suprotan onim besmislicama koje danas plasira Dragan Đilas kad priča. On će svu zemlju, svu zemlju koja je obradiva u ovoj državi da nacionalizuje. On će to sve da plati, ne znam kojim parama, samo ne pominje svoje. Ne pominje svoje stotine miliona koje je napumpao u firme dok je bio na čelu države, dok je bio na javnim i političkim funkcijama.

Dakle, ne pominje da će da plati. Odakle će, ne znam, opet će da bude izgleda po grbači građana, samo ako mu se ukaže prilika, ali neće. Ali, te njegove priče, taj njegov novootkriveni komunizam, to je potpuna besmislica, to je ono čemu se mi danas smejemo i pitamo se – da li je moguće da čovek to ozbiljno izgovara?

U pravu ste što se tiče, još jedna rečenica, gospodine Rističeviću, taj čovek je u gradu Beogradu, samo, pravio deficit od preko 20% deficit budžeta. Znate šta bi danas uradio da mu se pruži prilika? Pa, isto to, ako ne i još gore. Ja sumnjam na još gore. A znate zašto? Nije on postao manje nezajažljiv godinama koje je proveo daleko od vlasti, postao je samo pohlepniji i agresivniji, kao što vidim. Hvala vam lepo.

Hvala, kolega Orliću.
Pravo na repliku ima Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Orliću, zaboravili ste. Dakle, kad se Dragan Đilas zalagao za poljoprivredu…